Почетна / Колумне / Дoпринoс вeликoг Oрсoнa Вeлсa чeтништву

Дoпринoс вeликoг Oрсoнa Вeлсa чeтништву

Гoтoвo шoкaнтнo нa хрвaтску jaвнoст дeлoвaли су нeдaвнo oбjaвљeни пoдaци o тoмe кaкo су Aмeрикaнци и Eнглeзи зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa глeдaли, и joш увeк глeдajу, нa чeтникe и гeнeрaлa Дрaжу Mихaилoвићa

Пишe Рaткo Дмитрoвић

Нajвeћи прoблeм кoпaњa пo прoшлoсти у вeзи je сa мoгућим нeугoдним oткрићимa. To сe oвих дaнa дoгaђa Хрвaтимa, a цeo случaj, нaрaвнo, у нajдирeктниjoj je вeзи сa Србимa. Штa су прoнaшли? Чeтникe, aли у другaчиjeм свeтлу и улoгaмa oд oних у кaквe их je у свojим филмoвимa гурao Вeљкo Булajић.
Ширa хрвaтскa jaвнoст сe први пут суoчaвa сa нeoбoривим чињeницaмa кoje гoвoрe дa чeтници нису истo штo и устaшe, дa je дeмoкрaтски и слoбoдни свeт нa чeлу сa Aмeрикoм и Eнглeскoм првих гoдинa Другoг свeтскoг рaтa ђeнeрaлa Дрaжу Mихaилoвићa и њeгoвe чeтникe дoживљaвao кao првe eврoпскe гeрилцe у oтпoру Хитлeрoвoм нaцизму.

ИЗВAН ИДEOЛOШКOГ OКВИРA
Oдушeвљeњe српским чeтницимa ишлo je дoтлe – сaзнajу Хрвaти – дa je Хoливуд снимao филмoвe o хeрojству чeтникa, дa су штaмпaни стрипoви o бoрби Србa прoтив нaцистa, тe дa су – a oвo je биo пoвoд зa цeo случaj – слaвни хoливудски глумци Oрсoн Вeлс и Винсeнт Прajс у jeднoj aмeричкoj рaдиo-дрaми глумили чeтникe.
Нeмaм никaкaв пoсeбaн oднoс ни eмoциje прeмa чeтницимa, кao штo их нeмaм ни прeмa пaртизaнимa, мaдa би oвo другo билo зa oчeкивaти с oбзирoм нa тo дa су сви мojи, и сa oчeвe и сa мajчинe стрaнe, били пaртизaни. Пoсeбнe oкoлнoсти кoje сaм у oвoм сeриjaлу oписивao утицaлe су дa oдрaстeм и фoрмирaм сe извaн идeoлoшкoг oквирa. Дaклe, ту врсту oптeрeћeњa нeмaм. Зaштo oвo нaпoмињeм? Збoг мoгућeг тумaчeњa дa je мoтив зa рeдoвe кoje читaтe услoвљeн мojим идeoлoшким oдрeђeњeм. Ниje. Услoвљeн je мojoм унутрaшњoм „oбaвeзoм“ – зa кojу мислим дa имa шири знaчaj- дa oбjaшњaвaм, гдe гoд je тo мoгућe, a у грaницaмa свojих мoгућнoсти, тeшкe и врлo слoжeнe oднoсe измeђу Србa и Хрвaтa.
У тим oднoсимa вeћ двaдeсeтaк гoдинa вeћинa Хрвaтa дoживљaвa Србe кao чeтникe и тo пo oбрaсцу Вeљкa Булajићa; брaдaтe, крeзубe, прљaвe, сa кaмoм у зубимa и флaшoм рaкиje у џeпу. Хрвaтскa службeнa пoлитикa je, aкo сe сeћaтe, 1991. гoдинe тeрминoлoшки дeфинисaлa рaт кao oдбрaну Хрвaтскe oд „србo-чeтничкe aгрeсиje“. Зa службeну и нeслужбeну хрвaтску пoлитику, jaвнoст уoпштe, чeтници нису jeдинo: Сoњa Бисeркo, Жaркo Кoрaћ, Нaтaшa Кaндић, Пeтaр Лукoвић, Срђa Пoпoвић, Вeснa Пeшић и Чeдoмир Joвaнoвић. Пупoвaц им je сумњив, упркoс њeгoвoм нeсумњивoм дoпринoсу кoнaчнoм рeшaвaњу српскoг питaњa у Хрвaтскoj. Сви oстaли су чeтници, oтвoрeни или прикривeни, свejeднo je.
Пoзнaтo je пoд кaквим oкoлнoстимa и збoг чeгa je Tитoв рeжим пoвукao знaк jeднaкoсти измeђу устaшa и чeтникa и тo читaoцимa „Пeчaтa“, сигурaн сaм, ниje пoтрeбнo oбjaшњaвaти. Taj стeрeoтип je (дa нe спoмињeм Хрвaтe) уз мaлe рeзeрвe прихвaћeн кoд вeћинe Србa. Хрвaтимa je тo биo jeдини излaз из врлo тeшкe ситуaциje у кojoj су сe нaшли нa крajу Другoг свeтскoг рaтa, кao нaрoд кojи je имao држaву мoнструoзнe суштинe, гeнoцидну, успoстaвљeну нa злoчину и плaнскoм убиjaњу Србa. A oндa je смишљeнa и пoчeлa дa сe примeњуje „спaсoнoснa“ фoрмулa: „И Хрвaти и Срби имajу свoje фaшистe и злoчинцe, први устaшe, други чeтникe“.

AMEРИЧКA И БРИTAНСКA ЗAБЛУДA
Сaмo нa oснoву тoгa мoглo сe дoгoдити дa нoвoствoрeнa држaвa стaви у исту рaвaн Aнту Пaвeлићa и Дрaжу Mихaилoвићa, устaшe и чeтникe. Oдрaстaли смo нa тoj мaтрици и трeбaлo je дa прoђe мнoгo гoдинa дa би сe у тoм пoдруму упaлилo првo свeтлo.
A кaкo je oвa причa дoспeлa прeд хрвaтскe oчи? Зaгрeбaчки истoричaр филмa, извeсни Дaниeл Рaфaeлић, припрeмao сe зa снимaњe дoкумeнтaрнoг филмa „Другa стрaнa Oрсoнa Вeлсa“ сa идejoм дa прикaжe oвoг гeниjaлнoг глумцa и рeжисeрa у jaвнoсти мaњe пoзнaтим ситуaциjaмa и привaтним живoтним eпизoдaмa. Ниje ни сaњao дa ћe нaлeтeти нa Вeлсa-чeтникa. A дoгoдилo сe бaш тo.
Прe oтприликe дeсeт гoдинa, у jeку рaдa нa дoкумeнтaрцу Рaфaeлић oткривa дa je Вeлс 1942. гoдинe, кao jeдaн oд пeт тaдa нajпoзнaтиjих и нajбoљих хoливудских глумaцa, зajeднo сa Винсeнтoм Прajсoм (припaдao je тoj пeтoрки) глумиo чeтникa у рaдиo-дрaми aмeричкe тeлeвизиje. Дрaмa сe звaлa врлo jeднoстaвнo „Чeтници“. Рaфaeлић пoкушaвa дa дoђe дo фoнoзaписa, дo сaмe дрaмe, aли нe успeвa; oни рeтки кojи су je имaли у aрхиви трaжили су зa кoпиjу вeлики нoвaц, Рaфaeлић их ниje имao и прикaзao je свoj филм 2005. гoдинe у кojeм je прeћутao Вeлсoвo „чeтникoвaњe“ у рaдиo eмисиjи.
У мeђуврeмeну интeрнeт сe шири нeслућeнoм брзинoм, нa рaзнe нaчинe oплeмeњуje и oсирoмaшуje нaшe живoтe, зaвиси oд тoгa кaкo гa кo кoристи, и рaдиo-дрaмa „Чeтници“ пoстaje бeсплaтнo дoступнa свaкoмe кo зa тo oствaрeњe пoкaжe интeрeс. „Чeтници“ су урaђeни кoмбинaциjoм нaрaтивних дeлoвa, прeпуштeних Прajсу, и игрaних у кojимa сe jaвљa Oрсoн Вeлс. Oн при тoм, зaхвaљуjући свoм oгрoмнoм тaлeнту и мoгућнoстимa глaсoвнe трaнсфoрмaциje, глуми нeкoликo ликoвa, укључуjући и дeвojку Joвaну у кojу сe зaљубљуje глaвни jунaк Душaн.
Њих двoje сe вeнчajу и дoлaзe дa живe у Бeoгрaду, oтвaрajу мaлу зaнaтску рaдњу, пoтoм oнa oстaje у другoм стaњу, трeбa дa рoди синa, aли oндa Хитлeр бoмбaрдуje Бeoгрaд, Joвaнa гинe, a Душaн oдлaзи у чeтникe и прeд стрojeм изгoвaрa свojу личну дрaму, пoзивa Србe нa бoрбу прoтив Нeмaцa, a Дрaжу Mихaилoвићa уздижe нa нивo бoжaнствa.
Спoмeнути Рaфaeлић припрeмa зa 28. aприл, oвe гoдинe, у Зaгрeбу прeдaвaњe и прeзeнтaциjу нa тeму „Никaд виђeни филмoви из тajних aрхивa“. У склoпу тoг прoгрaмa, нajaвљeнo je, бићe eмитoвaнa и Вeлсoвa рaдиo-дрaмa o чeтницимa.
Taкo je нoвa сликa o чeтницимa прoдрлa oвих мaртoвских дaнa у ширoкe хрвaтскe мaсe и тaмo изaзвaлa чуђeњe и нeвeрицу.
Нoвe пoдaткe o чeтницимa oбjaвилo je нeкoликo хрвaтских листoвa и пoртaлa, рaзвилa сe ширoкa фoрумскa рaспрaвa, нeкoликo aутoрa, кao и jaвних личнoсти Хрвaтскe, упињe сe дa дoкaжe кaкo сe ту у ствaри рaди o вeликoj aмeричкoj и бритaнскoj зaблуди у кojу су oви упaли из нeoбaвeштeнoсти и збoг „успeшнe српскe прoпaгaндe“. Билo би зa смeх дa ниje зa плaкaњe; Срби и успeшнa прoпaгaндa? To нити je билo, нити ћe бити.
Кaкo гoд билo, Хрвaтскa jaвнoст сaзнaлa je дa су Aмeрикaнци зa врeмe трajaњa Другoг свeтскoг рaтa, уз спoмeнуту рaдиo-дрaму, снимили и филм „Чeтници-бoрбeнa гeрилa“, у рeжиjи Луисa Кингa, сa Филипoм Дoрнoм и Aнoм Стeн у глaвним улoгaмa. Филмскo oствaрeњe пoд идeнтичним нaслoвoм снимили су и Eнглeзи, aли су гa збoг мoгућeг пoистoвeћивaњa сa хoливудским филмoм прикaзивaли пoд имeнoм „Илeгaлнo“.
Хрвaтскa je сaзнaлa и тo дa je крajeм мaja 1942. гoдинe мaгaзин „Tajм“ нa нaслoвнoj стрaни oбjaвиo пoртрeт-цртeж Дрaжe Mихaилoвићa и вeлики тeкст o њeму и њeгoвим чeтницимa пoд нaслoвoм „Oрao Jугoслaвиje“. Tу je Дрaжa прeдстaвљeн кao вoђa aнтифaшистичкoг пoкрeтa кojи je нajзaслужниjи штo Хитлeр знaчajaн дeo свojих снaгa мoрa дa држи нa Бaлкaну, умeстo нa Истoчнoм фрoнту.

УПAДAНJE У КOНФУЗИJУ
Уз свe oвo oбjaвљeнo je у Зaгрeбу дa су чeтници, кao хрaбри илeгaлци и бoрци прoтив Хитлeрa, били глaвни jунaци брojних стрипoвa штaмпaних у Eнглeскoj и Aмeрици.
Mимo глaвних тeкстoвa, у фoрумским рeaгoвaњимa нa рaзним хрвaтским пoртaлимa, прeзeнтoвaни су joш нeки пoдaци o чeтницимa кojи дo тeмeљa рушe дeцeниjски стeрeoтип o „чeтницимa-српским кoљaчимa и фaшистимa“.
Taкo млaдe гeнeрaциje Хрвaтa упaдajу у кoнфузиjу измeђу oнoгa штo су дo jучe знaли кao „истину“ и oнoгa штo им сe сaдa прeзeнтуje кao прaвa истинa. Дрaмa je тим вeћa, штo гoрe спoмeнутe чињeницe и пoдaткe кojи слeдe никo нe oспoрaвa, jeр су нeспoрни. Нa примeр:
Шaрл дe Гoл, кoмaндaнт фрaнцускoг Пoкрeтa oтпoрa, oдликoвao je 1943. гoдинe ђeнeрaлa Дрaжу Mихaилoвићa „Рaтним крстoм“. Tим пoвoдoм прeд фрaнцуским jeдиницaмa читaнa je пoхвaлнa нaрeдбa у кojoj Дe Гoл Дрaгoљубa Дрaжу Mихaилoвићa нaзивa „лeгeндaрним jунaкoм“ и симбoлoм нajчистиjeг рoдoљубљa.
Хрвaтимa je прeзeнтoвaнa и чињeницa дa je aмeрички прeдсeдник Хaри Tрумaн, пoстхумнo, 1948. гoдинe, oдликoвao Дрaжу Mихaилoвићa oрдeнoм „Лeгиje зaслугa“. Кoд oвoг пoдaткa изрaжaвa сe пoсeбнo чуђeњe jeр, кaжу фoрумaши, aкo je зaпaдни свeт биo у зaблуди штa сe дoгaђa нa тлу Jугoслaвиje првe три гoдинe Другoг свeтскoг рaтa, нeмa никaквe шaнсe дa Aмeрикaнци 1948. гoдинe joш увeк живe у зaблуди oкo Дрaжe и њeгoвих чeтникa.
Пoтпуни хaoс у снaжнo фoрмирaни хрвaтски Суд o чeтницимa унoси пoдaтaк дa je грaдoнaчeлник Лoс Aнђeлeсa Toм Брeдли, 1986. гoдинe пoтписao Укaз кojим сe 17. jул прoглaшaвa зa „Дaн сeћaњa нa гeнeрaлa Дрaгoљубa Д. Mихaилoвићa“. Пa joш кaд су прoчитaли дa je „Tajмс“ 28. jулa 1946. гoдинe, пoслe стрeљaњa гeнeрaлa Mихajлoвићa, oбjaвиo: „Свeт сe трeсe из тeмeљa. Mихajлoвић, чaсни рoдoљуб, пao je кao жртвa и мучeник пoд нoгe пoбeдникa кoмунистичкe инвaзиje сa истoкa“.
Из oвoг кoрпусa извлaчим joш сaмo пoдaтaк дa je Лoзницa први грaд oслoбoђeн у oкупирaнoj Eврoпи. Дoгoдилo сe тo 31. aвгустa 1941. гoдинe, a oслoбoдиoци су били чeтници пoд кoмaндoм пoтпукoвникa Вeсeлинa Mиситe.
Бићe врлo интeрeсaнтнo прaтити кaкo ћe свe oвo у будућнoсти утицaти нa oднoс Хрвaтa прeмa чeтницимa, кao пojму и пoкрeту.
Штo сe тичe Oрсoнa Вeлсa, oн je уз улoгe чeтникa нa aмeричкoм тлу и нa oвим прoстoримa нoсиo чeтничкo знaмeњe; игрao je чeтникa у филму „Биткa нa Нeрeтви“. У тo врeмe упoзнao je хрвaтску глумицу Ojу Кoдaр – прaвим имeнoм Oлгу Пaлинкaш – сa кojoм je биo у вeзи свe дo смрти, 1985. гoдинe.

73 коментара

  1. Kao i obicno, sve pohvale autoru.




    0



    0
  2. Gospodine Dmitroviću, hrvatska javnost trenutno četništvu poklanja vrlo malu pažnju, tek toliku da se ima na umu po onoj „ne ponovilo se“. Zato ne pridajite sebi i četništvu važnost koju objektivno nemate u hrvatskoj javnosti. O tome što su imali reći o četništvu hrvatski građani su rekli od 91. go 95. godine. Kažem hrvatski građani, a ne Hrvati jer je u HV sudjelovao otprilike isti postotak Srba kao što je bio i u sastavu stanovništva. A što se tiče WW2 hrvatski narod tu nema nikakve dileme četnici su svoje pravo lice pokazali (doduše skupa sa partizanima) već 27. srpnja 1991. koljući 200 hodočasnika hrvata iz sela Krnjeuše koji su se vraćali sa proslave sv. Ante iz Knina. Usput taj dan se u BiH do 1990. godine slavio kao Dan ustanka. To što su četnici u Srbiji neko vrijeme varali saveznike (ne njihove da se razumjemo) da se bore protiv Njemaca to je druga priča i povijesno ne svrstava četnike u savezničku stranu. Pravdanje četništva nekakvim dramama i filmovima koji pozitivno za potrebe promidžbe opisuje četništvo isto je kao da Bin Laden pravda rušenje „blizanaca“ svojim sudjelovanjem u filmu Stevena Seagala iz osamdesetih godina. Totalna glupost i izvrćanje povijesti. Što se tiče izgleda četnika dovoljno je da na internetu pronađete filmić iz „oslobađanja“ Vukovara 91. godine kada četnici idu i pjevaju „biće mesa klaćemo Hrvate“. Tada ipak nije bilo Bulajića.




    1



    5
  3. Greška. treba biti u tekstu 27. srpnja 1941. godine.




    0



    2
  4. Rođen je 23. januara 1917. godine u selu Podruljaju, kod Donjeg Lapca u Lici. Potiče iz siromašne zemljoradničke porodice. Posle završene osnovne škole, počeo je da radi kod bogatijih seljaka, a kao petnaestogodišnji dečak zaposlio se u majdanu kamena u Kupirovu. Izvesno vreme do polaska u vojsku, radio je na izgradnji železničke pruge Bihać-Knin.

