Kako sačuvati autonomnost Srpske

Piše Predrag Nikolić

Ako pre ulaska u NATO postanemo članovi EU preko nemačkog sve očiglednijeg približavanja Rusiji, kao i energetske zavisnosti od iste, imamo šansu da sačuvamo visok stepen autonomnosti Republike Srpske

Kriza u BiH je na vrhuncu, a da se još uvek ne nazire izlaz iz nje. Sve tri strane su nepopustljive, svaka na svojim pozicijama i veoma je teško prognozirati kojim će se putem postizborna kriza dalje razvijati. Hrvati čija je većinska volja na strani oba HDZ- a svoje biti ili ne biti vide u ideji stvaranja trećeg entiteta, pa i po cenu rasturanja BiH. Muslimani su, pak, odlučni u svojim zahtevima za unitarizacijom zemlje i pored činjenice da su se pojavile i prve pukotine u njihovom korpusu. Savez za bolju budućnost Fahrudina Radončića nema snagu SDP-a i SDA, ali je dovoljno jak da poremeti planove ovih, dosad među muslimanima, neprikosnovenih stranaka.
Da je Bosna zemlja čuda govori i to da su Srbi jedinstveni i spremni da brane Republiku Srpsku do kraja. U takvoj situaciji realno je očekivati da se Srbi drže van ovih frontova, ne staju na stranu nijedne od posvađanih strana u Federaciji i čekaju rasplet događaja. Međutim, tako je samo naizgled. Sigurno je da u svojoj istoriji narodi u BiH nisu samostalno odlučivali o svojoj sudbini, danas, čini se, još manje. Otuda bi mogući rasplet krize trebalo potražiti u odnosima velikih sila, te na osnovu toga orijentisati i srpski brod. Hrvati imaju snažnu podršku u Nemcima, svojim tradicionalnim saveznicima, da istraju u zahtevima i ne dopuste majorizaciju. Prisetimo se da se Nemačka u jednom trenutku tokom postizborne krize nametnula kao glavni medijator među bosanskim liderima. Na nekoliko sesija u Berlinu sa Angelom Merkel svoje viđenje budućeg okvira za BiH izmenjali su predstavnici svih vodećih bosanskih partija. Iz Berlina se nezadovoljan vratio Lagumdžija, dok je Tihić pokazao spremnost za kompromis, rekavši da je u Berlinu ponuđeno mnogo manje od aprilskog paketa, ali i nešto što muslimani moraju prihvatiti kao realnost. Tada na scenu očigledno stupaju Amerikanci koji bezuslovno staju na muslimansku stranu. Jer kako drugačije objasniti muslimansku nespremnost za, čak i najmanji, kompromis u uslovima kada i Hrvati i Srbi pristaju na njega, Hrvati odustajanjem od zahteva za trećim entitetom, a Srbi prihvatanjem ustavnih reformi koje ne urušavaju temeljne principe Dejtonskog sporazuma. Kako u takvim okolnostima   tumačiti spremnost muslimana da po cenu grubog kršenja ustavnih normi nametnu svoje interese?
Očito je da su muslimani, kao i 1992. godine, podržani ili  instruisani od svog prekookeanskog saveznika. Inckovo aktuelno poništavanje odluka CIK-a, koja je Lagumdžijino formiranje vlasti u Federaciji BiH bez predstavnika većinskih hrvatskih stranaka ocenila kao kršenje izbornog zakona, ide u prilog ovoj tezi jer OHR nije ništa drugo do ispostava Vašingtona. Kome ovaj Gordijev čvor odgovara? Iznutra posvađana i blokirana Bosna sigurno će biti zaustavljena na svom evropskom putu. Muslimani, uljuljkani u ulogu žrtve koju njihovi američki dušebrižnici neprestano pothranjuju lažima o Srebrenici, medijskom satanizacijom Srba i Hagom, verovatno će na srpsko i hrvatsko nepristajanje na dalju centralizaciju BiH reagovati daljim radikalizovanjem prema svojim zemljacima, ali i prema EU. Takva BiH može odlično poslužiti američkim interesima. Bure baruta u srcu nemačke Evrope, koja sve manje revnosno sledi proameričko-natovski put i sve više opasno ekonomski vezuje sa Rusima. S druge strane, put BiH u NATO nesmetano se odvija. BiH je dobila MAP. To podrazumeva aktivne pripreme za pristup NATO-u. Nedavno je na sajtu hrvatskog Ministarstva odbrane objavljena informacija da će združene snage Hrvatske, BiH i Crne Gore poslati svoje vojnike u Avganistan.
U takvoj situaciji da li Srbi treba  i mogu da budu po strani i uzdaju se u svog saveznika? Tu su Rusi, naravno. Rusija principijelno podržava srpske interese. Uvek. Ali to nikada do sada nije sprečilo Visokog predstavnika i Amerikance da predlažu i nameću antisrpska rešenja u BiH. SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija, svi odreda otvorili su konzulat u Banjaluci, ali ne i Rusija. Rusija u BiH pre svega zastupa poziciju aktivne suzdržanosti sa jednakom distancom prema svima. Rusija je iznad svega zainteresovana da zaštiti svoje poslovne interese u BiH od eventualnog nekontrolisanog haosa i veliko je pitanje u kojoj meri i koliko daleko bi Rusija išla u srpskoj podršci.
Zato je srpska odluka da podrži hrvatske zahteve ipak dobar izbor. Jer ako je ulazak BiH u NATO i EU neizbežan, onda nije svejedno da li ćemo prvo postati članovi NATO ili EU. U prvom slučaju teško ćemo odbraniti i minimalne interese jer kada NATO prošara Bosnu svojim bazama i turskim ekonomskim i kulturnim predstavnicima, prostor za manevrisanje biće veoma mali. U suprotnom, ako prvo postanemo članovi EU, onda preko nemačkog sve očiglednijeg približavanja Rusiji, kao i energetske zavisnosti od iste, ipak imamo šansu da sačuvamo vitalne interese, a to je visok stepen autonomnosti Republike Srpske i suštinska konstitutivnost srpskog naroda u BiH.