Projekat „Štit“

Piše Mara Knežević Kern

Ekološki pokret Novog Sada uputio je 2. marta 2011. godine dopis Predsedništvu republike Srbije i načelniku Generalštaba, u kojem u ime svih nas traži odgovor na pitanje čime nas zasipaju avioni koji ispuštaju kemtrejlse (hemijske tragove opasne po zdravlje), čiji su, ko ih je ovlastio, i kad će prestati to da čine?

Živimo u stratokratiji – NATO uzima dizgine u svoje ruke, sprovodeći projekat „Štit“ kojim će samo njima znanim metodama doći do samo njima znanih ciljeva, špartajući neometano nebom širom SAD, Kanade, Meksika, Evrope, a, eto, i nad nebom Srbije, overavajući teritoriju neopozivo i vremenski neograničeno. I bez upozorenja da bar zatvorimo prozore i stavimo maske na nekoliko dana.
Jer, u pitanju su kemtrejlsi (Chemtrail), neuobičajeni hemijski tragovi koje avioni često neidentifikovanih oznaka ostavljaju za sobom. Hemijski trag ostaje uglavnom na visinama od 4 do 6 km iznad zemljine površine. Najčešći raspored tragova je u X i A formaciji, a može biti i u obliku mreže. Ako se ne rasprše za 30-40 minuta u kasnijoj fazi stvaraju sumaglicu sličnu cirus oblacima, koja vrši uticaj na atmosferu ili polako pada na zemlju. U nekim slučajevima, belom masom hemijske magle bude prekriveno celo nebo, što se događa u slučajevima intenzivnog zaprašivanja kada tragove ostavlja više aviona čije se putanje ukrštaju. Tragovi se polažu posebno modifikovanim avionima koji raspršuju aerosol iz tankova smeštenih u trupu ili na krilima, a hemijski sastav javnosti nije do kraja razjašnjen. Avioni nemaju oznake, a identifikovani su tipovi boing 737 i KC 135, te se pretpostavlja da su u sastavu NATO-ve vazdušne flote.
Kondenzacijski trag (contrail) nastaje kao posledica rada mlaznog motora. Gorivo za avione sastoji se od ugljovodonika, on tokom sagorevanja kiseonika u kombinaciji sa ugljenikom stvara ugljendioksid, a sa vodonikom vodu koja izlazi u obliku vodene pare. Na velikim visinama vladaju izuzetno niske temperature, zbog kojih se para kondenzuje u vodene kapljice, a zbog hladnog vazduha kapljice se pretvaraju u kristale leda koji stvaraju pojavu belog traga. Ovaj trag može ostati vidljiv nekoliko sekundi, a što je visina veća i vazduh hladniji trag biva viljiv i nekoliko minuta. Normalni uslovi za stvaranje traga su na visini 8 km i više, gde su temperature do 40 stepeni. Na nižim visinama kondenzacijski trag ne može da nastane.
Na pritisak javnosti koja zahteva istinu o zamagljenom nebu, mediji papagajski ponavljaju naučenu lekciju: „To je uobičajena pojava, to su kondenzacijski tragovi“. Ali, istina je sasvim drugačija…

ZAMRAČENJE NEBA
Ekološki pokret Novog Sada uputio je 02. marta 2011. godine dopis Predsedništvu republike Srbije i načelniku Generalštaba, u kojem u ime svih nas traži odgovor na pitanje čime nas zasipaju avioni koji ispuštaju kemtrejlse, čiji su, ko ih je ovlastio, i kad će prestati to da čine?
Ako odgovorni u Srbiji slede uputstva van zakona stavljenih korisnika našeg vazdušnog prostora, treba očekivati slične stilske fraze ili muk, koji već prati podzemne aktivnosti u pripremanju zakona kojima bi svaki atak na zdravlje naroda na teritoriji Srbije bio legalizovan.
Dok ne počnemo i sami da pripremamo dokumentaciju, snimajući nebo i dajući na analizu uzorke praha posutog iznad naših krovova, koristićemo se iskustvom bračnog para Abram iz zaliva Mejpl, na ostrvu Vankuver u Britanskoj Kolumbiji, koji su 2007. godine snimili film „Na tragu naših ubica”. Bil Abram nije tek običan posmatrač, on je profesionalno zagledan u nebo od 1950, kad se zaposlio u Ministarstvu saobraćaja sa zadatkom da prati vremenske prilike, pa je stoga bio u poziciji da upozna i identifikuje svaki oblak, kako bi prosledio podatke meteorološkoj službi. Zaintrigiran netipičnim formacijama oblaka, 2001. godine se ozbiljno zainteresovao za ovaj fenomen.
S Abramovima se povezao Vil Tomas, on poseduje internet stranicu „Lifeboat news“  i živi u njihovoj blizini. Vil Tomas je nastavio ozbiljna istraživanja, uključivši sve veći krug ljudi, stručnjaka iz raznih oblasti, koji su proučili tužbu građana Espanole protiv vlade (juna 2007), i prikupio dokaze da se u uzorcima čestica pokupljenih sa lica mesta posle zaprašivanja nalaze: aluminijum, barijum i čestice kvarca. U to vreme nije bilo saznanja o prisustvu bioloških agensa poput bakterija, gljivica, ali je 2000. godine preko laboratorijskih analiza identifikovao 360 plesni i gljivica, rasejanih tokom niskoletećih zaprašivanja kemtrejlsima. Istražujući zdravstvene tegobe stanovništva, među kojima i krvarenja iz nosa, obratili su pažnju na prisustvo cryptococcus neoformans.
Tada je u lokalnim novinama prvi put izašao naslov: „Da li smo zaprašivani od strane SAD Armije?“
Uzorci onog što je padalo s neba u njegovu baštu bili su crni kao katran, sa sluzavom površinom. Dešavalo se da materijal koji pada sa kemtrejlsa visi kao prašina koja počinje da sipi s neba. U početku su bili u obliku šahovske table, a onda, pre dve godine, počeo je da izlazi veliki beli oblak iz kojeg padaju na zemlju filamenti i prah. Avion bi leteo i opet naglo izbacio novi oblak. Ispuste, pa prekinu – što nema veze sa uobičajenim tragom. Ponekad se avion okrene za 180 stepeni i vrati natrag, što ne radi nijedan komercijalni avion. A vlasti su upravo tvrdile da su u pitanju obični komercijalni letovi.
Nije se dugo čekalo na dokaz da nisu u pitanju „obični komercijalni letovi“: 12. septembra 2001. godine aktivisti su fotografisali nebo na kojem je bilo mnogo tragova preleta i to upravo u vreme kad nijednom komercijalnom avionu  nije bilo dopušteno da leti, posle napada na STC, 11. septembra. Oni su tog dana uporno zvali lokalne aerodrome i osoblje je potvrdilo da se radi o zajedničkoj operaciji s američkim vazduhoplovstvom, pod nazivom „Zamračenje neba“. Kad su se posle toga obratili Ministarstvu za vazdušni saobraćaj dobili su pismeni odgovor da se to o čemu govore uopšte nije desilo i da nigde nije zabeležena operacija pod tim imenom.

ELEKTROMAGNETNO ORUŽJE
U međuvremenu, zaprašivanje je postalo globalno. Prema raspoloživim podacima zaprašuju se sledeće zemlje: Australija, Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Gruzija, Hrvatska, Island, Italija, Kanada, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Holandija, Nemačka, Norveška, Novi Zeland, Poljska, Portugal, Rumunija, SAD, Slovačka, Slovenija, Srbija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, UK, Ukrajina. Argentina, Brazil, Čile, Japan, Meksiko, Panama i Peru nadleću se povremeno.
„Pobunjenici“ zato s pravom pitaju: ako je ovo što rade bezopasno i bez zle namere, zašto je obavijeno velom tajne? Ako je po zakonu, da li taj zakon sadrži gornju granicu dozvoljenog broja preleta? Zašto lekari odbijaju da daju odgovor na pitanja da li su zaboravnost i hronični umor posledice upravo ovakvih eksperimenata, kombinovanih sa trovanjem hrane pesticidima? Koje interesne grupe stoje iza ovog projekta i o čijem trošku se obavlja?
Kliford Karnikom živi u Meksiku i već duže vremena prati šta se dešava posle prolaska aviona koji ispuštaju kemtrejlerse. Rezultate svog višegodišnjeg rada izložio je na veb stranici: http://www.carnicom.com/contrails.htm.
Upozorivši na istorijat beskrupuloznog zataškavanja na svim nivoima, on podseća na posledice nastale posle vojnih vežbi iznad Severnog Norfolka (1960), koji je tokom vojne vežbe zasipan sprejom sa visokom koncentracijom kadmijuma. Taj slučaj još nije procesuiran, iako se sumnja da je izazvao pojavu raka jednjaka. Karnikom tvrdi da su eksperimenti počeli  za vreme Hladnog rata (1950), kada su Amerikanci želeli da provere u praksi koliko brzo će oblak da se proširi i spusti na zemlju. Između 1953. i 1964. godine, ova tajna je bila čuvana, kako javnost ne bi saznala da su avioni rasipali hemijska jedinjenja simulirajući situaciju u kojoj bi oblak rasuo biološki agens. I tako su ljudi 76 puta bili posipani otrovnim komponentama.
Što se tiče zakonitosti ovakvih aktivnosti, za koje bi neprijatelj bio optužen za terorizam, u propisima Ministarstva odbrane SAD (naslov 50, poglavlje 32 ) piše da oni imaju prava to da rade nad američkom teritorijom. Ali, čak je i predsednik Kenedi, shvativši dimenzije zloupotrebe ovog zakona, u jednom trenutku zahtevao da se stavi neka granica u okviru koje će se eksperimentalni letovi obavljati… Umesto da se ograniči ili čak zaustavi, sa širenjem NATO-a zaprašivanje je postalo globalno, a najdrastičnija posledica je promena atmosfere, koju oni nisu u stanju da kontrolišu, niti mogu da predvide u kojem pravcu će se razvijati.
U potrazi za odgovorom, a u nedostatku informacija, Karnikom pokušava da uz pomoć znanja i mašte dokuči o čemu bi moglo da se radi: „Poznato je da ovi elementi pod dejstvom sunčeve svetlosti dobijaju veliku moć i mogu da utiču na moždane talase. Stvara se određena energija koja je na frekvenciji na kojoj radi naš mozak i čitav organizam“. On pretpostavlja da se radi o manipulaciji sa elektromagnetskom energijom koja će biti upotrebljena kao moćno elektromagnetno oružje, uticalo bi na rad mozga i promenu svesti, a moglo bi da izazove i tektonske poremećaje.
Svaki racionalni i humanistički pristup ovakvim igrama sa živom materijom neminovno  vodi u ćorsokak, očigledno je da je do promene svesti zaista došlo – ali prvenstveno kod autora, nalogodavaca i izvođača ovih radova, i da predstoji mukotrpan posao preventivnog privođenja, izolovanja i podvrgavanja medicinskom tretmanu – kako aktivnih aktera, tako i pasivnih posmatrača, koji pod „zatamnjenim nebom“ mirno nastavljaju da šetaju svoju decu.