Ima li kraja dodvoravanju Zapadnim agresorima?!

Piše Miodrag Zarković

Sadamova kuća, „RTS-ova“ bruka

Evropska Srbija je kako smo videli prvih martovskih dana bezrezervno spremna da pljune na osvedočeno prijateljske države poput Belorusije, kojoj je zvanični Beograd na mig iz Brisela uveo sankcije. A na šta je sve spreman Javni servis baš takve, evropske Srbije, mogli smo da gledamo poslednjih sedmica, nedeljom pred ponoć, kada se na „RTS 1“ emitovala serija „Sadamova kuća“.
U oba slučaja, reč je o posebnoj vrsti uvrede i poniženja. Za razliku od Belorusa, Iračani se ne bi mogli nazvati srpskim saveznicima – mada nam, još izvesnije, nisu ni neprijatelji – ali su zato sasvim sigurno srpski sapatnici, sa kojima delimo blisko sećanje na NATO bombe. Ako ni zbog čega drugog, bar su zbog toga Iračani zaslužili naše poštovanje, koje nalaže da ni na koji način ne opravdavamo brutalnu okupaciju njihove zemlje. Na žalost i sramotu, „Sadamova kuća“ služi upravo toj svrsi, blagosiljanju divljačkog nasrtaja imperijalne Amerike na naftom bogati Irak.
Serija ima identično poreklo kao i sama okupacija: američko-britanska koprodukcija. Rasistička nadmenost angloameričke kulture uslovila je to da svi likovi govore namerno iskvarenim engleskim jezikom, što predstavlja retku vrstu bezobrazluka. Da se radnja odvija na čistom engleskom, u uobičajenom dijalektu, ne bi bilo problema. Ali, u „Sadamovoj kući“ svi pričaju nakaradni engleski, sa jakim arapskim naglaskom, što je posledica nadobudno tupave ideje da takav pristup doprinosi vajnoj autentičnosti dela. Normalno, rezultat je posve suprotan. Poređenja radi, zamislite na šta bi ličilo da mi na srpskom jeziku snimimo seriju o aferi Klintona i Monike, a da svi likovi govore kao Milan Panić!
Likovi, međutim, nisu karikaturalni samo po formi, već i po suštini. Od ovakvog Sadama i njegovih sinova, razrađeniji su i Tom i Džeri, a o Dušku Dugoušku da i ne govorimo. Glavni junak nije čak ni dvodimenzionalan, već ima samo jednu osobinu: izraženu grandomaniju. Za Sadama kakvog ga prikazuju Britanci i Amerikanci, sve se svodi samo na to da hoće više i bolje od onoga što već ima. Takav je i kada osvaja švalerku, koja mu kasnije postaje žena, i kada vaspitava sinove, i kada ratuje. Iz zapleta su autori, prikladno, skoro sasvim izbacili američku podršku istom tom Sadamu u njegovim ranim fazama, pa je čak i rat koji je poveo protiv Irana objašnjen isključivo kompleksom više vrednosti od kojeg boluje glavni junak. Oduzmete li ovom, televizijskom Sadamu, pomenutu grandomaniju, ne samo da neće ostati ništa ljudsko, već neće ostati ništa. Eto, toliko su se scenaristi potrudili da gledalištu približe svakodnevicu jednog od najprotivrečnijih lidera našeg doba.
Prosto rečeno, serija „Sadamova kuća“ savršen je dokaz kulturnog genocida koji Vašington i London sprovode nad ostatkom planete. Ko prisiljava sebe da veruje kako okupacione snage donose dobrobit iračkom narodu, pronaći će lagodno utočište u „Sadamovoj kući“, bestidnom propagandnom pamfletu nalik mnogima koji su u proteklih 20 godina bili upereni protiv Srba i Srbije. Upravo bi zato Srbija morala da bude posebno osetljiva i netrpeljiva prema marketinškim lažima o drugim narodima i državama. U Srbiji bi takvi, prostački televizijski sadržaji morali da budu odbačeni. U „Evropskoj Srbiji“ i njenom Javnom servisu, međutim, očigledno važe neka druga pravila.

***
Za razliku od nedavne halabuke, podignute pošto su u nekom rijalitiju Miloš Bojanić i Maja Nikolić rekli da ne vole Jevreje, ni glas osude nije se čuo posle „Peščanikovog“ filma „Atentat – naša privatna stvar“, prikazanog u subotu uveče na „B92“. A možda je trebalo, pošto je tamo Mirjana Karanović rekla da su nacisti bili prinuđeni da ubijaju Jevreje.
Odnosno, nije rekla nacisti, nego NATO. Tačnije, ne da ih ubija, nego da ih bombarduje. U stvari, ne Jevreje: NATO je, izjasni se Mirjana Karanović, bio prinuđen da bombarduje Srbe.
Srbe, razumete. Tako da je, moliću lepo, sasvim logično što nije bilo osude. Pa nismo, zaboga, u mračnim devedesetim, pa da se ljutimo na nekoga što pravda masakr putnika u Grdeličkoj klisuri ili Nišlija na pijaci!

3 коментара

  1. Avatar

    A о масакру српског језика и културе помоћу латинице на овом сајту – ни речи. Лакше је и лепше критиковати друге, а о себи ни реч!

  2. Avatar

    Погани пропагандни нискобуџетни филмови се врте на јавном сервису и то не само сада него и ранијих година.Познати су њихови филмови о рамбу 1,2,3…843 где је један њихов надмудрио и побио све “глупе руске инструкторе” и вијетнамске војнике?Амерички пилоти су необориви/осим оног у Буђановцима/ у свему су ФИЛМОВАНО СУПЕРИОРНИ.То је већ смешно и деца знају да су надувани од кока-коле и ГМ “храњивог” хамбургера.Ја сам то давно схватио и НЕ ПАЛИМ СЕ НА ТЕ ФОРЕ, већ пребацим програм на ТВ на други неки канал,иако је данас тешко избећи сусрет са њиховом ТВ агресијом од музике,спорта до глупих филмова.

  3. Avatar
    hranislav Kevrešan

    Везано за информације и коментаре везане за бомбардованје СРЈ,али у страним ,и првенствено комшијских гласила у втрема бомбардовања.Није лоше знати ко је и какав став имао када нам је било тешко.Поздрав из Ниша

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *