Почетна / Свет / Bili nekad Srbi u Mađarskoj

Bili nekad Srbi u Mađarskoj

Piše Vlastimir Vujić

U predlogu novog Ustava mađarske nacionalne manjine suštinski su – ukinute!

Predsednici 13 nacionalnih i etničkih manjina, među kojima i predsednik Samouprave Srba Ljubomir Aleksov, posetili su predsednika Mađarske Pala Šmita (Fides). Pošto im nije bilo dozvoljeno da šefa države upoznaju sa svojim primedbama na predlog novog Ustava – predali su mu pisano saopštenje sa 12 glavnih zahteva

Poslaničke grupe vladajuće koalicije Fidesa i (satelitske) Demohrišćanske narodne stranke (KDNP) podnele su Parlamentu Mađarske 14. marta zajednički predlog novog državnog Ustava (u proceduri Sekretarijata dobio broj T – 2627), koji posle skupštinske rasprave (dosad vremenski najkraće u istoriji zdanja na Košutovom trgu) treba da se usvoji do 18. aprila. Ishod rasprave u Parlamentu po ubrzanom postupku lako je predvidiv, jer je apsolutno vladajući Fides premijera Viktora Orbana raniju (i najvažniju!) odredbu, prema kojoj je za usvajanje Ustava potrebna osamdesetoprocentna većina poslanika, zamenio sa – dvotrećinskim kriterijumom (upravo onom većinom koju oni imaju u Parlamentu).
Protestujući protiv načina pripreme i samog Nacrta novog Ustava (posao obavio jedan manji kodifikacioni Odbor u kojem je ključnu ulogu imao poslanik Fidesa u Evropskom parlamentu – Jožef Sajer), u proceduri ne učestvuju predstavnici opozicione Mađarske socijalističke partije (MSP) i stranke „Politika može biti drugačija“ (LMP), a poslanici ultradesničarskog Jobika mada učestvuju u raspravi najavljuju da će glasati protiv predložene promene Ustava (iako se njihove brojne ideje već nalaze u podnetom predlogu najvažnijeg pravnog propisa Mađarske).
Predstavnicima nacionalnih i etničkih manjina u Mađarskoj (koje, i ako nemaju manjinske poslanike u Parlamentu, trenutno važeći Ustav smatraju državotvornim zajednicama) – nije omogućeno da učestvuju u pripremi i donošenju novog Ustava Mađarske.

NACIJA I NARODNOST
U Nacrt novog Ustava, inače, plasiran je čitav niz pravnih terminoloških inovacija! Za sam Ustav uveden je nov termin „Osnovni zakon“, bukvalni prevod nemačkog „Grundgesetz“-a  nastalog u vreme okupacije i podele Nemačke posle Drugog svetskog rata. Umesto ustavnih (dvotrećinskih) zakona spominju se „ugaoni zakoni“. Ovaj mađarski „novogovor“ ne mimoilazi ni nacionalne i etničke manjine koje se u predlogu novog Ustava nazivaju „narodnostima i etničkim grupama“ („nemzetiségek  és  népcsoportok“), umesto „nacionalne i etničke manjine“ („nemzeti  és etnikai  kisebbségek“). Pošto u mađarskom pravnom sistemu (u manjinskom zakonu i u bezbroj drugih pravnih propisa) trenutno postoji samo definicija etničkih i nacionalnih manjina i samo se taj izraz koristi (a novi nazivi nisu formulisani), postoji realna mogućnost da se otvori rasprava o tumačenju i definisanju pojmova „narodnost i etnička grupa“ – što može da ima pogubno dejstvo na manjine!
Dok u stranim jezicima pojam „nacionalne i etničke manjine“ ima uglavnom isto značenje kao u mađarskom i srpskom (uporediti engleski – „national or ethnic manorities“ ili nemački – „nationalen minderhaiten“), dotle decidirani prevod reči „narodnost“ u engleskom  („nationality“) ima bitno drugačije značenje (državljanstvo!), a reč  „népcsoport” u nemačkom originalu  („volkgruppe“) ne označava samo etničku grupu, nego se često pod tim pojmom podrazumevaju i narodnosti! U srpskom jeziku imamo odgovarajuću reč za  „nemzetiség“ (narodnost) zahvaljujući zajedničkoj političkoj prošlosti dela srpske i mađarske nacije (jedan značajan deo srpskog naroda proveo više vekova u ugarskoj državi). Međutim, prevod reči „népcsoport“ na srpski jezik odmah otvara i više mogućnosti – etnička grupa, etnicitet, etnija, etnička zajednica. Značenje ovih „novih“ izraza u nedostatku pravne definicije može se pronaći i u njihovoj ranijoj upotrebi u Mađarskoj tokom istorije! Reč „népcsoport“ (etnička grupa), međutim, nije upotrebljavana u dosadašnjim mađarskim pravnim propisima! Nasuprot, reči „narodnost“, koja se nalazi već u nazivu prvog Manjinskog zakona u Ugarskoj iz 1868. godine (u političkoj upotrebi bila je i za vreme jednopartijskog sistema kada se često citirala Staljinova definicija ovog pojma).
Razlika između narodnosti i etničke grupe uglavnom se povlačila na osnovu toga što je Budimpešta smatrala da su narodnosti one koje imaju matičnu državu, a etničke grupe one koje – nemaju. Narodnost je bila narod u malom (neka vrsta političke zajednice, entiteta), dok se etničkim manjinama (grupama) – ta karakteristika poricala. U svakom slučaju, današnji međunarodni dokumenti ne prave razliku između prava nacionalnih i etničkih manjina. Čak i ne pokušavaju da je definišu, iako razlike u sociološkom smislu i te kako postoje. U izjavi datoj medijima, jedan od glavnih autora predloga novog Ustava Mađarske Jožef Sajer, je ovu terminološku promenu potkrepio „emotivnim  razlozima“! Prema njemu, reč „manjina“ ukazuje na inferioran, podređen položaj pomenutih zajednica, dok su izrazi „narodnost i etnička grupa“ – neutralni u tom pogledu!?

UKIDANJE OMBUDSMANA
I tu se stiže do jednog veoma bitnog – naizgled simboličnog pitanja – a to je odnos narodnosti i nacije, u obliku kako to predlog novog Ustava Mađarske vidi! U preambulumu („Nacionalno vjeruju“) doslovno piše rečenica – „Narodnosti i etničke grupe koje žive u Mađarskoj smatramo delovima jedinstvene mađarske nacije“(!) Ostavljajući po strani ko su to „mi“ (koji iz prikrajka posmatraju manjine), kada su već one deo nacije, treba dešifrovati – Kakva je to nacija čiji su delovi i manjine!? Pre svega, ona ima svoje ime i zove se „mađarska nacija“, zatim ona ima i svog prvog kralja Svetog Stefana, sastavljena je od „mađarskih ljudi“, u 20. veku je raskinuta na delove, njena kultura je „mađarska kultura“ i ima svoj „unikatni jezik“ (mađarski). Ona ima članove koji (trenutno) žive van teritorije Mađarske (član D), a kulturne vrednosti čine zajedničko nasleđe cele nacije (član O). Dakle, očigledno je da autor predloga novog Ustava Mađarske ima dvostruka merila: u pogledu domaćih manjina polazi od koncepcije političke nacije, a u pogledu kulture i prekograničnih Mađara usvaja koncept etničke nacije jezika i kulture! Ovakav pristup dovodi pod znak pitanja pravo manjina u Mađarskoj na posebnost, različitost, na sopstveni identitet, istorijsku svest, jezik i kulturu! Dvostruka merila se, inače, u pravnom sistemu Mađarske „pokušavaju prevazići“ na jedan dosta svojstven način – davanjem mađarskog državljanstva prekograničnim Mađarima, a u skori izgled je stavljeno i njihovo biračko pravo na mađarskim parlamentarnim izborima, čime bi prekogranični Mađari postali ne samo članovi etničke, već i političke mađarske nacije.
I na kraju, uprkos ovim problemima oko kodifikovanja manjinskih prava i položaja manjina u predlogu novog Ustava, skoro jedinu i najveću pažnju medija i javnosti privukla je činjenica da predlog novog Ustava – ukida  ustanovu ombudsmana za manjinska prava! Dok u važećem Ustavu peto poglavlje sadrži odredbe koje se odnose na ombudsmana za građanska prava i ombudsmana za prava nacionalnih i etničkih manjina, dotle predlog novog Ustava Mađarske predviđa jednog ombudsmana za osnovna prava (koji treba da obrati pažnju i na zaštitu manjinskih prava, a može da imenuje i svoje zamenike). Autori ovih odredbi su svoj postupak obrazložili time da na ovaj način žele da izbegnu situacije kada ombudsmani za različita prava (na primer za zaštitu ličnih podataka ili za zaštitu interesa budućih generacija) donose odluke i preporuke koje protivureče jedna drugoj!?… Do sada, inače, nije poznat nijedan slučaj kada je ombudsman za manjinska prava doneo neku odluku protivurečnu odlukama drugih ombudsmana…

________________

Manjine izvan Parlamenta

Važeći tekst Ustava Mađarske posebno ističe kolektivno pravo manjina na političko zastupništvo s pravom glasa (i posebnim mandatom) u Parlamentu, regionalnim i lokalnim Samoupravama, pa čak i da učestvuju u Izvršnoj vlasti. Tekst novog Orbanovog Ustava briše sve ove odredbe i ubacuje rečenicu koja upućuje na mogućnost učešća manjina u radu Parlamenta (znači ne sa garantovanim pravom glasa) i to samo u nejasnoj „budućnosti“ – kada Fides o tome usvoji jedan prateći dvotrećinski zakon!?
Dvotrećinski zakon koji bi rešio zastupništvo manjina u Parlamentu Mađarske, međutim, ni za protekle dve decenije od usvajanja sada važećeg Ustava i osamnaest godina posle usvajanja Manjinskog zakona ( eksplicitno formuliše ovo pravo manjina) – nije donet.
Pred poslanicima „narandžastih“, uz to, već devet meseci je i predlog zakona o parlamentarnim izborima koji reguliše izbor i manjinskih predstavnika u  Parlamentu (istini za volju u obliku koji je fizički nedostupan za 11 manjinskih zajednica, među kojima i srpskoj), ali je vešto skrajnut s dnevnog reda i od očiju javnosti. Sve veću nedoumicu, takođe, jačaju i izjave pojedinih političara desničarskog Fidesa (pre svega u inostranstvu), gde obećavaju rešenje zastupništva manjina u Mađarskoj do parlamentarnih izbora 2014. godine na način kako je to rešeno u Evropskoj uniji. Problem sa ovom Keverom izjavom je u tome što u EU ne postoji generalno i opšteprihvaćeno rešenje za zastupništvo manjina u Parlamentu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *