Почетна / Друштво / Biodinamička poljoprivreda i Monsanto

Biodinamička poljoprivreda i Monsanto

Piše Mara Knežević Kern

I u Srbiji se, uporedo sa jačanjem ekoloških pokreta, rađa pokret malih poljoprivrednih proizvođača koji se okreću biodinamičkoj poljoprivredi, ne bi li udruženim snagama potisnuli „Monsanto-porodičnu korpu“ sa naših trpeza

Sadašnji trenutak u svetskoj ekonomiji karakteriše mit da je cilj ekonomije ubrzani rast. Profesor Herman Dejli, koji predaje ekonomiju ekologije, uporedio je svetsku ekonomiju sa stanjem jednog engleskog mladića, on je (usled organskog poremećaja) počeo ubrzano da raste. Njegovi unutrašnji organi nisu bili u stanju da prate taj nagli rast, pa je preminuo u svojoj 22. godini. Došlo je do „raspada sistema“.
„S obzirom na to da je savremena industrijska ekonomija stara samo nekoliko vekova, što znači da se u poređenju sa ljudskim vekom nalazi u adolescentskoj fazi, ona upravo prolazi kroz period velikih promena i krajnje je vreme da se zaustavi njen rast (u fizičkom smislu) i razvoj preusmeri ka mentalnom, moralnom i duhovnom polju.“

EKONOMIJA STABILNE DRŽAVE
Nastojeći da umesto disfunkcionalnog svetskog poretka pronađe ključ za organizaciju idealne države, profesor Dejli je uveo novi termin u oblast ekonomske nauke – Ekonomija stabilne države (Steady State Economy). Ovakva država bi funkcionisala u interesu celokupnog stanovništva, zadovoljavajući osnovne potrebe svakog pojedinca, uz što manju potrošnju materijalnih resursa i energije. On funkcionisanje idealne države upoređuje sa šumom, koja je organizovana na principu zatvorenog ekosistema. Ona se  ne razvija u širinu, niti teži da zahvati što više prostora, njen razvoj se odigrava unutar nje same, u skladu sa prirodnim zakonima koji je čine funkcionalnom, izbalansiranom i samoodrživom. To nije nešto što bi skeptici nazvali stagnacijom, već ono što ekolozi nazivaju: dinamička ravnoteža.
Problemom uštede energije i resursa bave se i ekolozi iz FNE, koordinirajući svoje akcije sa naučnim timom iz asocijacije „Negavat“, gde se od 2001. godine radi na razvijanju revolucionarne ideje o praktičnim merama koje bi država mogla da uvede u cilju smanjenja potrošnje energije.
Negavat je jedinica koja ne predstavlja potrošenu, već ušteđenu količinu energije (merene u vatima), a ušteda se postiže povišenim nivoom efikasnosti u trošenju (nerasipanju) energije. Ovaj termin je prvi put izneo u javnost šef naučnog tima Instituta „Rocky Mountain“, Amori Lovins, 1989. godine. Na pronalaženju načina da se ovo sprovede u praksu radi preko 450 članova udruženja, od kojih je preko 200 profesionalaca iz raznih oblasti, a njihova ponuda se kreće u okviru triptiha – jednostavnost, efikasnost, obnovljivost energetskih izvora – uz progresivno napuštanje nuklearnih izvora energije.
Jednu od neophodnih mera u cilju smanjenja CO2 predstavlja i okretanje poljoprivredne proizvodnje ka samoodrživim farmama, one predstavljaju najefikasniji način da se obrne emisija ugljenika iz zemlje – kako bi se ugljenik iz vazduha prirodnim putem preuzeo i vratio u zemlju, gde i pripada. Prelaskom na organsku poljoprivredu obnovili bismo organski sastav zemljišta i ponovo izgradili biodiverzitet u prirodnom okruženju – u kojem se nalazi polovina biomase – što bi takođe smanjilo emisiju gasova koji proizvode efekat staklene bašte, kao što su metan i azotni oksid.

DEMETAR SERTIFIKAT
I u Srbiji se, uporedo sa jačanjem ekoloških pokreta, rađa pokret malih poljoprivrednih proizvođača koji se okreću biodinamičkoj poljoprivredi, ne bi li udruženim snagama potisnuli „Monsanto-porodičnu korpu“ sa naših trpeza. Najdalje u tome otišao je vlasnik oglednog imanja Janova kod Vršca, Zoran Petrov, započeo je pionirski poduhvat uvođenja biodinamičke poljoprivrede, prema veoma strogim „Demetar“ internacionalnim standardima.
„Demetar“ je ekološko udruženje, osnovano 1997. godine, koje je razvilo mrežu organizacija širom sveta u cilju bliže saradnje u pravnoj, ekonomskoj i duhovnoj sferi. Dr Julius F. Obermaier, međunarodni savetnik za biodinamičku poljoprivredu, već uveliko uvodi imanje Janova u proceduru za dobijanje „Demetar“ sertifikata. Ovaj stručnjak decenijama obučava poljoprivrednike širom sveta (Evropa, Amerika, Afrika, Novi Zeland), zastupajući oko 4.200 farmi iz 43 zemlje, pa smo ga zamolili da nešto kaže o biodinamičkim metodama u poljoprivredi.
„Biodinamičku poljoprivredu prvi je počeo da razvija dr Rudolf Štajner (1924), obučavajući austrijske zamljoradnike kako da ožive zemlju – koju su već tada zagadile „savremene agrotehničke mere“, da bi se posle čitavog veka čovečanstvo vratilo ovim principima videvši u njima jedan od mogućih puteva za izlazak iz krize… Suština biodinamičke poljoprivrede je pre svega u prilazu zemlji, kojoj se posle višegodišnjeg iznurivanja pesticidima prilazi kao  bolesniku koga prvo treba izlečiti. Tek posle „terapije“ od četiri do pet godina može se govoriti o ozdravljenju i uspostavljenoj ravnoteži – kako u lancu ishrane, tako i u svim segmentima koji zaokružuju tehnologiju proizvodnje zdrave hrane. „Detoksikacija“ je uspešna samo pod uslovom da je kompletan lanac ishrane pod strogom kontrolom, da se umesto pesticida koriste samo biljni preparati, pripremljeni prema homeopatskim principima, a termin „samoodrživo imanje“ podrazumeva da se domaćinstvo organizuje tako da je sve što je potrebno za useve i stoku proizvedeno na tom posedu.
Pored farme Janova, u Srbiji se biodinamičkom poljoprivredom bavi bračni par iz Holandije, na imanju Iva u Jaloviku, kao i porodično gazdinstvo Neven iz Meljaka, čiji se vlasnici već godinama trude da savladaju birokratske i finansijske prepreke, kako bi zaokružili biodinamički ciklus proizvodnje na svom imanju.
Oni koji su se opredelili za biodinamičku poljoprivredu nisu motivisani izgledom na „što veće prinose“, ni „isplativošću“ uloženog truda. Oni pre svega žele da sprovedu u praksu jednu životnu filozofiju, koju korporacijska psihologija nije u stanju da dešifruje – pa samim tim ni da zaustavi. Povratak stoke na pašnjake, mleko bez hemikalija i veštačkih hormona, stajsko đubrivo u kojem se nalazi sve što je potrebno zemlji da bi iz nje nikli zdravi usevi… U toj harmoniji sa prirodom, uz poznavanje dinamičkih osobina svake biljke ponaosob, postiže se sklad koji smo davno narušili.

EUTANAZIJA ALTERNATIVNE MEDICINE
Da ovo nije „nemoguća misija“ potvrđuje Izveštaj UN, iznet pred „Human Rights Council“ u Ženevi, marta 2011, u kojem je agroekologija prvi put spomenuta kao rešenje u borbi protiv gladi. Ujedinjene nacije u ovom izveštaju naglašavaju da „globalno povećanje prinosa neće pomoći gladnima“, iznoseći podatak da je većina gladnih među siromašnim vlasnicima malih imanja kojima treba pomoći.
Sudeći prema arogantnim izjavama veleposednika iz Srbije koji tvrde da „mali proizvođač nema šta da traži na tržištu“, uz komentar da bi svaki dinar uložen u cilju pomoći ovim siromasima bio uludo bačena para, tako reći „socijala“, ovaj Izveštaj UN do njih još nije stigao. A ni do države koja nije spremna da ulaže u infrastrukturu (putevi, struja, komunikacije), ekološko obrazovanje i kreditne olakšice proizvođačima koji se odluče na „ekonomski rizik“ proizvodnje zdrave hrane.
Upravo se na globalnom planu odlučuje da li će pobediti naučni legat Erenfrida Fajfera (učenika Rudolfa Štajnera), koji je čitav radni vek posvetio proučavanju geologije, nauke o klimatskim uslovima, biljkama, pticama i insektima ili trgovački putnici „Monsanta“ sa brošurama u kojima se zemljoradnicima obećava bogata GM žetva, dobra zarada i siguran plasman?
Dok se u Francuskoj vodi pravi građanski rat između „Monsanta“ i ekološkog pokreta FNE, čija se žalba na odluku Evropskog suda za pravdu o legalizaciji uvoza „Monsantovog“ GM kukuruza Mon810 nalazi pred raspletom, Kanada se predala. Codex Alimentarius je ušao u sve pore života Kanađana, a nedavno usvojen Zakon o zabrani uzgoja lekovitog bilja, usvojen 30. marta 2004. godine od strane  THMPD (Traditional Herbal Medicinal Products Directive), predstavlja eutanaziju svih medicinskih alternativnih načina lečenja bolesti neinvazivnim putem. Na osnovu ovog Zakona, drakonskim kaznama su podvrgnuti svi uzgajivači povrća koji u sopstvenim baštama koriste biljne preparate protiv korova, a upravo je u toku sudski proces protiv Kanađanina optuženog zbog promovisanja đubriva na bazi koprive. Isledni organi su priveli vlasnika proizvodne firme koja je koristila rastavić bez odobrenja EU, a van zakona je stavljen i čaj od ruzmarina (staro narodno sredstvo protiv biljnih štetočina)!
Ekolog Kit Harington upozorio je nalogodavce koji stoje iza ovog ekocidnog ludila na neizbežne posledice, koje će posle masovnih protesta gladnih izrasti u pravu globalnu revoluciju:
„Ekološki problemi će dovesti do neminovne pobune masa, ali ta pobuna će imati karakter socijalne pobune. Ljude je teško podići zbog neke apstraktne brige za okolinu, ali će se podići zato što je urušavanje ekosistema praćeno urušavanjem socijalne države. Nepodnošljiva beda usmeriće njihov gnev ka ekonomskom i političkom establišmentu, a bez kvalitetne sistemske alternative ljudi će se okrenuti fašizmu, tribalizmu i nasilju“.
Možda bi stanje u kojem smo se našli najbolje ilustrovale Čerčilove reči, izgovorene u osvit Drugog svetskog rata: „Uskoro se bliži kraju era odugovlačenja, polurešenja – umirujućim i zagonetnim sredstvima, odlaganja – dolazi vreme suočavanja sa posledicama“.

4 коментара

  1. Odlicni tekstovi , nastavite da pratite ovu tematiku . Stalno pisite o ovome , kao sto RTS trabunja gluposti svaki dan , tako Vi pisite prave stvari svaki dan ! Jos jednom hvala za ove anti – G.M. tekstove.




    0



    0
  2. pozajmljen komentar
    …………………………..
    Спутњик [neregistrovani] (19. 04. 2011, 23:00:41)
    Не бих да кварим али ипак…

    Дана 5. јуна 2011 одржаће се народни протест против ГМО хране и CODEX ALIMENTARIJUSA. Ко није упућен о чему се ради нека погледа линкове
    http://www.youtube.com/watch?v=eiQPTC5ajk8

    http://dzonson.wordpress.com/2011/03/23/narodni-skup-u-beogradu-protiv-gmo-codexa-alimentariusa-zaprasivanja-sa-neba/

    Мислим да би Срби требали да се брину о томе!




    0



    0
  3. Čestitke za odličan tekst!Samo tako nastavite.

    Drago mi je da se priča o biodinamici širi, to je verovatno najbolji način da se zemlji povrati izgubljena ravnoteža, a ljudi postanu makar za nijansu svesniji. Treba svi da se uključimo, kako proizvođači tako i mi drugi, koji zasad samo kupujemo hranu.
    U Srbiji postoji i udruženje biodinamičara sa forumom http://www.biodinamika.org

    Neka se biodinamika širi zemljom Srbijom!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *