Pismo Srđana Vujnovića DSS-u

Poštovani,

Koliko god skromni bili efekti tog čina, čast mi je da podržim g. Vojislava Koštunicu u ovome času njegove golgote. „Sablja“ ponovo vitla Srbijom, ne više samo u ruci Bebe Popovića i „Biroa za informacije vlade Srbije“, nego u rukama cele srpske vlasti. Koliko god pretenciozan zahtev bio, molim vas da prenesete moju srčanu podršku g. Vojislavu Koštunici. Bila bi mi čast da tekst objavite na sajtu DSS-a

Svrha redova koji slede je da se obznani da se nismo baš svi ućutali i prepali represije lokalne postmoderne „demokratije“. Da ne pristajemo svi da bez glasa izgubimo svoju slobodu i potonemo u namenjenu nam stvarnost montiranih i monstr-procesa, i njima kontrolisanog kompletnog životnog okruženja. Sledeći tekst napisao sam 17. novembra 2010. godine, kao komentar na članak Nebojše Bakareca „Nečastivi advokat lažno optužuje“, objavljen na NSPM-u. Vreme je, čini mi se, potvrdilo u njemu date prognoze, pa ga ovde navodimo.
Citat:
Celokupna „reforma“ pravosuđa bila je, čini se, priprema za ovo. Da se „reizabere“ samo politički kontrolisan i podoban pravosudni kadar, koji će optužiti Koštunicu i suditi mu. A poslužiće i političkom spinovanju, da bi u predstojećoj predizbornoj kampanji glavna tema bila virtuelna tzv. „politička pozadina ubistva premijera“, umesto veleizdaje Tadića i društva, tj.:
– Statuta Vojvodine;
– trčećeg priznanja Euleksa i puzajućeg priznanja Kosova,
– ukidanja domaćih banaka i time čišćenja terena za ulazak stranih banaka u svrhu lihvarske pljačke Srbije;
– „Rezolucije o Srebrenici“ i time blanko priznanja „srpske krivice“ za sve zločine i „zločine“;
– predaje srpske strateške poljoprivredne proizvodnje u ruke i pod kontrolu hrvatskih tajkuna i hrvatske države – koji, između ostalog, omogućenim oligopolnim ekstraprofitom na srpskom tržištu subvencionišu, na primer, cene ulja za građane Hrvatske (pitam se da li ovim Tadić i društvo potajno plaćaju ratnu štetu Hrvatskoj za razne „zločine“ i „agresije“ koje su prethodno “priznali“ u svojim mnogobrojnim izvinjenjima);
– „privatizacije i prodaje“ „Telekoma“ i prateće strateške nacionalne infrastrukture stranim državnim parakompanijama i time uništenja jednog od retkih zamajaca domaćeg naučnog i tehnološkog razvoja;
– izgradnje, na kredit, „mosta lepotana“ preko Ade, koji će koštati 500 miliona evra, za koju su se sumu mogla napraviti četiri mosta i čime se svi mi bacamo u dužničko ropstvo za čitave decenije i generacije koje dolaze itd.
Mislim da je u pravu Nebojša Bakarec da ovu krivičnu prijavu, kakva god neutemeljena i budalasta bila, treba ozbiljno shvatiti i pripremiti se za period političke represije koji sledi. Tadićeva vlast nepovratno klizi na stazu politike iz vremena „Sablje“, Bebe Popovića i „Biroa za informacije Vlade Srbije“. Završen citat.
Neka čitaoci ocene koliko je ovaj tekst, napisan pre četiri meseca i danas aktuelan. Niti sam radostan, niti žalostan zbog toga. To je prosto tako u današnjoj Srbiji pod vlašću klijentističke oligarhije. To je naša stvarnost, koja se odvija uglavnom mimo našeg izbora. Nije ipak baš sve van našega uticaja. Neka barem znaju „da smo ih poznali“ i da ćemo o tome da svedočimo gde god i kad god možemo.
Već pomenuto „reformisano“ srpsko pravosuđe, danas je postavljeno po haškoj matrici. U „haškom pravosuđu“, svako zalaganje za srpski nacionalni interes, svaka patriotska reč bilo kada izgovorena, može biti retroaktivno i voluntaristički tumačena kao „učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu“. Svrha toga je da se zatre svaki srpski patriotizam i da svaki njegov nosilac bude zauvek ucenjen „Hagom“. Slabiji karakteri među nama tome su podlegli i pripodobili svoje političko ponašanje. Otud mnoga, naizgled neobjašnjiva, politička preletanja i prevrtanja i promene kursa za 180 stepeni. Da sada ne navodim primere, bogu hvala ne fali ih. Po istoj haškoj matrici, y „reformisanom“ srpskom pravosuđu svaka bilo kada izrečena kritika pokojnog premijera, može, po političkoj potrebi vlasti da se proglasi za „političku pripremu ubistva premijera“.
Kome god srpski klijentistički mediji nisu isprali mozak, taj zna da je potpuno legitimno da opozicija kritikuje vlast. Za kritiku nekih aspekata politike pokojnog premijera bilo je legitimnih razloga koji se i danas mogu lako dokumentovati (mada mi se danas čini da je pokojni premijer bio veći patriota od njegovih današnjih naslednika u Demokratskoj stranci).
Radi se dakle o političkoj zloupotrebi pravosuđa, o montiranim procesima i progonu Vojislava Koštunice. Kao i kod haškog „pravosuđa“ i kod „reformisanog“ srpskog, svrha je da se zatre svaki srpski patriotizam i eliminišu njegovi nosioci. Ako može, samom pretnjom i ucenom učešća u „političkoj pripremi ubistva premijera“, a za one koje je nemoguće uplašiti ili korumpirati i daljnjim procesuiranjem.
Deo je to šireg plana postmodernog, nihilističkog „sistema vrednosti“, čije uvođenje u Srbiju od današnjih srpskih vlasti zahtevaju njihovi mentori. „Sistem vrednosti“ u kojem je nacionalna izdaja najveća i stimulisana društvena vrednost, a patriotizam nepoželjno i cenzurisano društveno ponašanje. Posledica uspostavljanja ovog „sistema vrednosti“, jeste da zemlja postaje dužnička i politička kolonija, ekološka deponija i nekritički, poslušni, potrošač svakojakih nepotrebnih i štetnih proizvoda i „usluga“, a njeni građani jeftino dužničko roblje za neograničeni period.

I pored svih medijskih, pravosudnih, udbaških i ostalih „alatki“ za modeliranje „novog čoveka“, kojima smo danas objekti, ovaj „sistem vrednosti“ Srbima se može nametnuti samo represijom. Višegodišnji, uporni, progon, medijski linč i satanizacija Vojislava Koštunice, deo su te represije. Slagali se s njim politički ili ne, mislili ili ne, da je mogao neke stvari da uradi bolje nego što jeste, dužni smo da ga podržimo u času njegove golgote. Ako želimo da ostanemo ljudi, slobodni i Srbi, u tome nemamo izbora.

Srdačan pozdrav,
Srđan Vujnović
Zelenika
Boka Kotorska
Br. l. k. 522140410, Herceg Novi

Један коментар

  1. Avatar

    Да један наркоман може избацити из својих поганих уста толико гадости на рачун српског патриоте Војислава Коштунице-нисам могао ни да саљам.Придружујем се подршци Војиславу Коштуници и свим патротским снагама које су на удару издајничке српске олигархије.Садашња издајничка власт која је понизила,осиромашила и опљачкала сопствени народ заслужује казну.Чекам 23.03.2011 да Владимир Владимирович Путин у Београду – ПОДВУЧЕ ЦРТУ !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *