MARKO JAKŠIĆ Kako Beograd pomaže Šiptarima

Razgovarala Biljana Živković

Sada kada Šiptari nemaju više ni novca, ni perspektive, Srbija treba da bude ta koja će zbog „boljeg života“ na Kosmetu da im pomogne i odradi pregovore po diktatu. Nama Srbima takvi pregovori uopšte ne trebaju. Takvim činom Beograd priznaje lažnu državu

„U Srbiji je više nego katastrofalno stanje u svakom segmentu društvenog života. To je najočiglednije u ekonomiji, budući da je naš narod doveden na sam rub egzistencije, ali i u svakoj oblasti od nacionalne važnosti. Kada to kažem, onda u prvom redu mislim na aktuelnu politiku zvanične Srbije prema Kosovu i Metohiji. Vlast u Srbiji je, takođe, rado pristala da bude u kandžama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Vidimo kako su zbog toga prošle brojne države u svetu, setimo se samo kolapsa u zemljama Južne Amerike, teške krize u Argentini. Mi se u Srbiji suočavamo sa surovim globalističkim kapitalizmom, koji stvara jaz između bogatih i siromašnih, i svakim danom se sve više produbljuje. Prema mom mišljenju, u Srbiji nikada nije bilo gore. Najblaže rečeno pomenuto stanje i naše vreme, mogu da se porede s onim najcrnjim i najtragičnijim vremenima u našoj istoriji“, kaže na početku razgovora za „Pečat“ dr Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji i član Glavnog odbora DSS, komentarišući trenutne prilike u zemlji, proizašle nesposobnošću kormilara i tvoraca političke „scene“ Srbije, ali i spoljnu politiku države.

U kojoj meri sadašnja vlast na čelu sa Borisom Tadićem i vladom Mirka Cvetkovića manipuliše javnost i traži izgovore za krajnju bedu koju preživljava narod u Srbiji?
Za siromaštvo koje prosto guta naše građane, i bedu radno sposobnih kojima je otet posao, čiji je broj nezapamćeno velik, dakle za istinsku agoniju u Srbiji, sadašnja vlast nalazi lažno opravdanje. Svu krivicu za sopstvenu nesposobnost uporno svaljuje na svetsku ekonomsku krizu. Prisetimo se činjenice da je Srbija pre tri godine, prema statističkim podacima, po visini prosečnih zarada bila na trećem mestu na Balkanu, iza Slovenije i Hrvatske. Šta se sada dešava? Sada smo prema istim kriterijumima na poslednjem mestu! Odnosno, najsiromašnija smo zemlja na Balkanu, iza Crne Gore, čak i Albanije. Valjda je ekonomska kriza prisutna u svakoj državi, a ne samo u Srbiji! Marionetska vlast u Srbiji, činjenica je, jer se to više ne krije pred građanima, prima brojne naloge iz inostranstva za svoje apsurdne ekonomske poteze. Normalno je da nalagodavci istupaju isključivo u svom interesu, interesu svojih zemalja. I ova „rekonstrukcija“ vlade je sramotna, čisto je zamajavanje naroda, da bi se što duže održali na vlasti, zbog svog džepa, ali i nalagodavčevih apetita. Sav taj cirkus treba u stvari da posluži da narod zaboravi na bes, srdžbu, poniženje, veliko opravdano nezadovoljstvo. I da se to nezadovoljstvo cirkuzanerski „ugasi“. Srpski narod je zahvatilo stanje duboke apatije i bespomoćnosti. Uz to, prinuđen je da gleda na brojnim televizijama trećerazredne gluposti, rijaliti programe. Našem narodu se nudi jeftina zabava da se ne bi bavio rešavanjima krucijalnih problema, pitanjem opstanka, borbom za nacionalni interes, realnim sagledavanjem ko nas stazama evropske demokratije i svetskog globalizma „sigurnom rukom“ vodi u bezdan. Duboko sam uveren da će doći vreme kada će se tražiti odgovornost za one koji su naš narod godinama vodili u totalno beznađe, u opšti haos, siromaštvo, nezaposlenost, besperspektivnost. One koji su izdali srpski narod!

Pomenute okolnosti motivisale su određene organizacije, poput „Dveri“ i „SNP Naši 1389“, da pokušaju aktivno da uđu u politički život. Da li su, u postojećoj situaciji, takve odluke mudre?
Plašim se da je to, u izvesnoj meri, novo rastakanje, rasturanje nacionalnih glasova u Srbiji. Da se razumemo, u interesu srpskog naroda jeste okupljanje oko jedne nacionalne ideje, ujedinjenje oko najvažnijih nacionalnih ciljeva, borbe za opstanak našeg naroda i države. Srbima je potrebna sabornost. Prema mom mišljenju, pomenute organizacije bi trebalo da obave ozbiljan razgovor sa političkim strankama istinskog patriotskog opredeljenja, i da u okviru tih stranaka nastupe na izborima. Svako cepkanje, usitnjavanje, preusmeravanje, zapravo je slabljenje snage nacionalnih političkih opcija. Strepim da vlast tako nešto i priželjkuje! Što je više stranaka, razume se, dolazi do rasipanja nacionalnih glasova. Očigledno je kako se prozapadno orijentisane opcije poslušnički homogenizuju, bez obzira na dugogodišnje animozitete, a sa druge strane, nacionalni blok bi se sitnio, rasipao. To nije dobro. Ako bi se u obzir uzeli izbori, bio bi to put do još dublje agonije.

U našoj državi mediji se ne bave konkretnim problemima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zašto je to tako?
Za ovakvu medijsku sliku kosmetske stvarnosti odgovornost snosi predsednik Boris Tadić. Setite se stotinu puta ponovljene njegove poruke „I Kosovo i EU“, da ne pominjem i onu da „EU nema alternativu“. Faktički, na taj način odrekao se Kosmeta. Pod pritiskom Zapada, Brisela i Vašingtona, lako je popustio. Kukavički se poneo na Skupštini UN SB, i dovoljna su bila tri Bajdenova telefonska poziva da odmah „zaboravi“ čije on to interese treba da brani. Uz to, pristao je na sve što je Zapad od njega tražio, a tu su i pregovori o pitanju budućnosti KiM. Napominjem, nama Srbima, Srbiji, takvi pregovori uopšte ne trebaju. Oni su samo potrebni Zapadu i Šiptarima. A Tadić, umesto da se bori za KiM na Skupštini SB UN, jer je imao podršku Rusije, istinskog prijatelja i drugih uticajnih zemalja, ponašao se kako prava kukavica. Daleko od hrabrosti i borbenosti jednog državnika. Posle svega, ako zna za čast i ima savest, jedino bi bilo ispravno da podnese ostavku!

Pregovori Beograda i Prištine, očigledno je, prolongiraju se onako kako to odgovara šiptarskoj strani. Beograd se niti šta pita, niti ga ko sluša. Da li sam u pravu?
Treba da se zna da su u pitanju drsko nametnuti pregovori na koje je pristao naš predsednik. Upozoravam, tzv. „albansko-srpski pregovori“ isključivo su u interesu Šiptara i SAD. Oni su isto tako pokazatelj da je naša borba za KiM mogla uspešno da se vodi. Konačno, imali smo i imamo podršku naših prijatelja, Rusije, Kine i drugih moćnih zemalja koji bi stali iza naše borbe za Kosmet. Ispalo je smešno, ponižavajuće. Sramotno! Interese  Srbije branili su drugi, a oni koji predstavljaju Srbiju odrekli su ih se. Pregovori još nisu ni počeli, a odlažu se iz smešnih razloga, nepoštovanja satnica, što pokazuje koliko je Srbija u poniženom položaju, koliko se u EU ne uvažava ni njeno mišljenje, niti stav. Tu je, dakako, srpski tim da se pojavi i odradi ono što se od njega bude tražilo, da se „konstruktivno“ potrudi da Šiptarima u nakaznoj državi bude mnogo bolje. Kako god da se ti pregovori završe, ubeđen sam da veštačka tvorevina „samoproglašeno Kosovo“ neće zaživeti. Bez obzira na to što su nas zbog isplaniranog cilja „nezavisno KIM“ bombardovali, što je veći broj zapadnih zemalja tu veštačku tvorevinu „priznao“, i pored „ocene“ legitimnosti Međunarodnog suda pravde, sve ipak, pada u vodu! Zašto? Zbog toga što nemaju istinski legitimitet. Iz tog razloga ne mogu da funkcionišu kao samostalna država! Upravo zbog toga su potrebni pregovori. Srbija bi, dakle, trebalo za tog monstruma od države da obezbedi život i funkcionisanje. Srbija treba da propusti „tehničke stvari“, toleriše njihova dokumenta, registarske tablice. Da neometano prelaze preko teritorije naše zemlje. Kako se ispostavilo Šiptari sa dokumentima kosovske vlasti ne mogu da putuju u svet, niti kao „država“ mogu da učestvuju na bilo kakvim međunarodnim susretima. Pregovori još samo tu„sitnicu“ treba da im obezbede.

Tu činjenicu Zapad i SAD ne kriju, sudeći po izjavama njihovih predstavnika.
Podsetiću vas na nedavnu izjavu šefa američke kancelarije u Prištini Kristofera Dejla. On kaže da su pregovori potrebni Albancima, da su zbog njih inicirani, i da Albanci imaju pravo da žive. Priče nekih naših političara da su pregovori u interesu Srbije – najobičnija su laž. Primera radi, nijedan Albanac sa KiM, recimo iz Vučitrna, Gnjilana ne može da putuje dalje od Prištine ili Peći. Ukoliko bi se uputio u Segedin, Budimpeštu, kojim putem će ići? Kroz Rumuniju, Bugarsku ne može, niti kroz BiH, ili Crnu Goru. Niko ne priznaje njihova dokumenta, stoga to „mora“ prvo Srbija na pregovorima da im prizna. Nedavno je „Nogometni savez Hrvatske“ trebalo da odigra utakmicu sa šiptarskim klubom KiM samoproglašene države, i šta se desilo? Nisu smeli, jer samoproglašena država Kosovo nije članica FIFE. Sve te probleme „tehničke prirode“ Srbija na pregovorima treba konstruktivno da „usaglasi“ sa drugom pregovaračkom stranom. Javnost bi trebalo da zna da su izdašne finansijske pomoći Zapada, i brojne dotacije presušile za šiptarsku vlast na KiM. Velika Britanija je svake godine izdvajala za funkcionisanje lažne države Kosova, za budžet, po 30 miliona funti. Od ove godine Britanci su prestali finansijski da ih pomažu. Dakle, sada kada Šiptari nemaju više ni novca, niti boljitka, ni perspektive, Srbija treba da bude ta, koja će zbog „boljeg života“ srpskog življa na Kosmetu da odradi pregovore po diktatu. Takvim činom Srbija priznaje lažnu državu!

Da li su se, i u kojoj meri, izmenile okolnosti za Srbe na KiM posle formiranja šiptarske „skupštine“ i „vlasti“?
Posle pokrajinskih, odnosno šiptarskih izbora, najbolje se vidi u kojoj je meri Beograd igrao prljavu igru. Da pojasnim. Najveći broj Srba južno od Ibra, po preporuci Beograda izašao je na izbore. Znamo da je Jedinstvena srpska lista direktno finansirana iz budžeta Ministarstva za KiM. A našem narodu je sada još gore! Srbi poslanici u skupštini Kosova položili su svečano zakletvu da će čuvati veštačku državu Kosova kao „zenicu“ oka svoga. To govori o sramnom nedostatku dostojanstva, i elementarnog samopoštovanja. Na taj način gaze sve srpske žrtve u proteklih 12 godina, i u celoj našoj istoriji. Ono što je najmonstruoznije, šićardžijski ušavši u takvu vlast, zažmurili su na činjenicu da su šiptarski zločinci kasapili Srbe raznoseći njihovo srce, bubrege, prodavajući ih po celoj Evropi i svetu. Kakva budućnost može onda da očekuje Srbe u takvoj bolesnoj tvorevini? Ulaskom u te institucije Srbi su ozakonili, legalizovali monstruozni čin „žute kuće“, odnosno države koja je, između ostalog, finansirana, stvarana od prodaje delova tela srpskih mučenika.

Da li Vam se čini da neki „veliki“ državnici i političari Srbije „pomažu“ da se izveštaj Dika Martija blago osujeti, da se prepusti Ahtisarijevom EULEKS-u, ili čak daju zeleno svetlo da se prolongira, sve dok ne ode u ad acta?
O užasnoj srpskoj kosmetskoj tragediji, trgovini ljudskim organima, u svetu se zna zahvaljujući Diku Martiju i njegovom izveštaju. Međutim, ubrzo je usledila skandalozna izjava Borisa Tadića, koji kaže da, bez obzira na izveštaj Dika Martija, i na to što je izveštaj usvojen u Savetu Evrope, Hašim Tači je i dalje za njega legitimni predstavnik albanskog naroda na KiM, te da nije kriv, dok se drugačije ne dokaže!?Dakle, još u samom početku Martijeve bitke, predsednik Srbije je abolirao, odnosno, amnestirao Hašima Tačija. Očigledan je nalog da nipošto ne sme da se sazna istina o „žutoj kući“. Imajući u vidu da sada strani mediji uveliko pišu da su CIA, ali i nemačka tajna služba i te kako dobro znali šta se dešava u „žutoj kući“ u Albaniji, veliko je pitanje koje su sve zveri umešane u najveći zločin u 21. veku. Pomenutu Tadićevu izjavo o Tačiju prenele su gromoglasno skoro sve šiptarske medijske kuće, a sam Frank Katmerini, predstavnik Stejt departmenta za Balkan i jugoistočnu Evropu, zadovoljno hvali predsednika Srbije i zbog konstruktivnosti u vezi pregovora i zbog odnosa prema Hašimu Tačiju. Suvišan je svaki komentar!

Kako komentarišete ideju o podeli Kosova i Metohije koja je i dalje prisutna?
Da se razumemo, podela na jug i sever je veštačka i krajnje je nedobronamerna. Srbi na Kosmetu opstaju čudom u izuzetno teškim okolnostima, bukvalno se bore za goli život.  Život na granici izdržljivosti! U severnom delu Kosovske Mitrovice skoro da nema dana da se ne čuju pucnji, rafali iz južnog dela. Tek da Srbi ne budu spokojni! U onim getoima koji su opkoljeni šiptarskim naseljima, svaki dan je neizvestan. Tu mislim na Srbicu, Banje, Novo Brdo, ali i na Osojane… Ništa nije bolje ni u Ranilugu, Kormiljanima, Šilovu, iako se, možda na prvi pogled čini da su Srbi tamo bezbedniji jer su bliži centralnoj Srbiji. Na sav taj užas dodajte još veštačku podelu Kosmeta. Interesantno je da je srpski predsednik preporučivao Srbima severno od Ibra da ne izlaze na izbore, za razliku od južnog dela KiM. Znači, severni deo bi da „sačuva“! Sve to govori da je posredi antidržavna i antinacionalna politika Beograda, koja će, nadam se, vremenom biti osuđena i kažnjena. Sve ovo govorim sa argumentima, jer je Tadić meni lično i drugim Srbima iz političkog života KiM ponudio takozvanu „podelu Kosmeta“. Predsednik koji je položio zakletvu da će čuvati celovitost srpske države nudi cepanje zemlje!? Nama nudi podelu KiM, navodno prema ideji Dobrice Ćosića koju bi eto, do kraja, trebalo Tadić da realizuje. Šta to znači? Dovoljno je da kažem da severni deo čini svega pet odsto ukupne teritorije KiM, da je to ekonomski, privredno, najpasivniji deo Kosmeta. Slabije su plodnosti obradive zemlje i manje je rudnog bogatstva. A onih 95 odsto teritorije KiM zapravo čini naše ogromno rudno bogatstvo, prvoklasne oranice, prelepe planine, i neprocenjiva kulturno-istorijska i duhovna blaga u Gračanici, Visokim Dečanima, Pećkoj patrijaršiji. Sve to, dakle,  treba pokloniti Šiptarima! Na takav predlog cepanja KiM niko normalan ne bi pristao!

Srbi na Kosmetu i dalje su bez struje, više nikako ne mogu da koriste usluge srpske mobilne telefonije. Verovatno te vrste pritisaka motivišu brojne porodice da se isele, da napuste svoje domove.
Srbi na Kosmetu i dalje trpe ozbiljne nestašice struje i ne koriste srpsku mobilnu mrežu koja je za njih sada samo san. Prinuđeni su, da bi kontaktirali sa svojim najbližim, koji su van KiM, da koriste šiptarsku mrežu. Ucenjeni su! Ili da mesecima ne čuju glas svojih najdražih ili da se  poniženi, obespravljeni povinuju šiptarskim bahatostima. Sva ona obećanja Beograda da će se boriti svim diplomatskim sredstvima da Srbima omoguće normalan dotok struje ili korišćenje usluga domaće mobilne telefonije, samo su bacanje prašine u oči. I krajnje licemerno data obećanja. Lažna! A faktički, Srbija je u situaciji da može da diktira i reši elegantno i jedan i drugi problem. U Nišu, preko kojeg idu sve mobilne i internet komunikacije, dovoljno je zaustaviti ceo protok koji ide na štetu Srba, sve dok se ne omogući našim ljudima normalna komunikacija. Isto je i sa snabdevanjem električnom energijom. Srbi danas plaćaju elektropreduzeću nezavisnog Kosova enormne račune. Plaćaju ono što nikako nisu potrošili, jer struje skoro da i nemaju. Ključ rešenja je opet u Srbiji.  Regulisanje napona kompletnog elektroenergetskog sistema  centralne Srbije, Vojvodine, Kosmeta – u rukama je elektroprivrede Srbije. Dovoljno je, po principu reciprociteta, kada Priština namerno isključi stanovnike Gračanice, da shodno tom postupku, Srbija isključi napon vinovniku i da se tako otrezne oni koji tuđe prodaju kao svoje. Međutim, nikoga u Beogradu ne interesuje što je na hiljade srpskih domova zimi u potpunom mraku, dok u isto vreme Šiptari susednih sela tu istu struju koja se održava preko Srbije – obilno koriste. Pitanje je veliko, čije to račune plaćaju Srbi iz getoa koji su godinama u mraku. Niko na svetu ne čini takvo zlo svom narodu! Zbog toga ne treba da čudi što se reka Srba koji odlaze ne zaustavlja. Izgubili su kosmetski Srbi poverenje u vlast u Beogradu. Srbija je prestala da se bori za KiM, razumeli su Srbi sa Kosmeta da nema budućnosti ni za njih, ni za njihovu decu sa takvom marionetskim vladom, niti ima života u raljama divljih institucija. Ko ne služi svom narodu, ponizni je sluga tuđinu. Shvataju to Srbi i odlaze. Nemaju slobodu, a sloboda nema cenu. Važnija je od svega.
Dodajmo tome, za pravoslavni narod nesrećni slučaj u Gračanici. Mesecima bezočno šikaniranje, progon i klevete na prosvećenog vladiku Artemija i brojnog monaštva. Već se vidi da su intrige, lažne optužbe bile kabinetski servirane sa ciljem da se poljulja ugled i uticaj vladike Artemija, koji je bio ne samo duhovni, već stub opstanka srpskog naroda na Kosmetu. Smetao je režimu. Smetao „moćnima“! I licemernoj vlasti i žezla željnoj „sabraći“. Uklonili su ga oni koji se već odavno javno ili tajno klanjaju Vatikanu i prizivaju ekumenizam. To će tek imati tragične i dalekosežne posledice na srpski narod u celini. Srpsko nacionalno biće je preko gračaničkog nemilog događaja ozbiljno poljuljano, mada se narodu sada vešto silom  „zatvaraju oči“.

Ističete da izlaz iz naše nacionalne katastrofe vidite u čvrstom i dugoročnom povezivanju sa Rusijom i ruskim narodom.
Jedini način da kao najugroženiji narod na Balkanu, u Evropi opstanemo, preživimo i da se oporavimo, jeste velika podrška Rusije. I njena pomoć i podrška u godinama kada smo bili neshvaćen, najusamljeniji narod, bila nam je najdragocenija. Ruska Federacija je, srećom, jaka, stabilna, moćna država sa zapanjujućom privrednom i tehnološkom ekspanzijom. „Gazprom“ je sinonim, velika budućnost Rusije. Ona postaje moćna vojna i energetska sila. Srbiji, maloj državi na balkanskoj vetrometini potreban je neko ko će je zaštititi od velikog zla koje po svetu seje ratove, zlo, smrt i glad. Ne možemo više da dozvolimo da budemo zemlja koju svako može da bombarduje. Na veliku sreću, odnos snaga u svetu se menja u korist Rusije, i slobodoljubivnog i pravednijeg dela čovečanstva, a samim tim i nas Srba. Bez konkretne pomoći Rusije nećemo moći da stanemo na svoje noge i budemo država sa integritetom. Vladimir Putin dolazi u posetu Srbiji, što je za nas veliko ohrabrenje. Tim povodom, Skupština zajednica opština KiM na svečanosti u Zubinom potoku, naredne nedelje proglasiće Vladimira Putina, premijera RF, za počasnog građanina srpskog Kosova i Metohije. To najbolje govori o tome kome Srbi sa Kosova i Metohije veruju, u koga polažu nadu.

______________

Albanci priznaju da im je bilo bolje devedesetih!

Šiptari u svojoj samoproglašenoj tvorevini shvataju da su ih njihovi OVK lideri i zapadni prijatelji izdali i izigrali. Ne teče im obećani med i mleko, nego masovno umiru od posledica bombardovanja SRJ projektilima sa osiromašenim uranijumom. O tome čak ne smeju ni da govore, a kamoli javno da pišu. Njihove oduvek zatvorene patrijarhalne porodice su u ozbiljnoj krizi, natalitet im je naglo opao, mladi posežu za drogom, prostitucijom, kriminalom. Selo je potpuno uništeno. Vlada opšta nezaposlenost, i sve češće se čuje da im je bilo mnogo bolje čak i za vreme Miloševićevog režima. Ne smeju da pokažu da su nezadovoljni, jer se plaše osvete.  Posle decenije iščekivanja nacionalni entuzijazam skoro da ne postoji. Vreme radi za žrtvovani srpski narod na KiM, iako se vlast u Beogradu odrekla i nas, i Kosova i Metohije.

Rubrika
INTERVJU

Nadnaslov
Marko Jakšić

Naslov
Kako Beograd pomaže Šiptarima

Podnaslov
Sada kada Šiptari nemaju više ni novca, ni perspektive, Srbija treba da bude ta koja će zbog „boljeg života“ na Kosmetu da im pomogne i odradi pregovore po diktatu. Nama Srbima takvi pregovori uopšte ne trebaju. Takvim činom Beograd priznaje lažnu državu

Razgovarala Biljana Živković

Izvod 1
Nijedan Albanac sa KiM ne može da putuje dalje od Prištine ili Peći. Niko ne priznaje njihova dokumenta, stoga to „mora“ prvo Srbija na pregovorima da im prizna

Izvod 2
Srbi poslanici u skupštini Kosova položili su svečano zakletvu da će čuvati veštačku državu Kosova. Na taj način gaze sve srpske žrtve u proteklih 12 godina i  legalizuju monstruozni čin „žute kuće“, odnosno države koja je stvarana od prodaje delova tela srpskih mučenika

Izvod 3
Predsednik koji je položio zakletvu da će čuvati celovitost srpske države, nudi cepanje zemlje. A Severni deo, za koji se kao bori, čini svega pet odsto ukupne teritorije KiM, to je ekonomski, privredno, najpasivniji deo Kosmeta

Izvod 4
Nikoga u Beogradu ne interesuje što je na hiljade srpskih domova zimi u potpunom mraku, dok u isto vreme Šiptari susednih sela tu istu struju koja se održava preko Srbije – obilno koriste

Potpis 1
„Skupština zajednica opština KiM na svečanosti u Zubinom potoku, naredne nedelje proglasiće Vladimira Putina, premijera RF, za počasnog građanina srpskog Kosova i Metohije“

„U Srbiji je više nego katastrofalno stanje u svakom segmentu društvenog života. To je najočiglednije u ekonomiji, budući da je naš narod doveden na sam rub egzistencije, ali i u svakoj oblasti od nacionalne važnosti. Kada to kažem, onda u prvom redu mislim na aktuelnu politiku zvanične Srbije prema Kosovu i Metohiji. Vlast u Srbiji je, takođe, rado pristala da bude u kandžama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Vidimo kako su zbog toga prošle brojne države u svetu, setimo se samo kolapsa u zemljama Južne Amerike, teške krize u Argentini. Mi se u Srbiji suočavamo sa surovim globalističkim kapitalizmom, koji stvara jaz između bogatih i siromašnih, i svakim danom se sve više produbljuje. Prema mom mišljenju, u Srbiji nikada nije bilo gore. Najblaže rečeno pomenuto stanje i naše vreme, mogu da se porede s onim najcrnjim i najtragičnijim vremenima u našoj istoriji“, kaže na početku razgovora za „Pečat“ dr Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji i član Glavnog odbora DSS, komentarišući trenutne prilike u zemlji, proizašle nesposobnošću kormilara i tvoraca političke „scene“ Srbije, ali i spoljnu politiku države.

U kojoj meri sadašnja vlast na čelu sa Borisom Tadićem i vladom Mirka Cvetkovića manipuliše javnost i traži izgovore za krajnju bedu koju preživljava narod u Srbiji?
Za siromaštvo koje prosto guta naše građane, i bedu radno sposobnih kojima je otet posao, čiji je broj nezapamćeno velik, dakle za istinsku agoniju u Srbiji, sadašnja vlast nalazi lažno opravdanje. Svu krivicu za sopstvenu nesposobnost uporno svaljuje na svetsku ekonomsku krizu. Prisetimo se činjenice da je Srbija pre tri godine, prema statističkim podacima, po visini prosečnih zarada bila na trećem mestu na Balkanu, iza Slovenije i Hrvatske. Šta se sada dešava? Sada smo prema istim kriterijumima na poslednjem mestu! Odnosno, najsiromašnija smo zemlja na Balkanu, iza Crne Gore, čak i Albanije. Valjda je ekonomska kriza prisutna u svakoj državi, a ne samo u Srbiji! Marionetska vlast u Srbiji, činjenica je, jer se to više ne krije pred građanima, prima brojne naloge iz inostranstva za svoje apsurdne ekonomske poteze. Normalno je da nalagodavci istupaju isključivo u svom interesu, interesu svojih zemalja. I ova „rekonstrukcija“ vlade je sramotna, čisto je zamajavanje naroda, da bi se što duže održali na vlasti, zbog svog džepa, ali i nalagodavčevih apetita. Sav taj cirkus treba u stvari da posluži da narod zaboravi na bes, srdžbu, poniženje, veliko opravdano nezadovoljstvo. I da se to nezadovoljstvo cirkuzanerski „ugasi“. Srpski narod je zahvatilo stanje duboke apatije i bespomoćnosti. Uz to, prinuđen je da gleda na brojnim televizijama trećerazredne gluposti, rijaliti programe. Našem narodu se nudi jeftina zabava da se ne bi bavio rešavanjima krucijalnih problema, pitanjem opstanka, borbom za nacionalni interes, realnim sagledavanjem ko nas stazama evropske demokratije i svetskog globalizma „sigurnom rukom“ vodi u bezdan. Duboko sam uveren da će doći vreme kada će se tražiti odgovornost za one koji su naš narod godinama vodili u totalno beznađe, u opšti haos, siromaštvo, nezaposlenost, besperspektivnost. One koji su izdali srpski narod!

Pomenute okolnosti motivisale su određene organizacije, poput „Dveri“ i „SNP Naši 1389“, da pokušaju aktivno da uđu u politički život. Da li su, u postojećoj situaciji, takve odluke mudre?
Plašim se da je to, u izvesnoj meri, novo rastakanje, rasturanje nacionalnih glasova u Srbiji. Da se razumemo, u interesu srpskog naroda jeste okupljanje oko jedne nacionalne ideje, ujedinjenje oko najvažnijih nacionalnih ciljeva, borbe za opstanak našeg naroda i države. Srbima je potrebna sabornost. Prema mom mišljenju, pomenute organizacije bi trebalo da obave ozbiljan razgovor sa političkim strankama istinskog patriotskog opredeljenja, i da u okviru tih stranaka nastupe na izborima. Svako cepkanje, usitnjavanje, preusmeravanje, zapravo je slabljenje snage nacionalnih političkih opcija. Strepim da vlast tako nešto i priželjkuje! Što je više stranaka, razume se, dolazi do rasipanja nacionalnih glasova. Očigledno je kako se prozapadno orijentisane opcije poslušnički homogenizuju, bez obzira na dugogodišnje animozitete, a sa druge strane, nacionalni blok bi se sitnio, rasipao. To nije dobro. Ako bi se u obzir uzeli izbori, bio bi to put do još dublje agonije.

U našoj državi mediji se ne bave konkretnim problemima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zašto je to tako?
Za ovakvu medijsku sliku kosmetske stvarnosti odgovornost snosi predsednik Boris Tadić. Setite se stotinu puta ponovljene njegove poruke „I Kosovo i EU“, da ne pominjem i onu da „EU nema alternativu“. Faktički, na taj način odrekao se Kosmeta. Pod pritiskom Zapada, Brisela i Vašingtona, lako je popustio. Kukavički se poneo na Skupštini UN SB, i dovoljna su bila tri Bajdenova telefonska poziva da odmah „zaboravi“ čije on to interese treba da brani. Uz to, pristao je na sve što je Zapad od njega tražio, a tu su i pregovori o pitanju budućnosti KiM. Napominjem, nama Srbima, Srbiji, takvi pregovori uopšte ne trebaju. Oni su samo potrebni Zapadu i Šiptarima. A Tadić, umesto da se bori za KiM na Skupštini SB UN, jer je imao podršku Rusije, istinskog prijatelja i drugih uticajnih zemalja, ponašao se kako prava kukavica. Daleko od hrabrosti i borbenosti jednog državnika. Posle svega, ako zna za čast i ima savest, jedino bi bilo ispravno da podnese ostavku!

Pregovori Beograda i Prištine, očigledno je, prolongiraju se onako kako to odgovara šiptarskoj strani. Beograd se niti šta pita, niti ga ko sluša. Da li sam u pravu?
Treba da se zna da su u pitanju drsko nametnuti pregovori na koje je pristao naš predsednik. Upozoravam, tzv. „albansko-srpski pregovori“ isključivo su u interesu Šiptara i SAD. Oni su isto tako pokazatelj da je naša borba za KiM mogla uspešno da se vodi. Konačno, imali smo i imamo podršku naših prijatelja, Rusije, Kine i drugih moćnih zemalja koji bi stali iza naše borbe za Kosmet. Ispalo je smešno, ponižavajuće. Sramotno! Interese  Srbije branili su drugi, a oni koji predstavljaju Srbiju odrekli su ih se. Pregovori još nisu ni počeli, a odlažu se iz smešnih razloga, nepoštovanja satnica, što pokazuje koliko je Srbija u poniženom položaju, koliko se u EU ne uvažava ni njeno mišljenje, niti stav. Tu je, dakako, srpski tim da se pojavi i odradi ono što se od njega bude tražilo, da se „konstruktivno“ potrudi da Šiptarima u nakaznoj državi bude mnogo bolje. Kako god da se ti pregovori završe, ubeđen sam da veštačka tvorevina „samoproglašeno Kosovo“ neće zaživeti. Bez obzira na to što su nas zbog isplaniranog cilja „nezavisno KIM“ bombardovali, što je veći broj zapadnih zemalja tu veštačku tvorevinu „priznao“, i pored „ocene“ legitimnosti Međunarodnog suda pravde, sve ipak, pada u vodu! Zašto? Zbog toga što nemaju istinski legitimitet. Iz tog razloga ne mogu da funkcionišu kao samostalna država! Upravo zbog toga su potrebni pregovori. Srbija bi, dakle, trebalo za tog monstruma od države da obezbedi život i funkcionisanje. Srbija treba da propusti „tehničke stvari“, toleriše njihova dokumenta, registarske tablice. Da neometano prelaze preko teritorije naše zemlje. Kako se ispostavilo Šiptari sa dokumentima kosovske vlasti ne mogu da putuju u svet, niti kao „država“ mogu da učestvuju na bilo kakvim međunarodnim susretima. Pregovori još samo tu„sitnicu“ treba da im obezbede.

Tu činjenicu Zapad i SAD ne kriju, sudeći po izjavama njihovih predstavnika.
Podsetiću vas na nedavnu izjavu šefa američke kancelarije u Prištini Kristofera Dejla. On kaže da su pregovori potrebni Albancima, da su zbog njih inicirani, i da Albanci imaju pravo da žive. Priče nekih naših političara da su pregovori u interesu Srbije – najobičnija su laž. Primera radi, nijedan Albanac sa KiM, recimo iz Vučitrna, Gnjilana ne može da putuje dalje od Prištine ili Peći. Ukoliko bi se uputio u Segedin, Budimpeštu, kojim putem će ići? Kroz Rumuniju, Bugarsku ne može, niti kroz BiH, ili Crnu Goru. Niko ne priznaje njihova dokumenta, stoga to „mora“ prvo Srbija na pregovorima da im prizna. Nedavno je „Nogometni savez Hrvatske“ trebalo da odigra utakmicu sa šiptarskim klubom KiM samoproglašene države, i šta se desilo? Nisu smeli, jer samoproglašena država Kosovo nije članica FIFE. Sve te probleme „tehničke prirode“ Srbija na pregovorima treba konstruktivno da „usaglasi“ sa drugom pregovaračkom stranom. Javnost bi trebalo da zna da su izdašne finansijske pomoći Zapada, i brojne dotacije presušile za šiptarsku vlast na KiM. Velika Britanija je svake godine izdvajala za funkcionisanje lažne države Kosova, za budžet, po 30 miliona funti. Od ove godine Britanci su prestali finansijski da ih pomažu. Dakle, sada kada Šiptari nemaju više ni novca, niti boljitka, ni perspektive, Srbija treba da bude ta, koja će zbog „boljeg života“ srpskog življa na Kosmetu da odradi pregovore po diktatu. Takvim činom Srbija priznaje lažnu državu!

Da li su se, i u kojoj meri, izmenile okolnosti za Srbe na KiM posle formiranja šiptarske „skupštine“ i „vlasti“?
Posle pokrajinskih, odnosno šiptarskih izbora, najbolje se vidi u kojoj je meri Beograd igrao prljavu igru. Da pojasnim. Najveći broj Srba južno od Ibra, po preporuci Beograda izašao je na izbore. Znamo da je Jedinstvena srpska lista direktno finansirana iz budžeta Ministarstva za KiM. A našem narodu je sada još gore! Srbi poslanici u skupštini Kosova položili su svečano zakletvu da će čuvati veštačku državu Kosova kao „zenicu“ oka svoga. To govori o sramnom nedostatku dostojanstva, i elementarnog samopoštovanja. Na taj način gaze sve srpske žrtve u proteklih 12 godina, i u celoj našoj istoriji. Ono što je najmonstruoznije, šićardžijski ušavši u takvu vlast, zažmurili su na činjenicu da su šiptarski zločinci kasapili Srbe raznoseći njihovo srce, bubrege, prodavajući ih po celoj Evropi i svetu. Kakva budućnost može onda da očekuje Srbe u takvoj bolesnoj tvorevini? Ulaskom u te institucije Srbi su ozakonili, legalizovali monstruozni čin „žute kuće“, odnosno države koja je, između ostalog, finansirana, stvarana od prodaje delova tela srpskih mučenika.

Da li Vam se čini da neki „veliki“ državnici i političari Srbije „pomažu“ da se izveštaj Dika Martija blago osujeti, da se prepusti Ahtisarijevom EULEKS-u, ili čak daju zeleno svetlo da se prolongira, sve dok ne ode u ad acta?
O užasnoj srpskoj kosmetskoj tragediji, trgovini ljudskim organima, u svetu se zna zahvaljujući Diku Martiju i njegovom izveštaju. Međutim, ubrzo je usledila skandalozna izjava Borisa Tadića, koji kaže da, bez obzira na izveštaj Dika Martija, i na to što je izveštaj usvojen u Savetu Evrope, Hašim Tači je i dalje za njega legitimni predstavnik albanskog naroda na KiM, te da nije kriv, dok se drugačije ne dokaže!?Dakle, još u samom početku Martijeve bitke, predsednik Srbije je abolirao, odnosno, amnestirao Hašima Tačija. Očigledan je nalog da nipošto ne sme da se sazna istina o „žutoj kući“. Imajući u vidu da sada strani mediji uveliko pišu da su CIA, ali i nemačka tajna služba i te kako dobro znali šta se dešava u „žutoj kući“ u Albaniji, veliko je pitanje koje su sve zveri umešane u najveći zločin u 21. veku. Pomenutu Tadićevu izjavo o Tačiju prenele su gromoglasno skoro sve šiptarske medijske kuće, a sam Frank Katmerini, predstavnik Stejt departmenta za Balkan i jugoistočnu Evropu, zadovoljno hvali predsednika Srbije i zbog konstruktivnosti u vezi pregovora i zbog odnosa prema Hašimu Tačiju. Suvišan je svaki komentar!

Kako komentarišete ideju o podeli Kosova i Metohije koja je i dalje prisutna?
Da se razumemo, podela na jug i sever je veštačka i krajnje je nedobronamerna. Srbi na Kosmetu opstaju čudom u izuzetno teškim okolnostima, bukvalno se bore za goli život.  Život na granici izdržljivosti! U severnom delu Kosovske Mitrovice skoro da nema dana da se ne čuju pucnji, rafali iz južnog dela. Tek da Srbi ne budu spokojni! U onim getoima koji su opkoljeni šiptarskim naseljima, svaki dan je neizvestan. Tu mislim na Srbicu, Banje, Novo Brdo, ali i na Osojane… Ništa nije bolje ni u Ranilugu, Kormiljanima, Šilovu, iako se, možda na prvi pogled čini da su Srbi tamo bezbedniji jer su bliži centralnoj Srbiji. Na sav taj užas dodajte još veštačku podelu Kosmeta. Interesantno je da je srpski predsednik preporučivao Srbima severno od Ibra da ne izlaze na izbore, za razliku od južnog dela KiM. Znači, severni deo bi da „sačuva“! Sve to govori da je posredi antidržavna i antinacionalna politika Beograda, koja će, nadam se, vremenom biti osuđena i kažnjena. Sve ovo govorim sa argumentima, jer je Tadić meni lično i drugim Srbima iz političkog života KiM ponudio takozvanu „podelu Kosmeta“. Predsednik koji je položio zakletvu da će čuvati celovitost srpske države nudi cepanje zemlje!? Nama nudi podelu KiM, navodno prema ideji Dobrice Ćosića koju bi eto, do kraja, trebalo Tadić da realizuje. Šta to znači? Dovoljno je da kažem da severni deo čini svega pet odsto ukupne teritorije KiM, da je to ekonomski, privredno, najpasivniji deo Kosmeta. Slabije su plodnosti obradive zemlje i manje je rudnog bogatstva. A onih 95 odsto teritorije KiM zapravo čini naše ogromno rudno bogatstvo, prvoklasne oranice, prelepe planine, i neprocenjiva kulturno-istorijska i duhovna blaga u Gračanici, Visokim Dečanima, Pećkoj patrijaršiji. Sve to, dakle,  treba pokloniti Šiptarima! Na takav predlog cepanja KiM niko normalan ne bi pristao!

Srbi na Kosmetu i dalje su bez struje, više nikako ne mogu da koriste usluge srpske mobilne telefonije. Verovatno te vrste pritisaka motivišu brojne porodice da se isele, da napuste svoje domove.
Srbi na Kosmetu i dalje trpe ozbiljne nestašice struje i ne koriste srpsku mobilnu mrežu koja je za njih sada samo san. Prinuđeni su, da bi kontaktirali sa svojim najbližim, koji su van KiM, da koriste šiptarsku mrežu. Ucenjeni su! Ili da mesecima ne čuju glas svojih najdražih ili da se  poniženi, obespravljeni povinuju šiptarskim bahatostima. Sva ona obećanja Beograda da će se boriti svim diplomatskim sredstvima da Srbima omoguće normalan dotok struje ili korišćenje usluga domaće mobilne telefonije, samo su bacanje prašine u oči. I krajnje licemerno data obećanja. Lažna! A faktički, Srbija je u situaciji da može da diktira i reši elegantno i jedan i drugi problem. U Nišu, preko kojeg idu sve mobilne i internet komunikacije, dovoljno je zaustaviti ceo protok koji ide na štetu Srba, sve dok se ne omogući našim ljudima normalna komunikacija. Isto je i sa snabdevanjem električnom energijom. Srbi danas plaćaju elektropreduzeću nezavisnog Kosova enormne račune. Plaćaju ono što nikako nisu potrošili, jer struje skoro da i nemaju. Ključ rešenja je opet u Srbiji.  Regulisanje napona kompletnog elektroenergetskog sistema  centralne Srbije, Vojvodine, Kosmeta – u rukama je elektroprivrede Srbije. Dovoljno je, po principu reciprociteta, kada Priština namerno isključi stanovnike Gračanice, da shodno tom postupku, Srbija isključi napon vinovniku i da se tako otrezne oni koji tuđe prodaju kao svoje. Međutim, nikoga u Beogradu ne interesuje što je na hiljade srpskih domova zimi u potpunom mraku, dok u isto vreme Šiptari susednih sela tu istu struju koja se održava preko Srbije – obilno koriste. Pitanje je veliko, čije to račune plaćaju Srbi iz getoa koji su godinama u mraku. Niko na svetu ne čini takvo zlo svom narodu! Zbog toga ne treba da čudi što se reka Srba koji odlaze ne zaustavlja. Izgubili su kosmetski Srbi poverenje u vlast u Beogradu. Srbija je prestala da se bori za KiM, razumeli su Srbi sa Kosmeta da nema budućnosti ni za njih, ni za njihovu decu sa takvom marionetskim vladom, niti ima života u raljama divljih institucija. Ko ne služi svom narodu, ponizni je sluga tuđinu. Shvataju to Srbi i odlaze. Nemaju slobodu, a sloboda nema cenu. Važnija je od svega.
Dodajmo tome, za pravoslavni narod nesrećni slučaj u Gračanici. Mesecima bezočno šikaniranje, progon i klevete na prosvećenog vladiku Artemija i brojnog monaštva. Već se vidi da su intrige, lažne optužbe bile kabinetski servirane sa ciljem da se poljulja ugled i uticaj vladike Artemija, koji je bio ne samo duhovni, već stub opstanka srpskog naroda na Kosmetu. Smetao je režimu. Smetao „moćnima“! I licemernoj vlasti i žezla željnoj „sabraći“. Uklonili su ga oni koji se već odavno javno ili tajno klanjaju Vatikanu i prizivaju ekumenizam. To će tek imati tragične i dalekosežne posledice na srpski narod u celini. Srpsko nacionalno biće je preko gračaničkog nemilog događaja ozbiljno poljuljano, mada se narodu sada vešto silom  „zatvaraju oči“.

