Kako „razboleti“ lekovito bilje

Piše Mara Knežević Kern

Za razliku od probuđene Francuske, gde se stotine hiljada ekoloških aktivista uključilo u borbu protiv usvajanja zakona Codex Alimentariusa, odnosno legalizacije nezapamćene u istoriji civilizacije pljačke prirodnih resursa, srpska javnost autistično posmatra kako se taj trojanski konj uvlači u sve pore naših života, uvodeći nas u definitivnoj kapitulaciju, goru od svakog dužničkog ropstva

Zaključujući prema nedavno otvorenom medijskom prostoru Francuske za ovu temu, i konačno otvorenoj polemici o slučaju „Monsanto“, klima se menja, a svest nacije budi. I Mari Monika Robin, autorka knjige „Svet po Monsantu“, neočekivano je dobila priliku da javno govori o ovom kolosu, označivši 1990. godinu kao prekretnicu koja je najavila drastičan pad poverenja u filozofiju ovog „spasioca“ planete: „Monsanto je devedesetih osetio da rastu sumnje u GMO strategiju, pa su angažovali kompaniju „Burson-Marsteler“ kako bi poboljšali imidž. Ključna rečenica smišljena za početak propagandnog rata bila je: zahvaljujući GMO izgradićemo bolji svet za sve.“

TVORCI BILJAKA-MUTANATA
Nisu svi odmah pali na kolena pred kultom GMO; zemlja koja tradicionalno neguje kult zdrave hrane pokazala je otpor GM usevima, pod vođstvom najveće mlinarske kompanije „Grandi Molini“ koja ima ime, ugled i tradiciju. Ni Japan – najveći uvoznik američkih i kanadskih žitarica – nije naseo na „Burson-Marsteler“ propagandu, pa uporno odoleva GMO pomami, kvareći posao „Monsantu“. Zakon tržišta je pobedio i američki uzgajivači su bili prisiljeni da preispitaju politiku forsiranja GM semena, a u Kanadi su uzgajivači sve blagonaklonjeniji prema „Grinpisu“, s kojim su donedavno bili u konfliktu.
Farmaceutski giganti su nanjušili profit u biznisu sa hranom, pa su odnedavno zagazili u poslednji zabran omražene zajedničke svojine, privatizujući, licencirajući i brendirajući svaku travku, koren, cvet koji bi mogao da ublaži bol i izleči neku bolest. Mari Monika Robin nas podseća kada je monstruozna ideja o patentiranju živih organizama ušla u pravni sistem: „Godine 1980. istraživači iz „General Electrica“ podneli su molbu za dobijanje patenta na bakteriju koju su genetski modifikovali. Zahtev je tri puta bio odbijen na sudu, da bi na kraju Vrhovni sud SAD doneo odluku da im odobri pravo na patent, uz ingeniozan zaključak da predmet patentiranja može biti sve pod suncem što je stvorio čovek.“
Od tog trenutka kreće stampedo, patenti se daju za gene, seme, biljke… Patentni zavod u Vašingtonu godišnje izda 70.000 potvrda, od kojih se 20 odsto odnosi na žive organizme. Od 1983. do 2005. godine „Monsanto“ je patentirao 647 biljaka, naročito one sa istoka.
Ovih dana Francusku je uzdrmao još jedan podzakonski akt, kojim se plete nevidljiva mreža GMO biblije: Codex Alimentarius, zadirući u domen ljudskih prava dublje nego ijedan do sada. Mari Monika Robin je iskoristila trenutak da objasni mehanizme uvođenja ovog zakonskog akta i pogubne posledice po zdravlje nacije ukoliko se usvoji.
U očekivanju da neko pronađe pravnu formu kojom bi se pozvali na odgovornost tvorci biljaka-mutanata zbog uništenja autentičnih biljnih vrsta (recimo, uljana repica u Kanadi, na putu je da potpuno nestane pred „Monsantovom“ „Roundup Ready Canolom“ ili 5.000 godina stara sorta kukuruza u Meksiku koju su uzgajale Maje i Asteci), možemo samo da se priključimo borbi francuskih aktivista koji procenjuju da će procedura za dobijanje dozvole za korišćenje svakog pojedinog biljnog sastojka koštati proizvođača između 100.000 i 150.000 evra, što će bez ikakve sumnje dovesti do potpunog nestanka ovih dijetetskih proizvoda sa tržišta, kao i biljaka sa naših livada, od čega će jedinu korist imati farmaceutski giganti kojima ćemo biti isporučeni na milost i nemilost.

PIRATSKI NAPAD NA BILJNI SVET
Podsećamo da je dr Rima Lajbou (Rima Laibow) iz „Natural Solutions Foundation“, pre nekoliko meseci za „Pečat“ govorila o pripremanju terena za ovaj zakon, koji se u šumi dopunskih akata polako uvlači u pravni sistem većine evropskih zemalja. Aktivisti NSF već godinama panično upozoravaju javnost na posledice ovog piratskog napada na biljni svet, ali je njihov apel većini zvučao kao naučna fantastika. U tome je upravo njihova snaga, tvrdila je dr Rima – suviše monstruozno da bi se poverovalo.
A evo, Evropa je dočekala finale projekta sa kojim će se legalizovati pljačka prirodnih resursa nezapamćena u istoriji civilizacije. Francuska vlada se obavezala da do 31. aprila potpiše ovaj zakon, koji bi u senci invazije na Libiju prošao nezapaženo da se nisu podigli evropski aktivisti, u želji da zaustave zabranu slobodnog gajenja, stavljanja u promet i korišćenja u terapeutske svrhe svih lekovitih biljaka. Ovo se odnosi na najstarije biljne preparate i danas delotvorne, iako su ih spravljale civilizacije od Anda preko Indije i Kine, pa do onih koje je u našim krajevima popisao i opisao Vasa Pelagić.
Francuski aktivisti su krenuli u akciju podstaknuti Alijansom za prirodno zdravlje (Alliance for Natural Health – ANH) iz Engleske i na evropskom nivou osnovanom „European Benefyt Foundation“ za odbranu tradicionalne kineske medicine.
Dok se i sami ne organizujemo, podržimo internet akciju Udruženja za odbranu prirodne medicine („Collectif pour la Défense de la Médecine Naturelle“) iz Francuske, čiju peticiju je u prvoj nedelji potpisalo 100.000 građana Evrope (http://www.defensemedecinenaturelle.eu/signerlapetition.php).
Udruženje obaveštava građane da će ovaj zakon biti dodatni instrument za stavljanje pod kontrolu svih aspekata naših života, oduzimanje prava na izbor metoda lečenja i prevencije, kako bi se omogućio monopol farmaceutskih giganata u ovoj za njih profitabilnoj oblasti.
Oni koji „brinu“ za zdravlje nacije, gušeći sektor prirodne medicine „zbog mogućih zloupotreba od strane šarlatana“, ništa ne preduzimaju protiv masovnih zločina „bezbednih“ laboratorija „afirmisanih“ farmaceutskih kuća, čija je lista dopunjena nedavnom aferom oko smrtonosnih lekova: „Vioxx“ i „Avandia“ („Médiator“), i „Buflomédil“.
Za razliku od probuđene Francuske, srpska javnost autistično posmatra kako se trojanski konj Codex Alimentarius uvlači u sve pore naših života, uvodeći nas u definitivnoj kapitulaciju, goru od svakog dužničkog ropstva. Mi nemamo „Grandi Molini“, moćnu kompaniju sa tradicijom koja se bori za zdravlje potrošača, već smo prepušteni biznismenima koji su svoj kapital usmerili prema njivama i pašnjacima ne bi li izvukli „što veći prinos“, uz „što veću dobit“. Kad posao „razrade“ preprodaće firmu (čitaj Srbiju) i spakovati potomstvo u neku ekološku oazu, ako još bude slobodnih mesta.