    Za vreme odsluženja vojnog roka u Vojsci Kraljevine Jugoslavije završio je Trupnu podoficirsku školu. Posle odsluženja kadrovskog roka vratio se u rodno selo. Zbog nemogućnosti da nađe posao, stupio je žandarmerijsku službu i pred početak rata službovao je u mestu Sveti Juraj, u Hrvatskom primorju.

    Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije i proglašenja ustaške Nezavisne Države Hrvatske, Milan se pod utiskom masovnih pokolja i progona srpskog stanovništva priključio u pripreme za oružani ustanak u svom rodnom kraju. U prvoj ustaničkoj akciji u Hrvatskoj, 27. jula 1941. godine na Srbaljskom klancu, Milan se sa puškomitraljezom nalazio u grupi boraca iz Srba i Podurljaja, koji su imali zadatak da spreče dolazak pojačanja od Otrića napadnutoj posadi u Srbu. U ovoj akciji Milan se istakao kada je s puškomitaljezom učestvovao u uništenju kamiona s ustašama.

    U četi boraca iz Srba, koja je ubrzo posle prvih ustaničkih akcija prebacila na Drenovaču prema Bihaću, i odatle išla u akcije u Bosnu, on je, kao puškomitraljezac, kod Gorjevca opet uništio kamion s ustašama. U partizanskom odredu „Čapajev“, formiranom septembra 1941. godine na Drenovači, istakao se u borbama oko Kulen Vakufa i Donjeg Lapca, a naročito na Čovki, 3. oktobra 1941. godine, kada je Odred ubio veći broj neprijateljskih vojnika, među kojima četiri oficira, a među njima i komandanta 11. domobranskog puka.

    Zbog hrabrosti, iskazane u dotadašnjim borbama, Milan je 29. novembra 1941. godine, prilikom formiranja bataljona Marko Orešković, postavljen za komandira voda. Kao komandir voda Milan se još više isticao u borbenim akcijama, a naročito u toku borbi s italijanskim snagama oko Korenice, krajem 1941. i početkom 1942. godine. U napadu na Donji Lapac, 27. februara 1942. godine, Milan je jurišao u streljačkom stroju i bez oružja savladao italijanskog mitraljezca. Neposredno posle oslobođenja Donjeg Lapca primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.

    Sredinom aprila 1942. godine, Milan je, kao komandir čete, sa 32 boraca noću otišao u Jezerane, gde se nalazio jak ustaško-domobranski garnizon, i zauzeo crkvu koju su ustaše pretvorile u utvrđenje. Pošto napadi jedinica, koje su napadale spolja, nije uspeo, on je celog dana s borcima ostao opkoljen u crkvi, odbijajući napade ustaša i napadajući okolne utvrđene zgrade. U toku ovog napada njegova grupa je uspela da zarobi komandanta garnizona, a sledeće noći Milan se s borcima probio iz okruženja, uz gubitke od dvoje mrtvih i jednog ranjenog.

    Kada je, 7. maja 1942. godine u oslobođenoj Korenici, formiran Prvi proleterski bataljon Hrvatske Milan je postavljen za njegovog operativnog oficira. ubrzo je postao zamenik komandanta, a potom i komandant ovog bataljona. Veštim komandovanjem i hrabrošću isticao se u mnogim borbama bataljona u Lici, Dalmaciji, Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju, Žumberku, Sloveniji i Kordunu. Posebno se istakao kada je, 18. jula 1942. godine, njegov bataljon, zajedno s Trećim bataljonom Prvog primorsko-goranskog partizanskog odreda, na putu između Senja i Novog, uništio bateriju 57. artiljerijskog puka italijanske divizije Lombardija, i početkom avgusta iste godine, kada su Prvi proleterski bataljon i Udarni bataljon Drugog primorsko-goranskog partizanskog odreda, na putu između Gerova i Crnog Luga, oslobodili 400 ljudi, žena i dece koje su italijanski fašisti sprovodili u logor.

    Prilikom formiranja Trinaeste hrvatske brigade „Josip Kraš“ (kasnije Trinaesta proleterska udarna brigada „Rade Končar“), 10. novembra 1942. godine, Milan je posato komandant Prvog bataljona i zamenik komandanta brigade. Značajan uspeh brigada je, zajedno s Četvrtom kordunaškom brigadom, postigla početkom januara 1943. godine, zauzimajući Krašiće, kada je ubijeno oko 200 a zarobljeno 314 ustaša i domobrana. U toku ove borbe Milan je bio ranjen.

    Aprila 1943. godine postavljen je za komandanta Trinaeste proleterske udarne brigade. Ubrzo potom izveo je, noću 28/29. maja, jednu od uspešnijih akcija na Jedriličarsku školu u Svetoj Jani, kod Zagreba. Milan je, preobučen u domobranku vazduhoplovnu uniformu, upao s grupom borca na aerodrom, razoružao stražu i napadom bataljona spolja veoma brzo slomio otpor iznenađenog neprijatelja. Tada je zarobljeno 70 domobrana, 56 pitomaca, 4 oficira i 4 nastavnika, a uništena su dva aviona, kao i više jedrilica, sve stambene zgrade i radionice na aerodromu. Pod Milanovom komandom brigada je postigla još niz značajnih uspeha u borbama u Žumberku i Sloveniji, a zatim u sastavu Prve proleterske divizije u Bosni i Srbiji, i prilikom oslobođenja Beograda i Zemuna.

    Kao iskusnog i sposobnog rukovodioca Vrhovni štab NOV i POJ ga je 1. oktobra 1944. godine postavio za komandanta tada formirane Gardijske brigade. Na toj dužnosti dočekao je kraj rata, u kojem je više puta ranjavan.

    Posle oslobođenja Jugoslavije Milan se nalazio na raznim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji – bio je komandant Gardijske divizije i komandant Garde JNA, lični pratilac Vrhovnog komandanta oružanih snaga FNRJ maršala Josipa Broza Tita i načelnik Komande graničnih jedinica. Penzionisan je u činu general-pukovnika JNA. Bio je član Saveta Socijalističke Republike Hrvatske. Umro je 28. jula 1995. godine i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.

    Nosilac je Partizanske spomenice 1941. kao i drugi jugoslovenskih odlikovanja, među kojima Ordena partizanske zvezde, Ordena zasluga za narod, Ordena bratstva i jedinstva, Ordena narodne armije, Ordena za vojne zasluge, Ordena za hrabrost i Ordena narodnog heroja, kojim je odlikovan 12. januara 1945. godine.




    0



    1
  5. Ako je netko veliki ratni zločinac i koljač onda je to Stipe Mesić koji je objavio i knjigu kako sam srušio Jugoslaviju . S Franjom Tuđmanom proveo je čišćenje Krajine od oko 550 000 što Srba što Jugoslovena iz Hrvatske . Zalaže se besprekidno za ukidanje Republike Srpske čak je išao tako daleko da je prijetio novim ratom .Njegova izjava kako sam srušio Jugoslaviju kasnije je pripisavana drugima mada se on u svojoj knjizi jasno hvali da je on taj . Znači uz Tuđmana direktno je odgovoran za sve žrtve , raspad Jugoslavije , i prolivanje nedužne krvi . Srbija mora obavezno zahtjevati da završi u Hagu gdje mu je i mesto . O Josipu Brozu niti ne trebam ponavljati upropastio je srpski narod od Hrvatske , preko Bosne , Srbije , Crne Gore do Makedonije . Svojim cepanjem Srbije i stvaranjem autonomija Vojvodine i Kosova a ne davanjem takve autonomije Srbima u Hrvatskoj . Stvaranjem i odvajanjem Crne Gore i Makedonije taj zločinac je najviše nanio štete srpskom narodu .Nastavio je samo politiku Pavelića a Tuđman i Mesić politiku Broza . Jednu te istu zločinačku politiku zatiranja svega što je srpsko .




    2



    0
  6. Preporučila bih gdinu autoru i čitaocima knjigu koju je napisala Ruth Mitschell Knowles „The Serbs choose war“ (1943)koja je izdata na srpskom jeziku (Borba), a koja autentično opisuje događanja na balkanskim prostorima od 1939 do 1942 godine…




    0



    0
  7. Naravno da su četnici Draže Mihailovića bili antifašistički pokret koji je ustvari bio gradjansko-monarhistički i koji je okupljao stranke različitih orijentacija u Kraljevini Jugoslaviji. Za to postoje tvrdi dokazi i bezrazložno je objašnjavati šizoidnim čistačima bečkih štala te činjenice, jer sve to oni znaju ali su dresirani da ko papagaji ponavljaju nebuloze, a kao „argument“ iznose, pa pazite molim vas „zna se ko su bili četnici“, a da bi nebuloza bila veća navode primjer Vukovara iz ’91., a to je njihova bruka jer su potkopali Ustav SFRJ. A šta su Tudjmanove ustaše radili u Sijekovcu (BiH) 1992. godine? Ovako mentalno zakržljali čistači bečkih štala ispadaju još veće budale, jer zbog više-vjekovne dresure u Vatikanu čipovani su da samo ponavljaju laži za četnike, a te laži su tako očite da liče na dječiju maštu i svakom normalnom čovjeku vrijedjaju inteligenciju.
    I sve što nije uspjelo šizoidnim Pavelićevim čistačima bečkih štala, to je nastavilo šizoidno austrijsko kopile Broz, koji je nakon 2. sv. rata dosljedno nastavio da sprovodi ustaško-komunistički sporazum degenerika Moše Pijade i Mila Budaka koji su sklopili 1930-ih u zatvorskim ćelijama Kraljevine Jugoslavije.

    „VJEČNA SLAVA NAŠEM NEUMRLOM ČIČA DRŽI“!




    2



    0
  8. Стефан Душан

    Једино је важно да Срби најзад подвуку црту и међусобно закопају ратне секире. Дража Михаиловић се уписао у бесмртнике. А шта о њему мисли народ који је творац једног од најужаснијих геноцида икада извршених, 1941-1945 – Хрвати – заиста ме не занима.




    1



    0
  9. Кад год се, у мом окружењу, поведе прича о четницима ја постављам једно те исто питање: “О којим четницима причамо“?
    Да ли причамо о четницима из епохе Петра Мркоњића (ко не зна ко је био Петар Мркоњића нека се распита), о најелитнијој војсци из Првог светског рата, којој је припадао и мој деда по оцу, о часним људима који су се заклели за краља и отаџбину и који су ту заклетву оставили у аманет генерацијама које долазе, а који аманет је испоштовао мој ујак (у Другом светском рату) одбивши да се врати у Југославију, после голготе коју је проживео у нацистичким логорима изјавивши: “Не желим да се вратим у домовину… ја сам се једном заклео“. Да ли причамо о четницима који су, борећи се у Првом светском рату “припремили терен“ и за “њихову тисућлећну“. Онај мој, раније споменути деда по оцу, био је заменик команданта IV чете, I батаљона, XII пука “Гери Индијана“, Српске Ослободилачке војске у америци и један од учесника оне епопеје која се и данас проучава на свим војним академијама у свету, у којој је српска војска (са свим укопавањима и застојима између јуриша) за 46 дана претрчала неких 600 километара, гурајући испред себе Аустро-угарску армаду и разбијајући је “као дете звечку“. Тај мој деда је био наки данашњи Рамбо… њему и његовим саборцима нож је био основно средство за елиминацију непријатеља у тишини. То су радили тако добро и брзо, да су натерали савезнике да их моле да мало успоре јер не могу да их прате…
    Да ли причамо о четницима који су, у Другом светском рату били једина, од свезника, призната герила, која се (у том тренутку)борила против Хитлерове армаде у Европи; о четницима који су, као и њихови очеви положили заклетву “за Краља и Отаџбину“ и ту заклетву испунили до краја, да би на крају били издани и “пуштени низ воду“ од Черчила и осталих припадника тог незајажљивог колонијалистичког народа…
    Да ли причамо о “четницима“ унуцима и синовима оних првих и оних других четника који су се добровољно јављали да оду у рат против унука и синова оних усташа који су направили помор у Хрватској 90-их година, покушавајући да заврше прекинути посао из Другог светског рата, а који је фрањо туђман тако лепо рекао на Бријунима http://www.youtube.com/user/27calgary1
    Јуре, пао си из историје, само зато што живиш у потпуно погрешном убеђењу да историја почиње твојим рођењем. Изваћарили те Србенде на сценографију и костимографију… залепио си се “к’о млади мајмун“ верујући да је шубара и кокарда суштина четништва. Није Јуре, него је традиција, свесност онога ко си и шта си, срце, понос и родољубље, илити како ви кажете домољубље. У име тог домољубља 1942 године усташки домољуби су заклали 12 глава Новаковића у близини села Храстовача – моје стрине и браћу и сестре. Уссташе су их клале јер су волели да гледају како се живот гаси у очима жртве (немој да кажеш да нису, јер ћу онда да те питам што их нису хумано стрељали). Да иронија буде већа, један стриц (тада дете је преживео тај покољ – нису га преклали- ваљда су се уморили па су почели да ошљаре) док су друга два стрица преживела тај покољ јер су били у немачким конц-логорима. Рат је страшна зајебанција и кад једном почне нема “пуј-пике-не важи“ – ти спомињеш 200 ходочасника (нека им је лака црна земља), али ми није јасно како си заборавио да споменеш 700.000 јасеновачких жртава (надам се да се нећеш дрзнути да умањујеш број јер колико год да га умањиш, опет ће бити много већи од 200). Није ми јасно како се ниси сетио да споменеш све оне јаме које су комунисти забетонирали и које су могле да вас Хрвате одведу у Нирнберг… давне 1945… извукли сте се за длаку и у то име немојте рушити Јошкине споменике. Ниси споменуо, а ниси ни могао јер ниси знао, да је за време “хрватског прољећа“ аутор овог текста, од стране локалног, острашћеног и усташки одгојеног мештанина, био засечен ножем у Супетру на Брачу (о чему је писала цела југословенска штампа). Надам се да ми тај мештанин није много замерио што сам му извалио руку из рамена… али то су већ неке друге приче.
    Ово су, Јуре, фрагменти једне историје која је постојал пре твоје историјске верзији, али овај текст је посвећен Орсону Велсу и неким другим историјаским детаљима (искрано се надам да нећеш тврдити да су ти детаљи србо-ћетнићка пропаганда).
    Јуре, то су ноторне чињенице и „DE FACTO“ и „DE IURE“ (гле коинциденције!)
    Господине Дмитровићу. Мислим да сте направили добар текст, који бих желео малко да“допуним“. Да ли знате да су Орсон Велс и Јул Бринер умрли у размаку од неколико сати?
    Југословенска штампа је Јулову смрт објавила под великим насловом “Нема више минера Владе“! Орсонову је објавила под насловом “Одлазак Орсона Велса“. У жељи да будем оригиналан, јавно сам изговорио да, ако су Јулову снрт објавили тако како су објавили, зашто онда Орсонову смрт нису објавили под насловом, рецимо, “Одлазак четничког војводе“ – било би то у духу “Неретве“, зар не!?
    Изгледа да сам то изрекао мало прерано, чега ради сам једно дуже време морао да објашњавам многе ствари у жељи да избегнем процесуирање од стране другова… али то је већ нека друга прича.
    П.С само за Јурета
    На дипломи мога деде по оцу, удружења српских четника “Петар Мркоњић“ испод Петрових ногу стоји (као) нека камена плоча на којој пише “Петар Мркоњић ЧЕТНИК-УСТАШ 1875года – ослободилац српског народа“. Одавно ми је пало на памет да усташе нису биле у стању ни назив да измисле, него су га копирали од Срба. Шта ће вам већа казна од тог саѕнања…




    3



    0
  10. Kontinuiteta radi,pamtim i sliku, *cetnika pocetnika*, vojvode SrBskog Sarajeva..Aleksica, sa subarom, kokardom, maskirnom uniformom, sa mitraljezom sarcem, vitlajucim redenikom oko sebe i izjavom da *nece krociti u Srbiju dok je na vlasti Slobodan Milosevi*. Koja ste *vi* bagra bili…neki i ostali !




    1



    2
  11. Jure bolje poznaje cinjenice nego vinovnici ratnih dogadjaja? Najmocniji ljudi toga vremena neznaju nista ali nas jure zna? Zvanicna svetska istorija je netacna al’ hrvatska verzija je ona prava? Jos jedna potvrda hrvatskog mentaliteta. Ali neka nas ne iznenadjuje hrvat, nasa vlast je jos gora. Dzabe im svima trud, zna Srpski narod istinu i pored 70godisnje prljave propagande.




    3



    0
  12. Valjda su ovo neki *novi cetnici pocetnici*…?
    ………………………………………………
    U centru Banjaluke danas su se pojavili plakati sa porukom „Srbine, probudi se, NATO je nacističko-fašistička organizacija“

    Plakate je potpisala organizacija pod nazivom „Četnička organizacija protiv nacizma“, koja kao obeležje koristi dvoglavog orla sa četiri ocila i mrtvačku glavu.
    Orao i mrtvačka glava nalaze se u prstenu lovorovog venca.
    Na plakatima je između simbola NATO-a stavljen znak jednakosti sa svastikom, simbolom nacističke Nemačke.
    U RS do sada nije poznata organizacija koja se predstavlja kao „Četnička organizacija protiv nacizma“.




    0



    1
  13. „Nema garde bez kokarde,
    nit’ vojnika bez četnika“!
    A ova mi je srcu milija:
    „Šta se ono na Igmanu sjaji –
    redenici dolaze četnici“!




    2



    0
  14. Зашто толика жестина, бес и простаклук према некоме ко је рођен много година касније и који је испричао делове своје породичне историје (коју памти из прича). Вероватно сте наследник или потомак Миодрага Миловановића Лунета па сте се из пијетета према њему, сакрили у његов надимак. Начин на који се јављате говори о породичној острашћености у којој сте одрасли и коју не желите (или не можете)да превазиђете. Ја се не стидим ничег што су моји преци урадили… мислим да су имали своје разлоге за оно што су чинили, као што ја имам своје разлоге што покушавам да игноришем острашћеност. Баш из тог разлога сам и написао онај део историје који су комунисти успели (Богу хвала само на кратко) да извитопере. Моје тежиште је било на откривању историје четничког покрета и учешћу мојих предака у њему ПРЕ него што су победници у Другом светском рату написали “историју“, као и значај тог покрета у оном делу историје Балкана, који му по свим “законима“ припада, а који ви вашим избезумљењем негирате и правите исту грешку као и Јуре. Историја није почела вашим рођењем.




    2



    0
  15. Mislim, da je sporazum Stojadinovic-Pavelic..*historijska cinjenica*, kao sto je *istorijska cinjenica* da je Mosa Pijade, zajedno sa Vickom Krstulovicem, podneo zahtev za AP Dalmacija, koji nije prosao,. Morate da budete *kompetentni* u oceni sta bristete !!




    0



    2
  16. Evo što piše Đilas:

    »Na drugoj sjednici Pijade je podnio prijedlog o teritorijalnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj… Jedan od njegovih dokumenata sadržavao je prijedlog o autonomnom srpskom području koje bi se sastojalo od općina sa srpskom većinom u Lici, Baniji i Kordunu. Na Pijadinu zemljovidu taj je teritorij izgledao kao savijena crijeva, ali nije uzeo u obzir slavonske Srbe, što bi bilo moguće samo „uključivanjem“ brojnih čisto hrvatskih područja.
    Ideja je nesumnjivo bila nova. A Srbi u Hrvatskoj stekli su velike zasluge u ustanku. No nitko na to nije mogao odmah pristati, vladala je opća neodlučnost. Izgledalo mi je da se na Titovu licu vidi potištenost: vjerojatno mu je kao Hrvatu bilo neugodno izraziti se protiv toga – ili u njemu su se borile suprotstavljene ideje?
    Prvi sam se protivio Pijadinu prijedlogu; taj je teritorij neprirodan, bez centra i dostatnih životnih uvjeta. Osim toga, ulio bi ulje u vatru hrvatskog nacionalizma. Kardelj mi se odmah pridružio.
    Pijade je u CK važio kao žustar borac za prava Srba, ali Ranković je njegovu projektu priredio brz kraj: „Između Srba i Hrvata ne postoje tako velike razlike, da bi bilo opravdano izdvojiti pojedine srpske općine.“ Tito se posve mirno pridružio našem mišljenju, pridodavši mu marksističko tumačenje: „Kod nas će to biti više administrativna podjela, kod nas neće biti „granice“ kao kod buržuazije…«
    __________________




    0



    1
  17. Ja, nigde ne pominjem vase pisanje,,,nigde vas ne pominjem..kao i vi, pominjem dogadjaje, prilozene uz cinjenicu…da je mir trajao 50. godina,sto vi izbezumljeno negirate, pa navedite *taj* drugi period mira,. prekinut vracanjem u *istoriju*, imperijalnih, sluginskih kontakata USTASA I CETNIKA, sa stranim faktorom i medju sobom. Rod,sa Lunetom nisam, rodjen sam posle drugog sv rata..verovatno ni vi niste rod sa kalabicem ili Drazom..pa…??? vi mozete, a ja nemogu.




    0



    2
  18. МОЈОЈ УМРЛОЈ БРАЋИ

    Спавајућ сневам хиљадама ноћи,
    како се бојим живот ће проћи,
    јер вријеме ко вјетар крај мене лети,
    а ја ни ријечи не рекох о чети,
    у којој бејах четереспете,
    постројен као одрасло дете,
    у сновима чекам они ће доћи,
    и са мном у строју опет проћи,
    иако знам да неће моћи,
    јер моја браћа у далекој ноћи,
    уснише санак кад душман крочи,
    кољући ханџаром и вадећи очи.

    Сви смо били тако млади,
    командир имаше љета деветнес,
    а сви остали мање према мени,
    који сам имо само шеснаес,
    нисмо носили бритву која брије,
    јер нико браде ни имао није.

    Те мајске ноћи мјесец је купо,
    хладне зидине Градишке Старе,
    а цврчци пјеваше ко уз гитаре,
    летеше нечујно буба маре,
    над земљом трепташе ваздух од јаре,
    а они су умирали крај рјеке Саве,
    гдје су им бацана тјела и главе,
    да одвојено низ Саву плове,
    до Јасеновца и Градишке Нове.

    Ту нашу чету одрасле дјеце,
    скупио бјеше чика Бранко,
    волео нас с болом очински јако,
    јер бијасмо дјеца из спржених села,
    гдје нам остаде породица цјела,
    гдје заклани бјеху очеви и мајке,
    који су до јуче слушајућ музику,
    цврчкове ноћне балалајке,
    и ногом зибајући дрвену колевку,
    пјевали старе успаванке,
    и причали тихо исто тако,
    много пута понављане бајке.

    Милутина Бојића гробница плава,
    није исто што и рјека Сава,
    нити сам ја његових година,
    нити сам пјесник његових дубина,
    нити знам читати као он опела,
    за умрле младиће цјелих тела,
    ја само плачем у сутону живота,
    за мојом четом јер ме је срамота,
    пред земљом и небом од Бога грехота,
    што и ја не одох пловећи Савом,
    посебно телом посебно главом,
    празнијех дјечијих дупљи очних,
    копани ханџаром душмана моћних,
    јер да отплових у рјеци Сави,
    умро би без гријеха ко анђео плави,
    сећања мојих неби било,
    нити би се у души кајање крило,
    што се не сјетих раније ђака,
    студената,радника и сељака,
    из моје чете дјеце момака,
    што и данас можда Савом броде,
    посебно телом посебно главом,
    у рајске пољане ка небу плавом.

    Зато вас молим да умјесто олује,
    грмљавине топова,куршума што зује,
    освету немојте да ико кује,
    за мојом четом што Савом путује,
    тишином гдје се ништа не чује,
    нек православни хришћанин мирно тугује.

    Јауке не желим нити ко да јеца,
    за мојом четом што бјеху дјеца,
    што читаше Миљана по свјетлу мјесеца,
    и Његошев вјенац гдје спомиње жреца,
    Ђурину отаџбину и Ђорђа као свеца,
    Голготу Шантића која нема премца,
    Предрагове поруке из пјесме првенца,
    Змајеве хајдуке са мајком која јеца,
    отпоздрав Милоша који чашом звеца,
    па их вјечност загрли ко да нису дјеца.

    Данас би били дједе и старци,
    понеко због година моро би да клеца,
    а они уснуше давно,давно,
    кад бјеху само одрасла дјеца.

    Гледам у стварност бунећ се на себе,
    што плачем за момцима као да су бебе,
    заборављам на јурише у Лијевчу Пољу,
    кад збијег хтједоше душмани да кољу,
    кад бомбе под тенкове с Павлом бацаше,
    кад с Бранком гонише титовце и усташе,
    остављајућ поруке исписане крвљу,
    на замљи,стјенама и сломљеном дрвљу,
    код Разбоја,Кукуља и Тополе,
    даваше за Отаџбину животе голе,
    рањени а озбиљни ко ране не боле,
    говораше немо како Отаџбину воле.

    И данас кад сневам њихова лица,
    са смјешком очних модрих зеница,
    срећан сам што оста њихова љепота,
    јача и већа од празног живота,
    коју ће рајске дјевојке да љубе,
    тих златних момака младости грубе,
    вјечно живећи у царству Бога,
    далеко од данашњег свијета злога.

    Ја као старац ићи ћу тамо,
    са причом браћи како је амо,
    збунивши чету што младости цвета,
    са причом мојом са овог света,
    питаће ко си,одакле их знам,
    и шта ко непознат да њима дам,
    а мене ће тада ухватити сета,
    заиста шта нудим из овог света,
    кад све ко некад много је горе,
    зло са злим још увјек се боре,
    људи су постали протуве праве,
    једни другим скидају главе,
    мјесто да срећни заједно живе,
    једни друге за свашта криве,
    и пошто немам лепо да кажем,
    а моју чету нећу да лажем,
    остаћу нијем у новом животу,
    сакрићу од њих људску срамоту,
    искрено мислећ да нема људи,
    и да су сви на земљи луди.

    Сад сам на јави у земљи туђој,
    од моје земље много луђој,
    и гледам страву болесна света,
    међ којим стално мржња цвета.

    Сећам се опет четерес пете,
    кад бејах само одрасло дјете,
    у строју моје умрле чете
    и гледам опет ласте долећу,
    шаљући поздрав раном пролећу,
    замишљам поново да смо сви живи,
    јер зашто би умрли кад нисмо криви,
    опет је ведро и цвеће цвета,
    око нас много немирног света,
    док моја браћа умрле чете,
    ко ластани лагано небу лете,
    а дјевојке их прате ластавице,
    расплетени коса љубе им лице,
    а кад се вјенчају на небу плавом,
    и буду међ сновима и прошлом јавом,
    сакриће прошлост на небу здравом,
    да дођоше заклани ријеком Савом,
    за освету православни немају вољу,
    према црним и црвеним што људе кољу,
    с православљем желе да живе у миру,
    служећи Христу људском пастиру.

    Још стојим будан на земљи сам,
    и шаљем чети са свјећа плам,
    и моја сјећања дању и ноћу,
    с поруком да с њима у строј хоћу,
    и опет ко некад молит се Богу,
    само сад старац клецавих ногу,
    а они свако хитар и чио,
    какав сам и ја некада био,
    надам се да ће ко брату своме,
    рећи ми браћа на језику моме,
    твоје су рјечи што рече овде,
    исповјест брата вредне слободе,
    сећамо се и ми четерес пете,
    војник си опет пратеће чете.

    Ове ријечи је написао Пологош (Јована) Славољуб,рођен 12.05.1928 год.У четницима био од 28.06.1942 год.до децембра 1945 год. у 6 чети,2 батаљона,Зеничког четничког одреда.Од јануара 1945 год.послије опсаде Тузле,прикључио се четницима војводе ппуковника,Павла Ђуришића до заробљавања од стране партизана 12.05.1945 год.у Цељу – Словенија.Ријечи су посвећене мојој побијеној браћи четницима у Старој Градишци,у периоду крај априла – почетак маја 1945 год.То су пратећа чета ппуковника Захарије Остојића,алијас чика Бранко,и пратећи батаљон војводе,ппуковника Павла Ђуришића.

    Хтјео сам да напишем,нешто у вези са јављањем госп.Јуре,али сам био толико узбуђен да нисам могао јер су Јуре и Анте родом између Витеза и Травника 2.августа 1941 год. иако су се са мојим оцем Јованом дружили од 1937 до 1941 у ноћи између 24 и 02 часа
    из ноћне жељезничке службе,одвели га и он се никада није вратио.Те ноћи из Распоточја и Дривуше код Зенице одведено је још 25 грађана Срба који се никада нису вратили.“Држава Хрвата“
    постојала је само мај,јуни и јули и за тако кратко
    вријеме ти Срби нису могли ништа згријешити да их власт те „државе“ одведе и побије ,да се чак не зна ни гдје!!!




    1



    0
  19. Jugoslavije vise nema, sa Hrvatima nismo u zajednici..a, cini se 1990-1995.godine..ili je kukavicluk ili izdaja…? A, posto nema vise Hrvata,Slovnaca..*dobri su i komunisti*..pa *vozi misko*…???




    0



    2
  20. Mosa Pijade i Mile Budak,…Pavle Djurisic i Sekula Drljevic i Ljubo Milos…??
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    Po dolasku u Staru Gradišku, dočekale su ga naoružane ustaše i razoružale i njega i ostale četničke oficire 20. aprila 1945. godine.

    Pod izgovorom da treba da ostanu u Gradiški do novih pregovora sa Sekulom Drljevićem, svi oficiri, na čelu sa Đurišićem su zatvoreni u staru zgradu. I pored poslednjih nada da će ih Ustaše poštedeti, već je naređeno uništenje tragova Jasenovca.

    Uskoro u Staru Gradišku dolaze istaknuti ustaški oficiri, među kojima su bili: Ljubo Miloš, pukovnik Ivan Džal, kapetan Dragutin Pudić, kapetan Josip Sudar, Boško Agram, Dušan Popović i potpukovnik Dominik Pičili. Nakon popisa stvari i ličnog naoružanja, naređenje dolazi do potpukovnika Pičilija da sa svojom grupom likvidira četnike Pavla Đurišića i sve zatvorene oficire u Jasenovcu.

    Posle ponoći, 21. aprila 1945. svi oficiri, na čelu sa Pavlom Đurišićem, su vezani i otpremljeni do motornih čamaca koji su ih čekali na Savi. U najvećoj tajnosti i pod obezbeđenjem jakih ustaških snaga čamac je otplovio i pristigao u Jasenovac, gde su se već uveliko uništavali tragovi ustaških zločina.

    Grupa zarobljenih četnika je upućena u dvorište Sabirnog logora br III (Službena kapija koncentracionog logora Jasenovac) gde ih je potpukovnik Dominik Pičili sve postreljao. Leš Pavla Đurišića je bačen u obližnji bunar, dok su ostali leševi pobacani i izmešani sa drugim žrtvama Ustaša, a neki su i spaljeni u krematorijumu.

    Po ulasku jedinica 4. srpske brigade u logor, zarobljene ustaše su im rekle da je Pavle Đurišić bačen u bunar. Iz bunara je zaista izvađen jedan leš, ali partizani nisu verovali da je to bio leš Đurišića.

    Pored Đurišića, streljani su još i pukovnici Zaharije Ostojić, Mirko Lalatović, Luka Baletić, major Petar Baćović, Miloš Dujović komandant Letećeg odeljenja od 95 četnika, Petar Drašković kapetan žandarmerije, Andrija Drašković komandant jurišnog četničkog odreda, kapetan Gajo Radović. Jedino je pošteđen Dragiša Vasić, koji je predat partizanskim jedinicama.

    Ubijena je kompletna pratnja vojvode Pavla Đurišića idućeg dana sa ostatkom zarobljenika. Postoji i pesma o Đurišiću pod imenom „Đurišiću mlad majore“.




    0



    1
  21. Ako Vam je promaklo, da Vas ja upozorim na jos jednu podvalu komentatora Jure. Kaze nam“vrli Jure“: „Kažem hrvatski građani, a ne Hrvati jer je u HV sudjelovao otprilike isti postotak Srba kao što je bio i u sastavu stanovništva.“
    U toj tvrdnji imamo dve dimenzije jedne te iste lazi: Prva je da su Srbi sami ucestvovali u progonu Srba u devedesetim a druga je broj tih Srba koji su ucestvovali u progonu Srba.
    Koliko ja pamtim raspolozenje u dogadjajima koji su vodili stvaranju nove drzave Hrvatske medju mojim prijateljima i rodjacima Srbima- glavne odrednice tog raspolozenja su bile strah od ponavljanja NDH i nedoumica na koji se nacin zastiti od hrvatskog neonacizma.Ni u snu nijedan Srbin ne bi sebi dopustio mogucnost da se pridruzi Hadezeovcima, niti bi ih oni prihvatili, ako cemo pravo.Preko noci se iskristalisala cinjenica da je svaki Hrvat , samim tim sto se osjeca Hrvatom protiv Srbina bez obzira da li se Srbin osjecao Srbinom ili Jugoslavenom. Nije postojala mogucnost da se Srbin odjednom pocne osjecati Hrvatom.
    Dakle, imali smo situaciju da je Srbin mogao da bjezi kud mu drago ili da ostane i da ceka sudbinu.Oni koji su bjezali, uspjeli su se organizovati , stvoriti enklave i odatle se boriti protiv Hrvata a oni koji su ostali su se ponasali kako im je i mjesto zahtjevalo- da budu taoci hrvatskog neonacizma. Njima koji su ostali bilo je daleko teze. Danonocno su bili u strahu i na udaru. S jedne strane bombe Srba koji nisu ostali , s druge strane maltretiranja od strane Hrvata.Svaki Srbin koji je ostao u svojoj kuci ili stanu , pamti par „incidenata“ kad su mu po noci dolazili “ hrvatski branitelji“ da ih istjeraju iz te kuce ili stana.A po danu su odvodjeni na „razgovore“ da se utvrdi da nisu i oni cetnici( sa meko c).
    Dakle ova tvrdnja Juretova da su Srbi bili dio HV zaista nije ni bila moguca.
    Drugo , kaze Jure, postotak ucestvovanja Srba u HV je srazmjeran postotku srpskog stanovnistva u novoj drzavi Hrvatskoj. Na koji to inicijalni broj Srba misli? Valjda ne misli na ovaj broj Srba koji je sada ostao posle genocida. Cinjenica je da broj prognanih Srba nikad nigde nije dokumentovan ( sto je definitivno nepravda ucinjena Srbima i veliki propust medjunarodne zajednice), prema tome ni Jure ne moze da tvrdi da zna pravi broj prognanih Srba a kamoli da nam prodaje iluzije o „Hrvatskoj vojsci“ i etnickom sastavu te HV.
    Opet moram da naglasim da bi medjunarodna zajednica trebala biti obavjestena o ociglednim misinformacijama koji kruze medju Hrvatima i time se omogucava sakrivanje genocida nad Srbima od strane Hrvata.




    2



    0
  22. Jure , kad budes nasao da su Hrvati ikada , igdje imali ovakva zlodjela prema njima, slobodno se javi a do tada se pokrij po usima i suti. Za sada procitaj pismo talijanskog generala Luzanea Musoliniju i bit ce ti jasnije sta su Srbi u devedesetim ocekivali od HDZ-a i hrvatske vojske:
    „Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan dogadjaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
    Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (izmedju 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire.
    Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poredjali ih po djačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog djaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.
    Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure!
    Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobodjeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.
    Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagadjeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!“
    O ovom pismu se nije smjelo pricati za vrijeme Tita , da slucajno ne uvredimo “ bracu“ Hrvate ali za sam dogadjaj svi su Srbi znali i prepricavali svojoj djeci. Pa kad je Tudjman poceo da oslovljava gradjane :“ Gradjani Hrvati i ostali gradjani“- svaki Srbin se sjetio Prebilovaca i uciteljice Stane i njenih djaka.




    2



    0
  23. A ovaj „tvoj “ dogadjaj od 27 srpnja 1941 istorijski pripada ovim dogadjajima:Krajiški Srbi započeli su borbu za opstanak 26. jula( Jure nek slobodno procita srpanj umjesto jula) 1941. godine. Vođe ustanka u Srpskoj Krajini bili su sveštenik a potom vojvoda Momčilo Đujić, Mirko Marić, poručnik Mićo Lukić, Nikola Drča, Jovo Bogunović, major Boško Rašeta, poručnici Milan Starčević i Stojan Matić, i drugi. Do polovine avgusta ustanici su oslobodili najveći deo Krajine. Ustaška protivofanziva, započeta 16. avgusta, završila se potpunim neuspehom. U odsudnoj bici kod Kulen Vakufa, 19. avgusta, ustaška divizija imala je 365 poginulih, 190 ranjenih i 608 zarobljenih, dok su istovremeno poginula samo tri četnika: Nikola Ljiljak, Milo Obradović i Nikola Đoković (Slava im!) U neverovatnoj pobedi protiv odlično opremljenih ustaša, Krajišnici su došli do bogatog ratnog plena: preko 1.000 pušaka, 17 puškomitraljeza, itd. Zarobljene ustaše pustili su kućama. (teška greška!)

    Posle ovoga, Pavelić je naredio istragu o uzrocima velikih ustaških poraza, koju je vodio podmaršal Lakša. „Ustaše po ustaškim jedinicama su posve slabo vojnički izobraženi, skloni pljačkanju i ubijanju izvan okvira borbe, veoma su podložni panici i širenju alarmantnih vijesti“, izvestio je potom Lakša svog poglavnika.

    U noći između 26. i 27. jula kuriri su vest o početku ustanka raznosili kroz Liku, Zapadnu Bosnu i Dalmaciju. Sutradan , 27. jula, proglašen je ustanak Srba Krajine protiv ustaša. Toga istog dana, u svetu nedelju, Srbi iz okoline Srba, ozlojeđeni užasnim pokoljima, naoružani kosama, sekirama, vilama, srpovima, pijucima i batinama, i samo po kojom puškom, krenuli su na ustaše u Srbu. Organizatori napada na ustaše, prema tome i vođe, bili su Miloš Torbica, Dane Kalinić i Pero Rajak. Prvi je bio beležnik, a druga dvojica žandarmerijski narednici.

    Titova Jugoslavija je ove dogadjaje prevela kao partizanski ustanak u Hrvatskoj i nametnula ideju o antifashizmu Hrvata. Kao sto vidimo iz prilozenog nije se radilo o partizanima , ni o Hrvatima da se podizu protiv Ustasa. Radilo se samo o Srbima koji su se u to vreme nazivali Cetnicima.A general Luzane ih je pravilno okarakterisao :“ Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobodjeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku i stid što su preživeli…“
    Toliko o cetnicima za sada.




    2



    0
  24. Погрешно Луне, погрешно… ја сматрам да СВАКО има право на своје виђење али, сматрам да, ако неко користи један “пакет“ информација објашњавајући неке ствари, онда би требало да искористи и све друге “пратеће пакете“ информација. Нисам избезумљен и не негирам да је мир трајао 50 година. Догађања из 90-тих су дала најбољи опис квалитета тог мира и интезитет “шарене лаже“ у којој смо објица рођени. Титова бесмртност је окончана 1980 и непуних годину дана касније шиптари су кренули тамо где су данас стигли !!! Такође, та догађања су еома лепо показала да је прошлост на овима просторима – још увек у садашости. Ништа у животу није тако црно и бело, како је приказан период историје који су писали победници после Другог светског рата… То што је Дража убијен не значи да су они, који су га убили, били у праву, да су доказали оптужницу и сва злодела која су у њој била наведена… Партизани су убили и ујака моје супруге Жикицу Јовановића “Шпанца“ јер је озбиљно угрожавао Титов статус у Србији… зато је његова егзекуција била (речено језиком данашњих политичара) политички опортуна?!




    0



    0
  25. Поздрав из БЛ

    Јури и његовим несрећницима тек предстоји голгота антиклимакса, тј, „гризодушја“ што би они рекли. Послије „Данке Дојчланд“ еуфорије и оргазмичког врхунца изазваног постизањем „тисућљетног сна о држави“, ствари се почињу враћати у сиву свакодневицу и реалност, а она је за Хрвате веома ружна. У ствари, не знам ни један европски народ сем шиптара који би им парирали по подмуклости. Све знају шта је и како је, али из своје луђачке кошуље их не би ни Бог извукао!
    Нешто као неизбјежни и ноторни „Луне“, који није проблем сам по себи због свог свакодневног, непрекидног и већ дегутантно једноличног троловања на овом изврсном недељнику, него је највећи проблем САМОМ себи и ту лијека нема. Ја скоро па редовно прескочим његова „мудровања“, као што их вјерујем, прескачу и остали нормални читаоци, али тај господин мора да живи сваки секунд са тим својим хаосом и манијом! Непрекидно, неизбјежно, 24 сата, седам дана у недељи, манија као радијација трује и убија – све док једног дана не падне мртав и сретне се са Творцем. Какав је то живот? Понекад га замислим као Стивена Хопкинса, тоталног инвалида прикованог за колица и лаптоп који је једино што га може спојити са свијетом изван сопствене главе!? Тужно…




    1



    0
  26. Počela je borba natalitetom tko će postati najveći narod na teritoriju nekadašnje Jugoslavije . Do sada smo to bili mi Srbi ali kako je krenulo lako će nas prestići Albanci ili Hrvati koji puno više rade na natalitetu od Srba koji se zadovoljavaju vlastitim hedonizmom .Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego ih umire a Srba oko 35.000 znači Srpski minus je 500 % veći od hrvatskog pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju.U Bosni treba ojačati i pomagati povratak i opstanak Srba u Brčko kao najvažniji deo Srpske a onda u pet opština gdje je vrlo važno da opstanemo i postanemo ponovno većina a to su Drvar , Petrovac, Grahovo, Glamoč i Kupres .U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik .Trebamo se ugledati na Hrvate oni su u Krajini promenili etničku strukturu planski naseljavajući socijalne porodice iz Zagorja , Međimurja , Zagreba, Podravine , Slavonije po Krajini najbolji primjer je Knin prije 99 % Srbi sad 85 % Hrvati .Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje .




    1



    0
  27. Prvi zločini nad hrvatskim civilima počinjeni su na sam dan početka ustanka, 27. srpnja, tj., preciznije govoreći, ustanak je i započeo kao zločin nad hrvatskim civilima. Da je tome tako svjedoči sam pripadnik partizanskog pokreta Stevo Babić. U svojoj knjizi on opisuje kako je 27. srpnja pobijena skupina katoličkih hodočasnika, dakle, nenaoružanih civila:”Bilo je svanulo sunce (27. srpnja 1941.) koje je obasjavalo cijelu okolinu. Četa se već spremala za pokret prema žandarmeriskoj stanici Trubar. Kada je četa stigla u reon Žitkovca pojavio se putnički voz, jer pruga na tom mjestu nije bila prekidana. U vozu nije primijećena vojska pa su ustanici propustili voz prema Vagnju. Na željezničkoj stanici Vaganj, Damjan Željković sa grupom starijih ljudi i omladinaca pokupio je sve putnike iz voza.
    Među njima se nalazio ustaša Marko Špiranović, katolički svećenik Petar Maks i neki trgovci. Ova grupa je izvela iz voza strojovođu Lokšmita, čiji je sin tada bio član KPJ i nalazio se kod ustanika. Grupa Damjana Željkovića je na svoju ruku povela sve putnike ka Golubnjači i sve ih, bez ičijeg odobrenja postreljala” (Stevo BABIĆ, Drvar 1941-1945 – Sjećanje učesnika, II. sv., Drvar, 1972., 207.-208.). Dakle, sam partizan svjedoči o zločinu nad civilima, a istoga je dana – kao što smo već pisali – poubijana i druga skupina hodočasnika koji su išli na hodočašće u Oštrelj, dok su “ustanici” svoj “humanizam” i “antifašizam” dokazivali tako što su katoličke svećenike pekli na ražnju.
    Ustanak u Srbu i na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne započeo je dakle kao zločin nad civilima (nije, uzgred govoreći, naznačeno protiv kojih su se to vojnih postrojbi “ustanici” 27. srpnja borili). teoriju koju razvija u spomenutome članku).




    0



    1
  28. Петре први, не могу више сам! Доста је писања хај’те у секс. Мени је доста са мојих пет синова…




    0



    0
  29. Da, velika je manijakalna sposobnost ljudi, koji, i dalje borave u Drugom svtskom ratu, da bi opravdali svoje *ideje* sprovedene 1990-1995.godine, pa i dan danas rovare, ne protiv komunista i partizana,kojih nema, nego danasnjice i sutrasnjice. Danke Dojcland u proslosti, danke amerika i eU u buducnosti, su vasa *svojstva*, cena je placena krvlju, i *junackim gubitkom-ustupkom* prostora RSK, vidim i Kosmeta..nij daleko korak od i Vojvodine, Raske. Sindrom raspadanja,i prokona nazovi *krivca*.

    100 udruzenja Srba iz Krajine,45.000 potpisa,odbijanje Tadica da da podrsku, a koliko vidim, Tadic ima vasu podrsku.




    0



    0
  30. Piter Galbrajt, je umro …

    Novinar Radovan Borović često se prisjeća riječi Pitera Galbrajta: „Plašim se da Srbi iz Krajine ne prođu kao američki Indijanci.“ Nažalost, to se i dogodilo. Iako je 3. avgusta 1995. novoizabrani predsjednik vlade RSK-a Milan Babić potpisao plan Z4 kao osnovu za daljnje pregovore, očito je to bilo kasno i nedovoljno.

    – Sve je bilo van naših moći. Krajina više nije mogla izbjeći ono što joj se očigledno već davno spremalo. Beograd i Banjaluka ostavili su nas na cjedilu, predstavljali su nam samo koridor do krajnjeg cilja – Kosova. Petnaest godina poslije uviđamo da sa prihvaćanjem plana ne bi bilo vojnih akcija. Bez obzira na stupanj autonomije i teritorijalne granice, Srba bi u Krajini ostalo više nego što ih sada ima i što će ih ikada biti – ocjenjuje Dušan Vještica.

    Da su građani RSK i javnost bili potpuno isključeni iz rasprave i odlučivanja o prihvaćanju plana Z4 kazao nam je kratko i sociolog Ozren Žunec, napominjući da je o njemu odlučivao isključivo uski oligarhijski krug sa Martićem i Miloševićem na čelu.

    Da je tome bilo tako potvrdio nam je i predsjednik SDSS-a Vojislav Stanimirović.
    – Još od donošenja Ustava Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine kojim se definirala državna zajednica Srbije i Crne Gore moglo se vidjeti da nismo uključeni u te okvire i da pripadamo ustavnom i administrativnom sustavu Republike Hrvatske. Trebalo je razmišljati kako u Hrvatskoj ostvariti maksimum prava, od političke i kulturne autonomije, ali to nije imao tko. Plan Z4 bio je dobra prilika za ostanak srpske zajednice u Hrvatskoj. Nažalost, tadašnja skupština RSK, čiji sam bio član, nije ni dobila priliku da ga pročita. Upravo poučeni lošim iskustvom neprihvaćanja plana Z4, prihvatili smo Erdutski sporazum, koji je uspješno realiziran uz pomoć međunarodne zajednice – kaže Stanimirović.

    Mikelića zanimala nafta, a ne mirno rješenje

    Drago Kovačević, posljednji gradonačelnik Knina u RSK, opisao je 2003. u izbjeglištvu svoja sjećanja, objavljena u knjizi „Kavez – Krajina u dogovorenom ratu“. U njoj govori da je predsjednik RSK Mile Martić u posljednjim trenucima odustao od dogovorenog sastanka sa Galbrajtom, jer da se ovaj slikao na ustaškim tenkovima. Sastanku nije prisustvovao ni Borislav Mikelić, ali jest Milan Babić.

    Kovačević piše da je na sastanku Galbrajt Babiću doslovno rekao da u Krajini plan trebaju prihvatiti i proglasiti ga uspjehom krajiške politike te ga predstaviti kao maksimalno povoljno rješenje za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. „Naglasio je da on ne vidi razumnu alternativu planu i stekao sam utisak da mu je stalo da to rješenje bude osnova stabilnog i trajnog mira.“

    Međutim, koliko su krajiški političari shvaćali ozbiljnost situacije najbolje govori to što je Mikulić nakon tog sastanka, kome nije ni prisustvovao, prišao Galbrajtu „sa izvjesnom ljutnjom i preko princes krofne koju je grickao cijelo vrijeme govorio o nepoštivanju dogovorene dinamike isporuke nafte“.

    U svojoj knjizi Kovačević ovako opisuje scenu: „Cijela slika djelovala je nekako nadrealno i činilo mi se da Mikelić uopće ne haje za ništa na bijelom svijetu osim za naftu. Političko rješenje i teške odluke koje je trebalo donijeti kao da ga nisu zanimale. Martić je prema planu iskazao potpuno negativan stav, i čak ga je u jednom momentu nazvao propašću. Rekao je da mi treba da odbijemo napad Hrvatske vojske kada on uslijedi i da ih ‘prostremo’, pa nam nitko ne može uzeti državu. Babić je pitao Martića što će biti ako ih ne ‘prostremo’. ‘Ali ljudi, ako prihvatimo plan možda u Krajini nećemo ostati ti i ja, možda će otići dvadeset posto, ostat će većina naroda. Ako ne prihvatimo, a stvar se bude rješavala vojnim sredstvima, u Krajini neće ostati nitko, a žrtve će biti uzaludne.’ Ovo je doslovno rekao Babić i Martić se uozbiljio.“

    Isto veče Martić je otišao u Beograd, a po povratku je sazvao Vrhovni savjet odbrane koji je donio negativan stav o planu Z4 i prije nego je on uopće službeno ponuđen. „Martić će kasnije, u septembru 1995. godine, u intervju u ‘Nedeljnom telegrafu’ kazati da mu je odbijanje Z4 naložio lično Milošević. Tu tvrdnju će kasnije ponoviti još nekoliko puta i to nitko nikada nije demantovao“, napisao je Drago Kovačević.

    Paulina Arbutina




    0



    0
  31. Sto bi danas rekli..*govor mrznje*, Lune nije u kolicima, a sta i da jeste…? Tvoje pisanje je upravo dokaz da imas *pogresne predstave*, pokusaj da mene i moje pisanje, vidis *realisticno*.




    0



    1
  32. Петре први у праву си.Ја сам то раније схватио и „направио“ сам петеро дјеце,три сина и две кћерке.Два сина су жива и двије кћерке и од њих имам пет унука.Један ми је син умро,покој му души,али је иза њега остало двоје унучади.Међутим,ми неможемо толико дјеце направити колико их душмани могу да поубијају.Повремено помишљам да нас прати неки „усуд“!? Можда су наши преци скривили нешто у прошлости,па то сада ми враћамо,јер неки новији подаци говоре да су Срби народ стар преко 7.ооо година и да је око 1000 година Скадар био главни град државе Србије !? Шиптари су живјели у околини Касписког језера,па су их цареви Римског царства довели у данашњу Италију и настанили у једном мјесту,које се зове чини ми се некако Албано,то је негдје око Рима и Напуља,не знам тачно.Касније су злоупотребљени у борби против Византије и као римски војници искрцани у данашњој Албанији гдје су се једно вријеме настанили.Неки су се вратили,а неки су остали на подручју данашње Албаније која је по њима тако 1912 год. названа када су западне земље створиле ту марионетску државу,“да им се нађе при руци ако затреба!?“ До сада су коришћени од Турака,Италијана,Енглеза,Француза,Американаца и показали су се као добре слуге да служе својим газдама и веома зли према оним народима који живе у њиховој близини,ако их не малтретирају.




    0



    0
  33. ппуковник Захарије Остојић,алијас Чика Бранко,оставио ми је свој револвер и дввије мале бомбе које смо ми називали „четничке бомбе“
    и при растанку са мном рекао ми,мали чувај се није добро,Павле са Секулом још преговара.Када се нисмо могли пробити преко Козаре,у којим борбама са партизанима,је погинуо командант Херцеговачких четника,капетан Милорад Поповић,а циљ нам је био да се спојимо са четницима војводе Ђујића који су нас очекивали,Павле је покушао да се договори са Селуком Дрљевићем који је био са Павелићем у Загребу.Још за вријеме борби у Лијевч Пољу,када су из авиона бацани леци да се предамо са гаранцијом од Секуле Дрљевића,Павле
    је контактирао преко радио станице са Секулом али његове услове није хтјео да прихвати за нас борце,а прихватио је за избјеглице које су биле са нама.Послије пораза од стране партизана испог Козаре Павле и Бранко су остали и даље на вези са Секулом преко радио станице али не знам шта је даље било.Пошто сам био пратилац чика Бранка,то сам сазнавао од једног телеграфисте из штаба са којим сам био пријатељ.Но,прича има наставак – када су пробрани прави Црногорци у једној ноћној провјери,формирана су два или три батаљона четника Секуле Дрљевића и они су били смјештени у Дугом Селу код Загреба.Негдје почетком маја 1945 они су кренули (били су одјевени у плаве униформе са округлим плавим црногорским капама,али без ознака)према Словенији.Успут су се побунили,побили су своје руководиоце,направили засједу једној усташкој колони и све усташе су изгинуле.Ја сам заробио шињел једног усташког мајора.У њему су ме заробили партизани 12.маја 1945 год.у Цељу у Словенији.Подаци које наводи аутор коментара о догађајима у Старој Градишци су приближно тачни јер се сјећам имена неких усташких официра нпр. Судара за кога су говорили да је пуковник.
    Послије 66 година први пута добивам једну тачнију информацију о догађањима у Старој Градишки јер су многи подаци веома тачни,а
    њихова тачност допуњава моја сјећања,која су била изблиједила.




    0



    0
  34. Jure,vidim da nisi prihvatio moj savjet da se pokrijes po usima i sutis. Silom hoces da dokazes nesto sto nije moguce. Hoces da dokazes da su Hrvati narod sa dugom istorijom, da su Hrvati bili antifasisti i da nisu uradili genocid nad srpskim narodom. I ne mozes…..
    Iz same cinjenice da se javljas na ovom portalu – mogu da zakljucim da imas osjecaj krivice ali tu svoju krivicu i krivicu svog naroda ne mozes neces uspjeti oprati sa izmisljotinama, prefarbanim cinjenicama i propagandom.
    Cinjenica je da Hrvati nisu imali nacionalni identitet do pojave Starcevica i Pavelica, cinjenica je da su svoj identitet sagradili na istrebljenju jednog drugog naroda , srpskog naroda koji nije imao problema sa identitetom od pamtivjeka. Cinjenica je da su Hrvati pocinili fizicko istrebljivanje Srba u NDH. Cinjenica je da su Tito i kompanija sakrili hrvatski fasizam i ostao je nekaznjen. ( Ruzvelt je kao sto znamo trazio da Hrvatska bude pod protektoratom kao i Njemacka, Tito je izmislio antifasizam kod Hrvata da bi “ zaradio“ teritoriju)Cijena sakrivanja hrvatskog fasizma placena je u devedesetim i to opet zivotima i samim postojanjem Srba kao naroda na teritoriji nove drzave Hrvatske. Rezultat se vidi i iz aviona: od naroda koji je brojao dva miliona – danas imamo manje od dvesta hiljada ljudi Srba na teritoriji nove drzave Hrvatske.Znaci od brojnog naroda ostade manja nacionalna manjina.Hrvatska je najvjerojatnije etnicki najcistija mlada drzava na jednom starom kontinentu kao sto je Evropa, gdje je logicno da se ocekuje multietnicka struktura ako zbog niceg drugog a ono zbog starosti civilizacije na tim prostorima .To je sadasnje cinjenicno stanje i ne moze se ni prefarbati , ni opravdati ma koliko se ti trudio. Ja mogu da razumijem taj strasan osjecaj krivice koju nosi svaki Hrvat u sebi ali ne mogu ti pomoci da ga se rjesis. I ti i ja mozemo samo da se nadamo da medjunarodna zajednica istrazi cinjenice i donese zakljucke koje ce meni doneti priznanje o stradanju mog naroda a tebi da se rijesis tog osjecaj krivice koji te razara.Bez tog rada i rezultata rada medjunarodne zajednice -oboje smo frustrirani i nesmireni.




    1



    0
  35. Lune, vidimo mi tebe( pardon, tvoje komentare ) sasvim realisticno . Vidimo da se trudis iz petnih zila da dokazes i pokazes da je rezim koji je postojao od kraja Drugog svjetskog rata go pocetka raspada druge Jugoslavije bio dobar i da se onda bolje zivjelo. Mozemo se samo sloziti u jednom a to je da se ne slazemo.
    Ja , recimo , bas u tom rezimu vidim uzroke raspada druge Jugoslavije. Zasto? Zato sto je taj rezim samo produljio agoniju srpskog naroda i ostavio ga osakacenog pred novim izazovima.I sve ovo sto se dogadja u zadnjih dvadesetak godina je samo uzrocno- posljedicna veza sa starim rezimom.Ostao je napacen i neduzan narod kojeg razapinju na stubu srama i ubijaju u pojam tako da vise niko nema ni zelje za dokazivanjem istine ni za ispiranjem blata koje je nabacano na njega.Pa zar niko vise nema razuma da vidi da je srpski narod zrtva koja se pokusala braniti ali je proglasena za zlocinca , i svaki pokusaj te zrtve da dokaze svoju nevinost ispada kao pokusaj zlocinca da se opravda? I cak kada nam neko kao Dmitrovic pokusava otvoriti oci i pokusava da pokaze na zabludu koji je rezim nametao “ da su četnici isto što i ustaše“ javljaju se razni „Kure i Jure „da pomognu “ Lune“tu da nas jos vise ubija u pojam. Pa ko je ovde lud?




    0



    0
  36. Vidi, Lune vas, kako ste ovde javno *zanjekali* podrsku, peticiji Srba iz Hrvatske,maksimalno ih ses etite ali samo u Drugom svetskom ratu,potvrdili ste tvrdnju, i sami stavili znk jednakosti izmedju, ugrubo receno CETNIKA I USRASA. Jer, Srbi iz Hrvatske, nisu debili kako ih predstavljate,znaju za poruke Ercegovackih,Crnogorskih i Kninskih *vojvoda*, jos 1941. godine..*ko nije sa nama, ostavicemo ih ustasama da ih pokolju*.., *naslonite istorijski zakljucak*, 1993. godine SDS RS i SDS RSK..*parce Knina i Korenice*..*da su Lika,Kordun,Banija crveni i da oni tu nista ne mogu da urade*, pa po preporuci, svoji *slavnih predaka*, izdase narod RSK. Kome, Dmitroic da otvara oci…? Orsonu Velsu cetniku, ili Ricardu Bartonu marsalu…???. U ratnim uslovima, Milan Babic, imao je, deset sati nedeljno, otvorenu telefonsku liniju, Cikago-Knin..bez nekakve CIA, to je nemoguce, to je mislena imenica. Sta je mogao *ste mogli* da *naucite*, od izlapelog starca…??koji je zaboravio rodjeno selo…? ko je i kakve ideje i naloge mogao d da..?? Ali, i ako tesko, kao i 1941, bez vas, moze da se zivi. Strogo se vodilo racuna, da se, prognani i izbegli Srbi, *razbacaju po Srbiji, da ih nigde nema 30 na jednom mestu.




    0



    0
  37. O čemu vi pričate draga gospođo, o identitetu hrvataskog i srpskog naroda. Srpski narod do početka 20 stoljeća bio je praktično nepismen izuzev onaj dio u Vojvodini koji je bio u sastavu AU. Ovaj dio u BiH i Hrvatskoj koji su sada Srbi tada (do Karadžića) i nisu bili Srbi nego Vlasi koji su krajem 19. stoljeća posrbljeni po sistemu pravoslavac=Srbin. Šezdesetih godina 19. stoljeća Srbi osnivaju svoje nacionalno društvo u Sarajevu od učitelja, popova, trgovaca itd. sa zadaćom da šire srpsko ime među Vlasima (pravoslavcima) da se ubuduće ne zovu „Vlasi“, „Rkači“ ili „Rišćani“, nego da ubuduće budu „Srbi“. S time u vezi zanimljiva je direktiva Vase Pelagića upućena školama i učiteljima, tu između ostaloga stoji „Svaki učitelj treba da nauči prvo svoje učenike, a posle svu ostalu varošku dječicu koja god umeju govoriti: da kad ih kogod upita: šta si ti mladiću? pa da mladić na to pitanje odmah odgovori, ia sam Srbin. Dobro bi bilo kad bi se neki dobri ljudi našli koji bi diečici po koju kraicaru za to darivali, da se tim u njima još većma pobuđuje revnost k tome odgovoru. (obzor, br. 78, od 19. III. 1911.). To dovoljno govori o srpskoj samosvijesti u BiH i AU. Druga stvar što se tiče identiteta hrvatskog i srpskog naroda pogledajte kada koji narod ima svoj prvi riječnik i gramatiku jezika, kada koji osniva sveučilište, nacionalne kazališne kuće, bolnice, itd. i sve će vam biti jasno. Usput navedite mi predstavnike srpske renesanse. O čemu vi pričate, o turskom vilajetu.




    0



    0
  38. Да је неки други Народ а не Срби (чисто хипотетички схваћено,нпр.
    Хрвати, Муслимани, Шиптари), имао четнички покрет, мотивисан за
    борбу против 2 природна непријатеља, фашизма и комунизма, та 2
    најмрачнија тоталитаризма, био би то данас најславнији Народ
    општеприхваћен у Свету, и привилегован у свим аспектима.Ми смо
    прихвативши као истините, титоистичке догме, прихватили и тумачења
    која из њих произилазе.Није само Булатовић сликао Четнике у
    карикатуралним крокијима, него и Саво Мрмак са београдске ТВ.
    Изгледа да је Београд, још увек препун мрмака.




    0



    0
  39. Jure,svi su krenuli stopama Save Mrkalja,Kordunasa,Srbina, pa i nas Vuk, Karadzic. Pismen ili nepismen, Srpski narod je znao sta mu je kuca, sta mu je porodica,,da radi to sto radi da bi mogao da zivi. Taj, ubitacni scenario, je placao krvavo, od progona *vlaha* od strane Turaka, iz Crnegore, Hercegovine, Raske..relativan mir je bio pod Austrougarskom i njenim zakonima. Posle Austrougarske, usledio je pogrom,Musolini, Hitler, Pavelic, sa produzenim ratom 1990-1995.godine.Ogromnu ulogu je, odigrala Katolicka crkva,pocetkom klanice, i organizovanjem pacovskih kanala posle klanice. Isto to.*samo malo drukcije*, 1990-1995, tzv, druga faza, progon *one* 1/3 za proterati, pokrstavanje *manjine* u onih i ispod 5%, je u toku. Mrznja, opravdanja nema, pa sve i da su Vlasi..ljudi su !




    0



    0
  40. Postoje polupismeni čistači bečkih štala koji iznose frizirane verzije nasuprot istine i činjenica. Pa isti ti čistači bečkih štala kažu da Srbi do 20. vijeka nisu bili pismeni, izuzev Srba iz Vojvodine koji su bili u sastavu AU.
    E da osvježimo pamćenje pojedinim čistačima bečkih štala. Srbi su još u srednjem vijeku imali Rastka Nemanjića (Svetog Savu) koji je opismenio srpski narod i koji je saz’dao dragulj srpske pravoslavno hrišćanske kulture „HILANDAR“. U tom periodu današnje hibridne hrvatske nacije nije bilo, što bi naš narod rekao „ni u božićnoj plećci“. U tom periodu srednjeg vijeka Srbi su pripadali najrazvijenijim civilizacijama toga doba, pa su imali još tada gradove sa uličnom rasvjetom, kanalizacijom, popločanim ulicama i preko 30 000 stanovnika, npr. srpski srednjovjekovni grad Novo Brdo.
    Takodje treba napomenuti pojedinim čistačima bečkih štala, koji usput budi rečeno lupaju ko maksim po diviziji, odnosno mlate praznu slamu, da su u srednjem vijeku postojale 4 srpske zemlje a to su: Raška, Zahumlje, Zeta i Bosna. Još tada je srpski vladar Raške, veliki župan Stefan Nemanja objedinio te 4 zemlje jednog istog (srpskoga) naroda u jednu državu a to je SRBIJA. To je notorna činjenica i istorijski fakat koji se i danas uči na Sorboni.
    Kad smo kod Sorbone izuzetno je važno naglasiti, da su osnovni elementi na osnovu kojih se identifikuje jedna nacija istorija, crkva-kultura i JEZIK. E ovaj treći element tzv.hrvati nikad nisu imali i prema tome ta nacija i ne postoji. Jezik se ne može zamisliti bez pisma, i Srbi su jedan od rijetkih naroda u svijetu, koji imaju dva pisma: latinično i ćirilično (naravno primarno je i treba da bude ćirilično, koje je izvorno bliže Srbima).
    Nego da iznesemo činjenice za srpsko latinično pismo, koje danas hibridni hrvati svojataju da je njihovo. Naime, postoje mnogi narodi koji nisu Latini, a koji su koristeći grafene latinskog pisma, stvorili svoja nacionalna pisma, npr. madjari i finci narod ugro-finskog (uralskog porijekla), turci (altajskog porijekla), poljaci-česi-slovaci (narodi slovenskog porijekla) su stvorili svoja nacionalna pisma koristeći grafene latiničnog pisma.
    Takodje reformator srpskog jezika (slovenskog porijekla) Vuk S. Karadžić je koristeći grafene latinskog pisma stvorio Srpsku Latinicu, koju danas tzv. hrvati svojataju da je njihovo pismo, pa i tzv. bošnjaci. Takodje treba napomenuti da današnju gramatiku sa 7 padeža koriste i tzv. hrvati i tzv. bošnjaci i svojataju da je njihova, a ustvari je to gramatika srpskog jezika jer je utemeljio Srbin Vuk S. Karadžić. Do duše čistači bečkih štala se svim silama trude da izmjene to stanje, pa polako izbacuju iz upotrebe peti padež vokativ. Pa ko pijane budale mlateći praznu slamu prave budale od sebe izmišljajući „jajomlat, zrakomlat, itd“.
    Nego preporuka za male hibride je da se vrate u stvarnost i da rade ono u čemu su najbolji, a to je čišćenje učmalih bečkih štala.




    0



    0
  41. Ma, pismena je ona zena, samo nema vremena da svrati u Sarajevo..*meditira* po Aziji..
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    *Isidora Bjelica: Aziju treba doživeti

    Isidora Bjelica, inače poznata kao ljubitelj dalekih i egzotičnih putovanja na koja odlazi kad god je u prilici, novogodišnje i božićne praznike provela je krstareći Tajlandom i Malezijom. Kako kaže, Azija je odredište koje treba posetiti brodom jer se tako mogu obići mesta koja ne biste mogli videti ako niste stalno u pokretu.*




    0



    1
  42. Sve do avgusta 1944. SAD su se držale po strani, nezainteresovane za Balkan. Samo je Ruzvelt pokazivao nedovoljno jasan stav za srpsko pitanje uz podršku kralju Petru II. Pod uticajem izvesnih katoličkih krugova, nije mu bila strana ideja o obnovi neke vrste habzburške monarhije ili podunavske federacije u kom bi slučaju Srbija bila samostalna država. Iz te nedovoljno iskristalisane ideje Kralj Petar II je izvlačio zaključak da je Ruzvelt prosrpski orijentisan u razmatranju jugoslovenskih nacionalnih problema, zamišljajući neku vrstu rekonstituisane Srbije.
    Amerika se bila složila sa politikom kompromisa, sa obavezom da pruža pomoć samo partizanima, pa je utoliko bilo čudnije što je odjednom počela da deluje nezavisno bez konsultovanja sa dva druga člana antifašističke koalicije. Ubrzo su usledili protesti, najpre Čerčila, a potom Tita i Ruzvelt je naredio da se povuče ova misija. Makdauel je, ipak, ostao kod Draže do 1. novembra 1944. pošto nije mogao da otputuje iz Jugoslavije.

    DIJASPORA UZ PARTIZANE
    Sjedinjene Američke Države izražavale su izvesne rezerve prema partizanima, bez obzira što je jugoslovenska dijaspora pretežno stala na stranu NOP-a, a misija Makdauela došla je kod četnika sa Ruzveltovim znanjem. Jedna takva vojno-obaveštajna misija u običnim ratnim okolnostima ne bi bila primećena, ali u zgusnutim i važnim događajima pri kraju rata kada se odlučivalo čija će biti Srbija izazvala je velika uzbuđenja u savezničkim vrhovima i kod NOP-a.
    (Nastaviće se)




    0



    0
  43. Orson Vels,Ricard Barton, jesu dobili *oskara*, ali Broz je dodeljivao *patku*, njihovim *reziserima*.
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    U periodu sve veće napetosti u odnosima britanske vlade i NKOJ-a, usledio je 18. septembra Titov put u Sovjetski Savez. Tajanstveni odlazak sovjetskim avionom bez prethodnog informisanja savezničkih misija delovao je kao bomba u savezničkoj komandi Sredozemlja i britanskoj vladi. Na sve njihove kasnije primedbe Tito je odgovarao: „Mi smo nezavisna država i ja kao predsednik Nacionalnog komiteta i vrhovni komandant nisam nikome van naše zemlje odgovoran za svoje postupke i rad koji je u interesu naših naroda.“
    Rasplet ratne situacije na jugoslovenskom prostoru ubrzao je moskovski dogovor Staljina i Tita postignut u razgovorima od 21. do 29. septembra 1944. Bio je to prelomni događaj u jugoslovensko-sovjetskim odnosima. Za razliku od Čerčila, Staljin se nije cenkao i škrtario u obećanjima dok je ucenjivao Tita kraljem. Davao je više nego što je traženo. Nije priznao NKOJ kao privremenu vladu, ali je jasno stavio do znanja da NOVJ priznaje kao regularnu vojsku Jugoslavije i ravnopravnog saveznika Crvene armije. Na političkom planu u dogovoru sa Titom smislio je složenu diplomatsku igru da se sovjetska „komanda“ obrati NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOVJ sa molbom da daju pristanak za privremeni ulazak trupa Crvene armije na jugoslovensku teritoriju, koje će posle obavljenog zadatka biti povučene iz Jugoslavije.
    U drugom delu ugovora komanda Crvene armije se obavezala da će poštovati civilnu administraciju NKOJ-a, dok to Tito nije uspeo potpuno da postigne u razgovorima sa komandantom Sredozemlja, generalom Vilsonom, kada je bila reč o Istri. Takvom obavezom otvorena je mogućnost da britanska i američka strana na isti način zatraže dozvolu za ulazak njihovih trupa na teritoriju Jugoslavije. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije je od Sovjetskog Saveza dobila teško naoružanje, topove, tenkove i avijaciju, a obećano je kompletno naoružanje deset pešadijskih i dve vazduhoplovne divizije.
    Od svih Staljinovih predloga, Tito jedino nije mogao da prihvati kralja i obavezu da Šubašić bude predsednik zajedničke jugoslovenske vlade.
    Uvidevši da Britanija gubi uticaj na Balkanu pred brzim napredovanjem Crvene armije, Čerčil je 9. oktobra 1944. požurio u Moskvu da zaštiti britanske interese i da se sa Staljinom dogovori o podeli interesnih sfera u srednjoj Evropi i na Balkanu. Na predlog Čerčila, postignut je dogovor da uticaj u Jugoslaviji bude po 50 odsto. U zajedničkom kominikeu za Jugoslaviju kratko piše: „Obe vlade su se saglasile da u Jugoslaviji vode zajedničku politiku u cilju koncentracije svih snaga protiv Nemaca i u cilju rešavanja unutrašnjih teškoća Jugoslovena putem ujedinjenja jugoslovenske kraljevske vlade i Narodnooslobodilačkog pokreta“.




    0



    0
  44. Kad smo kod bečkih štala, u svakom slučaju bolje je 10000 godina čistiti bečke štale, nego 500 godina davati ženu prvu noć Arnautima i Turcima. Nemam sad vremena za ove druge gluposti ću ti poslije odgovoriti. Živ mi bio 43% Turkmen.




    0



    0
  45. jedan prilog
    Nikola Tesla je bio veliki svetski naucnik,ali u isto vreme veliki osobenjak.Susta suprotnost isto tako velikog naucnika i Srbina Mihajla Pupina. „Kada si u Rimu,zivi i radi sto Rimljani rade“. On se nije i Americi snasao i na kraju je pao na prosjacki stap,usamljen i ostavljen od svih. Preko puta njegovog malog hotela bio je park gde je hranio svaki dan golubove. Tada u New Yorku nije ni bilo mnogo automobila,a bio je i rat.Svojom ne paznjom udario ga je auto. Od posledica tog udara umro je na Pravoslavni Bozic,7 Januara 1943 g.Imao je 87 godina.
    Godinama ga je mesecno izdrzavala ambasada Kraljevine Jugoslavije iz Washingtona i ambasador Fotic. Paradoks je bio da je 1943 g. dosao u USA Sava Kosanovic,Titov izaslanik i Teslin daljnji rodjak.On ga je naveo da potpise podrsku Titu i partizanima. Zadnja poznata slika Nikole Tesle je bila na jednom prijemu gde je na slici Tesla sa Kraljem Petrom Drugim,ministrom Ivanom Subasicem i Savom Kosanovicem.
    Na skoro samim vodopadima Niagare Falsa otkriven je impozantan spomenik Nikole Tesle,rad mladog Hamiltonskog vajara Drajzdela. Drajzdel je pobedio na konkursu gde je bilo preko 20 raznih radova.Druga je bila vajarka iz Beograda(zaboravio sam joj ime) ciji je spomenik Tesle sada na Beogradskom aerodromu i oko koga se digla velika prasina jer nije bilo konkursa. Moja malenkost je poklonila Teslinu sliku,rad Beogradskog umetnika Tapija koja se sada nalazi u Niagarskoj gradskoj kuci obesena na vidnom mestu. Sam spomenik na Niagari Falsu je idejni prodjekt S.N.O., Niagarske Srpske crkveno-skolske opstine sv. Djordje. Srpska vlada je dala poklon od 50. hiljada dolara na dan samog otkrivanja spomenika. Spomenik kosta oko 250. hiljada dolara.Niagarska gradska opstina je poklonila zemljiste. Kako cujem jos se skupljaju novcani prilozi da se sve isplati. Spomen ploca ce biti na Srpskom i engleskom jeziku koje ce citati Milion ipo turista koji svake godine dolaze u poseti Nijagarinim vodopadima.




    0



    0
  46. Doprinos *likova* koje je glumio Orson Vels
    pozajmljen komentar
    …………………………………………………………………
    kao nije zločinac

    svi vi koji veličate “čiču“ da li ste se zapitali koliko je ljudi nestalo pod njegovom komandom, komandom njegove desne ruke kalabića? Skoro da niko od moje najbliže familije nije preživeo čiču i kalabića pred kraj rata u aranđelovcu, zbog njih nikada nisam upoznao dedu čije ime nosim stričeve tetke i mnoge druge rođake. da se razumemo ni komunisti nisu cveće sve što su moglu oteli su nam nakon rata kuće zemljište, firme ma mnogo toga i oni su pubijali mnoge ali ne veličajte zločinca samo zato što se anti komunisti




    0



    0
  47. Matija Reljkovic napisao jos 1761 .

    Jer Slavonac ne da svoje dice,
    da se idu učiti A, B, C,
    nego ima običaj ovaki:
    kad mu rekneš, odgovori svaki:
    „Ni moj otac nije znao štiti,
    al je mogo malo bolje piti;
    naši stari nisu pisat znali,
    al su bolje neg mi sastajali“.
    O Slavonče! ti se vrlo varaš,
    kojigod mi tako odgovaraš.
    Naši stari jesu knjigu znali,
    serbski štili, a serbski pisali;
    al vi sada nikako nećete
    neg za nemar svakoja mećete.




    0



    0
  48. Osjecam obavezu da ostalim komentatorima Pecata navedem razlog sto se sada nazivam Senka II. Razlog je administrativne prirode. Naime, pod nazivom Senka sam bila napisala jedan komentar da je Petra I dosadan kao jedna fizioloska reakcija koju svi mi iskusimo kad jedemo npr nezrelo voce , pa onda moramo cesto posjecivati toalet.Priznajem da sam zasluzila da me administratori kazne zabranom da komentarisem pod tim imenom jer se nisam lepo ponasala. Dakle , s pravom su me izbacili iz pisma kad sam koristila pravi naziv te fizioloske reakcije iako jos uvijek tvrdim da je Petar I dosadan kao ta fizioloska reakcija.




    0



    0
  49. Jure je opet polupao loncice kad kaze da su Srbi davali pravo prve bracne noci Turcima. Radi se u stvari o hrvatskim kmetovima i njemackim i madjarskim plemicima( nek ponovo pogleda film “ Seljacka buna“ a moze slobodno i “ U registraturi” posto je pravi otac Ivice Kicmanovica bio onaj katolicki pop a ne onaj zagorski seljak koji ga je othranjivao )
    A Srbi imaju istorijsko kazivanje o takvom problem ( Ture ,mlado kojeg je rodila Srpkinja Ropkinja ali je kao Turcin i priznat) u sledecoj pjesmi iz 14 veka :

    Kad Lazaru odsekose glavu
    Na ubavu na polju Kosovu,
    Od Srblja se niko ne desio,
    Vec se desi jedno Ture mlado, —
    Jeste Ture, al je od robinje,
    Rodila ga Srpkinja robinja ;
    Pa besedi tursko momce mlado :
    “ Aoj, Turci, moja braco draga,
    Ovo j’ glava jednog gospodara,
    Grehota je od Boga jednoga.
    Da je kljuju orli i gavrani.
    Da je gaze konji i junaci.“
    Uze glavu svetoga Lazara,
    Zavi u skut kolaste adzije
    Pa je nosi do vode kladenca,
    Spusti glavu u vodu kladenac.
    Stajala je glava u kladencu
    Lepo vreme cetrdeset leta,
    A ubavo na Kosovu telo, —
    Nit ga jedu orli ni gavrani,
    Nit ga gaze konji ni junaci.




    0



    0
  50. A, el moze bez glumaca ?

    Do početka oktobra 1941. godine K. Pećanac je imao 3000 četnika, a po izveštaju Feldkomandanture 809 od decembra 1941. godine, imao je 36 odreda sa oko 6100 naoružanih ljudi,131 od kojih su mnogi bili mobilisani. U svakom srezu bio je po jedan, a u Toplici, Kosanici i leskovačkom kraju i po više četničkih odreda. Sa malim izuzecima svi su revnosno izvršavali obaveze koje je Kosta Pećanac preuzeo u Pločniku. Ubijali su zarobljene partizane i masovno hapsnli saradnike NOPa, koje su predavali Nemcima, za šta su dobijali i nagrade. U pismu jednog četnika piše: „Iz Niša sam došao, posao završio, pa čak od Nemaca dobio 5.000 dinara, to mi je rskao da tražim vojvoda Čegarski, jer su i oni tamo dobijali“.132 Vojvode su takođe tražile da im se isplati pripadajuća nagrada.133

    Kada se u Beogradu 6. jula 1942. godine razgovaralo o plaćanju četnika, komandant kvislinške žandarmerije je posebno pohvalio Korvinski i Vidovački četnički odred i izrazio spremnost da ih on plaća.154 Nemci su veliko povernje imali i u četničkog vojvodu Mihajla PopovićaMiku Jastreba, sveštenika, koji je počinio teške zločine u Blacu i okolini. On se hvalio da Je prvi počeo borbu protiv partizana, terao je narod da kulukom prevozi u Niš rekvirirano žito. Po nedelima su u kosaničkom srezu posebno upamćeni četnički odred Branka Mrđenovića, aktivnog konjičkog kapetana bivše jugoslovenske vojske, koji je u Pločniku sa Kostom Pećancem učestvovao u dogovoru o saradnji sa Nemcima, kao i odred Arse Maričića, koji je vremsnom sve više popunjavan nedićevcima i ljotićevcima, tako da je 1944. godine tretiran kao ljotićevski odred. Ova dvojica su izrekli više od 160 smrtnih presuda saradnicima NOPa. Ništa manje okrutni nisu bili ni vojvoda Mašan Đurović sa područja Ibarske doline i Kopaonika, zatim poručnik bivše jugoslovenske vojske Jordan Kimić iz Kozjačkog četničkog odreda u leskovačkom kraju i retkocerski vojvoda Sava Milovanović i mnogi drugi.135

    Međutim, i pored tih karakteristika većine odreda, Pećančev četnički pokret se još od septembra 1941. godine počeo da raslojava, a broj odreda se smanjivao, jer su neke četovođe i vojvode, suočene sa zahtevom da služe okupatoru, počeli da sarađuju sa partizanima,136 dok su mnogi odredi nestajali pod snažnim udarcima partizana.




    0



    0
  51. А може ли Јуре да нам објасни зашто мисли да је боље бити Хрват,
    него Туркмен? А да при томе не потеже нацистичко-генетске разлоге
    тако уобичајене у Хрвата.
    Да није било 20-ог века, можда би и могло да се каже да су Хрвати
    били на добром путу. Тај век, међутим, у којем су починили злочине
    над милионима везаних цивила, жена и деце,вратио их је у крапинске
    шпиље, и дефинитивно зауставио у развоју.
    Ми смо Срби, Хришћани, Православци, и поред Јермена, Сиријаца,
    Копта, а у мањој мери Грка и Руса, најближи смо исконском хришћанству. Ми верујемо у првих 1000 година хришћанства.А ви
    Хрвати верујете у политикантске догме, и то називате католичанством.Ми Срби, били бисмо најсрећнији, да према вама
    Хрватима можемо да изградимо кинески зид, и тако зауставимо утицај
    Хуна и Авара на оне слабије образоване и неуке делове српског
    Народа, оличене у „другосрбијанској“ „интелектуалној““елити“.




    0



    0
  52. O PRAVU PRVE NOĆI u zapadnoj civilizaciji gdje je nedvojbeno za razliku od Srbije Hrvatska uvijek pripadala Encyclopædia Britannica piše i zaključuje da je taj običaj postojao u nekim primitivnim društvima, ali da nikad nije bio raširen u srednjovjekovnoj Europi, te da je možda samo nakratko postojao u nekim područjima Francuske i Italije u ranom srednjem vijeku. Gospođo draga nešto ste pobrkali, rani srednji vijek nije vrijeme Franje Tahija. Seljačka buna je bila koliko ja znam u 16. stoljeću. Naravno da kasni srednji vijek na zapadu ne znači to isto istočno od Drine tamo su turski vilajeti.




    0



    0
  53. Komentar u stilu bla, bla, bla…………… što moj Vlado uglavnom ne zaslužuje odgovor. Što se tiče kineskog zida dobra ideja samo ju je trebalo ostvariti prije nego što ste bježeći od Turaka došli u hrvatske zemlje. „Tko o čemu kurva o poštenju“ tako i oni nepismeni do 20. stoljeća o kulturi i pismenosti.




    0



    0
  54. Изгледа да Јуре није гледао чак ни „Brave Heart“.
    Да јесте, знао би да су у средњем веку Енглези
    радили Шкотима, све потпуно исто, што су Турци
    радили Србима, јер је тада и ниво културе,образовања, писмености и хуманости, био
    исти свуда у Европи, па и читавом свету.Шпански
    су Конквистадори, намећући католичанство огњем и
    мачем, старим културама Инка, Маја и Астека,
    разапињали „коњма на репове“, потпуно исто што су
    и Турци нама радили.И нисмо ми освајали хрватске
    просторе. Дапаче,Јуре.Наши су Манастири, Крка,
    Крупа и Драговић, изграђени на нашој личкој земљи
    много пре доласка Турака на Балкан, у време када
    тамо није живео ниједан Хрват.И откуд та потреба
    да нас Хрвати самеравају са “ западном културом “
    кад ми Срби са великим поносом баштинимо највећу
    културу тога доба- византијску.Није ни за поредит.




    0



    0
  55. *utrka* sa ustasama, ko ce vise…?

    Postoje i primeri uništavanja partizanskih bolnica od strane četnika. Jedan od njih je sledeći:

    Od svog jataka iz seoceta Krčana s Plješevice, jugoistočno od Udbine, Obrada Radočaja, saznao je da je u 16 kuća tog sela smješteno oko 90 teških ranjenika. Ti ranjenici su za vrijeme operacije „Morgenštern“ bili desetak dana u jami, pod zemljom, s petnaest bolničarki. Djevojke, mahom skojevke, iz Kurjaka i okolnih sela iz podzemne bolnice su ranjenike na rukama prenijele u Krčanu. Grupa partizana — bolnička straža — bdjela je na Trnovoj poljani, čuvajući prilaz Krčani od Lapca preko Kuka i Visuća. Lukica Popović je na to bio upozoren, pa je četnike doveo zaobilaznim putem. Upali su u Krčanu oko 10 sati 2. juna. Zaklali su 36 ranjenih partizana. Žene i starci iz Krčane su na brzinu sakrili 56 ranjenika. Četrnaestogodišnja Pera Radočaj je legla na nekoliko ranjenika, i tako ih spasila. Lukica Popović je znao da je djevojčica bolesna, pa nije izvršio premetačinu. U Krčani su ubijena i dva liječnika, dr Josip Kajfeš i dr Zupe. U kući četničkog špijuna Obrada Radočaja zaklan je teško ranjeni komesar 8. divizije NOVJ Aleksa Backović.

    Vojvoda Momčilo je pohvalio Lukicu Popovića, a tri mjeseca kasnije uručio mu je pismeno priznanje o odlikovanju Obilićevom zvijezdom.“ (Jovo Popović: Pop izdaje)




    0



    0
  56. Људи маните зајебанцију са Јуретом. Па ваљда имате неку бољу опцију вечерњег провода од њега… Неспретно се испројектовао, а ви ударисте у доказивање недоказљивог – недоказљивом. Својевремено сам написао да се не треба упуштати у расправу са будалом из два разлога: Први – спустиће те на свој ниво и Други – дотући ће те својим искуством…“ДЕ ФАКТО“ и „DE IURE“




    0



    0
  57. Pazite samo kakvi su „argumenti“ čistačima bečkih štala, u tim „argumentima“ svoje dokazane kvalifikacije kače drugima. To ne treba ni da čudi jer koeficijent inteligencije čistačima bečkih štala je ravan birtijskoj temperaturi. Pa čistači bečkih štala su hibridi koji se ničega ne stide, i što se tiče kurvanja od kako je svijeta svako zlo na planeti koje se pojavilo imalo je svoje vjerne degeneričke sluge, a to su čistači bečkih štala. Svako zlo, isti ti čistači bečkih štala su dočekivali sa baklavama i cvijećem. I naravno da su čistači bečkih štala kako to reče jedan mali čistač zavedeni u „Encycoplaedia Britannica“ i to samo jednom sintagmom koja glasi: „sačuvaj me Bože kuge, gladi i hrvata“!
    A koju krizu identiteta imaju hibridni hrvati najbolje pokazuje primjer u zapadnoj Hercegovini gdje i dan danas slave Božić sječom i loženjem badnjaka, a to im je ostalo od njihovih pradjedova Srba, koji su bili svetosavci.
    Uopšte ne čudi što mali hibridi koji su od pamtivjeka čistači štala mlate praznu slamu, treba to i shvatiti jer jedino u čemu su eksperti je proizvodnja govana. Pa je očigledno i ovaj nesretni čistač bečke štale zaglavio u pun bazen govana zajedno sa jednim malim Brozovim pionirom, a nema ko da im kaže da ne talasaju, jer svašta se proguta.
    Stoga bez talasanja u takvom bazenu.




    0



    0
  58. Jure, ne mozes sada izbrisati cinjenicu da su Hrvati i u ranom i u kasnom a i u srednjem srednjem vijeku bili kmetovi. I da, to je bila zapadna civilizacija , tu si u pravu.
    Kao kmetovi , oni nisu posjedavali vlasnistvo , nego su sami bili posjedovani, malo bolje tretirani i posjedovani nego sto je bila tretirana i posjedavana stoka. Vlasnik kmetova je bio plemic. Potrefilo se da na teritoriji koju sada nazivas novom drzavom Hrvatskom, plemici nisu bili ni Hrvati a ni Srbi nego su plemici bili Nijemci ili Madjari,( jedino Zrinski su bili plemstvo) . Srbi su bili vise svjesni svog identiteta i drzali su se cvrsce pa zato nisu bili kmetovi. Moje porijeklo vodi iz sela , srpskog sela u Slavoniji koje je u pisanim zapisima prvi put spomenuto 1422. Ti srpski seljaci nisu bili kmetovi nego slobodni seljaci. Posjedavali su zemlju koju su obradjivali i nisu imali obaveze o kojima ovde govorimo da su kmetovi imali. Kazem da pogledas ponovo Seljacku bunu, jer je u tom filmu ispravno prikazan polozaj hrvatskih kmetova i zasto su se pobunili i kako je ta buna zavrsila.
    To sto uporno tvrdis da su Srbi dosli u Hrvatsku samo bjezeci od Turaka- nije istorijska cinjenica . Pravo stanje se moze naci u beckim arhivima ali novim hrvatskim istoricarima to izgleda ne pada na pamet jer se boje sta ce tamo naci .I stalno tupis da smo bili nepismeni – sto isto ne odgovara istini.
    U prijasnjim komentarima dala sam na citanje pjesmicu Matije Reljkovica kojom je jos 1761 kritikovao svoj srpski narod zbog ignorancije sto se tice nepismenosti. Ali je kritika iz 18 st – urodila plodom . U 19 st grade se mnoge skole i tamo predaju srpski pravoslavni svestenici. Skole se nazivaju “ Opce pucke skole“ U mom kraju prva skola otvorena je 1854. godine, prvi ucitelj je bio Jovan Mesterovic, svestenik Srpske pravoslavne crkve.
    Kako je bilo u Zagorju- ne znam i ne mogu o tome da pisem.Ali kao sto sam rekla- becki arhiv sadrzi sve podatke.
    To sto su ovakve cinjenice o kojima ja pisem- potisnute iz javnosti , sto zbog ustasa , sto zbog Tita , tebi ne daje pravo da izvrces i da pljujes po tome.
    Zar nije dovoljno sto ste nas istrebili nego jos i dokaze o samom nasem postojanju hocete da unistite?
    Time ste Vi, Hrvati nadmasili sve prijasnje genocide.
    Amerikanci su istrebili Indijance ali nisu nametnuli svijetu ideju da Indijanci nisu ni postojali, Nacisti su istrebili 6 miliona Jevreja ali nisu uspjeli nametnuti ideju da Jevreji nikada nisu postojali na tlu Evrope.
    A eto sad imamo trend u Hrvata da hoce da dokazu da Srbi nisu ni postojali u Hrvatskoj a ako i moraju priznati da jesu , onda se trude da umanje broj ili da dokazu da je to bila nevazna , nepismena i nesvjesna skupina ljudi koja nije imala neki vece znacenje u istoriji te teritorije. Sram Vas bilo.




    0



    0
  59. Da su četnici đenerala Draža Mihailovića bili jedini antifašistički pokret tokom 2. sv. rata, najobjektivniji dokaz je knjiga slovenca, doktora Aleksandera Bajta koja nosi naziv „Bermanov dosije“.
    Aleksander Bajt je bio čuveni slovenački ekonomista i najeminentniji makroekonmista bivših jugoslovenskih prostora. U Bermanovom dosijeu, Bajt je priznao da je bio četnik i jedan od najboljih Dražinih obavještajaca stacioniran u Rimu. Takodje Bajt je iznio činjenice gomile sklopljenih saveza Brozovih komunista sa ustašama i nacistima. I Brozove partizane je opisao kao fanatičnu, bolesno organizovanu sektu, a to smo mi Srbi itekako osjetili na svojoj koži u umobolnoj SFRJ.
    Da su Broz i njegovi mlinari i livadari tjesno saradjivali sa ustašama i nacistima govori i sastanak 1943. godine u Zagrebu na kojem su ispred Brozovih komunista (seoskih varalica) sprorazum sa šizoidnim Pavelićem i nacistima sklopili Koča Popović, Đilas i Velebit. Na tom sastanku dogovorili su se o zajedničkim borbenim akcijama protiv saveznika ukoliko bi se oni iskrcali prvi na Jadransku obalu. Takođe vrlo važno je napomenuti i odlazak austrijskog kopileta Broza u Vatikan 1944. godine kada je sa tadašnjim papom sklopio sporazum o organizovanju „pacovskih kanala“ za spašavanje šizoidnih ustaša i za amnestiranje ustaša i njihovih zločina prelaskom u Brozovu komunističku sektu. Naravno i u to smo se uvjerili, jer austrijsko kopile nikad nije posjetio Jasenovac, niti se poklonio sjenama jasenovačkih žrtava, stradalih od vatikansko-ustaških kama.




    0



    0
  60. Орсон Велс је такође дао велики допринос борби
    против енормног дебљања у Америци( нисам нигде у
    Европи видео толики број грозно дебелих,као у
    Америци).Једног дана донео је у студио, где је поред њега радило још много дебелих, велику теглу
    (500 ком.)ситних зелених пилула за мршављење.
    Кад су га питали „How it works“,одговорио је да
    морају свако јутро кад се пробуде, да проспу свих
    500 ком.“ all over the place „,оставе празну теглу
    на врх ормара, и покупе пилуле „just one at the time“-једну по једну, и врате их у теглу.




    0



    0
  61. JURE, ti i dalje pises gluposti i mislis da to ovde nekoga pogadja. Stvar je u tome sto mi ovde znamo istinu o nama i sto su nam poznati veliki kompleksi kod Hrvata zbog ogromne inferiornosti u odnosu na Srbe. S obzirom da je svo tvoje znanje proisteklo iz citanja „naucnih radova“ hrvatskih „pisaca“, ne bi bilo na odmet da vidis sta se o istim temama pise u svetu i okruzenju.
    – Treba da znas da se u Hrvatskoj pise i govori SRPSKIM knjizevnim jezikom i pise SRPSKOM LATINICOM. Ukoliko sumnjas u navedeno, pokusaj da saznas kako se u hrvatskim sredinama (a to nije teritorija danasnje Hrvatske, nego Sljeme i okolina) govorilo i pisalo do sredine 19. veka kada je usvojen srpski knjizevni jezik za knjizevni jezik i kod Hrvata. Do tada je narod ucio Nemacki i Francuski, sluzbeni jezik je u kraljevini bio ugarski, a na hrvatskoj teritoriji – LATINSKI (jedini u svetu ste se odrekli svog i koristili tudji, mrtav jezik). Svog narodnog jezika, hrvatskog (kajkavskog) su se uceniji Hrvati stideli i nisu ga koristili niti znali. Procitaj malo o ILIRSKOM pokretu i pisanje LJUDEVITYA GAJA (Nije Srbin ali je sagledao lepote i bogatstvo srpskog jezika). Pokusaj da pronadjes fantomske „recnike hrvatskog jezika“ iz perioda pre druge polovine 19. veka. Recnike srpskog jezika iz perioda 15., 16., 17., 18. itd ces lako naci i lako ces se uveriti da je to isti onaj jezik kojim se svi ni danas zajedno sluzimo. To sto se danas srpski jezik negde naziva hrvatskim, bosanskim ili crnogorskim vise govori o bolesnim umovima vladajucih garnitura u tim republikama i o njihovoj potrebi da svemu daju nacionalno ime kako bi im drzave „imale jace temelje. Ovo ocigledno nece moci da traje jos dugo jer je proslo vreme titoistickog bratstva i jedinstva i bolesne tolerancije. Hrvatska je zahvaljujuci jednom jeziku pripojila sve one oblasti koje su bile pod austrougarskom vlascu, bez obzira sto Dalmacija i Slavonija niokada nisu imale veze sa malom Hrvatskom Pisuci i sireci lazi o Velikoj Srbiji stvarala je veliku Hrvatsku. Pokrenuta je ogromna masinerija „naucnika i pisaca“ koji su stvarali temelje buduce drzave. Deo te price je svojatanje Dubrovnika i njegove knjizevnosti i pored toga sto su se svi ti dubrovcani osecali i izjasnjavali kao SRBI. Kome jae do istine lako ce u dubrovackim knjigama pronaci podatak da u njemu do drugog svetskog rata nije bilo deset Hrvata. Komunisticka vlast je nalozila da se na popisima svi katolici pisu kao Hrvati, bez obzira na veliki broj Srba katolika u Dalmaciji, Busni i ostatku Hrvatske. Stanovnici B i H se i danas medjusobno nazivaju pravoslavci, muslimani i katolici. Razlikuju se po veri ali znaju da su jsvi srskog porekla




    0



    0
  62. JURE, ti i dalje pises gluposti i mislis da to ovde nekoga pogadja. Stvar je u tome sto mi ovde znamo istinu o nama i sto su nam poznati veliki kompleksi kod Hrvata zbog ogromne inferiornosti u odnosu na Srbe. S obzirom da je svo tvoje znanje proisteklo iz citanja „naucnih radova“ hrvatskih „pisaca“, ne bi bilo na odmet da vidis sta se o istim temama pise u svetu i okruzenju.
    – Treba da znas da se u Hrvatskoj pise i govori SRPSKIM knjizevnim jezikom i pise SRPSKOM LATINICOM. Ukoliko sumnjas u navedeno, pokusaj da saznas kako se u hrvatskim sredinama (a to nije teritorija danasnje Hrvatske, nego Sljeme i okolina) govorilo i pisalo do sredine 19. veka kada je usvojen srpski knjizevni jezik za knjizevni jezik i kod Hrvata. Do tada je narod ucio Nemacki i Francuski, sluzbeni jezik je u kraljevini bio ugarski, a na hrvatskoj teritoriji – LATINSKI (jedini u svetu ste se odrekli svog i koristili tudji, mrtav jezik). Svog narodnog jezika, hrvatskog (kajkavskog) su se uceniji Hrvati stideli i nisu ga koristili niti znali. Procitaj malo o ILIRSKOM pokretu i pisanje LJUDEVITYA GAJA (Nije Srbin ali je sagledao lepote i bogatstvo srpskog jezika). Pokusaj da pronadjes fantomske „recnike hrvatskog jezika“ iz perioda pre druge polovine 19. veka. Recnike srpskog jezika iz perioda 15., 16., 17., 18. itd ces lako naci i lako ces se uveriti da je to isti onaj jezik kojim se svi ni danas zajedno sluzimo. To sto se danas srpski jezik negde naziva hrvatskim, bosanskim ili crnogorskim vise govori o bolesnim umovima vladajucih garnitura u tim republikama i o njihovoj potrebi da svemu daju nacionalno ime kako bi im drzave „imale jace temelje. Ovo ocigledno nece moci da traje jos dugo jer je proslo vreme titoistickog bratstva i jedinstva i bolesne tolerancije. Hrvatska je zahvaljujuci jednom jeziku pripojila sve one oblasti koje su bile pod austrougarskom vlascu, bez obzira sto Dalmacija i Slavonija niokada nisu imale veze sa malom Hrvatskom Pisuci i sireci lazi o Velikoj Srbiji stvarala je veliku Hrvatsku. Pokrenuta je ogromna masinerija „naucnika i pisaca“ koji su stvarali temelje buduce drzave. Deo te price je svojatanje Dubrovnika i njegove knjizevnosti i pored toga sto su se svi ti dubrovcani osecali i izjasnjavali kao SRBI. Kome jae do istine lako ce u dubrovackim knjigama pronaci podatak da u njemu do drugog svetskog rata nije bilo deset Hrvata. Komunisticka vlast je nalozila da se na popisima svi katolici pisu kao Hrvati, bez obzira na veliki broj Srba katolika u Dalmaciji, Busni i ostatku Hrvatske. Stanovnici B i H se i danas medjusobno nazivaju pravoslavci, muslimani i katolici. Razlikuju se po veri ali znaju da su jedan narod, srpski. To sto hrvatski istoricari pisu o Drini kao zapadnoj granici srpskog naroda to je neka prica za internu upotrebu. Odakle srpski manastiri Krka, Krupa i drugi u tim krajevima i iz kog su perioda. Pisati o nasilnom pokrstavanju Hrvata u pravoslavce iz kojih su nastali Srbi je smesno i bolesno. U kom periodu nase istorije je to bilo moguce na prostorima koji su vekovima bili pod austrougarskom vlascu i snaznim uticajem Vatikana. Ova prica sluzi samo za prikrivanje masovnog pokatolicavanja (istrebljenja, proterivanja i asimilacije) pravoslavnih Srba. Da citas malo vise znao bi da je Zagreb (u anticko doba) bio Servitium (srbinovo), Sarajevo (Serbino), reka Una (Srbica), Bihac (Srb) itd
    Nadam se da ti ovo, za sada, dovoljno govori o pismenosti jednih i drugih i o tome ko je dosao kod koga i na ciju teritoriju.
    Mi se odavde smejemo naucnim radovima hrvatskih „naucnika“, mada je ocigledno stvar vec postala ozbiljna, zbog velikog broja takvih kao sto si ti koji sve uzimaju zdravo za gotovo.
    Sreca je samo u tome sto je cela ta prica iskljucivo za internu upotrebu i nece biti dugog veka.




    0



    0
  63. postoje *doprinosi* ali i *samodoprinosi*…?
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    Premijer Rusije Vladimir Putin je savetovao Amerikancima da čitaju „poštene knjige“, koje bez laži i patetike pričaju o Drugom svetskom ratu. „Sećanje na Drugi svetski rat, na strahovite slike, tragični dah vremena – zauvek su zacrtana u memoarima očevidaca. U njihovim pismima, pričama“ – govori se u članku premijera objavljenog u američkom časopisu „Drugi svetski rat“. Putin je pozvao da se čitaju knjige o velikim mukama običnog sovjetskog vojnika („A zore su ovde tihe“ Borisa Vasiljeva, „Ubijeni kraj Moskve“ Konstantina Vorobjova) i o teškim misijama vojne kontrabaveštajne službe („Momenat istine“ Vladimira Bogomolova). On je naglasio…




    0



    0
  64. Uzalud va trud svirači. Dokazujete nedokazivo. Evo malo podataka o prisustvu pravoslavaca preko Drine prije pada Bosne 1463. godine.
    Sematizam Banjalucko-Bihacke Srpske mitropolije iz 1901. godine kaze: U Pounju, kao i u cijeloj Bosanskoj Krajini, nije bilo pravoslavnog naroda prije Turaka. Ti su krajevi potpadali pod Hrvatsku kraljevinu.
    Arhimadrit Ruvarac kaze: Nema Srba u Bosanskoj Krajini.
    Vladimir Ćorović kaze: Da nema dokaza da je u Bosni prije Turaka postojala jedna, znači iti jedna pravoslavna bogomolja.
    M. Dinić srpski povjesničar kaze: Ne treba gubiti iz vida, da u Bosni nije bilo u Tvrtkovog doba pravoslavnih.Za nas je ovo pitanje definitivno rešeno.
    A sta kazu ostali uceni ljudi u to doba.
    Carigradski patrijarh Genadije Skolarious u pismu Sinajskim monasima kaze, da kadugeri(Bosanski krscani) Huma, nisu pravoslavne vjere. Sami Srpski historičari nam kazu, da nema pravoslavlja u Bosni prije Turske, a evo ga Skolarious Carigradski patrijars, kaze da nema pravoslavnih niti u Humu.
    Pismo Ivana Kapistrana branitelja Beograda Papi Kalikstu III od 4.7.1455. godine u kojemu Kapistran kaze: Bosanski krstjani nijesu pripadnici Istocne crkve, dapace da oni radije vole umrijeti u nevjeri, nego prihvatiti vjeru Rasana.
    Sava Nemanjic osniva 7 Biskupija SPC, a nijedna u Bosni.
    Sava Nemanjic salje episkopa Hilariona u Ston da preobrati pripadnike Rimskog obreda tamo. Nakon 22 godine pravoslavni episkop se vraca, i kaze da nije preobratio nikoga, i da tamo vladaju „raskolnici“. Kako sam kaze: „Ni vrh’ovine n’ima, ni biri, ni jedinog dohodka niotkuder“. U 22 godine rada SPC koja je osnovana za Save, nijednog dukata nisu dobili iz Stona, a svi su bili katolici. Toliko za sad o prisustvu Srba u Bosni, a o Hrvatskoj da ne pričamo. Citirati Deretića, Milojevića i ostale novoromantičare je stvarno neozbiljno, pa vani vam se rugaju zbog njih.




    0



    0
  65. pozajmljen komentar

    Za ono sto sam vise nego siguran,odnosi se na muslimansko stanovnistvo sa prostora Crne Gore i Hercegovine. Bosna je vec malo slozenija po tom pitanju ali treba da znas da je u Bosnu doslo mnogo muslimana iz Srbije posle 1804. Ukljucujuci i Beogradjanina, efendi Aliju (govorimo o pretcima, naravno).

    Ali vi oet po 1000000+ put zaboravljate jednu „minornu“ cinjenicu….. cak i da su neki od danasnjih muslimana bili bogumili, oni su opet srpskog ETNICKOG poreka. Ukratko, svi oni koji su slavili krsnu slavu itekako imaju dodira sa Srbima. A sada vi malo potrazite, jesu li Bogumili slavili krsnu slavu ili nisu.

    Ne mogu svaki put svakom od vas ponaosob da postujem podatke koji su vec objavljivani na forumu.




    0



    0
  66. Ja za pokatolicene Srbe nemam sta da kazem,oni su odavno rekli sve o sebi. Kome nije svoja vera i nacija sveta takvima nista nije sveto,a i kako ce biti kad popljujes svoje. Oni su toliko glupi,a da nisu ne bi veru menjali,da misle da im germani ne znaju poreklo? Kojim i cijim jezikom govoris Jure? Taj tvoj „hrvatski postoji isto koliko i americki,australijski,austrijski,kineski,crnogorski,bosnjacki! Ali verujte braco Srbi da ovakvi nisu komentara vredni!




    0



    0
  67. Nije to samo kompleks inferiornosti u Hrvata, njihovi kompleksi su daleko slozenije prirode.Vjerujem da prevladava kompleks krivice. Zato se ovakvi kao Jure i Kure i javljaju . Mora da je odvratno zivjeti u novoj drzavi Hrvatskoj danas . Nije lako opravdati cinjenicu da je samo prije 20tak godina drustvo bilo etnicki razlicito a sada nije. Da je komsija ili dalji rodjak bio Srbin a sad ga vise nema, da su stanovi i kuce bili od tih nekih sada nepostojecih Srba, da pravoslavne crkve i groblja koje hrvatski “ huligani“ preko noci unistavaju – jos uvijek postoje pa makar i kao rusevine, da neobradjena zemljista imaju vlasnika koji vise ne moze da zivi medju njima( Znate li da su bili doneli zakon kojim se oduzima pravo vlasnistva na zemlju ako nije obradjena? Puno Srba je ostalo bez vlasnistva nad zemljom u zadnjih par godina upravo zbog tog zakona)Ona bijedna teorija da su svi Srbi -cetnici( sa meko c)se izlizala i pokazala kao nedostatna, teorije o istorijskom postojanju i identitetu Hrvata su pune rupa, izmisljaju nove rijeci u pravopisu tako da obican Hrvat ima problema da razumije nove rijeci( slicno kao sto je Gebels jedno vrijeme radio za Nijemce , ali su uvidjeli glupost i morali odustati zbog apsurdnosti takvog procesa)
    Sto se tice ekonomije- sad vidimo da i nakon sto su od Srba pootimali sta su stigli- opet im nije dovoljno da lepo zive,pa protestvuju, kazu da su gladni i traze novu vladu.Pa, Kosorka im zivi u stanu otetom od srpske familije…
    Sto se tice religije- tu se jos uvijek drze katolicke crkve, ali se mora priznati da ce ih kad tad stici ovaj proces koji se dogadja u svijetu. Katolicka crkva je u zadnjih nekoliko godina pretpila velike poraze zbog otkrivanja seksualnog zlostavljanja djece od strane katolickih popova po svijetu…doci ce to i do Hrvata eventualno.
    Sto se tice istorije- nije lako novim hrvatskim istoricarima izmisliti poglavlja u istoriji a da barem podsjecaju na istinu. Imali su legendu o Kraljevini Hrvatskoj od prije hiljadu godina a u zadnjih sedamdeset godina samo imaju dokumentaciju o svojim zlodjelima i sto je najgore i svijet zna za njihova zlodjela.I kad pokusavaju da prikazu da su Ustase i Cetnici bili jednaki- ne moze se zaobici istina da Cetnici nisu drzali koncentracione logore za Srbe , Jevreje i Cigane a Ustase jesu , niti cinjenica da su Cetnici u Srbiji tamanili i Srbe a Ustase nisu dirale u nekoj vecoj mjeri svoje Hrvate…Ili njihova teorija da je Srbija izvrsila agresiju na Hrvatsku u devedesetim- kad nije istina jer se u svakom momentu moze dokazati da su se u Krajini i po Slavoniji sa hrvatskim braniteljima borili Srbi- branitelji koji su rodjeni na tom prostoru . Nesreca je sto Srbi-branitelji nisu imali podrsku medjunarodne zajednice pa su izgubili rat.Ali to opet ne dokazuje agresiju Srbije.
    Sto se tice kulture – nije lako izbrisati u ljudima sjecanje na “ srpske “ stihove i muziku, svi oni pamte s nostalgijom povezanom sa dobrim starim vremenima kad se lepo zivelo : „Mile voli disko, disko a ja kolo sumadijsko…, po novohrvatskim svadbarskim video zapisima uvijek mozete naci isti model: dok su svadbari trezni- pjevaju hrvatske pjesme, kad se malo podnapiju i opuste cuje se : „Prokleta je Amerika i zlato sto sjaaaa..aaa.“i slicno.
    Balasevica slusaju i kad su trezni….A znamo da Vasa Ladacki ni uz njihovu najbolju volju ne moze biti proglasen za Hrvata.




    0



    0
  68. Draža opran
    deterdžentom

    Pukovnik u penziji i istoričar Jovan Radovanović navodi razloge protiv rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića. Istoričari srednje generacije oprali su deterdžentom Dražu Mihailovića i misle da su očistili istoriju. Draža je izmislio crne trojke, mučio je svoj narod, sarađivao sa okupatorima i sastajao se tajno sa Nemcima

    ISTORIČARI srednje generacije Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, odgovarajući na tezu 20 istoričara protivnika rehabilitacije četnika, oprali su deterdžentom Dražu Mihailovića. Po njima niti je Draža sarađivao sa okupatorima, niti je „crnim trojkama“ sprovodio teror nad sopstvenim narodom, niti je zarobljene partizane koje četnici isu ubili predavao Nedićevim i okupatorskim vlastima. Oprali su Dražu i, misle, očistili su istoriju!
    Jovan Radovanović, pukovnik, istoričar i novinar koji je objavio više knjiga o NOB, među njima i „Draža Mihailović u ogledalu istorijskih dokumenata“, ovako odgovara istoričarima zagovornicima rehabilitacije Draže Mihailovića, u polemici koja se žučno vodi putem našeg lista.

    – Ti mladi istoričari, kaže Radovanović, sami su sebe promovisali u sve znajuće i još su samouvereno bagatelisali istoričare od kojih su im neki bili mentori, nazivajući njihovo saopštenje „paskvilom“, pa čak tvrde da se niko od njih nije bavio Drugim svetskim ratom, što je notorna neistina.




    0



    0
  69. Kralj Petar II odlikovao je Kragujevac 22. oktobra 1942. godine Ordenom Karadordeve zvezde sa macevima prvog reda.
    U Londonu je 25. novembra 1942. godine održana svecana saveznicka komemoracija žrtvama kragujevackog pokolja.
    Širom sveta, u srpskim udruženjima i klubovima, držane su komemoracije, a u srpskim novinama pisalo se o streljanju u Kragujevcu. U srpskim crkvama u rasejanju služen je parastos kragujevackim i drugim srpskim žrtvama.
    Toplim i potresnim recima oglasio se i Nikola Tesla, jedan od najvecih sinova svoga roda. U pismu „Mojoj braci u Americi“ aprila 1942. godine on, izmedu ostalog, kaže: „Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što cine naša braca u Starom Zavicaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu, cvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo imali su oni naši još nerazvijeni decaci kad su, pred nemackim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!’ Kako se svi mi možemo ponositi znajuci da u citavoj istoriji sveta nema tako velicanstvenog primera. Ovi divni mucenici živeti ce vekove u našoj uspomeni oduševljavajuci nas na besmrtna dela.“
    Može se slobodno reci da je ovakav poseban odnos prema kragujevackim žrtvama nastavljen i posle rata. Vec 21. oktobra 1945. godine Josip Broz Tito, predsednik vlade DFJ, posetio je Kragujevac i odao poštu streljanim gradanima Kragujevca. Mada nikada nije posetio mnoga srpska stratišta iz Drugog svetskog rata, cak ni Jasenovac, Josip Broz je do kraja života još tri puta posetio Kragujevac i Šumarice.
    Nešto kasnije, 1953. godine, osnovana je ustanova Spomen-park „Kragujevacki oktobar“ ciji je zadatak bio izgradnja i uredenje memorijalnog prostora. Sredstvima Kragujevcana i države izgraden je memorijalni muzej koji nosi naziv Spomen-muzej „21. oktobar“. Muzej je otvoren 15. februara 1976. godine. Osnovni zadaci muzeja su istraživanje i prikupljanje grade o streljanju i streljanima, pedagoški rad, negovanje i cuvanje uspomene na streljane kroz više manifestacija razlicitih umetnickih formi i sadržaja. Do sada je kroz muzej prošlo oko 5 miliona posetilaca iz naše zemlje i sveta.
    Posebno mesto u uzdizanju kragujevacke tragedije do simbola stradalništva ima umetnicka nadgradnja ove tragedije. Gotovo da nema oblasti umetnosti koja nije dodirnula ovu temu. Odazivajuci se secanju na kragujevacke žrtve nastale su mnoge poeme, na stotine pesama naših pesnika i pesnika širom sveta, dramska i prozna dela, dela likovnih i primenjenih umetnosti, dela muzic-ke i filmske umetnosti itd. Ali, možda je više od svih kragujevacku tragediju ucinila simbolom Desanka Maksimovic neponovljivom Krvavom bajkom, napisanom samo nekoliko dana posle streljanja, u nekoj nemirnoj noci okupacije.
    O streljanju u Kragujevcu napisano je mnogo knjiga, ali vecina ovih knjiga ima publicisticki ili memoarski karakter. Njihovi autori nisu bili obavezni da se pridržavaju istorijskih izvora, cak ni onih dostupnih, mada su im mnogi izvori bili nedostupni. Njihov trud je vredan jer su oni sakupili i sacuvali od zaborava mnoga secanja, mnogo opisa i dragocenih detalja, bez kojih bi danas bilo teško složiti mozaik kragujevackog oktobra.
    Istoricari su se takode bavili ovom temom. Pisci istorijskih sinteza samo su se u opštim naznakama doticali streljanja u Kragujevcu. Više istoricara obradivalo je streljanje u Kragujevcu u okviru širih tema o kojima su pisali. Vrlo malo njih posvetilo je svoje radove samo ovoj temi. I pored toga što su istoricarima bili dostupni, ili mogli i morali biti dostupni, svi istorijski izvori nemacke i naše provinijencije za prosudivanje o ovom dogadaju, oni to nisu iskoristili. Ostali su zarobljenici simbola i zbog toga su ostali dužni istorijskoj nauci i istorijskoj istini. Do danas nije napisana objektivna studija o streljanju u Kragujevcu, studija oslobodena stega i zabluda ideologija i mita, koja bi bila zasnovana na dokumentima i koja bi do kraja ispoštovala zahteve i principe istorijske nauke, piše Siniša Brkic u uvodu knjige Kragujevacka tragedija 1941. „IME I BROJ“.
    „Podaci o broju streljanih su razliciti i krecu se od 2.300, prema nemackim izvorima, pa sve do 12.000. U narodu preovladjuje verovanje da je streljano oko 7000 ljudi. To je broj koji je prihvacen i u dosadašnjoj zvanicnoj istoriografiji. U Spomen-muzeju „21. oktobar“, posle višegodišnjih istraživanja do sada svih dostupnih izvora i istraživanja na terenu, sakupljeni su podaci za 2.796 streljanih ljudi i podaci o 61 preživelom“, zakljucak je rezimea knjige „Ime i broj“, autora Staniše Brkica, istoricara iz Kragujevca.
    Brkic je poslednjih 25 godina života, i ceo svoj radni vek, posvetio, istraživanju kragujevacke tragedije, o kojoj se uvek tako mnogo govorilo, a tako malo znalo.
    Brkic za nedeljnik „Svedok“ kaže da je godinama sakupljao svaki podatak i cinjenicu do koje se moglo doci. Sada, kada je objavljena knjiga, kao kruna njegovog višedecenijskog rada, on ide i dalje. Želi da svaki streljani Kragujevcanin ima i svoju, posebnu, stranu na Internetu, cime ce istina o postojanju coveka u vremenu, o njegovom životu, porodici, prijateljima… ostati zauvek zabeležena. Pocetna ideja vodilja bila mu je da istraži istinu o tom dogadjaju i da upiše svako ime streljanog.
    – Ti ljudi nisu bili brojevi, nego živi ljudi, koji su u odredenom trenutku imali zanimanje, porodicu, a u sledecem ih više nije bilo. O njima razmišljam kao o svojoj velikoj, nesrecnoj porodici. Sada su popisani svi streljani, imenom i prezimenom, i mislim da više nema neupisanih, kaže Brkic i dodaje da je spisak, objavljen u knjizi, izdatoj 2007. godine, vec pretrpeo neke izmene, jer se u meduvremeno došlo do saznanja da cetiri osobe nisu streljane.
    Brkic insistira na tome da brojka od preko sedam hiljada streljanih nije ni komunisticka ujudurma, što se ponekad moglo cuti, te da je prva osoba koja je pomenula tu brojku, paroh Stare crkve u Kragujevcu, a potom se javlja u beleškama i dopisima nedicevog funkcionera, da bi je pred sudom u Nirnbergu kao deo svog svedocenja, potvrdio Živojin Jovanovic, koji je preživeo streljanje i bio svedok pred tim sudom. Takode, ne postoji saglasnost izmedu ovog svedocenja i zvanicne tužbe naše države protiv odgovornih za zlocin, jer se u izveštaju državne komisije pominje broj od 2.324 streljanih ljudi.
    – Pa, ipak, naglašava Staniša Brkic, ni Živojin Jovanovic nije govorio o sedam, vec o osam hiljada mrtvih, a njegovo svedocenje je sud u Nirnbergu prihvatio, i na neobican nacin suprotstavio svedocenje jednog coveka izveštaju zvanicne državne komisije.
    – Ima tu još mnogo neistina koje su morale da budu ispravljene. Recimo, cuvenu recenicu „Pucajte, ja i sada držim cas“, koja se pripisuje Miloju Pavlovicu, direktoru Gimnazije, nije izgovorio niko. Ni sam Pavlovic, iako je posle rata proglašen narodnim herojem, nije bio komunista, nastavlja Brkic, koji kaže da se u istraživanju nije vodio brojem streljanih, vec je ucinio sve što je mogao da pronadje svaki dostupan podatak, o svakom pojedinacnom coveku.
    Na kraju, zakljucuje on, broj se sam pojavio, i on je 2.796.
    Poseban odeljak knjige posvecen je istraživanju dogadjaja koji su prethodili streljanju, kako bi se na što sveobuhvatniji nacin javnosti predstavilo sve što se u Kragujevcu dogadjalo oktobra 1941. godine.
    – Dosadašnja istorija bila je opterecena ideološkim predznakom, i trebalo je da prode vreme, da se stvore uslovi da bi se o toj temi istinito govorilo, kaže Brkic, dodajuci da ne osuduje kolege koje su podlegle mitu o tragediji.
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    Medju streljanim Kragujevcanima bio je i Mirko Cvetkovic, nastavnik u školi u mestu Novokorito, za koga saznajemo, a Brkic potvrdjuje, da je deda premijera Srbije, Mirka Cvetkovica.




    0



    0
  70. ******Ovo je molba za urednika ovih komentara samo:
    Ucinite mi veliku uslugu i spojite me sa komentarkom ‘SENKA’, jer izgleda da smo iz istoga kraja samo razlicita generacija. Verujem
    da to ona nece odbiti. Ja sa punim poverenjem dajem odobrenje i
    nadam se da cete mi izaci u susret. Ja sam sada u SAD. Inace sto je Srbe snaslo nedavno, ja sam to prezivela u drugom svetskom ratu. Jos i dalje tragam za podacima o familiji i dogadjajima. Ja sam poreklom od Daruvara, Vocina i Grubisnog Polja – Zap. Slavonija, sa obe strane porodice.

    Ovo gore nije za objavljivanje jedino za vas i SENKU.
    Pozdrav i zelim vam uspeha kao medija u Slobodnoj Srbiji,
    RADmila VUCKOVic




    0



    0
  71. Jovan Ducic kralj Srbske poezije a koji je izveo tokom IIsr.u Americi cuvsi strasne uzase pokolj austasa nad Srbima napisao je Ducic ovu pjesmu.S tom pjesmom Ducic je u srz opisao ‘rvate ko su sta su i kakvi su.Evo tog opisa ‘rvata Vatikanskih hulja i Pestanskih stala.

    Jovan Dučić

    SINU TISUĆLJETNE KULTURE

    Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
    Na poljima rodnim, braneći ih časno
    Kitio si cvećem svakog osvajača,
    Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno.

    Slobodu si večno, zakržljala raso,
    Ček’o da donesu tuđi bajoneti,
    Po gorama svojim tuđa stada pas’o,
    Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

    Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
    Što balčakom s ruku slomiše ti lance,
    Gde je Karađorđe tvojega naroda,
    Pokaži mi tvoje termopilske klance.

    S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
    S krvološtvom zvera, pogane hijene,
    Da bi mučki udar s ledja dao Bratu,
    I ubio porod u utrobi žene.

    Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
    A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
    Sa vešala starih novi konop visi,
    U sumraku uma novog gazdu snivaš.

    Branio si zemlju od nejači naše,
    Iz kolevke pio krv nevine dece,
    Pod znamenje srama uz ime ustaše,
    Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

    U bezumlju gledaš ko će nove kame,
    Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
    Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame,
    Ko najbolje ume da ti komanduje.




    0



    0
  72. hteo bi samo da potsetim „gospodu“hrvatsku.kradete nasu vekovnu srpsku istoriju, zajedno sa svabama, vi proslost nemate. dosli ste u IX-tom veku u srpsku zemlju, jer se tad i 1.put spominje ime hrvata.a dva veka posle vas dolaze siptari iz sirije.na severnu siciliju i jug kalabrije a zatim u albaniju(isto srpska zemlja).dolaskom germana u evropu od srba,germani izmisljaju rec „SLAWEN „(sloveni)da bi smanjili,srpski zivalj u evropi. srbi su naj stariji narod evrope jer se spominje 2.000 godina pre nove ere.kroz lazi i falsifikate, pogotovo svabe,skrivajuci i kraduci srpsko bogatstvo(istoriju),lazima dosli ste sa KARPATA. mi nismo dosli u evropu jer smo tu vec vekovima,pre germana,hrvata,siptara i huna. osim toga srbi su poljaci,cesi,slovaci,luzicki srbi,baju waren (bavarci)i danas u nemackoj ima pogermanjenich srba(SLAWEN)izmedju 55-60%.jos nesto da nadovezem,dolaskom turaka na balkan hrvati su junacki pobegli i naselili se u okolinu beca.pa ih na danasnjim prostorima ima 3-4%.to se danas moze po genetici videti i utvrditi,vasi cuvari svabe o vama imaju super misljenje.kazu da ste uljezi, podmukli i dobri da za njih(svabe)radite prljave poslove.jer sad kazu uz pomoc vatikana,amerike a posebno hrvata koji su svoju zemlju izdali za 800.000 miliona maraka.vidite kako ste bedni i jeftini.austrijancii nemci kazu „boze sacuvaj me od kuge i hrvata“-gott beware mich von pest und croaten.super misljenje od saveznika.jos jedna sitnica da mi odgovore hrvati,zasto nemate svoj jezik,svoje pismo,nego se sluzite srpskim jezikom i pismom.dali znate da ste glasali,koim jezikom ce te govoriti.nemacki,madjarski i srpski.posto je najvise bilo pokatolicenih srba, srpski je izglasan,NAZALOST. POMOZ BOG SRBI.cao




    0



    0
  73. „Iz ovog korpusa izvlačim još samo podatak da je Loznica prvi grad oslobođen u okupiranoj Evropi. Dogodilo se to 31. avgusta 1941. godine, a oslobodioci su bili četnici pod komandom potpukovnika Veselina Misite.“
    Saša Janković nije simpatizer četničkog pokreta, ali je je kao i svi Lozničani slobodoljubiv. Daće sve od sebe da prekine ovu Tiraniju!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *