Kovačnice izdaje i laži i govornica istine

Piše Milorad Vučelić

Navršava se pet godina od smrti Slobodana Miloševića.
U oproštajnoj reči na sahrani u Požarevcu (objavljujemo je u ovom broju „Pečata“) izgovorio sam, pored ostalog, i to da je „Haška tamnica bila njegova govornica. Njihova kovačnica, a njegova govornica. Što su više kovali zavere od poluistina i laži, to je njegova govornica pred svetom više hrabrila nas klevetane… Slobodan Milošević stajao je uspravan… jer je za njega bila prirasla sudbina njegove otadžbine“.
Na naslovnoj strani ovog broja „Pečata“ vidi se Milošević, govornica i mikrofoni. On je svaki mikrofon pred sobom, pa i onaj u Haškoj sudnici, pretvarao u svetski mikrofon ispred kojeg se izgovaraju velike istine i padaju sve optužujuće laži o „velikoj Srbiji“, „srpskom genocidu“, „Potkovici“, „masakru civila u Račku“… Odlazeći sa ovoga sveta unapred je opovrgao mnoge od ovih optužbi, pa ih ni tužioci zloglasnog Haškog tribunala više nisu koristili. Oslobodio je tih krivica i ceo srpski narod. Sve, osim onih sa bolesnom potrebom samookrivljavanja. Na njegovoj strani bili su i oni koji su ga kritikovali kada je bio na vlasti.
Pošto nisu mogli da ga osude, postupno su ga ubijali i na kraju odlučili da ga likvidiraju (Videti ekskluzivno u ovom broju „Pečata“ objavljenu medicinsku dokumentaciju, u tekstu „Kako je ubijan sa predumišljajem Slobodan Milošević“).
Probudila se naknadno savest najvećeg broja stranaca i službenika Imperije (a neki su naprasno pomrli), pa su posle obavljenog zadatka napisali i rekli kako su svojevremeno bili u službi laži, antisrpske propagande, rušenja i agresije na Srbiju, dakle kako su učestvovali u stvarnom zločinačkom poduhvatu. Blizu hiljadu ovakvih istinoljubivih i pokajničkih svedočanstava objavljeno je širom sveta. I čuju ih i znaju – bilo de je reč o Srbiji, ili o Kosovu, ili o pravim krivcima za razbijanje Jugoslavije – najviše baš u stranim prestonicama gde su te kovačnice laži tada bile stacionirane.
Samo u zvaničnom, medijskom i nevladinom Beogradu iz sve snage se trude da se to ne sazna i da se što brižljivije prikrije. Već to bi bilo dovoljno za najveću bruku i sramotu. Ali ovde je otvorena prava i zvanična kovačnica laži, falsifikata, obmana i srpskih krivica, i to u službi prikrivanja politike koja se od ponižavajuće kolaboracije pretvorila u dosledno razaranje Srbije, doslovnu kapitulaciju i vulgarnu izdaju „bez alternative“.
U toj zvaničnoj beogradskoj kovačnici laži i obmana naknadno su se zaposlili, podali, podastrli ili se uslužno koriste i neki koji su s Miloševićem politički i poslušnički sarađivali, ili, pak, neki od onih koji su smatrali da je njegovo kriminalno kidnapovanje i tamnovanje u Ševeningenu ogromna nepravda, borba za istinu impresivna, a njegova smrt velika tragedija, koju su teško doživeli ili bar saučestvovali u bolu naroda i onih koji su ga sahranjivali. Pošto su se naknadno uposlili u tim radionicama notorne izdaje i razaranja Srbije, njima se čak svako režimsko služinče i gmaz ukazuje kao pravi kovač kome sada moraju duvati u mehove, ili već u to što im daju, ne bi li kako nadoknadili što nisu duvali u one šarene balone koje su naši nesoji puštali u vis na Kalemegdanu, slaveći Miloševićevu smrt u vreme njegovog ispraćaja iz Beograda. Oni i u gmizavcu u ulozi kovača laži i izdaje vide boga Hefesta, samo znatno popravljenog, tako da više i ne hramlje.
Ove naše ženske i muške (poštujemo rodnu ravnopravnost) subrete same sebe uveravaju da su ovim „sa grbače skinuli“ Miloševića i „devedesete“ godine, ne znajući da se tako, pored državnih teritorija, lišavaju i svog dostojanstva i (samo)poštovanja, ako su ga ikada i imali, i da svakim danom daljeg boravka u tim radionicama-kloakama bivaju sve dalje od mogućeg iskupljenja („Anđeli će spasti samo onaj mefistofelesovski deo koji zaslužuje spas“), ili uslova da povrate bar delić samopoštovanja. Umesto da beže iz tog užasa, oni se u toj udobnoj kaljuzi sve duže baškare i gnjucaju. I onda kada najviše pomisle, a po privatnim koristima i zaposednutim funkcijama, da su u tim kloakama režima važni i da imaju neku vlast ili uticaj, oni su tek posluga koja je tu tuđinskom milošću. Doduše, nisu to više kloake već prave srpske Augijeve štale. Ma koliko čišćenje tih štala bio posao za Herakla, Srbi će se, izvesno je, kad-tad morati latiti toga posla. I to brže nego što iko misli. Ako već nemamo Herakla, imamo mi našeg Marka, i to Kraljevića Marka.
Da ne bi ove nedostojne dalje opisivali navešćemo reči Margaret Jursenar: „Oni koji u nesreći promene mišljenje su poput onih koji na samrti promene veru: priznaju da su pogrešno živeli“.
Šta se to kuje i otkriva u zvaničnoj beogradskoj kovačnici?
Ta kovačnica je postala pravi pakleni pogon za pranje krivice svakog notornog zlikovca koji je počinio zločine prema Srbima. Počelo se sa Agimom Čekuom, nastavilo se sa Ejupom Ganićem, Ilijom Jurišićem, Vesnom Bosanac i zaklinjanjem u nevinost Hašima Tačija, pa zajedno sa izvesnim hrvatskim braniteljem Purdom (koji je prema zvaničnoj izjavi jednog od svedoka „prvo puškom ubio dva vojnika, onda ih je zaklao, odsekao im glave držao ih u rukama i hvalio se: ‘ ja sam zaklao četnike’. Onda je nožem pokazivao kako je klao i brisao ga o pantalone“) da bi sada na red došao i uhapšeni, pa već oslobođeni general Jovo Divjak.
Mehanizam potkivanja i ponižavanja srpskog naroda je već opšte poznat. Srpske vlasti raspišu poternicu po kojoj pomenute negde po Evropi hapse, jer pomisle da ovaj kriminalni ološ goni neka ozbiljna država. I onda se ustanovi da srpsko tužilaštvo i svi srpski zvanični organi nemaju nikakve dokaze o krivici pomenutih notornih zlikovaca za kojima su raspisali poternice. Što je još gore, nije ovo nikakva abolicija, koja oslobađa kazne ali ne i krivice, već obavljanje kompletnog posla rehabilitacije najgoreg kriminalnog antisrpskog šljama. Saopšti se nama i svetu da su svedoci koji su teretili ove uhapšenike svedočili „pod prinudom“ nekadašnjih vlasti i JNA, koju automatski priznaju kao stranu u sukobu. Kao nevine i rehabilitovane ih onda u njihovim gradovima, od Vukovara do Sarajeva, svečano dočekuju i slave kao junake.
Srbi se kao narod na ovaj način sistematski ponižavaju i sada već svi Boga mole da današnji režim ništa ne čini u tom pravcu, i da potpuno zaćuti i ništa više ne radi. Znaju normalni Srbi već odavno da sva ova tužilaštva i sudovi za ratne zločine služe isključivo za suđenje Srbima, baš kao i Haški tribunal. Neka nas dalje povodom toga ne razuveravaju i neka, kao i do sada, jure samo Srbe. Oni toliko istražuju srpske novinare i akademike, pa im od toga posla ostaje taman toliko vremena da zakuju nevinost najvećih zlikovaca nad Srbima.
Zahvaljujući srpskom režimu naterani smo čak da se zastidimo pred  Karlom del Ponte koja iskazuje spremnost da učestvuje u istrazi o trgovini srpskim ljudskim organima, a o čemu naši državni, istražni organi kao i tužioci ne znaju ništa jer se sa tim nisu ni bavili.
Povrh svega toga se sa govornice Saveta bezbednosti naš ministar tobože odlučno založio da se trgovinom ljudskih srpskih organa posle izveštaja Dika Martija pozabave Ujedinjene nacije. A tada se već uveliko zna da je takvu „istragu“, sa sve likvidacijom preostalih živih svedoka, na sebe već preuzeo Euleks koga je zvanična Srbija, ne poštujući i stavljajući van snage Rezoluciju 1244, a osujećujući ruski ili kineski veto u SB UN, priznala i dovela na Kosovo zbog toga da bi on od šiptarskog Kosova sačinio državu sa sve ustavom i drugim propisima i institucijama, jer oni za to nisu sposobni. Sve to u ime EU koja „nema alternativu“.
U toj kovačnici je skovan i nalog Mitropolitu Amfilohiju Radoviću da se u roku od mesec dana izvini pripadnicima homoseksualne populacije. Izvesna Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ostavila je Mitropolitu rok od trideset dana da se izvini, a ako bude dobre volje, može ga produžiti za još trideset dana. A onda sledi parnica na sudu. U datim rokovima očekuje se da se izvrše odgovarajuće izmene „Biblije“ i da se pravoslavno stado u Srbiji zajedno sa vladikama i patrijarhom prilagodi zahtevima Petrušićeve da ne bi išli na sud! Mitropolit je već rekao da se neće izvinjavati, a šta će biti sa „Biblijom“ i da li naš režim u svojim kovačnicama izdaje i laži kuje novu „Bibliju“ – ostaje da vidimo. SPC ćuti kao da je zadavljena.
Istupi muftije Zukorlića, potkovani u ovim kovačnicama, za razliku od onih Mitropolita Amfilohija, u potpunoj su saglasnosti sa razbijanjem Srbije, i što se Petrušićeve i ovog režima tiče u potpunoj saglasnosti sa „Kuranom“, političkom korektnošću, te predstavljaju pravi ideal nediskriminacije.
U ovoj kaljuzi, koju samo iz razloga političke korektnosti nazivamo kovačnicom, kuju se sankcije prema Libiji i Belorusiji koje po nalogu EU i Amerike uvodi Srbija. Kovači to verovatno obrazlažu činjenicom da ove dve države nisu priznale nezavisnost Kosova i da čak postoji i mogućnost da to ne učine ni posle Srbije. Tako bi nas možda obrukali. Lepo nas je na samog sebe, a i naše obaveze i kreativnost, podsetio Vaclav Havel, rekavši da Libiju treba što pre bombardovati jer o „Miloševiću se raspravljalo četiri godine, ali oprezno oklevanje nije se isplatilo“. U našoj kovačnici su ljuti na sebe što se toga oni prvi ne dosetiše.
U toj kovačnici kuje se i nekakva platforma za tehničke pregovore države Srbije sa „državom“ Kosovom. (O tome pišu u ovom broju „Pečata“ Nikola Vrzić i Dragomir Anđelković).
Šiptari se za tuđe i od Srba oteto Kosovo i Metohiju bore uz svesrdnu pomoć EU i SAD svim silama. Oni znaju da su za nekoga zaposeli tuđu teritoriju i zato je onako sistematski pustoše, uništavaju, samozatrpavaju đubretom i skrnave srpske svetinje i kulturne spomenike, uz dodatke opake zagađenosti posejane „oslobodilačkim“ NATO bombama. Oni od tog dela Srbije prave crnu rupu sveta i Evrope i zabran kriminala, šverca droge i terora. Kosovo postaje svojevrstan šiptarski nacionalni park u pokušaju, ili prava slika njihovog viđenja silikonske doline. To je vidljivo, ali je još vidljivije da se srpski režim odnosi prema Kosovu i Metohiji kao nečemu potpuno tuđem. To je očekivano ponašanje jer njima je cela Srbija tuđa kuća koju razaraju i pustoše. Oni se u Srbiji ne osećaju kao na svome sve dok ona ne bude u EU i NATO-u. U tuđoj kući se možeš baškariti, baš kao i zadnji bednik u tuđem stanu, ali svoju kuću moraš steći ili od predaka naslediti i moraš o njoj brinuti, voleti je i braniti. Tuđe se i oteto lako daje, a svoje ne. Srpski gmazovi nemaju kolevku, ali srpski narod je ima – ona je Kosovo i Metohija.
Bilo je uspelih ili neuspelih literarnih pokušaja da se istorijski događaji sagledaju iz perspektive šminkera, umobolnog ili bubašvabe, ali se ta vizura nikada nije ni pokušavala nametnuti nekom narodu kao što se sada pokušava da nametne srpskom.
U pravu je Josif Brodski kada kaže da „čovek nije u stanju da pribavi polisu osiguranja protiv istorije“. Čovek nije, ali gmizavac i bubašvaba su u stanju da to učine.
Naša policija umesto da nadzire objekte snima porniće i odašilje ih širom sveta, sa jasnom porukom o svojoj miroljubivosti: „Vodimo ljubav, a ne rat“. Vidi se da su kovačnici pristupili i neke zakasnele rokerke i rokeri ili ocvali hipijevci. Naša javnost za razliku od nas to još uvek dobro ne razume. Naravno, ovo hipijevsko mirotvorstvo policije ne važi kada treba hapsiti one koji mirno protestuju protiv „B92“.
Saznali smo pre neki dan da je „Evropa u pogrešnim rukama“! Tako naime glasi naziv strategije koju su na skupu u Atini usvojili evropski socijalisti. Na skupu je učestvovao i Boris Tadić kao predsednik Demokratske stranke. Pa, ako je Evropa već u pogrešnim rukama, zašto je to za Srbiju put „bez alternative“? Tako bi nešto možda upitao samo neki neverni Toma. A odgovor je, bar nama, jasan: bez ulaska srpske kovačnice u EU i bez pomoći srpske levice u vidu DS-a nema šanse da se Evropa izvede na pravi put i da padne u prave ruke. Predaćemo i Kosovo samo da Evropa dođe u prave ruke. Nema ništa bez naše kovačnice.
Za razliku od Nevernog Tome, koji nešto zapitkuje, Toma Nikolić dade izjavu da će sa „stiropor revolucijom“ malo sačekati kako ne bi smetao srpskoj kandidaturi za EU, a sve zarad toga da Evropa konačno dopadne u prave ruke i da se onda postigne pravi dvopartijski dogovor o prepakivanju vlasti na izborima. Aleksandar Vučić se, po treći put u nekoliko meseci, danima „ubi“ objašnjavajući nam šta je Nikolić u stvari rekao, ili šta je hteo da kaže.
Nemački ambasador Mas jasno poručuje da „Srbija ima daleko prečih poslova od vanrednih izbora“. „Pametnome dosta“ ili „Sapienti sat“ kako bi rekli stari Latini!
U Srbiji još nisu stvoreni uslovi da se do kraja uvede dvopartijsko razlikovanje u vladanju državom, kao što se, recimo, iskazuje u razlikama koje postoje između Blerove ili Kameronove vlasti u Engleskoj, ili republikanske ili demokratske u Americi. Zato je najveći broj opozicionih stranaka stao u red za mesto u više puta pominjanoj i opisivanoj kovačnici. Za većinu srpskih političara ta kovačnica „nema alternativu“.
Ostaje pomalo nejasno ovo Hrvatsko uporno demonstriranje. Oni gotovo sigurno i brzo ulaze u EU, ali im to ne smeta da iz dana u dan demonstriraju, blokiraju puteve i ruše vlast. Srbi su spremni da odstupaju i od revolucija, a ne samo demonstracija zarad EU, Hrvatima to ne pada ni na pamet. Ko će to i kako objasniti, osim ako ne prihvatimo da su Srbi gori od Hrvata? Ali to je ipak previše zahtevati od nas.
Ne pomenusmo rekonstrukciju vlade, takođe iskovanu u našoj  kovačnici. Neka mi zato oproste čitaoci „Pečata“ koji od toga boljitak očekuju i gaje verovanje da je neka puka novina isto što i poboljšanje.
Znam da bi na kraju trebalo i valjalo reći nešto kritički i o Slobodanu Miloševiću. Ne može se umesto jednog burnog i teškog života, prepunog smrti, ljubavi, bitaka, muka i patnji otpevati pesma „Pamtim samo lepe dane“, pa čak i kad je prigoda petogodišnjice smrti u pitanju. Ali mi  nekako sve ono zbog čega se on može kritikovati danas izgleda nevažno i nebitno. Posebno kada vidim šta se kuje i otkiva, i ko se potkiva u našim paklenim kovačnicama.
Put kojim je Milošević išao nije bio „bez alternative“, bio je užaren i imao je bezbroj raskrsnica na kojima se moralo stalno negde skretati. Put je bio vrlo uzan, nije bilo ni uspravljene Rusije, ni probuđene Kine, ni svega ovoga što nas danas okružuje. Imperija je bila u punoj snazi, ne u opadanju kao što je sada. Na nekim od tih raskrsnica moralo se i pogrešno skrenuti. Ali tada smo mi odlučivali da li ćemo ili nećemo skrenuti, i da li ćemo to činiti borbom, primirjem ili mirom. Milošević nije bio kukavica, i kao državnik bio je spreman da vojuje, ali spreman i da „primi odgovornost mira“. Borio se koliko je znao i umeo, za slobodu svog naroda i suverenitet Srbije. Nema sumnje da nas je sve tada, bez obzira na godine i pamet i sposobnosti „istorija zatekla srozana opreza“, kako bi to rekao Brodski. Danas to ne važi. Nemamo posla sa istorijom i današnjim vlastodršcima je srozano nešto drugo, a ne oprez.
Milovan Danojlić je, a to objavljujemo u ovom broju „Pečata“, Miloševiću u zatvorsku ćeliju poslao poruku, koju je završio sledećim rečima:
„Na muci se poznaju junaci: ne dajte se, ničija nije do zore gorela. Kao bivši antikomunista, izražavam poštovanje i podršku bivšem komunisti. Sad smo samo ljudi i Srbi. Teško je biti čovek; još je teže, danas, biti Srbin; ali lepo“.
Tragajući za pravim rečima na petogodišnjicu Miloševićeve smrti, mi s ponosom možemo reći da pripadamo onim kulturama i narodima u kojima se „veličaju jedino oni poraženici koji su postali pobednici u krajnjem ishodu“. Naime, „ima pobeda koje život pretvori u poraze i poraza koje vreme i božanska pravda pretvore u pobedu“.

14 коментара

  1. Avatar

    Svaka cast Vucela.

  2. Avatar
    Zoran Tošković

    ,,Teško je biti čovek; još je teže, danas, biti Srbin; ali lepo“.

  3. Avatar
    Цмок Торонто

    Тренутна СПС није *секта* па стога неће на комеморацију.
    Срби имају неке обичаје које СПС не жели да испоштује па би било морално са њихове стране да скину задње С са имена њихове *скупине*.
    Свака част Г.Мркоњићу и РУСИМА.
    На прошлим изборима СПС је добила око 1200 гласова у Канади.
    Овога пута ни мој глас као ни 1199 других.
    Бирам речи јер ми је стало до морала.
    Хвала Г.Вучелићу на овом броју ПЕЧАТА.

  4. Avatar

    Datum kada je umro jedan drzavnik, pa makar to bio i drzavnik Srbije, svakako je datum koga se valja secati. Potpuno razumem tvoje secanje, jer si pripadao uverenju pokojnika. Ali ono sto je sada u Srbiji lose, a pocelo je sa pokojnikom, je da izgleda imamo i previse pokojnika nego sto bi nam vreme dozvolilo. I imacemo jos vise. Dozvolili ste da na grob pokojniku odu oni koji su ga se odrekli. Oni koji su njegove ciljeve pogazili. E, to niste smeli. Jedino ako ste se i vi odrekli njegovog dela. A njegovo je delo bilo najmanje njegovo. On je kao jedinka bio samo stavljen na celo jedne euforije. Euforije srpskog nacionalnog pitanja. Resiti to pitanje, bez obzira na cenu. I dobili smo resenje. Devet godina kasnije, ili manje, ko ce ga znati, oni koji su odrastali uz skute svog vodje su ga se odrekli, pogazili njegovo delo, osudili sve sto je uradio, podrzali njegovu smrt i krenuli u novi zivot sa onima koje su do tada optuzivali za smrt njihovog vodje. Ako postoji mera za hipokriziju, onda je to sadasnji SPS. Ko god da se nalazi u njemu, ko god da se smatra naslednikom politike SPS-a, mora da se suoci sa tom konstantacijom. Takvog licwemerja nema nigde u svetu. Takvog licemerja nema ni u DS-u iako su se i oni odrekli ideje Djindjica. To je nas usud, a sada i zeljena sudbina. Verujem da ste ubedjeni da bi Srbija drugacije izgledala da su pokojnici zivi i slazem se sa Vama. Ali nisu. Svako je iza sebe ostavio trag koji ce ljudi tumaciti na svoj nacin. I za jednim i za drugim su trcali i drezdeli na mitinzima. I jednog i drugog su osudjivali. I jednog i drugog su ubili. Iz razlicitih pobuda, ali su ih ubili. Ostace jos dugo otvoreno pitanje ko je vise ucinio za Srbiju, ko je koga ubio i ko je koga mogao ubiti. Svako je za sebe i u svom vremenu bio vizionar. Nosio je harizmu i odneo je sa sobom u grob. Posle svega ostaje samo ova surova realnost koja ce jos dugo ukazivati da je prava Srbija ne na zemlji, vec pod zemljom.

  5. Avatar
    Љубомор

    Гмазови (заиста прикладно име) и даље ће понављати “ГА ГА”, јер ПАЧУРЛИЈА ТА истину никад неће да прихвати и призна. Обманама и лажима уз подлост Западних (евроатланских) монструма и даље ће држати омчу на врату Срба. Докле? Ако неко преживи причаће.

  6. Avatar

    Šta reći,srećna sam kada mogu da pročitam nešto što liči i na moja razmišljanja .To me hrabri mada ne mogu čudom da se načudim kakav smo mi to narod pritom ne mislim na političare već na nas obične.Kako je moguće izdati sebe zarad nekog bednog obećanog posla ili neke druge koristi! Često čujemo nekog poznanika kako kada se učlani u neku partiju kaže :”šta ćeš mora od nečeg da se živi”Gde je nestalo ljudsko dostojanstvo ,borba za istinom,pravda,ponos.Meni se povraća od takvih stavova i zato ste vi lek za moju dušu !!!! Hvala vam što postojite.

  7. Avatar

    Vi koji ste obećali promene i bolji život Srbima posle vaše izdaje i prodaje Slobe strancima bolje da ste otišli k njemu po oprost za zločin i izdaju koju ste uradili . A od smrti Slobe i prevelike brige Tadića , Čanka , Čede praška , Kandićke i ostalih nesrba nas Srba ima sve manje u regionu . Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI .Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori.Da ne govorimo da je Baranja samo dio Vojvodine koju je Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima .Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo . Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za poboljšanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik .U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč i veliki trud uložiti da bude Srpska većina u Bosanskom Petrovcu .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % .Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda .

  8. Avatar

    На почетку поздрав Слободану Милошевићу,поздрав којим сам поздрављао моје команданте и командире три и по године за вријеме рата – СЛОБОДА ИЛИ СМРТ – он овакав поздрав заслужује јер је отишао у смрт због СЛОБОДЕ СРБИЈЕ,због СЛОБОДЕ СРБА и због СВОЈЕ ЛИЧНЕ СЛОБОДЕ И ВАСЕЉЕНСКЕ ПРАВДЕ !!! Слободан Милошевић био је једно од најпознатијих имена и презимена у последњој деценији Двадесетог вијека.Био сам професор на Сарајевском универзитету,када се он појавио,ударно као из ведра неба,у јавном животу и када је постао незаобилазан политичар у Србији,СФРЈ али и у свијету!Као Координатор СПО за СРБиХ у времену 1990,1991,1992
    нисам прихватао његове политичке ставове,као ни наш Извршни одбор по налогу централе у Београду.То је веома успјешно обављао госп.др Радован Караџић јер су Срби из СРБиХ били на ивици уништења од муслимана и хрвата у СРБиХ – они су изгласали без нас државу у којој се спремало да ми будемо народ другога реда,иако смо ми стварали ту државу.Европа и Америка су хтјеле да тако буде иако смо ми Срби у Другом свјетском рату били једини на страни “Савезника” у борби против фашизма,са око 80% партизана Срба и око 95% Четника Срба.У то вријеме унутар своје српске душе био сам за многе ставове Слободана Милошевића,које сам “испод жита” протурао у Извршном одбору СПО за СРБиХ,који су били прихватани јер су једино омогућавали да будемо слободни Срби.На позив,негдје око половине 1991 год.да присуствујем,као већ тада Предсједник СПО за СРБиХ,у Београду на Конференцији политичких странака СФРЈ и разних организација у СФРЈ,са опцијом да сачувамо СФРЈ и уредимо односе у њој као нормалној европскопј држави отишао сам уз сагласност Извршног одбора СПО за СРБиХ,али без сагласности предсједника СПО Вука Драшковића.Није ми директно речено,али сам индиректно добио информацију да је ту Конференцију припремио Слободан Милошевић.Конференција је одржана у Скупштини СФРЈ а ја сам тада отприлике рекао : Ми чланови СПО из СРБиХ нисмо се опредјелили за неку нову Југославију из следћих разлога: 1.-Ми Срби смо за Краљевину Југославију,иако је ми нисмо креирали онакву каква је била већ су је креирале побједничке силе запада,дали смо 600.000 живота и једнога краља.
    2.-Ми Срби смо за СФРЈ дали поново 1,700.000 живота и још једног краља,иако је ми нисмо ни њу креирали већ побједничке силе запада и истока.
    3.-Међутим СПО за СРБиХ договорио се да подржимо оснивање и треће Југославије,јер не желимо рат,нити се желимо пресељавати,пошто у СРБиХ живе и други народи који сачињавају половину становништва
    СРБиХ а нису Срби,па ћемо ДЕКЛЕРАЦИЈУ потписати и ставити на њу печат СПО за СРБиХ.Вук ме је тада осудио,што је било и нормално
    јер сам то урадио без његове сагласности.Ово сам урадио из мога увјерења да је Слободан Милошевић хтјео да избјегне рат и да сачува нас Србе у СРБиХ са статусом какав смо као побједници у Другом свјетском рату имали.Послије свега добио сам лично обично писмо као захвалницу из Београда.
    Догађаји су се одвијали филмском брзином и ја сам на крају,иако нисам желио,побјегао са породицом 1992 год.а гдје би друго,него у мајчицу Србију.Запослио сам се у ДЗЖ у тадашњој улици Слободана Пенезића -Крцуна и радио,да би издржавао породицу,око 4 мјесеца.
    Тада сам добио отказ по налогу Мркоњића из Заједнице Југословенских жељезница,који је према неким непровјереним информацијама био инициран од Слободана Милошевића.Послије тога отишао сам у иностранство гдје и данас живим.Пратећи из иностранства шта се збива у мојој мајчици Србији,пратио сам и политичке потезе Слободана Милошевића.Иако сам био изопштен из живота српског Народа,према непотврђеним информацијама његовом вољом,на основу његових политичких потеза остао сам у увјерењу да он за Србију и Народ Србије води једино исправну политику са циљем да очува Србију и Србе (укључујући и Црну Гору).Учестовао сам у разним кампањама,држао говоре,конференције,агитовао онде гдје сам имао шанси,али све на основу његових ставова према Србији и Србима.Пратио сам све што се збивало у Србији,сарађивао са нашом Амбасадом и њеним радницима са увјерењем да Слободан све ради у интересу Срба и Србије.Тешко је било јер су водеће земље запада,а нарочито колонијална Енглеска и безлична Америка,упорно настојале да Србију прогласе геноцидном земљом,а српски Народ геноцидним,кољачким и сексуално ненормалним народом јер смо ј…ли чак и птице у лету.Највећи ударац сам доживио када је Слободан Милошевић проведан стражарно,ТВ Србије то је приказала,у Хашки суд (јер он за мене није никакав трибунал!).Све његове иступе у Хагу пратио сам помно из два разлога – први да ли сам погрешио што га слиједим и колико у њему има патриотизма због кога сам за њега био опредјељен.ОСТАО САМ ДО ДАНАС У УВЈЕРЕЊУ,СА НЕОБОРИВИМ ДОКАЗИМА,ДА ЈЕ ЦИЈЕЛО ВРИЈЕМЕ БИО БАСТИОН ОДБРАНЕ СРБИЈЕ И СРБА,АЛИ И ДРУГИХ НАРОДА АКО СУ ИМАЛИ МОРАЛНЕ СКРУПУЛЕ.На жалост нашу српску и на срамоту и биједу креатора разарања СФРЈ,креатора који су је стварали,који су још остали ВАРВАРИ из средњег вијека који су уништавали Европу и Америку док се нису настанили,а касније између себе деценијама ратовали док их нису подјелили,да би сада неподјељено опет некако искасапили с намјером да им као робови служимо,у чему им помажу здушно наше кукавице и издајице да их другачије и теже не називам.Сада сам увјерен да сам се опредјелио на праву страну,на ону страну коју је Слободан Милошевић бриљантно бранио,пред крволочним тужиоцима хашке српске касапнице гдје је осим њега још много Срба платило без кривице само зато што су Срби.Зато на ову годишњицу НЕКА МУ БУДЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ШТО ЈЕ ОДБРАНИО СРБИЈУ И СРБЕ ТОЛИКО ДА СУ ГА САМО УБИЈАЊЕМ МОГЛИ УШУТКАТИ – СРАМ ИХ И СТИД БИЛО,АЛИ ЗАПАДНА НЕМАН НИКАДА НИЈЕ СИТА САДА ГУТА СЈЕВЕРНУ АФРИКУ И ТАКО ЋЕ ПОКУШАТИ ЦИЈЕЛУ ПЛАНЕТУ ДОК И САМА СЕБЕ НЕ ПРОГУТА.

  9. Avatar

    Gadafi: Možemo da zaboravimo Zapad, osim Nemačke

    Libijski lider Moamer Gadafi izjavio je da će njegova zemlja prekinuti odnose sa zapadnim zemljama, osim Nemačke, a nasilje u Libiji je nazvao “malim događajem” u kojem ima “samo 150 do 200 mrtvih”
    U intervjuu nemačkoj televiziji RTL koji će večeras biti emitovan, Gadafi je kazao da će pobuna biti “ugušena i da će se sve vratiti u normalu”.
    Gadafi je takođe ocenio nepravednim kritike SAD i Evrope na njegov račun.
    “Ja nisam na zvaničnom položaju, dakle, ne mogu da budem kritikovan.
    Da li kritikuju englesku kraljicu Elizabetu Drugu zbog njene politike?”, upitao je on.
    Libijski lider je kazao i da njegova zemlja u budućnosti više neće sarađivati sa Zapadom koga je optužio za zaveru protiv njega.
    “Sada ćemo ulagati u Rusiju, Indiju i Kinu”, kazao je Gadafi.
    “Možemo zaboraviti Zapad”, poručio je Gadafi, napominjući da je među zapadnim zemljama izuzetak Nemačka zato što ima “razuman” stav.
    Gadafi je prokomentarisao i, kako je rekao, svog prijatelja, francuskog predsednika Nikolu Sarkozija za koga je kazao da je “lud”.
    “On mi je prijatelj, ali mislim da je poludeo. On boluje od neke psihičke bolesti. To kaže njegovo okruženje. Njegovi saradnici kažu da pati od psihičke bolesti”, rekao je Gadafi.
    Gadafi nije precizirao da li je ta Sarkozijeva “bolest” povezana sa “velikom tajnom” o čemu je pisala libijska državna agencija Jana najavljujući da će otkrivanje te tajne izazvati pad francuskog predsednika.

  10. Avatar

    SRBI – Nikada nam u srpskoj istoriji nije bilo teže.

    Ni onda kada su nas Velike sile okupirale, masovno ubijale, kažnjavale, zlostavljale, kada su nas turske dahije na kolac nabijali, kada smo morali da napustimo našu državu 1915. godine i kada su streljali sto nevinih Srba za jednog nemačkog vojnika, ni tada nismo tako nisko pali kao danas, kada smo okupirani uznutra, kada nam rasprodadoše državu, veru, tradiciju i uništiše naš narodni suverenitet. I to sve pod parolom demokratije, slobodnog tržišta i ljudskih prava i sloboda.

    Niko nije takav zločin napravio svom narodu kao nesrećni srpski političari u poslednjih dve decenije svoje vladavine. Kada su strani okupatori zulum činili našem narodu i kada su se naši preci odmetali u hajduke, boreći se za svoju ličnu slobodu i slobodu svoje sopstvene države, države koju su stvarali po svojoj meri i svojoj pameti, države koja će biti dom našem narodu i našoj pravoslavnoj veri, države koja treba da omogući opstanak naše nacije, ma koliko, dakle, sav taj otpor stranom okupatoru krvav i tragičan bio, naši preci su to radili da bi odbranili svoj pogled na svet, svoje pravo na život, svoju osobenost i svoju civilizacijsku različitost od drugih naroda, branili su svoje dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini, tako da je sva ta žrtva imala uzvišeni smisao i svrhu postojanja. Mi možemo da govorimo, što radim već punih tri decenije, da je trebalo birati bolje strategije kako bi se izbegle tolike nepotrebne žrtve za odbranu svoje države i nacije, slobode i nezavisnosti da je srpska elita trebalo da donosi mudrije istorijske odluke u teškim vremenima, da je trebalo da se više drži računovodstvenih dobitaka i gubitaka u donošenju strateških istorijskih odluka, da o svemu tome možemo da se sporimo, raspravljamo i tumačimo, ali niko normalan neće osporiti to da je suština našeg otpora upravo bila pravo na odbranu svog nacionalnog identiteta i svoje države.To ne može da se ospori.

    Tačnije, mislio sam da je to nešto što je zajedničko svima nama. Nažalost, dolaskom na vlast neoliberalnih okupatora, koji su dovedeni isceniranom revolucijom na ulicama da bi se uništila država i nacija, da bi se obesmislila vera i tradicija, da bi se slomila kičma remetilačkom faktoru na Balkanu, videli smo na delu kako se rasprodaje i izdaje sopstvena država i nacija. Uništava se planski, programirano i po naredbama iz jednog centra. I uvek je to isti centar.

    I tu je ključna razlika između srpskih političara, s jedne strane, i nas, srpskih građana, s druge. Srpski političari su ološ. Oni su spremni da prodaju državu i naciju za svoj lični komoditet. Srpski političari nemaju nikakvu istorijsku odgovornost prema svojoj državi, naciji, tradiciji, veri i vremenu u kojem danas živimo. Oni su sve podredili samo svojim skorojevićkim prohtevima i politiku doživljavaju isključivo kroz svoje lične i stranačke interese.

    Nametnuta je instant politika. Sve treba staviti use, na se i poda se. I to što pre. U što kraćem roku. Živeti danas punim plućima. Uzimati ovog trenutka sve od života, otimati, grabiti samo za sebe, jer sutra više nećete imati tu priliku. Takva politika bez ideje i vizije, politika bez morala i vere, bezglava i poltronska politika doživela je svoj bankrot. Opšta apatija, gubitak smisla, korumpiranost, bezvoljnost.

    POVRATAK – Sve se namerno obesmišljava. Sve je bačeno u kaljugu. Sve je uprljano. Ništa više nije sveto. I zato kažem da nam je danas teže nego u čitavoj našoj istoriji. Uništavaju se sve kapitalne vrednosti jednog društva.Vrednosti bez kojih zajednica ne može da opstane. Okupirani smo iznutra. Bahata politika, perverzije, vulgarnosti i otimanje su postali nacionalne vrednosti. I zato propadamo. Zato što smo pristali na to. Zato što smo sagnuli glave pred ološem. Zato što nismo spremni da nešto uradimo da se to promeni. I zato je danas teško zaustaviti to samorazaranje. Tu unutrašnju destrukciju. Evo, radi boljeg razumevanja, jednog istorijskog primera kada se pojavio, posle pet decenija komunističke zabrane, dokumentarni film o proboju Solunskog fronta i ratnim operacijama srpske armije i kada sam gledao kako srpska vojska napreduje, saveznički generali su bili zaprepašćenosti hrabrošću i odlučnošću srpskih ratnika,video sam te izmučene, napaćene, pregorele ratnike – domaćine koji su hrlili napred, u Srbiju, u svoju domovinu, u svoju kuću, u svoju porodicu, u svoju štalu, u svoj voćnjak i na svoju njivu, hrlili su da se vrate tamo gde im je bilo mesto, tamo gde su ponikli, gde im je korenje, gde su upili životne sokove i gde žele da nastave život.

    Vraćali su se kući. Vraćali su se u svoju državu. To sam video na licima tih ratnika. Srbija je bila njihova kuća. Njihov dom. Njihov krov. Vraćali su se na svoju imovinu. Milioni njihovih predaka poginulo je da bi sagradili taj dom. A onda su došli japijevci i sve to rasprodali. Izneli su na rasprodaju našu državu i naš narod. Ustao sam da se to spreči. Opominjao moj narod šta će se dogoditi. Ali to se, ipak, dogodilo. I šta sada? Ima li nam spasa?

    Mislim da imamo rešenje za sve današnje nevolje. Moramo se vratiti izvornom shvatanju države, nacije i vere. Moramo sve pojmove modernizovati i usaglasiti s novim dobom. Moramo izaći s novom političkom idejom.

    ARAPI – Nema nikakve slučajnosti u tom, kako ga Tajms naziva, arapskom proleću. Sama činjenice da sve što se dešava u arapskom svetu porede sa 1989. godinom, kada se raspala sovjetska imperija. To je samo dokaz da je sve već unapred izrežirano. Ponavlja se krvava istorija. Sovjetski blok je uništen kako bi multinacionalne kompanije, šireći ideologiju neoliberalizma, dobili novo tržište. Kriza je bila razarajuća i pretila da sruši kapitalizam. Posle dve decenije dobili smo bankrotirane i usitnjene istočnoevropske državice koje se nalaze pred socijalnom revolucijom. Ali, kapitalizam je produžio svoju agoniju.

    Danas je u još većim dubiozama pred konačan krah. Sada se isti scenario sprema za Afriku. Traži se sveža krv za preživljavanje vampirskog sistema. Naime, najdinamičnije tržište XXI veka je Afrika! Gangsteri sa Volstrita izgubili su početak trke za Afriku. Dok su oni krali sveže štampane dolare iz trezora FED, druge države, poput Kine i Rusije, temeljno su ušle na to novo tržište.

    Gangsteri sa Volstrita shvataju da su zakasnili i sada teledirigovano prave haos u Africi. Nije sporno da su ti režimi u Africi anahroni i da moraju da se menjaju, kao što nije bilo sporno i da je režim Miloševića morao da se promeni, uzgred da kažem i to da su svi ti režimi nastali uz podršku imperije u rastrojstvu, ali je sporno na koji način se sve to danas radi, šta se zaista sprema i kakva je pozadina čitave ove predstave u kojima gine običan svet na ulici.

    Najbolji primer za razumevanje čitave ove arapske tragedije dao je uvodničar Njujork tajmsa koji je napisao da nije prirodno da pet miliona Libijaca živi od 50 milijardi dolara godišnjeg izvoza nafte. Zašto nije prirodno? Zar ta nafta ne pripada Libijcima? Volstrit, Pentagon i Bela kuća smatraju da to prirodno bogatstvo ne pripada državama i narodima nego čitavom svetu. Kao što su već isticali da bogatstvo Sibira ne treba da pripadne Rusima, nego da svi trebaju da imaju pravo na eksploataciju tog prirodnih bogatstava.

    Naravno, to se ne odnosi na ogromna nalazišta naftnih škriljaca u Stenovitim planinama. Ta nalažišta pripadaju samo Imperiji. Ista objašnjenja smo imali i za Irak i Avganistan. Pod parolom borbe protiv terorizma i spasavanja sveta od biološko-hemijskih i nukleranih bombi uništen je Irak. Uništena je drevna mesopotamijska civilizacija, banditski opljačkana riznica, samo da bi kompanija Halibarton gangstera Dika Čejnija otela nekoliko stotina milijardi dolara. U Avganistanu je pre ulaska okupatorske vojske Imperije proizvodnja opijuma godišnje iznosila oko 1.000 tona, danas je proizvodnja opijuma uvećana desetinu puta i sve kanale kontrolišu agenti CIA.

    Podaci govore da je glavni švercer opijatima upravo CIA, državna agencija Imperije, i da je njihov glavni prihod za finansiranje intervencija po svetu upravo trgovina drogom. Epilog, prošle nedelje okupatori su u Avganistanu pozvali talibane na pregovore. Shvatili su ono što su znali i Aleksandar Makedonski i rimski carevi da ne mogu nasiljem da vladaju Avganistanom.

    Arapsko proleće je, dakle, nastavak takve jedne velike istorijske manipulacije. Nezadovoljstvo arapskog i afričkog sveta se namerno kanališe ka sukobima na ulici kako bi se svrgli diktatorski režimi koji su se otrgli kontroli Imperije i kako bi se,umesto njih, uspostavile nove snage koje će da rade po uputstvima ekonomskih ubica sa Volstrita, MMF i Svetske banke. Sve smo to već videli. Ne samo od Aljendeovog ubistva u Čileu i vojnih režima koji su preko noći nicali, uz punu podršku gurua neoliberalizma Miltona Fridmana, dok su stotine hiljada ljudi ubijani, deportovani u koncentracione logore i nestajali samo da bi se stvorilo tržište za multinacionalne kompanije, nego smo sve to iskusili i na vlastitoj koži kada je iskorišteno nezadovoljstvo naroda Miloševićevim režimom da bi se izvršila petooktobarska kontrarevolucija i postavili na vlast čikaški momci koji su počeli da sprovode šok terapiju i tako doveli Srbiju do bankrotstva i socijalnerevolucije.

    Scenario je uvek isti. To se čak i ne krije. Pripadnici srpskog Otpora kao gerila multinacionalnih kompanija otvoreno se hvale o svojim revolucionarnim poduhvatima. U Srbiji su ti klinci vrlo brzo došli do kapitala, još brže ušli u vlast i danas postali deo režima koji je državu uveo u bankrot. Istočnoevropske države su tako uništene.

    Sada je na redu Afrika. Neka se pripremi Kina. Potom Rusija i Indija. Programirani haos se širi planetom. Familija je donela odluku da se napravi nova preraspodela moći u svetu. Koliko će nevinog sveta u tome stradati, to za te psihopate uopšte nije ni važno. Oni ionako planiraju da na planeti ostane svega 1,5 milijardi ljudi.

    Važno je samo da se totalitarizam održi. Propaganda o demokratiji,ljudskim pravima i slobodnom tržištu treba da pokrije sve zločine kriminalaca sa Volstrita. Ulazimo u opasne godine življenja. Ovo poigravanje sudbinama čitavih naroda i država neće na dobro da izađe. Još nije najjasnije u kom pravcu će krenuti planeta. Sve veće jačanje neonacista u EU su dokaz da se iza brda nešto opasno valja. Da li će u budućnosti multinacionalne kompanije zameniti države ostaje da se vidi. Jedino što je jasno da naši diletanti u politici ništa ne razumeju šta se dešava u svetu. Njima je samo važno da se ništa suštinski ne promeni u Srbiji.

    ANARHOKAPITALIZAM – Zlikovac Milton Fridman lansirao je pre pet decenija pogubnu

    tezu o neoliberalizmu. Njegov sin i unuk idu dalje i govore o anarhokapitalizmu.To je društvo u kome neće biti država.Umesto država vladaće multinacionalne kompanije. Nema tradicije. Nema vere. Nema kulture. Nema različitosti. Svi građani će biti konzumenti. Nema osobenosti, ali zato nema ni konflikata. Postoje samo multinacionalne kompanije koje sve kontrolišu i čiju robu moraju svi da kupuju. Ko ne bude kupovao, taj će biti streljan. Ko ne bude trošio, taj će biti giljotiniran. Države će konačno nestati. Osim multinacionalnih kompanija biće uvedene i elitne vojske koje će intervenisati.

    Te vojske će braniti svet multinacionalnih kompanija. Prestaće propaganda o demokratiji, ljudskim pravima i slobodama. Neće biti ni slobodnog tržišta. Sve će to biti prošlost. Sve će to biti nepotrebno. Multinacionalne kompanije će sve to nadoknaditi. Multinacionalne kompanije najbolje znaju šta čoveku treba i neće mu dozvoliti da misli. Mišljenje je mučenje napaćene ljudske duše. Ljudi su umorni od razmišljanja. Ljudi traže mir i spokoj.Veliki Inkvizitor je tu da im pomogne. On će preuzeti sve muke umornog čovečanstva.

    Na kraju, krug će biti zatvoren. Dok ne krikne Ničeovom poslednji čovek. I dok sve ne krene iznova. Možda ćemo tada imati više sreće. Možda ćemo mi, Srbi, u tom novom deljenju bolje proći. Iskreno se nadam da ćemo doživeti deljenje. A posle će sve da ide mnogo lakše.

  11. Avatar

    Da sam ga ja ubio sada bi imao svoj bulevar, trg, most…. a meni bi bilo svejedno!

  12. Avatar

    Kostunica, uglavno o svemu sto je bitno,

    Poštovani prijatelji,

    Već skoro tri godine traje svakodnevna režimska kampanja protiv Demokratske stranke Srbije. Da se režim obračunava sa Demokratskom strankom Srbije ne treba nikome dokazivati, to zna i vidi svaki građanin Srbije. Zna se veoma dobro i da je cilj ovih neprekidnih napada da se zapravo uništi Demokratska stranka Srbije. U poslednjih mesec dana ovaj napad režima na našu stranku dobio je u pojedinim medijima svoj najogoljeniji, najprimitivniji i najbeskrupulozniji izraz neprikrivene mržnje. Kao u mračnim vremenima, u medijsku harangu protiv nas uključio se i specijalni tužilac. Preko medija ispisana je optužnica i presuda celoj jednoj političkoj stranci, njenoj politici, njenim članovima i njenim pristalicama. Ovakav poduhvat režimskog nasilja prema jednoj parlamentarnoj stranci danas ne postoji ni u jednoj evropskoj državi.

    Postavimo sada pitanje zašto se protiv Demokratske stranke Srbije sprovodi ovo nasilje. Nema dana a da se u režimskim medijima ne pojavi pouzdano svedočenje eksperata i analitičara kako Demokratska stranka Srbije ima nezaustavljiv trend propadanja. Tako, po njihovom stručnom mišljenju, svakoga dana već pune tri godine nama pada rejting. Svako ko zna da broji makar do sto morao bi, ako veruje ovim režimskim ekspertima, da zaključi da danas niko, nijedan građanin nije više za Demokratsku stranku Srbije. Pa zašto se onda, kada je to već tako, u režimskim medijima gotovo do pobesnelosti vodi kampanja protiv nas? Neće ipak biti da oni koji organizuju i sprovode ovo nasilje bacaju pare i plaćaju kampanju protiv stranke koja više i ne postoji.

    Pravi i jedini razlog zašto režim bez ikakvih obzira napada Demokratsku stranku Srbije jeste naša politika, zapravo nacionalno odgovorna politika uopšte. A šta je suština te politike koju delimo sa velikim delom srpske javnosti? Naša politika je da građanima Srbije govorimo istinu. Da im govorimo istinu o Kosovu, da im govorimo istinu o NATO paktu, da im govorimo istinu o Evropskoj uniji, da im govorimo istinu o neizvesnosti, bedi i siromaštvu u koju je režim gurnuo zemlju. Istina o kojoj svedoči politika Demokratske stranke Srbije boli, ali i peče obraz sadašnjem režimu. I zato bi oni da se i specijalni tužilac obračuna sa tom i takvom, našom politikom.

    Nema ništa novo u tome što režim kidiše na Demokratsku stranku Srbije. Ali desilo se zato nešto novo i ohrabrujuće. Kada je režim prevršio svaku meru, ne samo u svojim napadima na nas, nego je pre svega prevršio svaku meru u ponižavanju Srbije, reagovala je javnost Srbije. Novo je, dakle, da je reagovao najvažniji deo srpske javnosti, a to je nacionalno odgovorna inteligencija. I zato je ovo važan i prelomni trenutak. Ovo je trenutak kada je sazrela odluka najodgovornijeg dela javnosti da više nijedna ružna reč ne sme da padne na Srbiju a da ne dobije zasluženi odgovor. Ne može više nikome da padne na pamet da vređa našu istoriju, našu kulturu, našu crkvu, našu veru, našu tradiciju, naše pismo, naše vrednosti a da odmah ne dobije odgovor.

    I uvek kada je u Srbiji bila ugrožena sloboda od strane arogantne vlasti, kada se nipodaštavalo sve ono vredno u srpskom društvu, u javnost su istupali naši najodgovorniji intelektualci. Ne može se više ćutati na uvrede stavom da nećemo da se spuštamo u blato i primitivizam onih koji ne haju za pristojnost. I zato su javna obraćanja jednog od najodgovornijih iz nacionalne inteligencije od najveće važnosti. A to je svakako akademik Dobrica Ćosić.

    Pitanja koja je Dobrica Ćosić javno postavio nisu značajna samo sama po sebi, već govore da je došlo vreme da i nacionalna inteligencija uzme svoju reč i kaže šta ima o Srbiji i o njenoj budućnosti. Krupna je reč Dobrice Ćosića, koji javno pita državnog tužioca da li će pokrenuti postupak protiv advokata Srđe Popovića, koji je svojevremeno u društvu stotinak zapadnih javnih ličnosti i iz bezbednog komfora Zapada potpisao poznati zahtev da se bombarduje Srbija. Jer Republika Srpska i Srbija jesu bombardovane i mnogi nevini ljudi su izgubili živote. Srpska javnost je ta koja treba da da svoju reč i svoj sud o moralnoj odgovornosti ovog učesnika u ratnom pokliču. Ili, pak, zbog svega ovoga advokat Popović sa svojim istodelatnicima treba ni manje ni više nego da bude unapređen u moralnog arbitra u današnjoj Srbiji?

    Poštovani prijatelji, vreme je da naša intelektualna javnost uzme u svoje ruke važna pitanja sa kojima se suočava zemlja. Ma koliko režim zatvarao sve medije, neće i ne može uspeti da uguši javnu reč. Nedeljnik “Pečat” je postao mesto okupljanja slobodne srpske misli. Sve više se javlja slobodnih sajtova na kojima se vode rasprave o važnim pitanjima koja se odnose na budućnost zemlje. A ja sam uveren da odgovorna nacionalna inteligencija treba pre svega da pruži pravi odgovor na projekat koji je na delu da se promeni moralna, duhovna i istorijska vertikala srpskog naroda.

    Jer pod propagandom o putu bez alternative, koji treba da nas odvede u Evropsku uniju, vrši se sistematsko poništavanje i preinačavanje svih pravih vrednosti na kojima počiva istorija Srbije i tradicija srpskog naroda. Po ovom modelu koji se nameće Srbiji, nastavak evroatlantskih integracija treba da se plati ne samo odricanjem od Kosova kao dela teritorije, nego odricanjem od Kosova kao osnovne zemlje i rodnog mesta srpske duhovnosti, istorije i tradicije. Dok se drugi narodi bore za svoj nacionalni identitet i svoje interese u okviru Evropske unije, a videli smo kako to rade Česi, Irci, da ne pominjem najveće zemlje u Evropskoj uniji, dotle se u Srbiji mnogi utrkuju ko će pre i brže da obavesti Brisel kako postoji spremnost da se odreknemo od sebe samih i svih naših nacionalnih i državnih interesa, jer tobože Evropska unija nema alternativu.

    Srbija je stigla dotle da joj svaka pa i najmanja država drži lekcije i menja odluke. Samo u poslednjih nekoliko meseci Srbija je svoje zvanične državne odluke menjala na zahtev zemalja iz okruženja. Kako se osećao srpski narod kada je Srbija tražila pa odustala od izručenja Purde? Kako se osećao srpski narod kada je Srbija tražila pa odustala od Ganića? Šta uopšte znači da na protest Podgorice Vlada Srbije menja svoju nacionalnu strategiju? A da ne pominjem najdrastičniji primer kada se Srbija obrukala u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija promenivši svoju rezoluciju koju je podnela, tačnije zamenivši je rezolucijom Evropske unije, kojom se samo pitanje Kosova u sastavu Srbije skida sa dnevnog reda. Da li smo došli dotle da Srbija pre nego što donese neku svoju odluku najpre treba da pozove zemlje iz regiona da joj daju odobrenje?

    Poštovani prijatelji, ako Srbija treba bespogovorno da sluša diktate iz inostranstva, i ako treba da se ponaša po nekom stranom skrojenom modelu jednoumlja, odričući se svoje kulture i svog nacionalnog identiteta, onda je to zapravo put nestanka Srbije. Došlo je zaista vreme da svako onaj ko zaista drži do Srbije, ko drži do naše tradicije, do slobode naše kulture, treba i mora da podigne svoj glas.

    Srbija je stara evropska država i mi smo stari evropski narod, koji je samostalno i od davnina gradio demokratske institucije, narod koji je bio privržen pravnom poretku i sa osećanjem samopoštovanja sarađivao sa evropskim državama, imajući uvek i s ponosom svoje prirodno mesto u Evropi. Zato je jeftina besmislica da Srbi dokazuju da su evropski narod i da smo evropska država. Naše pripadanje Evropi je dublje i suštinskije od priznanica briselske birokratije da smo na putu da ispunimo uslove kako bismo tobože postali evropski narod. Srbiji je potrebno da povrati svoje samopoštovanje i samosvest da smo uvek bili i da jesmo narod koji je u pravom i suštinskom smislu ravnopravan sa svim ostalim evropskim narodima. Evropa i ideja evropske kulture i evropske civilizacije ne može se svesti na postojeću Evropsku uniju. A kada je reč o odnosima Srbije i Brisela kao administracije Evropske unije, onda treba glasno i nedvosmisleno reći da nije Srbija napravila problem u tim odnosima, već je problem u pokušajima Brisela da otme od Srbije deo njene teritorije.

    Vreme koje je pred Srbijom biće puno iskušenja i to najbolje pokazuje nalet sve veće propagande koja pokušava da sruši sve što ima bilo kakve veze sa srpskim vrednostima. To zahteva neodložan i sveobuhvatan odgovor nacionalne intelektualne javnosti. Režim će u početku ignorisati i praviti se da ne vidi da pravo na reč ima i nacionalna inteligencija koja po svoje mišljenje ne ide u strane ambasade. Ne treba da obeshrabri ni to što režim zatvara i što teži da potpuno zatvori medije. Ništa od toga, nikakve reforme pravosuđa i nikakvi specijalni tužioci, neće moći da zaustave vapijuću potrebu Srbije da povrati svoje samopoštovanje i da se ponovo u Beogradu slobodno gadi i razvija slobodna srpska misao. Režim na svojoj strani ima stranu podršku i propagandu da Evropska unija nema alternativu, a nacionalna inteligencija na svojoj strani ima srpski narod, srpsku tradiciju i srpsku kulturu.

    Nema više druge nego da se na svakom mestu i u svakoj prilici odmah odgovori na sve uvrede, svaku primitivnu klevetu, svaki napad na Srbiju. Odomaćio se običaj da je onima koji napadaju Srbiju sve dozvoljeno, a da je onima koji je brane osim ćutanja sve zabranjeno. Dara je prevršila meru, vreme je za odgovor nacionalno samosvesne i slobodne Srbije.

    Živela Srbija!

  13. Avatar

    Svak cast gospodine Vucelicu. U ovim teskim vremenima za nas narod gde se svako drugacije misljenje smatra protivno ulasku u Evropsku uniju, divno je
    procitati clanak u kome se suocis sa vlastiim msljenjem i vidis da ima jos pravih ljudi koji se ne saginju ne klece, ne puze i ne gube dostojanstvo.
    Dokle cemo se spustati i kakva nas sudbina ceka tako spustene na dnu lestvice. Da nas svako gazi,lovi optuzuje, truje …. Kao sto je,zapravo, ucinjeno i sa nasim predsednikom Milosevicem,koji je zadivio celi svet sa svojom lucidnoscu, inteligecijom i elokvencijom. Kao sto se,uostalom,i svakodnevno love nasi ljudi po celom svetu kao zivotinje, a ubice Srba se oslobadjaju.
    Dokle gospodo politicari? Dokle sa sopstvenim ubistvom? Vi cete se izvuci bez problema sa vasim debelim novcanicima, a sta ceka obicnog coveka? Da umire od gladi i sramote koju ste mu vi nametnuli. Ako je to cena ulaska u Evropu,hvala vam, ali ne.Jer niko ne voli da mu u kucu dodje gost jadan i cemeran ,ponizen i ogoljen. A vi nas takve svakodnevno cinite.
    Pa ,gospodo , dosta je vise.Bas ste presli svaku meru.Idite i sorosujte negde drugo. Potrebni su nam izbori i ljudi koji ce ,pre svega, voleti svoju zemlju i svoj narod. Zato trebamo otvoriti cetvere oci,kako kaze nas narod,koga cemo
    izabrati.

  14. Avatar

    Postoji li ikakva mogucnost da se osnuje Televizija na cijim kanalima mozemo da gledamo programe za slobodnu Srbiju,a ne ove potplacene i izdajnicke TV kanale,BE92,RTS,Happy,Pink,Prva,Avala,StudioB,povraca mi se od njih. Polovina naseg srpskog nesrecnog pravoslavlja je zavedeno i spremno da zivi pod zapadnjackim bolesnim tutorstvom,sto im ja u neku ruku dajem za pravo jer je to njihov licni izbor,ali im ne dajem za pravo da u moje ime govore lazi i o tome kako nemamo “drugu alternativu”do evropsku. Toliko je ta polovina ogrezla u neznanju da kad bi im uslov ulaska u evropsku uniju bio da se odreknu vere i nacije oni bi to uradili,na zalost. Mislili su ako sklone Milosevica da ce im med i mleko teci,a nece da priznaju da su ga zapadnjaci sklonili da bi Bondstil izgradili na Kosmetu. Veliko se braco Srbi zlo nadvilo nad nama,no kako Njegos rece davno”ne bojim se zla tudjega,no domacega”sto je i ZIVA ISTINA. A kod nas je domacega zla MNOGO. Ja sam spreman da placam pretplatu takvoj Televiziji i da pomognem materijalno da se to i ostvari. Bog neka cuva Srbe i Srbiju i sve postene ljude ovog sveta,Amin!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *