Ni gladan više sitom ne veruje

Piše Aleksandar Đaja

Pre deset godina očigledno da je zapaljen fitilj koji je danas dogoreo do baruta, izazvavši u Srbiji takvu eksploziju socijalnih razlika, koja, gotovo, da nije postojala ni u kolonijalnoj Africi, između belih imperijalista i crnih domorodaca! Koja bi čak i za likove u romanima Čarlsa Dikensa bila užasavajuća…!

„Ukoliko dozvolimo povećanje plata u javnom sektoru to će izazvati inflaciju, devalvaciju dinara, povećanje mesečnih rata kredita za građane i privredu i pad bruto društvenog proizvoda“, izjavio je Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije. „Tek kada se obezbedi rast ne u jednom, već u više kvartala, i izvoz, onda se može povećati potrošnja, odnosno plate. To je realan rast, a ne onaj koji se zasniva na uzimanju kredita, jer se tako troši na račun budućih generacija kroz povećanje javnog duga.“

I tako je novopečeni guverner NBS otkrio „toplu vodu“… Jedino što je preskočio podatak (istina, javni) da je i njegova plata od 5. 000 evra, takođe zasnovana na uzimanju kredita za krpljenje budžetskih rupa, jer i pored opšteg foliranja režima da je NBS „nezavisna institucija“ koja posluje po tržišnim principima – ona nije Šoškićeva dedovina, već „trezor narodnog novca“. Kao što ni američki Fort Noks nije Rokfelerov sef, niti slamarica Baje Patka i što tamo nikome i ne pada na pamet da ga predstavi „nezavisnim“ od države. Druga strana ove „Šoškićeve medalje“ jeste, kao i sve u ovom režimu, demagoške prirode. Jer, nesumnjivo da će guverner NBS lakše preživeti ako mu se plata ne poveća i ostane „samo“ na 5. 000 evra, nego onaj građanin Srbije koji je u januaru primio platu od – 7.752 dinara!
Verovali ili ne, to je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku! Prema saopštenju te ustanove, najviše prosečne zarade u januaru u Srbiji imali su zaposleni u Kostolcu, 73.850 dinara, a najniže, zaposleni u Ljigu, 16.518 dinara. Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u eksploataciji sirove nafte i gasa, 220.609 dinara, a najmanje zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji – 7.752 dinara!
Da li je to ekonomska politika Cvetkovićeve obećane „socijalno odgovorne vlade“, u kojoj je danas raspon plata zaposlenih u Srbiji – 1 prema 30? Znači li to da jedan Srbin može da pojede jedno parče hleba dnevno, a onaj drugi trideset? Da jedan Srbin može da pojede sto grama mesa dnevno, a onaj drugi tri kile? Znači li to da jedan Srbin ima jedna usta, a onaj drugi – trideset? U šta se to Srbija pretvorila pod vlašću „petooktobarskih revolucionara“? U društvo u „tranziciji“, u tzv. „prelazni period“ na putu od „socijalističkog pakla“ do „kapitalističkog raja“? Ili u krvavi ring prvobitne akumulacije kapitala, u kojem „onaj drugi“ poseduje automobile, stanove, jahte, avione, na hiljade hektara najplodnije zemlje… Koji je svoje milione „zaradio“ ne na nasleđenom porodičnom bogatstvu, što je uobičajeno u zemljama razvijenog kapitalizma, već na budzašto kupljenoj (čitaj: uzurpiranoj)  društvenoj svojini – a zatim njenu vrednost obrnuo deset hiljada puta! Na društvenoj svojini koja pripada svim građanima Srbije, pa čak i izvesnom Halku Društincu, vođi štrajkača invalida rada preduzeća „Iskra metal“ iz Novog Pazara, koji traže isplatu neisplaćenih zarada. Koga su njegove kolege jedva sprečile da pored dva eksera ukucana sebi u šaku, ne ukuca i treći… Šta ćemo da radimo kada očajnici po Srbiji počnu sebi da zakucavaju eksere – u glavu?
Međutim, Cvetkovićeva (sada se već može reći i) „fantomska vlada“, isti recept koji je i doveo do ovakvih socijalnih razlika autistično nastavlja da primenjuje i dalje… Vlada Srbije predložila je Republičkom parlamentu usvajanje zakona o novom zaduživanju države kod komercijalnih banaka u visini od 400 miliona američkih dolara, radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja duga. Da li je to čuveni „rezervni plan“ koji bi trebalo da nas spase ako omane prodaja „Telekoma“?… Ekonomisti smatraju da bi u tom slučaju došlo do povećanja javnog duga, težeg poslovanja privrede i rasta nezaposlenosti… Do kolikog još „rasta nezaposlenosti“? Pa, ako bi sutra u Srbiji, zarad privida „virtuelne privredne aktivnosti“, i kerovima i mačkama što lutaju ulicama podelili lopate da čiste sneg, opet bi morali da prodamo „Telekom“… Jer, i konzerve sa hranom za kućne ljubimce svakodnevno poskupljuju!
Ne tvrdim da proces povećanja socijalnih razlika zasnovanih na uzurpaciji „narodnog blaga“ nije počeo pre 5. oktobra 2000. godine, a još manje da je nespretna izjava guvernera Šoškića generator današnje ekonomske katastrofe. Ne. Ona je samo ilustracija neshvatanja stanja ozbiljnog „duševnog bola“ u kojem se nalazi ogromna većina srpskog naroda. Jer, pre deset godina, očigledno da je zapaljen fitilj koji je danas dogoreo do baruta, izazvavši u Srbiji takvu eksploziju socijalnih razlika, koja, gotovo, da nije postojala ni u kolonijalnoj Africi, između belih imperijalista i crnih domorodaca! Koja bi čak i za likove u romanima Čarlsa Dikensa bila užasavajuća…!
Da li sam ja naivni i nepopravljivi levičar, koji ne želi da prihvati stvari onakve kakve jesu – ili samo racionalni analitičar društvene zbilje u Srbiji, sa malo više literarne veštine u opisivanju iste, zapravo i nije bitno. Bitno je jedino kakav će biti odgovor pauperizovane, siromašne i gladne većine – na tiraniju i diktaturu nesposobne, korumpirane i site manjine. Pa, ako ništa više „levičarenjem“ ne mogu da postignem, nešto već jesam. Stara, poznata maksima da „sit gladnom ne veruje“ dobila je i svoj nastavak: ni gladan više ne veruje sitom!

3 коментара

  1. Avatar

    Ne samo da ni gladan više ne veruje sitom, nego danas u Srbiji više niko ne veruje nikom. To je samo jedna od posledica ovog režima koji ne samo što je je uspeo da svojom imbecilnom politikom dovede građane do ivice ludila, gladi i granice kolektivnog samoubistva, nego je uspeo da sludi i samoga sebe! E, pa sad, to što je sludeo sebe bilo bi me baš briga, nego što pokušava da se iščupa iz te situacije tako što će se boriti za Srbiju – do poslednjeg Srbina, a onda će ovi vlastodršci da spakuju svoje kofere i otperjaju ka Devičanskim i ostalim egzotičnim ostrvima, gde su deponovali svoju lovu! Za to vreme će “kosturi” po Srbiji nastaviti da beskonačno putuju ka EU, koje, u stvari, odavno tada više biti neće. Bedno! Još jedan odličan, istinit i pošten tekst Aleksandra Đaje, ako ikoga u Srbiji danas istina još iole zanima. Pozdrav i redakciji Pečata, jer je to poslednji svetionik u ovom mraku!

  2. Avatar

    Плату ми држе замрзнуту три године, а у међувремену су цене порасле триста посто! И још причају о томе како би повећање плата изазвало инфлацију и пореметило њихову ингениозну економску политику! Вероватно да је њима “ингениозна”, јер, као што смо видели, неки од њих “зарађују” и до 10 000 евра месечно (шта би, на пример, директори “Мерцедеса” рекли на оволика примања?) Хајде да нама подигнемо плате, а да њима смањимо, па ћемо бити на “0” – и инфлације неће бити! Али, не лези враже! Они ће се борити за сваки цент својих примања од више хиљада евра, као да тобоже спасавају Србију, а нек сиротиња цркне од глади – да не би било инфлације! Какво је то лицемерје, да Бог сачува! Све честитке Александру Ђаји за још један од његових вансеријских текстова, вештину и упорност да увек иде до средишта мете!

  3. Avatar

    Iz kog to političkog naftalina iskopaše Predraga Markovića za ministra kulture, a Zorana Stankovića za ministra zdravlja? To što je premijer Cvetković postao ministar finansija ništa me ne čudi, ko će bolje, nego on da nastavi ovan sunovrat? Čudi me da i predsednik Tadić nije dobio neki resor, na primer, ministarstvo za “širenje lažnog optimizma i realnog pesimizma?”… Strašna sprdnja sa narodom Srbije, koji je i gladan i ubijen u pojam i “ne veruje više ni sitom”, kao što u još jednom od svojih odličnih tekstova sugeriše Đaja… Sve pohvale!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *