Lagumdžija i Čović ciljaju Dejton 2

Piše Anja Vujević

Jedina odgovorna nacionalna politika prema RS jeste da se sačeka odluka Ustavnog suda Federacije BiH i da se ravna prema njoj. Ukoliko Ustavni sud Federacije BiH ospori izbor Vlade Federacije BiH, RS treba da pričeka novo konstituisanje vlasti

Lider SDP-a Zlatko Lagumdžija (levo) je požurio da zatraži mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH, dok Dragan Čović (desno), predsednik HDZ nastavlja perfidnu igru i najavljuje formiranje koalicije sa SDS-om

Pet meseci posle izbora BiH nema formiranu vlast zbog duboke ustavno-političke krize u Federaciji BiH. Iako se na prvi pogled čini da dve suprotstavljene strane, bošnjačka oličena u Socijaldemokratskoj partiji (SDP) i hrvatska oličena u HDZ-u, nemaju dodirnih tačaka, meta im je ipak zajednička i ona se zove Republika Srpska. Probleme unutar Federacije BiH, što proizilaze iz Vašingtonskog sporazuma, lukavom strategijom SDP i HDZ pokušavaju prebaciti na nivo BiH i predstaviti ih kao posledice Dejtonskog mirovnog sporazuma koji zbog toga zahteva ozbiljnu reviziju. Blagonaklon stav OHR-a i zapadnih ambasada na antiustavne poteze u Federaciji BiH upućuje na to da krizu u BiH projektuje i deo međunarodne zajednice.

NAVODNA MULTIETNIČNOST
Poruke koje su se čule iz Federacije BiH još u izbornoj noći u oktobru prošle godine, jasno su nagoveštavale da su dve vodeće partije u bošnjačkom i hrvatskom biračkom telu odlučne da izazovu krizu i blokiraju zemlju. Lider SDP-a Zlatko Lagumdžija pozivajući se na to da je njegova partija ubedljiv pobednik izbora u BiH i igrajući na kartu navodne multietničnosti SDP-a, odmah je požurio da zatraži mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH koje bi po nepisanom  pravilu principa rotacije trebalo da pripadne Hrvatima. S druge strane, opravdano nezadovoljni zbog ponovljenog ustoličenja bošnjačkim glasovima kandidata SDP-a Željka Komšića na mesto hrvatskog člana Predsedništva BiH, te revoltirani novim šamarom SDP-a, iz HDZ-a su zapretili: „Hrvati su srušili Jugu, srušiće i BiH“ (Ivo Miro Jović, HDZ).
Nezvanično uspostavljena koalicija SDP-a i SDA još u predizborno vreme, krajem prošle godine implicirala je stvaranje druga dva nacionalna bloka, srpskog (SNSD i SDS) i hrvatskog (HDZ-a i HDZ 1990), dok su se bloku SDA i SDP-a pridružile dve minorne hrvatske partije (HSP i Narodna stranka „Radom za boljitak“, čime je napravljen presedan da jedna leva partija koja se hvali antifašističkom baštinom (SDP) koalira s desnom partijom sledbenikom lika i dela Ante Pavelića (HSP)). Takođe, indikativno je da je pojedinim analitičarima, novinarima i manjim partijama iz RS, povezanih sa krugovima oko Lagumdžije, najviše zasmetao dogovor o zajedničkom nastupu između SNSD-a i SDS-a koji je RS obezbedio jednu krajnje relaksiranu poziciju i priznanje predstavnika EU i SAD da „stvari ne štimaju u Federaciji BiH“, a da je odnos RS konstruktivan. Danas je sasvim jasno da nije bilo ovog unutarsrpskog konsenzusa, RS bi već bila uvučena u Gordijev čvor odnosa unutar Federacije i verovatno ponovo označena kao dežurni krivac za blokadu BiH.
Kako bi dokazali da nije problem samo u Federaciji BiH već i u RS, iz Federacije su pokretanjem mehanizma vitalnog nacionalnog interesa pokušali osporiti formiranje institucija RS, što se završilo neslavno po apelante.
Posle tri meseca bezuspešnih pregovora dva suprotstavljena bloka oko SDP-a i HDZ-a, tokom kojih su federalni lideri čak dva puta putovali u Berlin, a Sarajevo su pohodili Džejms Štajnberg i Miroslav Lajčak, slika situacije u Federaciji bila je: zbog blokade od strane dva HDZ-a u tri kantona prekršeni su Ustavom Federacije BiH zagarantovani rokovi za konstituisanje Doma naroda Parlamenta Federacije BiH; Centralna izborna komisija je saopštila da se Dom naroda ne može konstituisati dok se ne izaberu svi delegati. Naime, Lagumdžiji je uspelo da iz kantona sa bošnjačkom većinom izabere čak pet hrvatskih delegata iz SDP-a, te mu je nedostajao još samo jedan da bi imao neophodnu većinu u Klubu Hrvata za donošenje punovažnih odluka.

NEUSTAVNO BLOKIRANJE
Stavove suprotstavljenih strana pokušali su da približe OHR i ambasadori PIK-a. Ipak, tokom dvodnevnih pregovora u zdanju OHR-a u Sarajevu koji su više nalikovali mirovnim nego razgovorima o vlasti, i onog što je usledilo posle toga, postalo je kristalno jasno da ni dve strane u Federaciji BiH, kao ni deo Međunarodne zajednice ne žele rešenje krize. S jedne strane, dva HDZ-a su odbila ponudu OHR-a i SDP-a da pripadnu hadezeovima: mesto predsednika Federacije BiH, četiri od pet ministarskih pozicija koje pripadaju Hrvatima u Vladi Federacije, dve od tri ministarske pozicije u Savetu ministara BiH i mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH. S druge strane, na neustavno blokiranje izbora Doma naroda od strane  hadezeova, koalicija okupljena oko SDP-a odgovorila je novim kršenjem Ustava Federacije BiH i sazivanjem krnjeg Doma naroda Parlamenta Federacije BiH, te izborom Vlade Federacije BiH i predsednika Federacije BiH (za predsednika Federacije izabran je Živko Budimir iz proustaškog HSP-a).
Očekivano, dva HDZ-a su odgovorila odbijanjem da izvrše primopredaju vlasti, tužbama Centralnoj izbornoj komisiji i Ustavnom sudu Federacije BiH, i najavom novog antiustavnog paralelizma – sazivanja Hrvatskog narodnog sabora BiH i uspostavljanja „međužupanijskog i međuopštinskog Vijeća sa hrvatskom većinom“. Da je reč o, s određenim ciljem, dirigovano-anarhičnoj situaciji kakva nije viđena od Dejtona, upućuje i njeno prihvatanje od strane OHR-a i američke ambasade. Umesto odlučne reakcije visokog predstavnika na podrivanje Ustava Federacije BiH, i od strane dva HDZ-a i od strane bloka okupljenog oko SDP-a,  iz OHR-a je saopšteno kako se neće mešati i da domaće institucije treba da rade svoj posao. Podsetimo, visoki predstavnik je nedavno, do odluke Ustavnog suda BiH, zamrznuo Zakon o državnoj imovini RS koji je usvojila NS RS. No, ovaj put mu nije palo napamet da zamrzne odluke Parlamenta Federacije BiH do izjašnjavanja Ustavnog suda Federacije BiH, iako one ugrožavaju i Ustav Federacije BiH i bezbednost u ovom entitetu. Stoga se logično nameće pitanje – da li to OHR svesno komplikuje situaciju u BiH i zašto!?
Motivi OHR-a su dvostruki. Prvi je što SAD preko OHR-a zadržavaju svoj uticaj u BiH i njegovo im zatvaranje nije u interesu. Zanimljivo je da se u saopštenju ambasade SAD-a posle izbora Vlade Federacije BiH izražava „žaljenje“ što nije postignut dogovor o širokoj koaliciji i što će dva HDZ-a ostati u opoziciji, čime je Lagumdžiji data otvorena podrška. Drugi razlog je prošao neopaženo u javnosti i on leži u onome saopštenom tokom pregovora hrvatskog i bošnjačkog bloka, a to je da su blokovi okupljeni oko HDZ-a i SDP-a postigli dogovor o programskoj platformi, ali nisu uspeli da se dogovore o raspodeli ministarskih pozicija. Jedna od tačaka te programske platforme zagovara reformu Ustava BiH i predviđa redukciju entitetskog glasanja, uvođenje Vrhovnog suda BiH i teritorijalnu reorganizaciju BiH.

VAŠINGTONSKI PROMAŠAJ
Iako suprotstavljeni i posvađani, dva bloka iz Federacije na krajnje perfidan način probleme u ovom entitetu pokušavaju predstaviti kao problem BiH, nemogućnost njenog funkcionisanja, i izdejstvovati radikalnu promenu dejtonskog Ustava BiH. Stoga, prioritet RS u ovom momentu treba da bude da ne dozvoli da bude upletena u federalne probleme i optužena za blokadu formiranja vlasti na nivou BiH, čime bi bila naterana da sedne za pregovarački sto zvani Dejton 2.
Prve reakcije predsednika RS Milorada Dodika na formiranje Vlade Federacije BiH u kojima je najavio da neće sarađivati sa njom, proglasivši je nelegitimnom i nelegalnom, te ultimativno insistiranje da u većini na nivou BiH participiraju i dva HDZ-a, kao i  izjava premijera RS Aleksandra Džombića u kojoj je SDP optužio za udar na Dejtonski mirovni sporazum, najblaže se mogu okarakterisati kao ishitrene i nepromišljene. RS nema nijedan valjani razlog da žali što Hrvate u Federaciji predstavljaju nelegitimni predstavnici. I Srbe u Federaciji predstavljaju Lagumdžijini kadrovi, što je upravo posledica vezivanja hrvatskih i bošnjačkih zastava 1991. i 1992. godine. Memorandumom o suverenosti BiH, s kraja 1991. godine, Referendumom o nezavisnosti, 1. marta 1992. godine, i Vašingtonskim sporazumom kojim je uspostavljena Federacija BiH, Hrvati su se udružili sa muslimanskom stranom kako bi Srbe izbrisali iz reda konstitutivnih naroda u čitavoj BiH, ali im je to uspelo samo u delu Federacije. Danas su im za naplatu stigle greške 1. marta i Vašingtonskog sporazuma, i to ne treba da bude problem RS. Ishitrene Dodikove i Džombićeve reakcije „ispeglane su“ na sastanku predstavnika političkih partija iz RS koji je organizovao Dodik, a sa kojeg je otišla jasna poruka – problemi u Federaciji BiH posledica su Vašingtonskog sporazuma, a ne onog iz Dejtona, i tamo ih treba rešavati; RS će svoje buduće poteze ravnati spram odluka Centralne izborne komisije i Ustavnog suda Federacije BiH.
No, i posle ovakve izjave Dragan Čović, lider HDZ-a, nastavio je perfidnu igru, najavljujući da će sa SNSD, SDS, SBB i Strankom za BiH, bez koalicije oko SDP-a,  pokušati formirati vlast na nivou BiH. Jasno je da je većinu na nivou BiH nemoguće napraviti bez SDP-a i/ili SDA i da je Čovićev cilj da u blokadu, ovaj put BiH, uvuče i RS. Krajnja poruka bi bila da ništa u BiH ne funkcioniše, da je potreban Dejton 2, a onda bi se protiv RS našli zajedno Čović i Lagumdžija (prvi ne skriva želju da za hrvatski entitet prigrabi i deo RS).
Zato, jedina odgovorna nacionalna politika prema RS jeste da se sačeka odluka Ustavnog suda Federacije BiH i da se ravna prema njoj. Ukoliko Ustavni sud Federacije BiH ospori izbor Vlade Federacije BiH, RS treba da pričeka novo konstituisanje vlasti Federacije BiH i potom formira vlast sa onima koji naprave federalnu većinu. Ukoliko Ustavni sud Federacije BiH prihvati već napravljeni izbor, RS nema nijedan razlog da od hrvatskog problema pravi svoj, da vašingtonske promašaje prenosi u Dejton. Srpska bi, u tom slučaju, trebalo da ode u Sarajevo i uzme pozicije u Savetu ministara BiH koje joj pripadaju, Hrvate da uputi na Vašingtonski sporazum i zaključke Venecijanske komisije koji kažu da „strukturalna promena Federacije BiH mora biti imperativ“, a Dejtonski mirovni sporazum štiti od svakog pokušaja otvaranja.

3 коментара

  1. Avatar

    Mislim da je suludo ovo sto rade Srpski politicari u R.Srpskoj.Ici praviti Hrvatima entitet bi nam mogao doci glave ( teritorija ).Nikada ne treba vjerovati Hrvatima jer znamo iz proslih vremena kako to zavrsi kad im se pruzi ruka.treba li reci da su Covic i lagumdzija vec potpisali platformu o promjeni ustava , a tu se trazi puno toga protiv Srpakog naroda i R.Srpske.Svadja izmedju starih pajtasa je nastala oko fotelja.Srbi treba da se izmaknu i gledaju kako se ovi taru i koljeze.Sta se to nas tice sto kod njih ne stima.Njihov problem u njihovoj drzavi.Bojim se opravdano da smo usli u kolo koje ce nas po obicaju skupo skupo kostati.

  2. Avatar

    Opštinama Drvar , Glamoč , Grahovo treba pridružiti Bosanski Petrovac i Kupres teritorijalno i većom brigom o povratku Srba u ovih pet opština .S Muslimanima trebamo dogovoriti da ovih pet opština budu jedan kanton sa sjedištem u Drvaru . To je naša briga a ne Hrvatska Republika Herceg Bosna Milorade malo više brini o svom narodu a Hrvati o sebi brinu i predobro. Pogledajmo samo koliko se njih rađa od 400.000 a koliko Srba od oko 1.300.000 stanovnika i sve je jasno , kod nas vlada totalna nebriga o Srbima. Ovih pet opština su od posebnog značenja za Srpsku ali i Srbiju i povezivanje sa Srbima iz Knina , Benkovca , Gračaca i izlaz na more . No uz vlast u Srbiji koja zastupa sve osim Srba i Milorad iznenađuje nebrigom o našem narodu . Poslije Brčkog ovih pet opštine su od posebnog značaja za srpski narod . I u Bosanskom Petrovcu smo većina i treba se svim silama truditi da to i ostanemo i opstanemo . Kad će Hrvatska vratiti autonomiju Republici Srpskoj Krajini onda oni mogu tražiti autonomiju Herceg – Bosnu .

  3. Avatar

    KOSOVO i REPUBLIKA SRPSKA RAZLIKE

    Strašno koliko su neprijateljski stavovi Evrope i Amerike prema Srpskome narodu . Dok su se svojski trudili i uspeli razbiti Jugoslaviju , a sada dalje razbijaju Srbiju i otimaju Kosovo i stvaraju Veliku Albaniju . U isto vrema traže da Republika Srpska ostane u Bosni i uništili su Republiku Srpsku Krajinu u Hrvatskoj koja je postojala još za vreme Harsbuške Monarhije a danas je nama jer je Hrvatska uz pomoć Vatikana , Evrope i Amerike izvršila najstrašniji genocid nakon II svetskog rata . Proterivanje oko 300 000 Srba i oko 250 000 Jugoslovena iz Hrvatske od kojih su 95 % bili Srbi .Dali je naivna vlast čula za reč reciprocitet ? Kako on to neće cepati Bosnu a u isto vreme priznaje cepanje i otimanje dela Srbije ? Jedino je sad moguće tražiti ako se već Srbija odriče dela teritorije , da se Republika Srpska odvoji od Bosne jer je i tamo većinsko stanovništvo Srbi. Kako to da Albanci imaju pravo na secesiju a Srbi u BiH ili Hrvatskoj ne ? Kako je to po tebi u redu Tadiću ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *