GMO kartela seje smrt

Piše Uglješa Mrdić

Navodimo nekoliko primera u vezi sa primenom gena u industriji, koji pokazuju kako proizvođači i distributeri u nameri da ostvare visoke profite ne prezaju čak ni od ubijanja ljudi

Građani Srbije nažalost ne znaju dovoljno o fatalnim posledicama delovanja genetski modifikovanih organizama (GMO). Razloga za to je više, a svakako jedan od najvažnijih je skrivanje istine od građana, od strane nadležnih u Vladi Srbije, kao i medijski mrak koji hara Srbijom, pa njeni građani ne znaju ni da koriste GMO hranu, niti koje posledice to može da izazove.
S jedne strane imamo ministra trgovine i poljoprivrede Dušana Petrovića, on se ne oglašava o ovom pitanju, a pri tom javnosti iznosi i reči zabrane za druge članove Vlade, to jest da ne daju izjave za javnost bez odobrenja premijera, a s druge strane zvaničnike koji se ne libe da iznose svoje mišljenje na teritoriji Srbije o pitanjima vezanih za našu državu i njene građane. Sadašnja ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik je nedavno izjavila da naše dve zemlje treba da „unaprede odnose u poljoprivredi“. To znači, imajući u vidu američki koncept poljoprivrede, da je upotreba GMO zvaničan interes SAD, a ne samo jakih korporacija. Ova vlast će kao i sve drugo i tu propast dozvoliti, tako da će biti olakšano delovanje američke kompanije „Monsanto“, glavnog uvoznika GMO, i njegovih saradnika u Srbiji.
U desetom nastavku tekstova o GMO ističemo pre svega fatalne posledice delovanja GMO. Zato navodimo nekoliko primera u vezi sa primenom gena u industriji.

TROVANJE NARODA
Beri Komoner, naučnik iz Centra za biologiju prirodnih sistema (Center for the Biologv of Natural Systems), pri koledžu „Queens“, smatra: „Činjenica da jedan gen može stvoriti više belančevina…ruši teoretske temelje na kojima je nastala multimilijarderska industrija, industrija genetskog inženjeringa poljoprivrednih kultura. U prisutnosti matrica strani geni umetnuti u GM kulture mogu stvoriti mnoge neočekivane belančevine ,,s nepredvidljivim učincima na ekosisteme i ljudsko zdravlje.“
Veza između gena i matrica evoluirala je tokom milijardi godina uporedno s evolucijom DNK. Još ne razumemo kakva je njihova zajednička funkcija kod iste vrste, a zasigurno ne možemo predvideti kako će delovati gen jedne vrste kad susretne matricu druge vrste. Hoće li matrice ignorisati strani gen? Ili će ga pokušati promeniti prema svom uputstvu i slučajno stvoriti belančevinu koja bi mogla biti otrovna, alergena ili izvor nove bolesti? Teško je reći, jer niko ne ispituje takve stvari.
„Oni ne žele znati“, kaže Džozef Kumins, redovni profesor genetike u penziji, pri fakultetu „Western Ontario“. On tvrdi kako će, uprkos snažnim dokazima koji upućuju na suprotan zaključak, biotehnološka industrija radije pretpostaviti da će njihov strani gen nekako izbeći matrice organizma domaćina. Kad ne bi bilo tako, genetski inženjering bio bi prerizičan. Inženjerima bi se moglo oprostiti što ne ispituju nove belančevine kad prenose gene izvađene iz bakterija. Za razliku od gena iz biljaka, životinja i ljudi, bakterijski geni obično nisu šifrovani. Da bi bili šifrovani, moraju biti opremljeni intronima (signalizatorima). Ti signalizatori jasno i glasno šalju poruku matricama govoreći im: „Izaberi mene!“ Većina naučnika pretpostavlja da gotovo svi geni koji šalju ovakve signale postanu šifrirani, a oni koji ih ne daju ne postanu. Većina biljnih i životinjskih gena ima signalizatore, a većina bakterija ih nema. Budući da bakterijski geni uglavnom nemaju signale, naučnici pretpostavljaju kako neće biti šifrovani kad se nađu u drukčijem genskom okruženju. To bi trebalo da znači da su genetski modifikovani Bt usevi imuni na šifriranje. Bt usevi, kao što su kukuruz, pamuk i uljana repica, modifikovani su tako da proizvode svoj vlastiti insekticid. Strani gen koji proizvodi Bt toksin potiče iz bakterije i nema signalizator. Kad su inženjeri prvi put umetnuli Bt gen u biljke, on nije jako dobro funkcionisao; stvarao je vrlo malo Bt belančevina. Pokazalo se da signalizatori ne samo da omogućavaju šifrovanje, nego povećavaju proizvodnju belančevina. I tako su novoopremljeni Bt geni stvarali više Bt-a. Genetika biljke reagovala je na signale.
Prenosimo deo analize Centra za razvoj ekološke svesti „Izvor“. Umesto da izvrše pažljivu analizu kako bi se uverili da neželjene belančevine nisu proizvedene, proizvođači GM kultura odlučili su da se zadrže na svojim početnim pretpostavkama. Komoner veruje da pretpostavljaju „bez odgovarajućeg eksperimentalnog dokaza, da će, na primer, bakterijski gen za ‘insekticidnu’ belančevinu prenesen u biljku kukuruza, proizvoditi samo tu belančevinu i ništa drugo“.
Dejvid Šubert sa Instituta za biološke studije „Salk“, tvrdi da se učinak koji pojedina belančevina ima na biljku ili životinju „može modifikovati dodavanjem molekula poput fosfata, sulfata, šećera ili masti.“
A Ričard Strohman, redovni profesor pri Kalifornijskom fakultetu (UC) „Berkeli“, naveo je: „Došli smo do kritične tačke jer su nam slabosti genetskog koncepta poznate, ali još ne znamo kako da ih potpunije razumemo. „Monsanto“ to zna, kao i „DuPont“ i „Novartis“. Svi oni znaju što znam i ja, ali ne žele da se time bave jer im je prekomplikovano, a i previše bi koštalo.“

LEUKEMIJA I DRUGE BOLESTI
Majkl Antonio, predavač molekularne biologije u jednoj od vodećih londonskih univerzitetskih bolnica, rekao je da je rezultat ovog postupka narušavanje genskog nacrta organizma s potpuno nepredvidljivim posledicama. Informacija u DNK može se reorganizovati i pomešati. „Fenomen preraspodele posle umetanja gena opšte je poznat“, priznaje Marsija Vinsent, portparol „Monsanta“. Međutim, njen komentar potcenjuje spomenuti učinak. Bi-Bi-Sijev „Tomorrow’s World Magazine“ je direktniji: „Genetski je inženjering očigledno stvar pokušaja i pogrešaka. Geni mogu biti umetnuti na pogrešan način ili se višestruke kopije mogu razasuti kroz genom biljke. Isto tako, mogu biti umetnuti u druge gene uništavajući njihovu aktivnost ili je jako pojačavajući. Što je još gore, genetska struktura biljke može postati nestabilna – sa nepredvidljivim rezultatima. Geni se mogu neočekivano uključivati i isključivati s mogućim neočekivanim ili nepredvidljivim učincima. Oni mogu skakutati oko genoma bez vidljivog razloga.
Nova DNK čip tehnologija nedavno je omogućila naučnicima da prate promene funkcije DNK pošto su dodati strani geni. U jednom eksperimentu zabeležen je neverovatan, petpostotni poremećaj ukupnog genetskog stvaranja belančevina. Drugim rečima, kada je genetskim inženjeringom dodan jedan jedini strani gen, svaki dvadeseti gen koji je stvarao belančevine, povećao je ili smanjio svoju proizvodnju. Šubert veruje da „iako su ovi tipovi nepredvidljivih promena u proizvodnji gena vrlo stvarni, nije im posvećeno mnogo pažnje izvan zajednice korisnika DNK čipova“.
Promena u DNK domaćina, izazvana procesom dodavanja stranog gena, zove se „umetnuta mutacija“. U genskoj terapiji kod ljudi, istraživanja su potvrdila da „umetnuta mutacija“ kod dece može izazvati leukemiju. Taj je učinak u tolikoj meri poznat da postoji i termin koji ga opisuje kao „umetnuta kareinogeneza“. Kumins veruje da ove promene kod biljaka mogu biti jednako opasne stvaranjem nepredviđenih otrova.

ZABRINUTOST NAUČNIKA
Mnogi naučnici zabrinuti su zbog mogućnosti da se kad ljudi i životinje pojedu GM hranu ARM geni prenesu u bakterije unutar probavnog sistema. Taj proces, kojim se geni prenose iz jedne vrste u drugu, naziva se „horizontalni prenos gena“. Ako se ARM gen prenese s jedne vrste na drugu, može rezultirati novim i opasnim bolestima otpornim na antibiotike. Britansko medicinsko udruženje navodi ovaj ozbiljan rizik kao jedan od razloga zbog kojih je zatražilo trenutni moratorij na genetski modifikovanu hranu. Biotehnološke kompanije uveravaju javnost da se ARM geni ne mogu preneti s hrane na bakterije u ljudskim crevima. Prema Majklu Hansenu, one se pozivaju na dokaze dobijene proučavanjima životinja 70-ih i 80-ih godina, u kojima „nisu dobijeni dokazi da je DNK preživela u probavnom sistemu“. Međutim, kad su krajem 80-ih tehnike detekcije postale osetljivije, studije životinjske ishrane potvrdile su ne samo da DNK preživljava, nego se nalazi i u krvi, zidu creva, jetri, slezini i izmetu, pa čak ostaje netaknuta u probavnom sistemu duže od pet dana. Takođe, DNK može putovati putem placente u nerođene miševe. Međutim, još je važnije istraživanje iz 2002. godine, nazvano „prvim poznatim ispitivanjem GM hrane na ljudskim dobrovoljcima“. Istraživači su vršili ispitivanje na sedmoro ljudi kojima je prethodno uklonjeno debelo crevo. Njihovi probavni sistemi usmereni su izvan tela putem vreća za kolostomiju. U njihovom probavnom materijalu „relativno velik udeo genetski modifikovanih DNK preživeo je put kroz tanko crevo. Štaviše, kod troje od sedmoro ispitanika dogodio se horizontalni prenos gena. Deo njihovih bakterija iz probave sadržavao je gen otporan na herbicide koji se koristi kod soje. Budući da nikakav prenos gena nije otkriven kada su ispitanici pojeli jedan obrok sa GM sojom, istraživači pretpostavljaju da je prenos možda povezan s dugoročnom konzumacijom. „Svi su negirali tu mogućnost“, kaže Antonio. „Ona pokazuje kako se u vašem želucu mogu proširiti marker-geni za otpornost na antibiotike koji bi mogli izazvati vašu otpornost na antibiotik.“ Bt kukuruz sadrži ARM gen, otporan na najčešće korišćen antibiotik ampicilin. Naučnici su zabrinuti zbog mogućnosti da bi proširena prisutnost ovog gena u ljudskoj i životinjskoj hrani mogla ampicilin učiniti beskorisnim u lečenju. Svetska zdravstvena organizacija, britanski Gornji dom, Američko udruženje medicinskih radnika, pa čak i Kraljevsko društvo, zatražili su zabranu upotrebe ARM gena.
Kad se strani gen probije u DNK, ne možemo znati na kojem će mestu završiti. Umetnuti gen mogao bi narušiti bilo koju prirodno izraženu osobinu, zavisno o tome gde je završio. Na primer, kad su naučnici umetnuli strani gen u biljku iz porodice gorušica, sposobnost biljke da se ukršta sa srodnim sortama zavisila je o lokaciji gena u DNK.
Pojavljivanje stranog gena usred gena domaćina jedan je od načina na koji gen domaćina može trajno izgubiti svoju funkciju. To se dogodilo u jednom eksperimentu i embrioni miševa su uginuli.
Supresija gena domaćina može rezultovati različitim nepredvidljivim ishodima. Na primer, u svedočenju pred Američkom agencijom za zaštitu okoline (EPA) Majkl Hansen iz Udruženja potrošača (Consumers Union) upozorio je kako bi, ukoliko bi proces genetskog inženjeringa „isključio“ gen domaćina čiji je posao sprečavanje „lučenja određenog otrova, domino efekt tog dodavanja bio povećanje nivoa toga otrova“.
Postoje određeni agresivni genetski napadači koji prolaze odbrambene mehanizme stanice. Najpoznatiji među njima su virusi, od kojih su neki i kancerogeni. Oni mogu izazvati haos u DNK, kao i u celom organizmu.
Neki biolozi upozoravaju da energija i resurs, biljkama neophodni kako bi u svakoj stanici gen bio uključen sve vreme, mogu uništiti ostale sisteme. Ne možemo znati koji će od ostalih sistema biti žrtvovani, te kakve će to posledice imati na zdravlje biljke.
Hansen je rekao odboru EPA da to što promotor deluje van normalnih regulatornih sklopova DNK biljke, može biti jedan od razloga zbog kojih je GM hrana tako nestabilna.
Istraživanja pokazuju da promotor stvara i „žarište“ u DNK. To znači da deo DNK ili hromozom može postati nestabilan, što može prouzrokovati prekide u nizu ili izmenu gena s drugim hromozomima. Prema Kuminsu, promotor može imati isti uticaj kao velika doza gama zračenja.

BUĐENJE VIRUSA
Priroda promotora CaMV predstavlja još jedan rizik za koji Kumins veruje da je „verovatno najveća pretnja genetski modifikovanim biljkama“. Kaže kako laboratorijska istraživanja pokazuju da „umetanje modifikovanih virusa i gena otrovnih insekata u poljoprivredne kulture“, može stvoriti „ virulentne nove viruse“. Kako bismo to razumeli, moramo ponovno sagledati razvoj teorije genetike od početka genetskog inženjeringa. Tek se mali postotak DNK odnosi na gene. Kod ljudi on iznosi između 1,1 i 1,4 posto. Mnogo veći deo DNK nekad se smatrao „DNK otpadom“ (ili suvišnom DNK). Naučnici su ga smatrali beskorisnim ostacima zaostalim iz evolucije vrste. Upucavanje stranih gena u delove „suvišne“ DNK smatralo se sigurnim. No, stvarnost je možda upravo suprotna.
Kako je DNK evoluirala, postala je odlagalište genetskog materijala još od doba eona. U taj materijal uključeni su i virusi koji su se u davnoj prošlosti probili u DNK, ali su sada neaktivni. „Većina virusa je erodirala“, kaže Kumins, ,,i izgubila sposobnost da budu ponovno aktivirani kao virusi.“ No, upozorava: „Neki su još uvek celi i bilo bi ih lako aktivirati“.
Kumins i ostali zabrinuti su da bi promotor CaMV, koji se koristi u gotovo svim komercijalnim GM kulturama, mogao ponovno aktivirati viruse. Pored buđenja virusa u DNK kukuruza, soje i druge genetski modifikovane hrane, strahuju da bi se promotori mogli prenositi između organizama horizontalnim prenosom gena. Pretpostavimo, na primer, da promotor CaMV iz jezgra genetski modificiranog kukuruza zaluta u ljudski želudac i ponovo se veže za DNK neaktivnog virusa. Umesto da podstiče gen na stvaranje insekticida, što mu je bila prvobitna namena, mogao bi aktivirati virus.
„Prekidač“ CaMV i drugi virusni promotori koji se koriste u GM kulturama mogu aktivirati i druge, nevirusne gene u vrsti u koju se prenesu, kažu Ho i drugi. Jedna od posledica tako neprikladne, preterane aktivnosti gena može biti i rak.
Stenli Even, jedan od vodećih škotskih stručnjaka za bolesti tkiva, slaže se s tim. Kaže da promotor CaMV „može uticati na treplje želuca i debelog creva uzrokujući učinak sličan delovanju faktora rasta s nedokazanom mogućnošću ubrzavanja razvoja raka u tim organima.“ Even, koji je sarađivao sa Puztaijem u radu objavljenom u Lancetu, možda je bio prvi svedok znakova takvog rasta u zadebljanim crevima pacova. Zapravo, sva tri istraživanja koja su izvestila o neobičnoj deobi stanica (opisana u prošlom poglavlju), možda su otkrila učinke promotora CaMV. Godine 2002. Even je uputio ozbiljno upozorenje Odboru za zdravlje i socijalnu zaštitu škotskog Parlamenta, koji je razmatrao sudbinu budućih eksperimentalnih polja GM kultura. Even je rekao da bi hrana i voda na području u blizini useva mogle biti zagađene GM materijalom. Takođe je opisao rizike ishrane životinja GM hranom. Moguće je da će se i kravlje mleko sastojati od GM derivata koje će ljudi konzumirati u obliku mleka ili sira. Čak kratko kuvani debeli odrezak može sadržati aktivni GM materijal.
Aleksandar Čorluka iz Centra za razvoj međunarodne saradnje kaže za „Pečat“, da kada govorimo o GMO proizvodima uvek treba pre svega da imamo u vidu to da je ovo visokoprofitabilna grana, u kojoj proizvođači i distributeri ne prezaju ni od čega da bi ostvarili zacrtane profite.
„Nažalost, ovo pogađa i Srbiju. Ako znamo da su neke od najvećih srpskih kompanija potpisale ugovore i započele saradnju sa najvećim svetskim kompanijama koje se bave proizvodnjom i distribucijom GMO proizvoda (pre svega semena) i ako znamo koliki je uticaj tih srpskih kompanija na državne institucije i stranke u Srbiji, onda ne treba da nas čudi to što državni organi blagonaklono gledaju na rasturanje ovih proizvoda u našoj zemlji. Iako je ovo zakonski zabranjeno, već godinama smo svedoci prisustva GMO proizvoda na teritoriji naše zemlje (spomenimo samo hektare zasada GMO soje), što u bliskoj budućnosti može imati pogubne posledice po poljoprivredu i zdravlje našeg stanovništva. Jedini način na koji možemo da se borimo protiv ove pošasti je neprestan i jak pritisak koji ćemo vršiti na stranke i državne institucije, sa jasnim zahtevom da Srbija (p)ostane slobodna od svih vidova GMO proizvoda.“
U sledećem broju „Pečata“ objavljujemo deo istraživanja o tome kojim političkim strankama i domaćim kompanijama nije u interesu borba protiv GMO kartela, to jest izbacivanje korišćenja genetski modifikovanih organizama iz Srbije.