Brisel pritiska Srpsku

Piše Uglješa Mrdić

Predstavnici srpskog naroda u Republici Srpskoj su jasno istakli da je dosta tiranije Međunarodne zajednice i da ne pristaju ni na kakve ucene i pretnje, a pogotovo ne pristaju da im se ukidaju ovlašćenja koja su dobili Dejtonskim mirovnim sporazumom

fNastavljaju se spoljni pritisci na Republiku Srpsku sa jasnim ciljem njenog ukidanja. Predstavnici međunarodne zajednice su se istakli u rušenju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izrazila je zabrinutost zbog situacije u BiH i ocenila da je odluka o referendumu Skupštine Republike Srpske „korak u pogrešnom smeru“.
„Takvi jednostrani koraci ne donose rešenja za zemlju da krene napred. Samo zajednički dogovorene reforme obezbeđuju tako željeni i potrebni napredak“, navela je Eštonova.
U saopštenju se navodi da EU veruje u važnost efikasnog i nezavisnog sudstva, što je ključni element za pristupanje EU.
„EU zbog toga podržava rad Suda Bosne i Hercegovine, Državnog tužilaštva i Visokog saveta sudstva i Tužilaštva“, istakla je visoka predstavnica EU, koja je pozvala političke lidere da ne podrivaju napredak koji je postignut do sada i da svoje mišljenje iznesu kroz odgovarajuće institucionalne kanale.
„BiH treba svoju političku elitu da uključi u konstruktivno strukturisan politički dijalog svih zainteresovanih strana, što otvara put do preko potrebnih reformi. Očekujem od svih političara u BiH da preduzmu odgovornost pojedinačno i kolektivno“, navela je Ešton.

UDAR NA SRBE
Kao što je poznato Parlament RS prihvatio je prošle nedelje odluku predsednika RS Milorada Dodika o raspisivanju referenduma na kojem građani ovog entiteta treba da se izjasne da li podržavaju zakone koje je uveo visoki predstavnik u BiH, posebno o Sudu i Tužilaštvu. Odluka o referendumu stupa na snagu dan posle objavljivanja u „Službenom glasniku“ RS, a referendum treba da se održi prve nedelje po isteku 45 dana od dana stupanja odluke na snagu.
„Srpski narod mora jasno da kaže da je dosta tiranije Međunarodne zajednice i da mi više ne pristajemo ni na kakve ucene i pretnje, a pogotovo ne pristajemo da nam se ukidaju ovlašćenja koja smo dobili Dejtonskim mirovnim sporazumom”, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
On je istakao da je odluka Skupštine tog entiteta o održavanju referenduma najsnažnija poruka Međunarodnoj zajednici, da izabrani predstavnici srpskog naroda ne pristaju više na vanustavno i antidejtonsko delovanje visokog predstavnika, ma kako se on zvao.
„Ovim referendumom ne postavljamo pitanje statusa BiH, ne tražimo otcepljenje od nje, nego samo ravnopravnost i poziciju koju nam garantuje međunarodni ugovor, kakav je Dejtonski mirovni sporazum. Odluke koje su donosili visoki predstavnici najčešće su bile neutemeljene, a BiH je i sama razvlašćena, jer pojedina važna pitanja nisu mogla da se donose bez presudnog uplitanja Kancelarije visokog predstavnika. Verujem da je glasanje u Narodnoj skupštini RS sada i njima snažna poruka o jedinstvu srpskog naroda, ali i o njihovom dosadašnjem neustavnom delovanju“, rekao je Dodik.
Referendumsko pitanje će glasiti: Da li podržavate nametnute zakone visokog predstavnika u BiH, posebno o Sudu i Tužilaštvu, i njihovu neustavnu verifikaciju u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine?

NAMETNUTE ODLUKE
„Tužilaštvo i Sud BiH su pravosudne institucije nametnute odlukama visokog predstavnika. To je učinjeno na zahtev bošnjačkih političara s ciljem da se posrednim mehanizmima unitarizuje pravosuđe u BiH i izvrši centralizacija“, rekao je Dodik obraćajući se poslanicima na posebnoj sednici Parlamenta RS.
Narodna skupština RS je raspravljala o Dodikovoj informaciji o posledicama antidejtonskog i neustavnog instalisanja pravosuđa na nivou BiH i nedelovanju Tužilaštva i Suda BiH u predmetima ratnih zločina.
Dodik je poručio da RS ne želi novcem svojih građana da finansira pravosudne institucije koje rade protiv interesa njenih građana, dodajući da Bošnjaci preko Suda i Tužilaštva BiH žele ostvariti ono što nisu dobili Dejtonskim sporazumom.
„Ove pravosudne institucije su u službi bošnjačkih političkih interesa“, istakao je Dodik, dodajući da su ove pravosudne institucije pod kontrolom stranaca.
Dodik je Parlamentu predložio da konstatuje da Sud i Tužilaštvo BiH selektivno pristupaju istraživanju i procesuiranju ratnih zločina, kao i da imaju različite aršine u vođenju postupaka i presuđivanja na štetu srpskog naroda.
Predsednik RS predložio je da se Parlament RS ogradi od rada tih pravosudnih institucija i konstatovao da one generišu međunacionalnu mržnju.
Dodik je poručio da njegov cilj nije zaštita ratnih zločina i osoba koje su ih počinile, već, naprotiv, efikasno rešavanje tog pitanja u BiH.
Dodik je prethodno podršku za referendum dobio i od Senata RS, koji je zaključio da referendum ne sme biti tabu tema, već legalno i legitimno pravo.
Izjave upravnog direktora EU za Balkan Miroslava Lajčaka i pomoćnika zamenika američkog državnog sekretara Tomasa Kantrimena da nije potrebno sazivati novu Međunarodnu konferenciju o BiH pokazuju da su i EU i SAD privržene Dejtonskom mirovnom sporazumu i da očekuju da BiH konačno počne samostalno funkcionisati, naveli su poslanici Srpske demokratske stranke (SDS) u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

DEJTON PLUS
Lajčak je u Briselu izrazio veliku zabrinutost zbog razvoja situacije u BiH i rekao da EU ne smatra da je potrebno sazivati novu Međunarodnu konferenciju „Dejton plus“. Kantrimen je nedavno rekao da SAD ne stoji iza ideje o „Dejtonu dva“ i da će podržati samo one ustavne promene koje su plod unutrašnjeg konsenzusa, te koje ne zadiru u bazični dejtonski princip dva jaka entiteta i tri konstitutivna naroda.
Lider SDP-a BiH Zlatko Lagumdžija zalaže se da do kraja godine bude organizovan „Dejton dva“, konferencija na kojoj bi Međunarodna zajednica izašla sa predlogom novog ustavnog okvira za BiH.
SDS žali što su BiH i njeni građani taoci utopističkih težnji političkih partija iz Federacije BiH, koje su navikle da neko drugi umesto njih donosi odluke, a ne mogu da shvate da samo zemlja sa izgrađenim demokratskim institucijama može postati kandidat za EU.
„Lajčak je dobar poznavalac ovdašnjih prilika. On je odavno insistirao na tome da BiH sama traži rešenja, jer je kao demokrata svestan da su održiva samo ona rešenja zasnovana na unutrašnjem dogovoru i konsenzusu. Problem je u tome što pojedini politički faktori u BiH ne žele da čuju poruke koje već duže vreme dolaze od EU i SAD, zbog čega je zemlja u blokadi i što ju je dovelo u stanje samoizolacije. A poruke koje nam dolaze su vrlo jednostavne i jasne – na putu evropskih integracija sami morate da donosite odluke, i to poštujući ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda, a ako za to niste sposobni, najveća kazna vam je što BiH neće moći da preda aplikaciju za članstvo u EU“, ocenio je SDS.