Ističete da izlaz iz naše nacionalne katastrofe vidite u čvrstom i dugoročnom povezivanju sa Rusijom i ruskim narodom.
Jedini način da kao najugroženiji narod na Balkanu, u Evropi opstanemo, preživimo i da se oporavimo, jeste velika podrška Rusije. I njena pomoć i podrška u godinama kada smo bili neshvaćen, najusamljeniji narod, bila nam je najdragocenija. Ruska Federacija je, srećom, jaka, stabilna, moćna država sa zapanjujućom privrednom i tehnološkom ekspanzijom. „Gazprom“ je sinonim, velika budućnost Rusije. Ona postaje moćna vojna i energetska sila. Srbiji, maloj državi na balkanskoj vetrometini potreban je neko ko će je zaštititi od velikog zla koje po svetu seje ratove, zlo, smrt i glad. Ne možemo više da dozvolimo da budemo zemlja koju svako može da bombarduje. Na veliku sreću, odnos snaga u svetu se menja u korist Rusije, i slobodoljubivnog i pravednijeg dela čovečanstva, a samim tim i nas Srba. Bez konkretne pomoći Rusije nećemo moći da stanemo na svoje noge i budemo država sa integritetom. Vladimir Putin dolazi u posetu Srbiji, što je za nas veliko ohrabrenje. Tim povodom, Skupština zajednica opština KiM na svečanosti u Zubinom potoku, naredne nedelje proglasiće Vladimira Putina, premijera RF, za počasnog građanina srpskog Kosova i Metohije. To najbolje govori o tome kome Srbi sa Kosova i Metohije veruju, u koga polažu nadu.

Antrfile
Albanci priznaju da im je bilo bolje devedesetih!
Šiptari u svojoj samoproglašenoj tvorevini shvataju da su ih njihovi OVK lideri i zapadni prijatelji izdali i izigrali. Ne teče im obećani med i mleko, nego masovno umiru od posledica bombardovanja SRJ projektilima sa osiromašenim uranijumom. O tome čak ne smeju ni da govore, a kamoli javno da pišu. Njihove oduvek zatvorene patrijarhalne porodice su u ozbiljnoj krizi, natalitet im je naglo opao, mladi posežu za drogom, prostitucijom, kriminalom. Selo je potpuno uništeno. Vlada opšta nezaposlenost, i sve češće se čuje da im je bilo mnogo bolje čak i za vreme Miloševićevog režima. Ne smeju da pokažu da su nezadovoljni, jer se plaše osvete.  Posle decenije iščekivanja nacionalni entuzijazam skoro da ne postoji. Vreme radi za žrtvovani srpski narod na KiM, iako se vlast u Beogradu odrekla i nas, i Kosova i Metohije.

4 коментара

  1. Avatar

    па да се разумемо увек је и помагао србин шиптаре и помаже,једном приликом живим у митровици у бошнјачкој мали,шиптар познаник каже ми јеси луд какво косово србија сваке недеље,по неки министар у сред приштини са хашимом тачијем имају састанке,и можете да препоставите шта ми је необавештени шиптар рекао,е мој другар ја и ти смо ратовали на супротним странама и сад ти мени кажеш косово је србија,била и биће,е није него западних моцника и њихових слугу из београда,е доће црни петак и том београду кад и они небуду имали слободе.струје,радних места,узурпирана имовине,тад ће да се дигну,али касно брале,са космета може да се побегне,а од косова никад!.

  2. Avatar

    Srbi podhitno treba da se manu sujete i mrznje, osnovnih orudja okupatora, okrenu sebi i umesto raspinja počnu da se sabiraju, umesto medjusobne netrpeljivosti medjusobno mnoog više poštuju, umesto pametovanja medjusobno nadopunjuju itd. Mi moramo da shvatimo da smo takvi kakvi smo, da nas boljih, ali ni gorih nema i da samo takvi mozemo da krenemo nasim putem i narednoj generaciji ostavimo bolje stanje nacije nego sto je to dosad bio slučaj. Ja sam siguran da je sve u našim glavama i da sve može na blje da krene odmah , prvi rezultati bi se videli nakon 4-5god, a uspeh nakon 10tak. A sto je najvaznije duhovno bi ojacali i time ostavili veoma vaznu pouku za sve buduce genreacije da ne prodaju veru za veceru i od gotovog prave veresiju kao ova “iz 50 i neke”.

  3. Avatar

    Prvo razumite da Tadic nije Srbin i nije rodjen u Srbiji.
    Ne ocekujte da vas on voli i brani.Nema razlike izmedju Tadica i Mila Djukanovica.Dati Tadicu vlast je isto kao dati Mesicu vlast 1990.
    Srbija i Kim se moze odbraniti samo ako posteni Srbi dodju na vlast.Korupcija i kradja od drzave mora biti zaustavljena a prekrsioci strogo kaznjeni.Bez toga nam preti propast.

  4. Avatar

    Marko Jaksic je fantasticno sagledao probleme na KiM . Zapad nam otima zemlji i gura u ropstvo . Marko nudi pametan i jedini izbor : OLKRECIMO SE MAJCI RUSIJI !
    Djelim njegovo misljenje patriotsko i razumno , racionalno
    NO cim se mi okrenemo Rusiji eto rata a pitanje je jel Rusija hoce toliko da zrtvuje
    Mi Srbi iz RS smo duboko potisteni vasom sudbinom a da ne govorimo Srbi iz RSK koji su potpuno zaboravljeni . SRBI NA ISTOK SMRT FASIZMU eu i usa !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *