BOŽIDAR DELIĆ Odlazim iz SNS, jer generali ne učestvuju u izdaji

Razgovarala Nataša Jovanović

Koji su pravi razlozi za napuštanje SNS i povratka radikalima, sa kojom kritičkom municijom Tomislav Nikolić izlazi na izbore, da li je koalicija naprednjaka sa DS više od pretpostavke, te ko pravi izbor „realnih“ političara u Srbiji otkriva za Pečat general Vojske Srbije i narodni poslanik Božidar Delić

SNS je stranka prevare i predstave. Ali oni su političari, a ja sam vojnik. Otišao sam od Nikolića zato što kao aktivni general neću gledati kako onaj ko nije mogao da pobedi Tadića sada dolazi pod njegove skute. Kako nikada nisam bio gubitnik, a bio sam general u tri rata, to neću sebi dozvoliti ni sada, objašnjava u razgovoru za Pečat razlog napuštanja SNS narodni poslanik Božidar Delić.

Pokušajte da mi objasnite da li je konvertit onaj koji je postao koalicioni partner DS ili onaj koji se vratio svojim izvornim uverenjima?
Mislim da je prvi deo pitanja i moj odgovor na njega. Moj boravak u SNS obeležen je ne boravkom u njoj, već činjenicom da sam njen osnivač. To je trajalo godinu dana i to je period kada se veliki broj kvalitetnih ljudi pridružio naprednjacima. Među njima bilo je puno i onih koji do tada nisu bili ni u jednoj partiji. Nova stranka privukla je veliki broj intelektualaca. Ali posle godinu dana suočio sam se sa pitanjem da li je to ona opcija koja se u početku činila časnom i perspektivnom. Organizacija je bila na nezadovoljavajućem nivou, novi članovi primani su kao broj značajan za statistiku i ništa više od toga i danas su to oni ljudi koji izlaze iz SNS i za koje mislim da nisu konvertiti samo zato što su se suočili sa sopstvenom zabludom.

Prema vašim informacijama, koliko je ljudi iz drugih stranaka ušlo u SNS? Koliko konvertita je primio Tomislav Nikolić?
Taj broj ne znam, ali znam da su u SNS prešli ljudi iz svih stranaka.

Da li je Toma Nikolić konvertit, budući da je odstupio od svojih uverenja?
Apsolutno.

Čime potaknuti ste se odlučili da napustite SNS u čijem stvaranju ste i sami učestvovali?
S obzirom na to da je u ovu stranku ušao veliki broj poštenih ljudi i intelektualaca, ona je imala potencijala da opravda svoje postojanje. Međutim stranka se sporo organizovala, ljudi koji su pristupili iz uverenja nisu imali šanse da se u toj stranci i dokažu, a nasuprot njima oni kojima nije bilo mesto u nacionalnoj opciji zauzeli su pozicije. Deluje neverovatno da jedna stranka koju bih ja mogao da organizujem za tri meseca, ne može da „prohoda“ ni posle dve i po godine. Pitao sam se da li je posredi nemar ili namerno zanemarivanje, ali sam se uverio u njihovu organizacijsku nesposobnost.

Vaše zamerke se ipak ne mogu svesti samo na nivo organizacije?
Ne, naravno. Bilo mi je teško da prihvatim nekoliko stvari. Pre svega borbu unutar stranke. Neke situacije su me navele da izvedem zaključak da se na teritorijama gde ja radim, a njih je bilo mnogo, dešavaju najblaže rečeno neobične stvari. Do pre godinu i po dana oblasti koje sam pokrivao važile su za najbolje organizovane, sa najjačim stranačkim uporištem. Jer ono što se danas zove menadžment nekada se zvalo rukovođenje sistemom ili komandovanje, a ja sam na tome doktorirao. A, ako sam mogao da kontrolišem ljude koji idu u rat i ginu za ovu zemlju, mogao sam, razume se, da motivišem i ljude da uđu u stranku. Tada, pre godinu i po dana sugerisao sam vrhu stranke na neke stvari sa željom da se one i promene. Onda sam počeo na terenu da uviđam da se ono za šta sam se ja zalagao ruši i da izvesni ljudi iz stranke pokušavaju da stvore paralelne ogranke, odnosno stranke u stranci koje se preporučuju time da jedine imaju podršku Beograda. Uglavnom, oni su, služeći se najprljavijim metodama, uspeli da SNS u celoj istočnoj Srbiji svedu na nivo formalnog postojanja i na taj način samo ovde izgube nekoliko hiljada članova. Drugo, stranci su se priključili ljudi iz kriminalnog miljea, sive eminencije koji ne uživaju nikakav ugled u svojoj sredini, dok su ostali članovi postali samo stavka u glasačkom telu. Treća zamerka je nepotizam zbog kojeg je urušen i ugled i infrastruktura stranke, i konačno, politika koja je napravila stravičan zaokret. Otuda valjda ova stranka, na šta sam više puta ukazao, i nema program. U SNS je puno prevara i još više predstava. Ali oni su političari, a ja sam vojnik. Ja sam i dalje aktivni general i neću gledati kako onaj ko nije mogao da pobedi Tadića sada dolazi pod njegove skute. Kako nikada nisam bio gubitnik, a bio sam general u tri rata, to neću sebi dozvoliti ni sada.

Nikolić je vaš odlazak objasnio tvrdnjom da u naprednjacima niste mogli da zadovoljite svoje ambicije. O kakvim ambicijama je reč?
Nikada tu nisu postojali lični razlozi ili neko lično nezadovoljstvo. Moje ambicije su zadovoljene kroz profesiju kojom sam se u životu bavio. A ukoliko sam i imao ambicije koje Nikolić pominje, one su vezane za razlog osnivanja stranke, želju da se napravi bolja i poštenija Srbija. U SRS sam uživao sve pozicije koje sam mogao, pa mi motiv nije mogao biti bolja funkcija. Moje kritike na račun rada stranke postale su intenzivnije u ovoj poslednjoj godini. Na poslednjim sastancima Predsedništva pokušao sam da ukažem na stravične propuste, poput činjenice da se na nivou opštinskih odbora vodi borba za vlast, da je statutom izbrisan značaj drugih organa stranke, da se kao nezdrava nameće situacija da niko od članova nema mogućnost izbora već samo mogućnost da potvrdi ono što je smislio ili predložio predsednik stranke. U kritikama koje sam iznosio ne prepoznajem bilo kakvu ličnu ambiciju, ali je vidim kod drugog, jer sam gotovo redovno kao odgovor na kritike dobijao odobravanje uz komentar da je predsednik stranke predsednik stranke. Nije mi ništa drugo preostalo nego da javno stranačkim kolegama kažem da je SNS od strane Tome Nikolića privatizovana stranka i da to više nije stranka svih njenih članova.

Kakva je bila uloga Predsedništva u SNS- u?
Takva da je bilo dovoljno da se sakupimo i popijemo kafu na sastanku na kojem bi nam bilo rečeno da se planira organizacija mitinga ili da je napisano pismo Borisu Tadiću, sa pitanjem da li se mi sa tim slažemo. Ko je doneo odluku da se napravi koalicija sa Veljom, Vulinom i Karićem, ko je doneo odluku da nas savetuje Montgomeri, ko nas finansira –  to mi nismo znali. Takve stvari nisu bile stvar javne rasprave ili tema u kojoj bi i Predsedništvo moglo da uzme reč.

Kako biste opisali vašu komunkaciju sa Tomislavom Nikolićem?
Nekada sam znao da budem grub, jer činjenice koje sam iznosio nisu se dale tako lako opovrgnuti. Tako sam znao da ga upitam: „Tomo, misliš li ti da ćeš nekad rukovoditi Srbijom“?, a kada bi odgovorio potvrdno rekao bih mu da pošto on ne zna da vodi stranku Srbiju samo može dovesti do propasti. On se ne okružuje i ne daje priliku mladim, časnim i pametnim ljudima, već ljudima koji šetaju po ivici zakona, ljudima kojima je sve ljudsko strano i onima koji su spremni na sve ne bi li stigli do cilja. Tako ne ide…Drugo, novinari su, kako sam već pomenuo, u vreme mog boravka u stranci bili bolje upućeni u planove SNS od mene kao potpredsednika Glavnog odbora.
Kada je bilo u stranci reči o tome kako bi kao neposlušnog mogli da me isključe, Tomislav je rekao: „Božo ti sve činiš da te ja izbacim iz stranke. Ali što god činio nećeš doživeti da te isteram, pa da me optuže da sam isključio patriotu, generala, narodnog heroja. Trpeću ja tebe.“ Pitao sam ga: „Ko si ti Tomo da me isključiš? Ja imam strpljenja, ali te neću trpeti.“. Posle toga, svako ko je bio blizak meni našao se u situaciji da trpi sankcije od stranke. I kada sam video SNS u pobedničkoj euforiji, shvatio sam da je pravi trenutak da se povučem i kažem časnim i poštenim ljudima, mojim prijateljima, o kakvoj stranci je reč.

Kao general podržali ste Ratka Mladića. Koliko je taj vaš stav uticao na sadašnji razlaz sa strankom?
Kada se pokrenulo pitanje hapšenja Ratka Mladića rekao sam da sam ja general i da nikada ne bih učestvovao u njegovom hapšenju. To sam izjavio pre pet godina i izjaviću isto za pet godina. Ako optužnica postoji, kao i tužilac, a neko tvrdi da postoje dokazi optužbe zašto, pitao sam, ne sudimo Mladiću ovde, u njegovom odsustvu. Ako sud dokaže da je kriv onda bi to trebalo ponuditi javnosti, a njega poslati u Hag. Ali ne zaboravimo da je nedavno suđeno njegovim jatacima i da su oslobođeni. Oni su ovde prošli torture koje su prevazilazile informbirovske kazne. Neki od njih su proveli osam meseci u samici, koliko nije nijedan kriminalac, dvoje njih je umrlo, porodice su im maltretirane.

Srbiju koju ste izabrali odrekavši se Šešelja niste pronašli. Za kakvom Srbijom sada tragate?
Kada sam osnivao SNS očekivao sam da vidim bolju i pošteniju Srbiju. Danas, dve i po godine kasnije zatičem je samo nazadniju. U vreme mog boravka u SNS pokušao sam da animiram eminentne stručnjake da naprave projekat izlaska Srbije iz krize. Ali sve je ostajalo na nivou pokušaja. Srbija je u izuzetnoj situaciji. Pred nama su teški dani. Neko kaže da je potonula do dna, a ja kažem da još uvek nije dotakla dno, da se ukopava.

To je bio jedini motiv za napuštanje SRS?
Odluka je donesena u kratkom vremenu i bila je vezana za SPP. U trenutku kada je došlo do razmimoilaženja u mišljenju između Nikolića i Šešelja, a onda i ljudi koji su podržavali njihove stavove, predlagao sam konstruktivan razgovor. Međutim do njega nije došlo. Jaz koji se stvorio za praktično jednu noć nije bilo moguće prevazići. Moja želja je bila da se stranka ne raspadne, ali ljudi iz SRS nisu imali sluha za to. Možda su i bili u pravu. Mesecima razmišljam da ta nesuglasica nije bila razlog, nego povod za rasturanje stranke, i da nije bilo to našlo bi se već nešto drugo. Isto tako poneo sam kao hipoteku sumnju da sam lično pomogao da se tako nešto desi… Sada sa sigurnošću mogu da izgovorim da sam tada pogrešio.

Da li SNS možemo smatrati opozicijom DS kada su iz ove stranke izostale sve fundamentalne kritike na račun vlasti, poput, recimo, pokušaja revizije 500 privatizacija?
U Skupštini je, paradoksalno, ali sa sve većim brojem materijala koji su stizali na račun vlasti, kritika bivalo sve manje, dok konačno nisu utihnule. A, materijali stižu svakodnevno i oni su dokumentovano svedočanstvo kako su izvršene mnoge privatizacije. Dokazi se nalaze na stolovima ne samo pravnika i ekonomista, već i ostalih poslanika SNS, ali opozicione oštrice nema. Nasuprot tome ili uporedo sa ovakvim ćutanjem o problemima evidentno je približavanje SNS demokratskoj stranci. No, generali ne učestvuju u izdaji.

Bili ste u SNS dve i po godine. Zašto nikad niko iz te stranke nije ustao jedno jutro i rekao Tadiću: Predsedniče vi kršite Ustav Srbije?
Tadić krši i Ustav i zakone i umesto da ih čuva, on se postavlja iznad i Ustava i zakona. Lično to mogu da mu kažem jer imam dokaze za to. Više njih. Tadića sam ja pobedio već dva puta i čekam da budem penzionisam treći put, jer u našem sudstvu, kakvo god da je ,postoje pošteni ljudi koji nisu pristali da aminuju pravno nasilje izvršeno nada mnom 2004. godine. A zašto zvanična SNS to nije učinila, to je već pitanje za njenog predsednika.

Bili ste na izvoru informacija SNS. Sa kim naprednjaci sve koketiraju i koje su sve koalicije moguće u perspektivi?
Ako čujete da kažu „ne sa DS“, nije dobra takva koalicija, nema logike da najveća opoziciona partija pravi dogovor sa vladajućom – ne verujte, oni će to apriori prekršiti i to u svakom segmentu delovanja. Srbiji jesu potrebne promene, ali da li je promena ako DS nastavi da vlada sa SNS, udružena sa Čedom Jovanovićem? Nije, razume se. A ja očekujem da će SNS posle izbora reći da je učinila sve da pobedi, da joj to nije pošlo za rukom, pa da je primorana da uđe sa DS u koaliciju da bi tobož kontrolisali demokrate koji uništavaju Srbiju. To je stvar i šire geopolitičke strategije. Amerikanci skreću pogled sa Balkana i okreću se interesantnijim regionima. Ali, kako su svugde ostavili žar, u Srbiji će ostaviti Tomislava Nikolića, čoveka koji će konačno i zauvek rešiti pitanje Kosova i Metohije. Oko ove ideje, kao oko kazana, okupljeni su Čeda Jovanović, Branislav Čanak, Vuk Drašković i ostali. Ne bi me čudilo da u nekoj daljoj perspektivi DS ispadne kao stranka koja se najviše zalagala za ideju da se ne prizna KiM. Jer Toma je taj političar, viđen kao „hrabar i realan“, koji pristaje da prihvati realnost vezanu za Kosovo i Metohiju. Ostali će mu u tome samo pomoći. Verovatno će u istoriji biti teško da se pronađe takav čovek i takva izdaja Srbije i njenih građana.

Kako, kao neko ko je bio komandant, vojnik na Kosovu, gledate na pregovore sa političkim predstvnicima kosovske vlasti? Kako u ovakvim uslovima regulisati protok kapitala, novca, ljudi…?
Aktuelan vlast postepeno prepušta Kosovo. Jasno mi je da se to od njih traži, ali nivo organizacije i ljudi koji je čine, a zaduženi su za pregovore, nije dobar. Od svakog vojnika ćete čuti da je bolje 100 dana pregovora od jednog dana rata. I ja sam za pregovore, ali mi moramo biti svesni činjenice da Kosovo i Metohiju niko ne može dati Šiptarima osim nas samih. Otuda sam zabrinut šta će nova koalicija Tadić, Nikolić i Jovanović uraditi.
Treba učiniti sve da se ljudimo koji tamo žive omogući normalan život, povratak uz pomoć pritiska koji bi se vršio na Međunarodnu zajednicu. Poseban odnos trebalo bi da imamo prema četiri opštine Kosovske Mitrovice, u kojima se Srbi moraju boriti da elementi neke druge vlasti nikada ne zažive. To je ono čega moraju biti svesni građani Srbije. A, vlast koja će se formirati ima zadatak suprotan ovome. Voleo bih da se moje procene ne obistine, da ljudi dođu sebi, ali iza mojih reči stoji potvrda. Sa Nikolićem sam u maju imao ozbiljnu raspravu vezanu za njegov stav o Kosovu i Metohiji. Njegov razgovor sa jednim političarem snimio je novinar, ali tekst nikada nije objavljen ovde zbog moći koju SNS uživa na medijskom prostoru Srbije. Razgovor je objavljen u Republici Srpskoj i kako imam svugde prijatelje i kako ne mogu da otrpim pitanje: „Prodade li, generale, Toma Kosovo?“, reagovao sam. Međutim kao odgovor od Nikolića i Vučića dobio sam ubeđivanje da je reč o novinarskom podmetanju i da niko iz SNS nije odstupio od politike koja se odnosila na statut Kosova i Metohije. Kada su me posle tog razgovora upitali da li im verujem, rekao sam: „Neka bude da vam verujem“. A znam da koalicija Čeda, Nikolić, Tadić uživa poseban statut kod istog zapadnog mentora, pa bih voleo da grešim, ali plašim se da će Kosovo i Metohija biti stvar njihovog odlučivanja. U mojoj zoni, ono što se od mene očekivalo ja sam odradio. Kada je trebalo da zaustavim kombinovanu američko-„šiptarsko“-albansku operaciju „Strela“ 1999. godine, to sam i uradio. Ostalo je samo politika.

Da li mentori koje pominjete finansiraju SNS i kako funkcioniše taj sistem protoka novca?
Mogu samo da kažem da SNS ima više novca nego i jedna duga stranka koja se finansira iz budžeta. Ona je prisutna u medijima, kontroliše ih u istoj meri u kojoj i DS. DS to radi na nivou vlasti, a SNS na nivou novca.

Može li se neko ko je 20 godina bio protiv bilo kakve nekadašnje srpske opozicije, odjednom prekomponovati u evropskog čoveka. Konkretno da li je Tomi Nikoliću neugodno u evropskom odelu?
Ne bih rekao da on ima problem sa neugodnošću. Smatram da je na to oguglao u stalnom presvlačenju stavova i ideologija. Neke stvari razumem, kao što je to da retorika mora da se menja. Ali da li približavanje Evropi znači korekciju, da li približavanje DS znači nijansiranje u stavu? Ne. To znači da je Toma ogrnuo novo odelo. Sve to mi je bilo jasno prilikom poslednjeg razgovora, kada sam mu i rekao da je to naš suštinski poslednji razgovor.

Niste prisustvovali ni mitingu u organizaciji SNS. Kako komentarišete zavidan broj ljudi koji je vaša dojučerašnja stranka animirala da izađu na ulice?
Na miting je došlo mnogo ljudi, onih nezadovoljnih i to u tolikom broju o kojem ni sama stranka nije mogla da sanja. No, pitanje je da li je ovo bio miting u interesu SNS ili DS. Ovakvim skupovima, naprednjaci rade u interesu DS. Jer, šta znači objašnjenje: „Okupljamo građane, a nećemo da rušimo Vladu“. U redu je da nećemo da rušimo Beograd ili Srbiju, ali nije u redu da opoziciona stranka eksplicitno kaže da neće da ruši Vladu. Nekada, 2000. godine, bilo je neophodno sakupiti između 500.000 i milion ljudi da bi se srušila Vlada. Ovakvu Vladu može srušiti mnogo manji broj ljudi. Ali, zanimljivo, opozicija to neće. Kako je u Srbiji akumulirano nezadovoljstvo građana, SNS je smislila da svaka dva meseca okupi građane i omogući im da se kroz nazovi miting isparazne i mirno vrate kućama. I stiropor revolucija znači malo sedenja na stiroporu, onda ulazak u letnju pauzu i konačno uvod u izborne aktivnosti i novu – staru vladu. Drugo, na mitingu koji je održan vi niste mogli da čujete reč o Kosovu i Metohiji. Pitali su me posle mitinga zašto nisam bio pored Nikolića. Odgovorio sam da me nikada više neće videti pored njega. Pitali su me zašto me nema u medijima i zašto ćutim. Rekao sam da ću tek progovoriti. Jer ja nisam profesionalni političar, ne umem i neću da lažem i nisam želeo da do sada pričam i zastupam nešto što istinski ne podržavam.

Da li govorimo i o vašoj unutrašnjoj drami?
Problemi sa kojima sam se nosio poslednjih godinu dana prerasli su u zdravstvene. Nisam mogao mesecima da spavam, razmišljajući da li SNS može biti ono što sam ja lično ljudima obećao na početku njenog formiranja: stranka poštenih ljudi. Kada sam shvatio da od toga nema ništa, odlučio sam da izađem u javnost i kažem da se vraćam u SRS. Osetio sam strahovito olakšanje. Iako, svedoci ste toga, ni nekadašnji razlaz sa SRS nije bio lep. Bilo je tu raznih stvari, i bolnih i ružnih, ali ja sam se trudio da moj odnos prema dojučerašnjim kolegama ostane fer. Isto je bilo i sa Vojislavom Šešeljom. Kako sam bio njegov vojni veštak i sa te strane pripremao njegovu odbranu, posle razlaza sa SRS ostao sam dosledan, ponudivši da učestvujem u njegovoj odbrani. Sada kada sam se vratio u SRS, moram da kažem, to nisam uradio zbog kompromisa već zato što smatram da sam njima ostao dužan. Što se tiče SNS srećan sam što sam izašao na vreme, što ne učestvujem u njihovoj pobedi, ne delim sa njima vlast i sa strane mogu da gledam kako će jednog dana posle kratkog trijumfa potonuti u zaborav, kao i mnoge druge slične stranke.

Kada kažete „na vreme“ mislite pre izbora, pre koalicije sa DS ili …?
Pre nego što me žednog prevedu preko vode. Ma kako da sam ja njima izgledao, kao neko ko ne deli njihova ubeđenja, neko ko je naivan ili im ne veruje, oni su se grdno prevarili. U ratu sam komandovao nad 14. 000 ljudi, noseći se sa najvećim umovima 26 država kao svojim neprijateljima, i teško da mogu dozvoliti da me prevare dva čoveka. Sve što su radili, a ja sam ih na to upozoravao, vratiće im se kao bumerang. Jer dati prednost tajkunu i čoveku koji je na ivici zakona, a tu poziciju u stranci oduzeti poštenom čoveku, nije dobra logika.

Da li će ljudi koje ste vi doveli po inerciji krenuti za vama i napustiti naprednjake? Da li u perspektivi postoji mogućnost cepanja SNS?
U narednim danima SNS će ostati bez desetine članova. Neće se svi vratiti u SRS, ali će izaći iz ove priče.

Kako izgleda prosečan glasač SNS. Sa kojom kritičkom municijom naprednjaci izlaze na izbore?
Moram da kažem da ti ljudi ne glasaju za ideju, program ili ideologiju, jer oni ne znaju ništa o tome, kao što ih nije definisala ni sama stranka, već mislim da su to nezadovoljni ljudi i u nečem novom pokušali su da prepoznaju rešenje za svoje probleme. A njihovi problemi su glad, nepravda i bes. SNS pokušava da kapitalizuje siromaštvo i nezadovoljstvo, da na nesreći mog naroda zadobije vlast. Ovo isto sam rekao i njima u stranci, ali to je ono što već znaju.

Koliko su političke stranke u Srbiji zaista izraz volje naroda?
Narod je dobio ono što je tražio, mada narod u Srbiji zaslužuje mnogo bolje. Ogorčen sam činjenicom da u Srbiji imamo partokratiju koja će uništiti ovu zemlju. Kod mene svakodnevno dolaze ljudi sa problemima. Među njima je mnogo mladog sveta koji je završio fakultet sa visokom ocenom i svi su bez posla. S druge strane, njihova mesta zauzeli su oni koji pripadaju nekoj partiji. A ja pamtim i druga vremena, kada nije bila potrebna nikakva veza za posao već samo diploma. I danas postoje konkursi i tenderi, ali izbor uvek pada na onog koji je blizak nekoj stranci. Ako bih se za nešto borio to je da ministri u ovoj državi budu ljudi od struke i nauke. Borio bih se i da se 70.000 mladih koji su napustili Srbiju da bi u inostranstvu izgradili svoja imena, vrate. Samo sa Elektrotehnike 5.000 studenata u proteklih 10 godina je otišlo iz zemlje. Dakle živimo u zemlji koja školuje svoje ljude i dopušta da najbolje od njih kao u mreži ulove druge države. A, moj stav je da samo sa ogromnim radom Srbija može izaći iz gliba u kojem se našla.

Smatrate li da postoji, a još uvek se ne zna, ili bi možda mogao da nikne neki novi talas nacionalno opredljene ideje koja bi imala snage da zbriše sve postojeće političke partije sa scene?
U Srbiji je problem što svi javno zagovaraju narodni i nacionalni, a intimno veruju samo u lični interes. Sada na sceni imamo samo dve nacionalne opcije SRS I DSS, kao i neke manje stranke koje bi trebalo da se priključe ovom korpusu. Lično, voleo bih da se pojavi taj talas novih, mladih, nacionalno opredeljenih ljudi koji bi poveli ovu zemlju napred. U tom slučaju stara garda bi trebalo da prihvati ulogu savetodavnog tela.

Koliko je istinita tvrdnja Vojislava Šešelja da ga iz Haga neće pustiti dok ne prođu izbori?
Dobro obavešteni znaju da je prilikom poslednjeg boravka Bramerca u Srbiji ostala da visi u vazduhu njegova poruka, da više ne mogu da drže Šešelja u Hagu zbog međunarodnoj javnog mnjenja koje prati suđenje. Tadić je tada tražio da se Šešelj zadrži dok izbori ne prođu.

83 коментара

  1. Avatar
    Jovanovic M.

    Čaštan gest, časnog čoveka. Mnogo nas je poput g. Delića bilo u zabludi osnivanjem prevare zvane SNS. Hvala milom Bogu da postoje još ovakivi časni i pošteni ljudi. Vuline, ti si na potezu,tvoje postenje i doslednost su na proveri…

  2. Avatar

    Koja ne zna ni gde će ni šta će, malo vamte malo tamte.. Koji je to lik.. i šta će da bude ako oped bude dosao u SNS? Prvo je izabrao Srbiju, a sad je sta izabrao? Seselja?

  3. Avatar

    Gospodine generale da imate malo casti i da postujete Srbiju, vi biste zavrsili posao do kraja i zajednickim naporima srusili ovu vlast! Ovako samo radite u interesu DS-a rasturajuci opozicione snage. Razocarali ste me!

  4. Avatar

    Pa generale ti si izdao vec sve sto si mogao!!!!

  5. Avatar

    “Gospodine generale”,
    tvrdite da ste iz SNS izašli zato što se sprema koalicija sa DS i LDP, a pristupili ste stranci koja je već u koaliciji sa njima? Kako to? Ako niste znali (a sigurno jeste), u 31 upravni i nadzorni odbor javnih preduzeća u Beogradu od nedavno, osim predstavnika DS, G17, SPS i LDP sede i predstavnici onoga što je preostalo od nekadašnje SRS.
    Dalje, tvrdite da ste o stranačkoj politici “informisani iz medija”, a opet možete da kažete da tobože SNS ima plan da posle izbora pravi dogovor sa DS i LDP. Da li ste i to saznali iz novina i kojih? Pa toga nema ni u “Kuriru”. Ili opet pokušavate da obmanete građane?
    Dalje, ako ste tako “dobro” organizovali infrastrukturu stranke, pogotovo u istočnoj Srbiji, kako je moguće da je SNS na izborima u Negotinu bila treća, a u Boru tek četvrta??? Ako je to dobra organizacija, kako onda definišete lošu?
    I na kraju, da li vi uopšte znate šta znači izraz “konvertit”?
    Voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja. Ali iskrene, ako je to od vas ikako moguće.

  6. Avatar

    Izvinite gospodo borci za narodna prava.Kako mi se cini treba demokratski polemisati a ne vredati Generala.Vreme ce pokazati svoje i ko gresi.2008.god nisam verovao da ce se dacic ,namerno malo slovo,prodati tadicu.Koga zmija jednom ujede i gustera se plasi.Kako kruze polemike i uvrede vise i neznamo ko je sledeci.PO nekim pricama ispada da tadic i nema opoziciju.Politicarima je izgleda glavni cilj da dodu na vlast.Da njima bude lepo a narod ko sisa.Takode moramo i shvatiti Generala on je pre svega General a ne politicar i tu je gde je.Svaki politicki lider voli da ima clanove stranke posebno generale.A takode voli da ih malo slusa, sto se odavno vidi.Obicno mu sluze da se poziva na clanstvo i to obavezno kad donese odluku po svojoj volji ili bolje receno po svom dzepu.Nekazem da je u pravu i jedan i drugi ,a tesko narodu.Samo mi se cini dok narod sazvace ove politicke koske prodose jos jedni izbori.Sto je Zutom Titi i cilj ,a Srbija ce postati ZUTO OSTRVO [Goli otok].

  7. Avatar

    Srpska napredna stranka jeste postena stranka. A ako cemo o postenju,stvarno ne vidim nista posteno u prelasku iz jedne u drugu stranku,pa opet u povratak u prvu. Izgleda da se Delic uplasio Seseljevog dolaska ili su mu dobro platili da blati stranku u kojoj je do juce bio clan. Ja takvoj osobi ne bih nikad vise mogla da verujem. A pritom se vrlo lepo vidi da su Radikali zapravo prisli DS-u. Ne vredi vam ovo blacenje Srpske napredne stranke. To ste isto pokusali i kada su bili izbori na Vozdovcu. SNS nikada nije bila niti ce biti uz DS! Srbija zna kome da veruje! Hocemo izbore!

  8. Avatar

    Radikali su smesni! A tek ovaj Delic! Samo njegov postupak govori o njemu. Prisao je stranci koja je u knjizi o Vucicu napisala da je on najobicniji glupak. Sta sve nece ljudi uraditi zbog malo para!

  9. Avatar

    General je sacuvao obraz i spasio svoju dusu! A vi iz SNS po narudzbini mozete da pisete sta god hocete! Ovim je zapocet kraj SNS i veliki povratak SRS! Svaka cast generale! Sa onima koji ne spomenu Kosovo i Metohiju ni jednom recju na mitingu, verovatno po savetu Montgomerija, sa onima koje finasiraju tajkuni i ko sve ne, sa onima koji bi da isporuce Generala Mladica, nemate sta da trazite! Ovo je najradosnija vest ove godine za sve srpske patriote! Voja Seselj je sigurno srecan zbog vaseg povratka a i mi svi Srbi patriote! SNS je laz, obmana, prevara kojom rukovodi Vucic po nalogu amerikanaca!

  10. Avatar

    Najveći problem u Srbiji i jesu mnogi ljudi koji su počeli da se bave politikom radi sebe. S obzirom da ih ima jako mnogo, kao i onih ljudi koji se nebave politikom, a hoće da žive sa jednostavnim životom, od svog sopstvenog rada i svojih sposobnosti. Problem je uvek u samim ljudima, jer smo bili u jednom vremenu jednoparizma kad se kako tako živelo i radilo i ako je bilo protekcijonizma i onda, kao i partijske pripadnosti koja je i tada smetala mnogima. Međutim danas je još gore, samo zato što se višepartizam pretvorijo u neku vrstu privilegije, još ako ste pri vrhu utoliko bolj. Sa višepartijskom politikom se pojavijo još jedan problem, od samog početka stvaranla partija. Sve partije su krenule da stvaraju svoje MO, OO, u kojima su se aktivirali obični ljudi koji nisu baš imali nekog saznanja kako treba doći do što većeg članstva. Tako da su krenuli na vrlo jednostavan način dovođenja članova, prvo su kretali od svojih ukućana, prelazeći na najbliže prijatelje, koji su im kasnije bili podrška za napredovanje i za ostajanje na vođenju MO ili OO, a o vrhu stranke i netreba govoriti… Smatram da tada u to vreme i nije mnogo niko imao baš pravu prestavu šta sve treba uraditi i u kom pravcu se kretati kao partija. Još pogotovo što je bijo pritisak sa strane koji ma je bilo u prilog da se stvara višepartijski haos, to se danas vidi na daleko da su partije na vlasti više uradile za interes onih kojima je bijo interes da se razbije jedna država koja je bila članica UN… Isto tako se pokazalo da su mnoge patrijote bili u zabludi da će vrh države voditi državotvornu sa nacijonalnom politikom, međutim do sada, a i ranije se već videlo da je i politika postala nasledna, sinovi komunista, koji su do višestranačja bili po ulicama, krenuli su putem politike, u kojoj su videli da se mogu dobro okoristiti… Zapravo, možda i nebi, već su Americi sa njenim saveznicima, bili potrebni upravo takvi naivni političari koji su više naginjali ka pacifizmu, koji u sebi nisu imali ono patrijotsko, koje im je trebao upravo roditelj da usadi, da pripadaju državi u kojoj žive. I eto nama protekcijonizma koji danas vlada među liderima, od vrha pa do najnižeg mesta jedne stranke. Moram ponovo ponoviti uzrok naše stranačke politike. Već sam jednom izneo svoj stav o nama ljudima ili građanima, pogotovo među onima koji su opredeljeni. Podelijo sam političare na tri kategorije, treća kategorija ludi pripada onoj vrsti ljudi koji će uvek krenuti za onim kojih pozove da krenu za nekim, bez razmišljanja. Dok druga grupa pripada onoj ktegoriji, koji su sposobni da se uhvate u koštac sa izazovom, kako bi uradili ono zašta su se prihvatili, i to sa svojom sostvenom glavom na opšte dobro svih, Isto tako su sposobni i da balansiraju na svakoj ivici, samo sebe da nebi ugrozili tražeći pokriće ustranci. Oni su ti koji vuku treću grupu.
    Prva grupa je ona koja bi trebalo da bude najodgovornija, u svom poslu, mada se i tu može podeliti, ako ne na tri, a ono na dve… Činimi se da je danas još gore nego ranije, jer su stranke ispolitilizovale narod, s obzirom da je uništena kompletna ekonomija srbije, stavljajući je u dužničku poziciju, iako nam iz vrha vlasti govore da nam je od koristi MMF. Zato mnogi danas vide više vajde sa se priđe nekoj stranci od koje će imati više koristi, nego od svoje firme koja je “uspešno” privatizovana. I gde je tu onda interes pojedinca da se rešavaju interesi države, za opšte dobro svih nas. Znam da su sve stranke videle da se ništa nemože rešiti za interes države. Zato se bave politikom, jer znaju da će se dobro okoristiti, a da će se sve rešiti smo od sebe. Jer i onako Srbijom vladaju EU sa Amerikom, koja je otela kosovo da bi stvorila svoje baze za kontrolu sredozemlja umesto šeste flote. I onda gde je tu Srbija koja se polako a siguro otuđuje sama od sebe…………..

  11. Avatar

    generali ne placu kao neke zene,toliko o mom misljenju o vama kao osobi!hvala!

  12. Avatar

    Браво!! Србија већ одавно иде за економским проспритетом а идеали су постали особина “наивних”. Као резултат добисмо управо ово сада – ништавило и жабокречину, безличне папагаје које је запад научио само да изговарају речи ДЕМО(НО)КРАТИЈА! ЕВРОПСКА УНИЈА! И сада када неко схвати да је ипак погрешио и кренуо против своје идеје и то још јавно и призна, остали “хипнотисани” као аутомати осипају паљбу по таквом. Па да је човек сада прешао код Николића то би било логично хоће власт али… , …ЛАКУ НОЋ СРБИЈО!

  13. Avatar

    Ja glasam za Voju i DSS,a oni nek lete i prelecu gde hoce

  14. Avatar

    Puna podrska generalu da se vrati u SRS. Nikolic i Vucic su se prodali amerikancima i to je jasno k’o dan.

  15. Avatar

    Gospodine Delicu,posto vidim da ste neodlucni,preporucio bi vam,da osnujete stranku,i da stavite ime(stranke),stranka za odbarnu Kosova i Metohije,ja Milos,VJERUJEM DA BI POBIJEDILI na sledecim izborima,a posto ste i vojno lice(i imate vojnicko srce),taj naziv bi vam i odgovarao,i usput bi prestalo vase trckaranje po strankama,a ako ste politicki slabo potkovani,nas patriota Milorad Vucelic,ce vam svakako pomoc!!!!!!!!!

  16. Avatar

    Gospodo,

    Ako iko od vas veruje ovom coveku zeljnom moci i pozicija a ogranicenih intelektualnih kapaciteta, generalu ciji su vojni uspesi blago receno preuvelicani, onda morate ozbiljno da se zabrinete za vase zdravlje!

    Gospodjo Jovanovic,

    Ovo je posledji broj pecata koji sam kupio. Nisam simpatizer SNS i nemam nista protiv da se kritikuju sve stranke i njihov rad ali svi smo mislili da je ovakvo novinarstvo proslost. Vasim pitanjima gospodare propaganda DS-a i mrznja DSS-a i ceo razgovor je smisljen da bi se na najbedniji nacin kompromitovao SNS. Dajete 6 strana jednom totalno nebitnom liku samo da bi jos jednom izneli hiljadu puta prezvakane gluposti. Ne znam kako vas nije sramota. Sa ovakvim opozicionim casopisima Tadic ce vladati jos 20 godina.

  17. Avatar

    Dok se misi svadaju oko plena macka ih pojede.Gledam nove opstinske strukture ovu nasu omladinu kako cuti i trpi radi nekog sluzbenickog radnog mesta.Mladi kadar koji je prihvatio zutu knjizicu radi nekog pisarcica u opstini cuti ko mulci bez obzira sto ima fakultetsku diplomu.slusajuci naredenja politickih mocnika sofera konduktera i ostalih.Njihov rad se svodi na dizanje ruku.Molim vas pogledajte strukturu vlasti na lokalnom nivou pa ce vam sve biti jasno.O nekom buntu nema govora vzno je imati radno mesto pa makar presedeo ceo dan a omogucnosti nekog napredovanja moze ali prvo u stranci novi titoizam.

  18. Avatar

    “PECONI” Neslazem se sa vasim komentarom i mislim da je General postupijo naj normalnije jer SNS nije nikakva opozicija i da nema razlike izmedju njih i DS,cak sta vise stvorili su stranku na naj moguci gori nacin jedina prava opozicija koja moze nesto da Radikalno promeni je DSS I SRS naravno i nove snage koje se bude nebili pomogle spasavanje Srbije.moje stavove potkrepljujem i anketi koja se vodi na sajtu VESTI ONIL.OGROMNA VECINA SRPSKOG NARODA NE ZELI U E.U \vec da se okrenemo sami sebi.

  19. Avatar

    I mene je Toma prevario u smislu partijskog programa koji je formulisan kao partija desnog centra, u stvarnosti se pokazalo da je Nikolić produžena ruka tajkuna i zapadnih satrapa.Nisam pristalica Šešeljevog programa Virovita-Gospić-Karlobag to je zaista arhaičan deo programa koji ljude asocira na nove ratove, verovatno i general razmišlja tako.
    Međutim Toma je pokazao svoju mimikriju, njegova ograničena politička i intelktualna mimikrija je razoblićena, ipak je to čovek limitiranih mogućnosti, srpski domaćin…!
    Pitate kakva je komunikacija generala i Tome? Toma je funkcionalno nepismen čovek, general poseduje obrazovanje iz strategije(kao specijalnost) i opšte a srpski domaćin … je ipak za komšijsku priču!!!
    Svi intelektualci koji su prevareni a lično poznajem zaista eminentne ljude u SNS, verujem da će postupiti kao legendarni general,politička opcija nije primarna.
    General za sebe može reči “Omnija me mekum porto” i dokazati ,zbog toga intelektualci koji ostanu pod “domaćinovim skutima” i nisu to, nego pragmatični mediokriteti kojima treba lova.
    Obraz se može oprati jedino ako se postupi na mačin generala , inače “Hamlet iz Mrduše Donje” će nastaviti svoju prljavu rolu, ko bude učesnik predstave, režija i scenario je poznat,može sebe identifikovati kao aktera “prosjaka i sinova”.
    Tomislav Nikolić je ipak jedan sitni kusardžija ali ambicije su ogromne, Nikolić predsednik Vlade Srbije !?! O tempora o mores, to bi bila kulminacija balkanske imbecilnosti.
    Lep pozdrav i poštovanje za časnog generala.

  20. Avatar
    Дојчин

    СРС је основана на идеји уједињења свих српских земаља. Пошто је та идеја напуштена, странка се распала. После тога је сасвим небитно ко ће владати Србијом, а усуђујем се рећи – и да ли ће Србија као држава уопште постојати.
    Нервира ме што генерал, као и својевремено Павковић, тврди да је он свој део посла часно обавио. У реду, али како онда да никоме тада није пало на памет да ухвати Милошевића за гушу због очигледне велеиздаје, почевши од РСК па до Косова? Или су насели на Милошевићеву пропаганду да су Срби у Крајини сами криви за оно што им се десило? Ко је онда био кривац за Косово? Због чега смо 70 дана гинули и онда се “часно” повукли? Зар “наше” вође нису биле свесне да се упуштамо у рат са силом барем хиљаду пута јачом од нас? Зар су “наше” вође веровале резолуцији УН, истој онаквој (само са другим бројем) каква је гарантовала безбедност Србима у Крајини? Нешто ту не штима, или смо ми имали некомпентентне вође, или су вође прећутале оно што је било сасвим очигледно. Бојим се да је ово друго у питању. Размислимо о томе и почнимо да градимо бољу Србију гледајући прошлост и истину право у очи. Само тако ћемо се вратити на ону оригиналну идеју СРС коју сам поменуо на почетку текста.

  21. Avatar

    Mogu samo da pohvalim g. generala za obranu Kosova i Metohije kolevke srpskog naroda i ostalih miroljubivih naroda , kao vrsnog komadanta. I jako mi je drago sto ga nije zadesila sudbina mnogih srpskih generala , koji su isto branili Kosovo od neprijatelja , ali ih tz. srpska demokratija otera u haski kazamat , da tamo umiru , umesto da budu junaci svoga naroda sto su i zasluzili junackom borbom protiv jako nadmocnog neprijatelja . Neprijatelja koji je napao jedan mali slobodarski narod , narod koji nista nije zeleo nego da zivi na svojim vekovnim ognjistima i da brani svoju otadzbinu od stranih osvajaca , odnosno globalista novog svetskog poretka. Verovatno ce doci vreme , da ce svi oni koji su branili srpske zemlje od okupatora , jednoga dana biti proglaseni junacima , sto su spasavali srpsku nejac od mnogo jaceg neprijatelja i porobljivaca , odnosno nato ubica. Generalovo politicko vreme ocenice buducnost ili vreme koje uskoro dolazi , da li je vukao dobre poteze prelaskom iz jedne u drugu partiju i povratkom . Vreme je najbolji svedok.

  22. Avatar

    Da li je Delić dvostruki špijun (trojanac)? Da li novopečeni mr. Velja Ilić, piše magistarsku tezu novopečenom dipl( ne znam čega) Tomi Nikoliću, koju će on odbraniti na B.K. univerzitetu. Da li je to ustvari stranka Bogoljuba Karića, koju on sigurno finansira. I još nešto je sigurno; koalicija SNS i DS, posle izbora.

  23. Avatar

    kondore, proglaseni su junacima, zavisi sa kim razgovaras i sa kim se druzis. Znamo da je privatizacija okupirala medijski prostor..i ne samo njega. Nase ratne komandante, junake, neobrukane moramo da pamtimo. Citav niz oficira je na spisku fasistickih sudova hrvatske,mnogi su osudjeni u odsustvu…dugogodisnje kazne. pretnje, uzapceni stanovi i imovina.A, povrh svega, Tadic nije dao podrsku sakupljenih potpisa 45.000 srba iz Hrvatske. Kontinuitet nekakvo zla u produzetku..bez obzira na smene predsednika drzave i vlade…o cemu se to radi..kao da *opozicija i pozicija* misle isto..??

  24. Avatar

    Генерале, знао сам да ћеш да се вратиш у СРС. Одакле. Па, оценио сам и написао, да су жеље и све мисли Николића да он дође на власт, а не СРС или неко други. Амбиције малог човека са ниским могућностима. Написао сам одмах Николићу_ Тоно ти си за Запад радикал. Ако се то промени, значи да су те купили. Неће жалити новца да те устоличе, ако им устреба. Генерал је био потребан за старт странке, да генерал повуче “војску”. Вучић се двоумио. Предложио сам да Вучић поведе странку, млађи, паметнији, виђенији. Таман посла, Вучићу не пристаје НАТО и Европско одело као Томи. Генералу таква одела не пашу уопште. Тома је то знао, али му није рекао. Сада долази казна обојици и све тројици. Генерал искрено каже своје. Враћа се из ВЕЛИКЕ напредне партије у малу. Ту и лежи објашњење. Нема малих и великих партија. Има малих и великих идеја и остварења. Идеја генерала је одбрана отаџбине од СВИХ који је нападају, нарочито који нападају споља. Нисам војник да ценим учинак генерала на Косову и Метохији, али сама чињеница да су се јуначки супротставили АРМАДИ агресора је довољна да му кажем – ХВАЛА генерале, људино. Тако каже и велики броиј ридитеља деце која су била под његовом командом. Каква је перспектива Србије? Генерал је обазрив. Зелено је поље, пропаганда и домаћи властодршцима је то све једно. Да овладају буџетом – то је њихов циљ. Да ли је Србија богата, где су јој границе, то ВУКОВЕ не интересује. Надајмо се да ће се СРС вратити на старо место. Генералови момци ће му сигурно указати поверење. Ко неће – не треба. Генерал нема ни потребе ни снаге да неког убеђује. Сама његова појава удеђује. Неће издати никада. Ни Жешеља није издао. И Шешељ има главу, процењује ко је одан, ко има српску жилу. Запамтила је Србија наредбу: водите Шешеља и не враћајте га. Наш председник пушта све зликовце из Албаније, БиХ, Хрватске из сваке материне. Зашто? Учвршћују му власт и подршку од српских непријатеља. Председник понови завет свог енергичнијег и паметнијег претходника: Не пуштајте га док не прођу избори. Е, народе, схватате ли о чему се ради? А ми о Томи, Вучићу, Тадићу којима је Србија без алтернативе, задња рупа на свирали (КоКо за НАТО) џаба наглабамо. Ми, бирачи, не смемо да дозволимо да ова нова коалиција, као КУГА Камија, уништи Србију. Надајмо се да ће доћи слободарски генерали и војска са народом да очува ово наше мало српско наивно стадо. Надајмо се да ће се и комшије опаметити. Садашње блато од коалиције неће. Мислим да Коштуница и генерали неће још једном испасти наивни и слаби. Уздајмо се у Бога, отаџбину и народ. Генерале, остани генерал, увек ћеш имати слободарски народ иза себе. Никада те неће издати, без обзира на ситне наивности. Покушали су да преваре, али – није им успело. Тома је био радикал,за Запад је остао радикал , купили су га да би га стаили на пробу. Убеђен сам да проба није успела. Више није ни радикал нити патриота. Постао је стиропор, само је питање да ли ће лежати потрбушке или на леђима. За очекивати је да се на следећем митингу појави још вечи број људи, да ће понети радикалске заставе, да ће Тома побећи са бине. Ако им у међувремену не буду саветовали да одложе митинг. То је митинг који финансира ДС, са циљем да направе апсолутни већину. Дачић их је одавно прокужио. Неће успети. Доћи ће до прерасподеле бирачког тела. Народ коначно треба да победи. Дуго је и трајало.

  25. Avatar

    pa ovakvi kao sto je delic nas prodaju u kursumliji i zitoradji prodate duse za sitnu kintu a ima ih mnogo u radikalima bruka su za srbiju a zna da cmizdri i to neki general a mozda ce zuti i da mu daju veci cin kao pojedincima poslanicima iz zitoradje sto uzimaju malo para bede jedne

  26. Avatar

    Стварно се питам није ли Вас срамота генерале. Један сте од оснивача СНС, зар то није била издаја. Издали сте и Ви као и Тома и Вучић. У парламенту сте незаслужено. О којој части говорите? Оснивач сте партије а кажете да нисте политичар. Зашто сте је основали, да се бавите професијом…. Немојте само опет и Ви да мислите о Србији, кад Ви и Вама слични мисле на Србију народу је само горе, нисмо дотакли дно, како кажете, па сте основали СНС да што пре стигнемо до дна, надајући се да ће те Ви бити тај који ће нас подићи… Немојте само Ви младе саветовати. Учините нешто добро за Србију сада и повуците се из јавног живота.

  27. Avatar

    Rekao je Toma da Srbija ima jos alternativa osim Evrope pa evo mu prilike sada mu Putin stize, ako funte, dolari i evrici nisu primamljiviji, puno je Sojica u toj SNS stranci a i kaputica. Generale svaka cast.

  28. Avatar

    NIKOLIC I VUCIC,to su vam novo peceni izdajnici,pa gledajte sta ce te to je rezervna postava(zapadna),samo da znate.

  29. Avatar

    Генерал је разочарење за мене, као и за велики део просечних, понижених и на ивицу голе егзистенције, од владјуће марионетске власти, гурнутих грађана.
    Покајање за почињену издају према радикалима треба са великим опрезом узети и дати му прилику да то кроз дела докаже.
    Дела нису пљување по Николићу и Вучићу, који то неоспорно заслужују, већ истинско и искрено враћање народу и отаџбини кроз борбу за враћање елементарних услова за живот грађана и националног поноса који су жути гурнули у најзабаченији део наших умова.
    Сви знамо да се много теже враћа изгубљено поверење, него што се стиче!
    ……………………………………………………..
    Нажалост, морам да искористим ову приликом да бих изнео нешто што ме је јако заболело и што не могу да избацим из мојих мисли!
    Када сам чуо вест да је друг-господин Вулин ушао у коалицију са жутима (индиректно преко коалиције са СНС) помислио сам да се ради о још једној пропагандној манипулацији , како би се доста слаб опозициони патриотски блок разбио или бар још више ослабио.
    Све те моје наде су пале у воду када сам га видео на истом месту поред Томе и Вучића.
    Срушио се још један бастион да има људи који остају доследни својим идеалима без обзира на све последице и олујне ветрове око себе.
    Апсолутно не постоје разлози који би оправдали овакву коалицију!!!!
    Такође не разумем уредништво печата да остаје немо када је ова тема у питању!!???
    Постоји нешто што се зове САМОКРИТИКА, а она је овог пута неоправдано изостала.
    Сигуран сам да ово моје мишљење има велики број читалаца печата.

  30. Avatar

    Počeo se ponašati i ophoditi aristokratskim manirima, kao da je Berluskoni, joj, joj Šojiću, iluzinista iz Karanfil mahale, sluša sada i Pavarotija i ne samo rusku himnu…Šojiću(NIKOLIĆU)!!!

  31. Avatar
    Божидар

    У која три рата је генерал Делић имао чин генерала? Колико знам за време НАТО агресије био је командант бригаде у чину пуковника. Тешко ми је да поверујем да је саговорник тврдио да је био генерал у три рата. Можда је рекао официр или командант, а ауторка то погрешно разумела. Овај случај је потврда исправности одредбе да официри не могу да буду чланови странака. У политици, после престанка професионалне војне службе, могу да буду присутни само као нестраначке личности. Поготово у држави у којој важи правило да онај коме је до морала треба да иде у цркву а не у политику (Зоран Ђинђић). За професионалног официра част, морал, етика су најважније одреднице личности. Неки официри нису усвојили кодекс части који су васпитачи у војним школама покушали да уткају у њихова бића. Многи јесу па су, иако у струци поштовани и од стране непријатеља, сада гурнути на маргину живота државе и нације. Мислим (не мора да сам у праву) да је генерал Делић ангажовањем у страначком политиканству, странчарењу – не политици, јер то у Србији не постоји – рушио углед који је деценијама градио као успешан официр у миру и командант у ратовима.

  32. Avatar

    Druže i prijatelju!
    Od drugarstva do gospodstva evo gde smo stigli. U stvranju gospodstva ostali smo bez otadžbine. Od Jugoslavije i Srbije ostalo su rane i gorke uspomene. Tvorci tranzicije naše otadžbine su od naše otadžbine stvorili angloameričku rimokatoličku koloniju. Sudbina našega naroda više nije u snazi države, jer država više ne postoji. Gospodari tranzicije su razorili njene stubove, sada joj uništavaju i korene.
    Mi vojnici kao stubovi države smo bili prvi na udaru gospodarima tranzicije. Poslali su nas u rat protiv paravojske drugih naroda da sa njima ratujemo, ali su nam vezali ruke i noge da ih ne pobedimo. Za neuspehe su nas na sva zvona okrivljavali, a za uspehe proglašavali heroje paravojski koje su, među nama, oni stvarali. Jedino je, za njih, bilo bitno da shvatimo, da nam je drugi narod neprijaetelj, a da su nam oni oslonac u borbi u kojoj moramo da izgubimo. Nametnuli su nam sudbinu da se kao tvorci bratstva i jedinstva tučemo sa radnicima, seljacima i poštenim komunistima drugih nacija, da se međusobno uništavamo, da trunemo po rovovima, da nestajemo. Da nas u razbijanju države, koriste i zloupotrebljavaju, a kada im zasmetamo da nas i fizički likvidiraju. Protiv nas su vodili neverovatnu medijsku kampanju. Potkopavali nas i ostavljali na cedilu a u narodu nas prikazivali izdajnicima i pored toga što smo nestajali na raznim ratištima Jugoslavije i Srbije. Oni, tvorci i gospodari tranzicije, naslednici podanika i nosioci prljave svesti, su trgovali sa gospodom iz Zagreba i drugih…, i izvršavali naređenja od Zapada na uništavanju narodne vlasti i samouprave da bi ga mogli opljačkati.
    Prodali su Krajinu a nas vojnike koji smo je stvorili i odbranili su optužili da smo je izdali.
    U ratu protiv imperijal-fašista i junačke odbrane Kosova. Kada su sa ulica i trogova Srbije nestale antisrpske nakaze i satrapi sa svojim destrukcijoma koje vode izdjama. Kada je zavladala igra, pesma i jedinstvo pobedničkog naroda, u tenkovima i rovovima volja i optimizam. Opet na scenu stupa anti vojnička logika koja evo mrvi Srbiju.
    Za odbranu Srbije su krivi vojnici kojima se sudi. Oni ih love i prodaju, love svoje zasluge.
    Srbija je vojnički demontirana. Nestala je vojska. Od skoro dve hiljade tenkova i drugih oklopnih vozila, u nekoj čudnoj policijskoj vojci, zadržano je svega deset posto. Devedeset posto je isečeno i prerađeno u Smederevu u američkoj fabrici. Kada je sečeno 570 tenkova T55, tadašnji američki ambasador je obigravao i podskakivao od sreće. To je urađeno i sa topovima i haubicama. Ratno vazduhoplovstvo i PVO više ne postoji. Što od vojske postoji to služi za propagandu i snimanje spotova. Stvara se neka policijska vojska, naime ono što je nekada tzv. kapetan Dragan, stvarao od policije, sada to, njegov vlasnik, stvara od tzv. vojske. Kažu, da je sada vojska jača nego ranije. Sa time se i sam slažem. Ona ranije nije mogla da odbrani Predsednika i režim. Pa u nju nisu imali poverenje, a od ove se to sigurno očekuje. I, ona je za taj zadatak, verujem, bolja.
    Srbija je smrvljena, mrvica je sve manje, u redovima boraca tranzicije se stvara nerovoza, jata su velika, gladna su, preletanja je sve više, trajanje mora da se obezbedi, a njihov opstanak je put pod kišobran Nato pakta. To nisu jata pčela i mrava, nego jata birokrata kojima je budžet od pljačke naroda uvek mali.
    Među njima nema razlike, oni piju krv ovoga naroda i dalje žele da vladaju.
    Oni su nosioci prevrata i bolne tranzicije kojom su opljačkali državu i narod.
    Ima ih mnogo i jedino žele da opstanu, svi su isti. Nemaju ideju i ideologiju sem volje da vladaju.
    Mi vojnici imamo emocije, jer da ih nemamo nebi voleli svoju zelju i svoj narod, nebi imali ljubav… Oni nemaju emocija, evo i njihovih komentatora koji emocije nazivaju pogrdnim imenima, kukavičlukom i izdajama…
    Dragi prijatelju, nama nije mesto među njima.
    Narod je potezu!

  33. Avatar

    Ovim pametnjakovicima koji pisu o UO Skupstine grada, moram da napisem da nemaju pojma,jer za ne ulazak radikala u odbore je kriv njihov sef odbornicke grupe Nemanja Sarov, posto je svim odbornickim grupama ponudjeno da udju,ali se on pravi pametan, zajedno sa njegovim sefom i nece da “ucestvuje“ u vlasti. A kada je video da je to pametno iz mnogo razloga onda je prihvatio.
    Tako da o tvrdnji ucestvovanja radikala u vlasti, nemate pojma. Da postoji saradnja to je evidentno, ali svi oni saradjuju sa onima kod kojih je lova, sve stranke na ovaj ili onaj nacin.

  34. Avatar

    razni *djenerali* vojske i policije, raznorazne kukavice cara Lazara, izdale su i pre Milosevica, i posle Milosevica….veoma su odgovorni sto je *ljosnula Srbija*..a, oni *tranzitirali* u poliricare..politikante…trgovacke putnike..

  35. Avatar

    Dragi druze i prijatelju,

    Tacno je da nama nije mesto medju njima, nama je mesto protiv njih..beskompromisna borba protiv *gospode* je neminovna,jos nije kasno, nada uvek postoji.

  36. Avatar

    Poznato je da nas narod,nepostuje i neprepoznaje prave vrednosti svoga roda.GENERALE uz Vas je vasa 549,kao sto ste i Vi bili uz nas,decu SRBIJE!!!!!!GLAVU GORE! VASI BORCI SRDJAN I SLOBODAN!

  37. Avatar
    Љубомор

    Томин желудац је желудац изанђалог политичара. Желудац политичара јеисти као желудац белоглавог супа. Желудац лешинара може да вари свакојаке лажи, бљувотине, подвале, преваре. Тома и Вичић су већ толико пута показали какав им је желудац.
    Добро сте то генерале схватили и да Тома неће било шта добро донети напаћеном српском народу, него даље страдање и пропадање.

  38. Avatar

    Ajde da se prisetimo šta je bio razlog pokušaja rasturanja SRS ( ponosan sam što pripadam manjini Srba koji imaju ,,SLONOVSKO PAMČENJE ): OBEČANJE KOJE JE DAO TADIĆU , AŠEŠELJ MU NIJE DAO DA GA ISPUNI .Pa se prisetimo šta je dvojac (sa kormilarom u predsedništvu Srbije ) izjavljivao o Kosmetu , podmetanjima prijateljske nam EU , borbi protiv tajkuna ,nacionalnoj svesti … Čvrsto sam ubeđen da ako oni dođu na vlast ,politika ostaje ista kao dosad.

  39. Avatar

    Пред нама је МонгомериЈАДА,која је произвела СРПСКУ НАЗАДНУ СТРАНКУ (снс) и ТО је њезин , послије КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
    “ујдурме” , највећи успјех ! Но , недајмо се ! Враћање Делића КОРЈЕНИМА је наш НАЈВЕЋИ успјех , а њихов НАЈВЕЋИ неуспјех ! Светосавска Српска Православна Црква као христолика , хришћанска црква , има у своме учењу и ЉУДСКО ПОКАЈАЊЕ , за то служи исповједање пред свештеником , а ово “исповједање” брата Божидара Делића (не ни друга,не ни господина,не ни генерала – него само брата по националној и вјерској припадности јер вјерујем да је крштен , па ово могу написати да га не увриједим !) не пред свештеником као представником цркве , него пред црквом ( јер се црквом у христоликом учењу назива народ који чини Цркву , а што ми црквом називамо једну грађевину то је дуга прича ! ) НАРОДОМ ОТВОРЕНО , ЈАВНО , СА НАВОЂЕЊЕМ РАЗЛОГА ГРЕШНОСТИ , НАЈПОШТЕНИЈА ИСПОВЈЕСТ , ПОГОТОВО ШТО ЈЕ ИЗ ЊЕ ВИДЉИВО ПОКАЈАЊЕ И МОЛИТВА ЗА ОПРОШТАЈ ! Ја , нисам свештеник , нисам службено црквено лице , али сам припадник Светосавске Српско Православне Вјере коју папа и Ватикан прогањају од 1054 године када је папа са варварима запада ( францима,келтима,англима,вандалима,алеманима и др. ) због говора на чувеном Сабору приликом проглашења деспота Стефана Немањића за првога Српског краља – СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ – гдје је Св.Сава пред црквеним великодостојницима Српске Православне цркве и Српским велможама оцртао и приказао право лице Римокатоличке цркве , Ватикана и папе , као грешника који су
    укаљали ХРИШЋАНСКО УЧЕЊЕ – ИЗНЕВЈЕРИЛИ ХРИСТОЛИКОСТ – гдје је једна од странпутица било и ПОКАЈАЊЕ И ХРИСТОЛИКИ ОПРОШТАЈ !!!
    Највећи је човјеков успјех , када сам сагледа своје грешке , када их призна и када почне сам да исправља што је погријешио и неуморно ради на добробит људскога рода , а нарочито на добробит свеје Нације – Српске , и вјере ако је вјерник . Све што је српска назадна странка до сада учинила : Нож у леђа дојучерашњим сарадницима;без икакве програмске идеологије;без симбола;без истицања главних проблема српског Народа (Косово и Метохија,БиХ,
    и др.);без приказа енормних новчаних прихода;без указивања на даљу дјелатност у будућности;покушаји да се “начне” Устав Републике Србије , а све због Косова и Метохије…..важно је само почети “….чепркати” па ће све испасти како су спонзори замислили , али прво миотинг , осиромашеног и психички
    “полупијаног” српског Народа , да их И З А Б Е Р Е на изборима па
    онда га се још теже нама!

    М о н г о м е р и Ј А Д А
    —————————

    Ој! Србијо пуна наде
    што нам роди такве гаде
    да са Тобом сад владају
    док Народи пропадају

    Свака мајка дјецу гаји
    да будућност њена сјаји
    ја погреших јадна млада
    што вам дадох једног гада

    Родила сам неког ДОС-а
    без памети и поноса
    од њег наста досиЈАДА
    што окоти многог гада

    Размножи се гад до гада
    тако наста ТадиЈАДА
    што притисну АмерЈАДУ
    па опраси ДачиЈАДУ

    Тад грамзљива ДинкиЈАДА
    ождрјеби нам ЧедиЈАДУ
    што изазва ВучиЈАДУ
    и са њоме НиколЈАДУ

    НиколЈАДА,ВучиЈАДА окоти
    нам странку нову
    што је сада српском зову
    ал од старог матријала
    па се одмах уцрвала

    Српски народ гледа јаде
    ал издају препознаде
    па он странку њину нову
    сад назадном странком зову

    Кад то виђе ШутанЈАДА
    запиташе НАТО гада
    требал војска да пропада
    јер то тражи АмерЈАДА

    Тад позваше СлавицЈАДу
    да направи законЈАДУ
    па нек онај ЋелићЈАДА
    отпуже до Брисел града

    Тако наша СрбиЈАДА
    има власт од самих гада
    па се српски Народ нада
    да ће пропаст ТадиЈАДА
    и са њоме ДачиЈАДА
    ождребљена ЧедиЈАДА
    издајничка ВучиЈАДА
    уцрвана НиколЈАДА
    и грамзива ДинкиЈАДА
    послушничка ЂелићЈАДА
    прокурвана СлавицЈАДА
    разбојничка АмерЈАДА
    и колонјална ЕуроЈАДА
    па ће остат младост Српска
    и уклонит ЈАДА мрска
    Србе повест у слободу
    Православном Божјем роду !!!

  40. Avatar

    Djenerale Delicu ljudino, na vreme si provalio konvertite, velika prevara je u pitanju.Svaka cast na odluci!

    /valjda ce se objaviti post, neko cenzurise sajt ?

  41. Avatar

    Kako se danas SVESNO nezna ni šta je pravda ni šta je istina ni šta su nacionalni interesi to se i postupci aktera politike komađentarišu NAVIJAČKI u zavisnosti od afiniteta a u poslednje vreme primećujem i po naređenjima CENTRALA.Već sam negde napisao.General mora biti častan čovek.da bi bio dobar general.Političar mora biti loš karakter da bi se uspešno bavio politikom,kakvu danas promoviše zapad .Ja sam ovo što je general izneo u prilog svojoj odluci,kao neko ko nikada nije glasao SRS,primetio odmah po povratku VUČIĆA iz amerike.To više nije ona stranka u koju sam se i ja uzdao.Zato GENERALE ni po zemaljskim ni po nebeskim zakonima vi niste pogrešili.

  42. Avatar

    Zaboravio sam da dodam.Šteta koju je SNS nanela ,svojom pojavom,na političkoj sceni trajače duže nego SNS.

  43. Avatar
    Miloš Kikić

    Posle ovakve blamaže, častan čovek bi se jedino povukao iz politike. Pogotovu ako kaže da je svoje ambicije zadovoljio kroz profesiju kojom se bavio. A radikali će napraviti najveću grešku ako generala opet kooptiraju u rukovodstvo stranke. Pozdravili su povratak zabludelog sina i sada pravac opštinska organizacija kao običan član pa se iz baze bori za bolju Srbiju.

  44. Avatar

    Настало је ново доба које тражи нове људе (и нељуде),у њему се тешко снаћи,поготово ако ЧОВЈЕК жели да то остане.Тешко је због тога што је непријатељ ЧОВЈЕЧАНСТВА,не само против СРБА,него против свеукупног Планетарног живља,ОФОРМИО СТРУЧНЕ НАУЧНЕ ТИМОВЕ,СТРПАО ИХ У РАЗНЕ ИНСТИТУТЕ,ДАО ИМ ЗАДАТКЕ ДА СВОЈЕ ПОЗНАВАЊЕ ЧОВЈЕКА И ДРУШТВА УГРАЂУЈУ У ПЛАНОВЕ РАЗНИХ ПСИХОПАТОЛОШКИХ ГРУПА И ТИПОВА (БИЛДЕРБЕРГ И СЛ.)КОЈИМА ОНИ РАЗАРАЈУ ДРЖАВЕ,НАЦИЈЕ,ВЈЕРЕ,ИСХРАНУ,ЛЈЕЧЕЊЕ, ДОК И САМЕ СЕБЕ НЕ ПРОЖДЕРУ! Можда је најбољи примјер данас : Мароко,Алжир,Тунис,Либија,Египат,Бахами,Јемен,Оман,да не помињем наше народе који се већ кувају у њиховом казану и разне друге њихове подухвате само у последњих педесет година. Још је теже што човјечанство школујући те “заблудјеле овце у – научну мисао – са нагоном,инстинктом, (не МОТИВОМ који је увијек ољуђен!!!) ко ће боље и најбоље,па није важно шта,гдје и како.” често заслепљени изопаченим циљевима и сами не знају да против себе и свог потомства све то раде наопако и нехумано,а неки мисле да то чак раде на добробит људи.Десетине
    хиљада:психолога,психијатара,социолога,терапеута,правника и да даље не дужим,на жалост човјечанства,ИЗДАЛО је човјечанство јер не ради за човјечанство него против њега и за новац који не могу ни да потроше због обимности посла,који раде,ЗАБОРАВЉАЈУЋИ ПЛЕМЕНИТОСТ И ХУМАНИЗАМ ЗА ШТО СУ СЕ НА СТУДИЈАМА СПРЕМАЛИ И ЗАШТО СУ НАРОДИ СВИЈЕТА ЗА ЊИХОВО ШКОЛОВАЊЕ ИЗДВАЈАЛИ ЕНОРМНЕ КОЛИЧИНЕ КРВАВО ЗАРАЂЕНОГ НОВЦА! Ти зли (не)људи непријатељи човјечанства су као стоглаве але са хиљадама очију који увијек успјевају наћи подлогу своме злу !!! Тко је сада ПАПА (као непогрешиви) опростио Јеврејима,злочин према Исусу Христу, заборављајући да је преко тридесет година и Исус Христос био Јеврејин,и да када говоримо о Хришћанству мора да говоримо о Старом завјету,о Мојсију и низу других учења који су везани за моћну,дуговјеку и Богом дану нацију Јевреја , која је учинила много више него било која нација , за добробит човјечанства , повремено као и сви остали правећи грешке које се код сваке вјере послије покајања и поновног исправног рада опраштају за сва времена.Извитоперене Награде , колективима или појединцима , све више се одбијају јер су се претворије у своју супротност , примају их само они који помоћу тих награда хоће зло које су починили да на тај начин прекрију.На крају , поздрављам ! повратника ДЕЛИЋА , не зато што се вратио у много бољу Странку у којој је раније био , него зато што се вратио из Странке која је много гора од Странке у коју се вратио.Честитам му што је успео на вријеме да сагледа сва зла која та српска НАЗАДНА странка носи у својим декадентним оснивачима и букачима који је сада глорификују , а и сами виде , чују , читају гдје је и зашто похрањено зло које она носи у себи.

  45. Avatar

    Настало је ново доба које тражи нове људе (и нељуде),у њему се тешко снаћи,поготово ако ЧОВЈЕК жели да то остане.Тешко је због тога што је непријатељ ЧОВЈЕЧАНСТВА,не само против СРБА,него против свеукупног Планетарног живља,ОФОРМИО СТРУЧНЕ НАУЧНЕ ТИМОВЕ,СТРПАО ИХ У РАЗНЕ ИНСТИТУТЕ,ДАО ИМ ЗАДАТКЕ ДА СВОЈЕ ПОЗНАВАЊЕ ЧОВЈЕКА И ДРУШТВА УГРАЂУЈУ У ПЛАНОВЕ РАЗНИХ ПСИХОПАТОЛОШКИХ ГРУПА И ТИПОВА (БИЛДЕРБЕРГ И СЛ.)КОЈИМА ОНИ РАЗАРАЈУ ДРЖАВЕ,НАЦИЈЕ,ВЈЕРЕ,ИСХРАНУ,ЛЈЕЧЕЊЕ, ДОК И САМЕ СЕБЕ НЕ ПРОЖДЕРУ! Можда је најбољи примјер данас : Мароко,Алжир,Тунис,Либија,Египат,Бахами,Јемен,Оман,да не помињем наше народе који се већ кувају у њиховом казану и разне друге њихове подухвате само у последњих педесет година. Још је теже што човјечанство школујући те “заблудјеле овце у – научну мисао – са нагоном,инстинктом, (не МОТИВОМ који је увијек ољуђен!!!) ко ће боље и најбоље,па није важно шта,гдје и како.” често заслепљени изопаченим циљевима и сами не знају да против себе и свог потомства све то раде наопако и нехумано,а неки мисле да то чак раде на добробит људи.Десетине
    хиљада:психолога,психијатара,социолога,терапеута,правника и да даље не дужим,на жалост човјечанства,ИЗДАЛО је човјечанство јер не ради за човјечанство него против њега и за новац који не могу ни да потроше због обимности посла,који раде,ЗАБОРАВЉАЈУЋИ ПЛЕМЕНИТОСТ И ХУМАНИЗАМ ЗА ШТО СУ СЕ НА СТУДИЈАМА СПРЕМАЛИ И ЗАШТО СУ НАРОДИ СВИЈЕТА ЗА ЊИХОВО ШКОЛОВАЊЕ ИЗДВАЈАЛИ ЕНОРМНЕ КОЛИЧИНЕ КРВАВО ЗАРАЂЕНОГ НОВЦА! Ти зли (не)људи непријатељи човјечанства су као стоглаве але са хиљадама очију који увијек успјевају наћи подлогу своме злу !!! Тако је сада ПАПА (као непогрешиви) опростио Јеврејима,злочин према Исусу Христу, заборављајући да је преко тридесет година и Исус Христос био Јеврејин,и да када говоримо о Хришћанству мора да говоримо о Старом завјету,о Мојсију и низу других учења који су везани за моћну,дуговјеку и Богом дану нацију Јевреја , која је учинила много више него било која нација , за добробит човјечанства , повремено као и сви остали правећи грешке које се код сваке вјере послије покајања и поновног исправног рада опраштају за сва времена.Извитоперене Награде , колективима или појединцима , све више се одбијају јер су се претворије у своју супротност , примају их само они који помоћу тих награда хоће зло које су починили да на тај начин прекрију.На крају , поздрављам ! повратника ДЕЛИЋА , не зато што се вратио у много бољу Странку у којој је раније био , него зато што се вратио из Странке која је много гора од Странке у коју се вратио.Честитам му што је успео на вријеме да сагледа сва зла која та српска НАЗАДНА странка носи у својим декадентним оснивачима и букачима који је сада глорификују , а и сами виде , чују , читају гдје је и зашто похрањено зло које она носи у себи.

  46. Avatar

    Miloše, po toj tvojoj analogiji, generalu predlažeš da bude običan član,ja bih u krajnjoj konsekvenci predložio da bude profesor na nekom univerzitetu (jer je i bio), da predaje strategiju, tema njegove doktorske disertacije je strategija. Međutim šta bi predložio za Nikolića, evidentno je da će se ta partija raspasti, logična analogija u tom razvoju teze da Nikoluć radi ono što zna(nije za penziju) a to je nešto oko pogreba.Nije general došao u SRS ni SNS kao kaplar a Nikolić jeste kao razvodnik, moraš tu naperaviti distinkciju.
    General je iskren i pošten čovek koji je puno zla savladao u svom životu, greške se takvim ljudima praštaju i daje podrška , sa novim iskustvom general Delić će biti čovek Srbije!

  47. Avatar

    Da bi general bio profesor, mora se prvo srusiti ne samo vlast, nego i pogubna *ideologija* anarho kapitalizma,, koja je *penzionisala* respektivan Srpski kadar…mnoge od njih utamnicila, sto su pak, na neki nacan sami krivi. Strani faktor im je usao mozak, dzigericu, a i sami nisu voleli da OZNZA sve dozna…, kasno su DOZNALI, i nisu se pameti DOZVALI.

  48. Avatar

    Da je general, slusao svoje profesore, bilo bi drukcije…ali…hm,
    …………………………………………………………………………………………………………………….
    Rođen je 17. studenog 1903. u Slapnom, kod Ozlja. Zajedno sa još jedanaestero braće odrastao je u seljačkoj obitelji. Osnovnu školu završio je u Malom Erjavcu, gdje je pohađao školu za stolarski zanat. Nakon završetka škole se zaposlio u Karlovcu gdje je započeo rad u revolucionarnom radničkom pokretu. Sudjelovao je u štrajku karlovačkih radnika, zbog čega je 1922. uhićen i zatvoren u Karlovcu. Poslije izlaska iz zatvora, zaposlio se u Zagrebu, gdje je nastavio revolucionarnu djelatnost. Nakon odsluženja vojne obveze, na poziv svog brata, odlazi u Kanadu. U Kanadi se povezuje s radnicima sklonim revolucionarnom djelovanju, međutim uskoro biva otkriven te 1929. zbog svoje aktivnosti je protjeran u Meksiko. U Vera Cruzu je u svibnju iste godine, postao član Socijalističke partije. Godine 1931. je boravio u Panami i tu se posebno istakao u sindikalnom radu. Kao povjerenik sindikata u tvornici namještaja, sudjelovao je u prosvjedima radnika, zbog čega ga je panamska policija protjerala iz te zemlje. Zatim odlazi u Kolumbiju gdje ponovno nastavlja borbu za prava radnika. 1932. sudjeluje u velikim radničkim prosvjedima u Porto Carteheni, pod izrekom : “Hoćemo rada! Hoćemo kruha!”. Zbog svojih aktivnosti bio je ponovno protjeran nakon čega odlazi u Ekvador. U gradu Quito se povezuje sa socijalističkom partijom naziva “Porobljeni narodi Južne Amerike, ujedinite se !”, koju je vodio Domingo Romero Teran. U proljeće 1933, sudjeluje u topničkim formacijama u trinaestodnevnoj radničkoj revoluciji, koja završava porazom, pa bježi na Oriente, gdje kratko vrijeme radi kao ispirač zlata na rijeci Napo.

    Godine 1934, preko Perua i Čilea odlazi u Argentinu, gdje je radio na izgradnji drvenih mostova u nacionalnom parku u San Carlo de Bariloce. Tamo se upoznao sa mnogim borcima za radnička prava i programom Komunističke partije, čiji član postaje iste godine. Bio je aktivan i u radu internacionalne sindikalne organizacije i član “Crvene pomoći”. Krajem 1936. odlazi, kao dobrovoljac, u Španjolsku i sudjeluje u građanskom ratu, na strani republikanaca. U revolucionarnoj španjolskoj vojsci je bio diverzant, a poslije završenog tečaja i instruktor diverzantskih jedinica. Godine 1938. postaje savjetnik 133. diverzantske brigade na Estramaduri, a zatim, do završetka rata, prevoditelj u ruskoj ambasadi u Valenciji. Poslje neuspjeha Španjolske revolucije bio je zatočen u koncentracijskim logorima u Francuskom Ardelesu i Girsu.

  49. Avatar

    Kako bih volela da vam verujem ali prosto ne mogu.Kako se neka ideja neki ideal može graditi sa kradjom od samog starta ?Znali ste vi od samog početka kada ste formirali novu poslaničku grupu da ćete ukrasti radikalima mandate.Čak i da je sve bilo tačno što ste pričali trebalo je da svi izadjete iz SRS a onda se pošteno borite za svoja uverenja .Ovako vi ste pokušali da rezbijete radikale pa pošto niste uspeli sada se kajete.Hrišćanski je praštati ja vam opraštam ali molim Šekija i radikale da se čuvaju!SRS jedina ima hrabrosti da kaže sve što misli o globalizaciji ,EU,Americi i svima koji rade protiv interesa ovog napaćenog naroda!Jedini su ostali dosledni u tome sve ove godine .Verujem da ste dobro izvagali sve kada ste tako pompezno objavili da se general vratio .Više bih mu verovala da je bar na neko vreme izašao iz politike a svoj mandat vratio radikalima .Tada bi po meni pokazao svoje poštenje i iskupio se.

  50. Avatar

    Grudvama na narodnog heroja

    Velimir Radičević Veco (97) jedan je od poslednjih živih sa spiska od 1.322 narodna heroja, koliko ih je imala SFRJ. Bio je u najvažnijim bitkama, odlikovan gomilom priznanja, ali je doživeo da mu neki novi „bombaši” zasipaju prozore
    1

    Svako vreme ima svoje heroje, a heroji to vremena što im je naklonjeno, dok ne dođu ona koja obesmisle i ponize sve za šta su stradali. A neumitno dođu, prevrnu istoriju naglavce i satru jednako žito i kukolj, bez razlike i pardona. Po principu prekih sudova razrežu i ljudima i ideji i žrtvama, promovišući nove heroje, dok i njima ne presudi rok važenja na koji su oročeni…
    Da je drugačije, ne bi obesna mlađarija danas grudvama zasipala okna na prvom spratu zgrade u Hadži Ruvimovoj ulici, na beogradskom Vračaru. Možda bi se s pijetetom stišala dok sitne noć pod prozorom sobe u kojoj bolećivi starac uz lupu i naočare iznova prelistava zbornike i monografije, tiho pobrajajući imena drugova kojih odavno nema, dok ih traži na fotografijama.

    Znaju li uopšte ko je Velimir Radičević Veco, heroj vremena u kojima su im stasavali roditelji, il’ roditelji njihovih roditelja? Znaju li kako izgleda lenta Narodnog heroja i šta uopšte predstavlja, dok tih 97 leta žive istorije, nogu pred nogu gazi trotoar, umoran od negdašnjeg forsiranja Pljevlja, Prozora, Konjica, Neretve, Sutjeske, Zelengore, Knina…
    – Ne znaju, naravno, ali za to su ponajmanje ona kriva – pomirljivo veli Olga, kći jednog od poslednjih živih Narodnih heroja Drugog svetskog rata, trudeći se da nikome ništa ne zameri, niti koga osudi zbog današnjeg odnosa, ne prema ocu, već ideji, ideologiji za koju joj se otac borio.
    – Ma, pušti to! Ja se ni onda nijesam busao s lentama i ordenima, pa ne moraju ni danas da mi odaju počasti, ali moraju s poštovanjem da se odnose prema onima koji su ostavili kosti za slobodu, a koji su ovo odličje zaslužili mnogo više i od mene i od mnogih koji su ga okačili oko vrata, a kojima se ni ime više ne pominje – još iz starine bije oštri ton zetskog gorostasa, iz sela Goričani u kojem su majke još po rođenju muške dece znale da će doći dan da za njima zaleleču i zakukaju. Nije bilo rata u kojem nisu među prvima ustajali na oružje…

    – Ne, vala! Pa smo se tako i 1941. digli na ustanak prije nego li je i zvanično objavljen – ote se glas dvadesetsedmogodišnjaka iz starine koji se pričom već vratio u ustaničku Zetu, mada je svoje vojevanje počeo godinama pre tog rata.
    – Član partije sam od 1936. godine, a ’37. sam pokušao sa grupom drugova da se domognem Španije i pomognem revolucionarima u građanskom ratu, ali je naša namera osujećena, brod kojim smo krenuli put fronta presretnut i mi pohapšeni. Poslat sam na robiju, pa me je i 27. mart 1941. zatekao u logoru u Sremskoj Palanci, koji je odmah po izbijanju demonstracija u Beogradu raspušten, a mi pohitali kućama da se dohvatimo oružja i udarimo na dušmane! Baš tih dana došao mi na prag jedan žandarm noseći poziv za mobilizaciju, a ja ga mršnem i kažem: „Znam ja bolje nego ti đe mi je ratni raspored, i nećeš me ti učit kako ću se borit za ovu zemlju”, pa pravac u šumu sa drugovima – a među drugovima sve čuvena imena revolucije, s kojima je Vladislav još iz školske klupe i SKOJ-evskih dana maštao o utopiji koja se nazirala s vrha nišana: Budo Tomović, Vlado Božović…
    Jedna od prvih i svakako u to vreme najvećih bitaka u kojoj je Velimir, uz starijeg brata Dušana, jurišao u prvim redovima bila je ona za Pljevlja, iz koje su uz ogromne gubitke izašli kao pobednici.
    3
    Skromnost – Išao je pešice na posao i nikada nije potezao veze
    Iako su mu 1948. predlagali da se demobiliše i posveti partijskoj karijeri, Velimir je odbio, insistirajući da se nađe u prvim redovima ukoliko Istočni blok udari na Jugoslaviju zbog rezolucije Informbiroa. Posle nebrojeno prekomandi penzionisao se kao general-potpukovnik u komandi Prve armije. Koliko nije mario za pripadajuće privilegije svedoče reči ćerke.
    – Kad god je išao na proslave, orden bi nosio u džepu dok ne dođe tamo, i stavljao ga tek koliko mora, kao i ostale kojima je odlikovan. Nikada nije koristio službeni automobil, išao je pešice na posao, i nikada ništa nije završio preko veze. Majka i on su brata i mene vaspitavali da ne smemo da se izdvajamo od ostale dece i da ni po koju cenu ne smemo da zloupotrebimo to što nam je otac cenjen i uticajan. Na zaposlenje sam kao diplomirani stomatolog čekala godinama jer nije hteo da urgira, a podstanar sam bila duže od decenije, jer mu nije padalo da potegne veze i obezbedi stan za nekoliko minuta – naglašava Olga, ćerka jednog od poslednjih živih narodnih heroja, sa spiska od nekadašnjih 1.322 koliko ih je imala SFRJ.

    – Pokušavali su da me kao SKOJ-evskog rukovodioca odgovore od učešća u borbi, ali nijesam hteo ni da čujem. Zar dok mi drugovi ginu ja u pozadini da vodim politiku? Odbijem naređenje i u boj! Poslao me posle bitke u Rudo da podnesem izveštaj Vrhovnom štabu o učinku, kad tamo u toku formiranje legendarne Prve proleterske brigade. Kumim i molim generala Arsu Jovanovića da me primi u nju, a on veli: „Ne, vala, nego ćeš se vratit u Crnu Goru da sačekaš formiranje ostalih brigada i njima se pridružiš! Valja će im takav borac ko hleb”, pa tako i učinim. Od manjih formacija sačinismo Podgoričko-zetski odred, a nešto kasnije i čuvenu herojsku Petu crnogorsku brigadu – ovde zastade, pogleda nas ko da pita da li znamo čije će ime da prevali preko usana, i znači li nam nešto, u vremenima kada malo šta ima istinsko značenje.
    – Pod komandom Save Kovačevića, najhrabrijeg borca kog sam upoznao i jednog od najboljih ljudi koje je revolucija imala – reče odsečno, da zagrmi sobom i da dobro zapamtimo to ime.
    Pamtimo. Poslednja smo generacija kojoj je petica iz muzičkog zavisila od poznavanja opusa narodnooslobodilačkih pesama.

    – Pamtim da nas je pred prelazak Sutjeske okupio i rekao: „Drugovi, noćas ćemo gaziti Sutjesku! Biće teško, ali verujem u svakog od vas i znam da možemo”! I bio je u pravu; bilo je teško i uspeli smo, ali izgubismo takvog junaka komandanta Savu – omekša mu i utiša glas, kao da još kleči kraj mrtvog komandanta pokušavajući da ga dozove.
    Upravo je Velimir Radičević bio jedan od prvih koji su dotrčali do palog vojskovođe, i sa još petoricom saboraca satima branio mrtvo telo komandanta da ne padne u ruke Nemaca.
    – Dogovorili smo se da mu skinemo komandantske oznake s rukava, da ako izginemo Nemci ne otkriju koga su ubili, i ne iživljavaju se na mrtvom heroju, pokazujući ga kao najznačajniji trofej – opet utihnu starina, nesta u lamentu za komandantom, bratom kog nije pošteno stigao da ožali na Neretvi dok mu je držeći položaj sklapao oči, ocem Vasilijem za kojeg je stigao glas da su ga u Podgorici streljali četnici, i majkom Milicom kojoj je morao da odnese crni glas o sinu i suprugu.
    Za Sutjeskom, kao borac na glasu koji je za svoje rane i jurišanja korak ispred drugih već bio odlikovan ordenom za hrabrost, Velimira upućuju u prateći bataljon Vrhovnog štaba, za zamenika komesara čete koja je brinula o bezbednosti najviših ličnosti partije i NOR-a.

    – Upućeni smo u Jajce, da obezbeđujemo Vrhovni štab i delegate Drugog zasedanja AVNOJ-a! E, tad sam se prvi put u ratu iskreno uplašio, ali ne od borbi, već od odgovornosti koju sam dobio. Sreća, u svakoj situaciji, dilemi i odluci našao mi se drug Marko, odnosno, Aleksandar Ranković, koji me je više nego očinski savetovao šta i kako da činim, i podržavao u odlukama koje sam donosio. Pričaju i pišu sad svašta o njemu, ali ja vam tvrdim da je reč o velikom junaku i časnom čoveku. Tito nije imao većeg prijatelja od njega, ali su mu drugi smestili te sramne optužbe zbog kojih je postradao ’66, ali sam ubeđen i da mu je Tito sačuvao glavu posle toga, jer da su se drugi pitali, verujem da bi ga pojeo mrak – pretrčavamo poslednje dve godine rata, Velimirove rane, pale saborce, borbe u Dalmaciji, bitku za Knin, ne bi li se obreli u tek oslobođenom Beogradu, u kojem je kao odlikovani partizanski potpukovnik ušao sa legendarnim generalom Petrom Drapšinom.

    – Pozovu me u današnju „Maderu”, u kojoj se u to vreme nalazio Centralni komitet, i Krsto Popivoda mi saopšti da sam raspoređen u Oznu. Pogledam ga, otpozdravim i kažem: „Vidi, Krsto, hvala tebi na ponudi, ali niko mi u familiji nikad nije bio špijun, pa neću ni ja! Svestan sam značaja te službe, i znaš da ću sve učinit za našu revoluciju, daću i život ako ište, ali u Oznu ne mogu i neću”! Naljutio se Krsto ko ris! Ko je tad smeo da kaže ne Ozni i pošalje me kod Rankovića, što mi je, ubeđen sam i spalilo glavu. Marko me je dobro znao još iz rata, nije mi zamerio, ali me je rasporedio u KNOJ (Korpus narodne odbrane Jugoslavije, preteča vojne obaveštajne službe prim. aut.), prvo u Kragujevac, a potom u Zagreb. Tu je moja jedinica izvela najznačajniju akciju, ravnu onoj hvatanja Draže Mihailovića. Presreli smo ustaškog kurira, propisno ga pritegli da oda šifre i lokacije na kojima se kriju zlikovci, i uspeli da namamimo u zamku i pohvatamo krvoloke Ljubu Miloša i još nekolicinu Pavelićevih najkrvavijih koljača – seća se deda Velimir, jedino se ne sećajući čime je zavredio najznačajniji orden Drugog svetskog rata.

    Zapravo zna, ali toliko beži od toga da se to ističe u priči, uporno ponavljajući da su ga ponajviše zaslužili oni nepomenuti kojima su kosti još razasute na znanim i neznanim bojištima. A zaslužio ga je zbog „posebnog isticanja u borbi i pokazane hrabrosti”, idući glavom tamo gde mnogi nisu smeli ni nogom. Vođen tim kriterijumom drug Stari je i potpisao ukaz 1951. godine, kada je na skromnoj svečanosti u Belom dvoru Velimiru i još petorici boraca prebacio lentu preko vrata.
    – Bili smo njegovi gosti na ručku i nazdravili crnogorskom lozom – u ovoj je rečenici narodni heroj Radičević sabrao sve što ima da kaže o privilegiji koja je nekad značila sve, a danas ni toliko da neki novi „bombaši” grudvama zaobiđu prozore njegovog stana. Heroji tog vremena za njih su tek starci sa nekakvim kolajnama oko vrata, ni približno vrednim „kajlama” koje krase današnje „heroje”.

  51. Avatar

    Priveden mladić koji je nosio plakat sa likom Mladića

    Policija je danas u centru Beograda privela mladića koji je nosio veliki pano sa zalepljenom slikom haškog optuzenika Ratka Mladića, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu unutrašnjih poslova

    Taj mladić je priveden nešto posle 14 sati, u Čika Ljubinoj ulici, i potom je predat nadleznom sudiji za prekršaje, navode u MUP-u.

    Privedni je na velikom trasparentu nosio zalepljenu sliku haškog optuženika u vojničkoj uniformi, a na licu mesta bilo je pet do šest policajaca.

  52. Avatar

    U školu išao sa nožem u rancu

    Penzionisani general Božidar Delić, koji se nedavno iz SNS-a vratio među svoje radikale, otkriva detalje detinjstva provedenog u Đakovici i zašto je smenjen petog oktobra
    s
    Delić tokom studiranja na Vojnoj akademiji
    Na početku karijere… Delić tokom studiranja na Vojnoj akademiji

    Kada je u aristotelovskom stilu Božidar Delić (56) u jesen 2008. saopštio da voli Vojislava Šešelja, ali da mu je Srbija važnija, te da zato odlazi u naprednjake Tomislava Nikolića, jasno je bilo da radikali odlaze ispod cenzusa.

    Nedavni povratak jednog od omiljenih generala Slobodana Miloševića u radikale za mnoge su zvona koja najavljuju povratak Šešelja u Srbiju. Delić za Press kaže da je postupio u skladu sa savešću i patriotskim duhom, navodeći da mu je kod naprednjaka zasmetalo to što stranka postaje privatna organizacija pojedinaca i što se Kosovo i Metohija retko pominju u političkom delovanju. A Delić je rođen u Metohiji, koja je za njega svetinja. Tamo je odrastao, ratovao…
    Božidar Delić
    Dobar đak… Lepo mi je išla škola, pa sam treći i četvrti razred završio za jednu godinu

    – Rođen sam i odrastao u selu Ljubunar pored Đakovice, koga smo mi Srbi prekrstili u Petrovac, po kralju Petru. Najstarije sam muško dete u porodici u kojoj je bilo osmoro dece, tako da sam najteže poslove, kao što je oranje, od malih nogu radio. Ali, nismo gladovali, već su sva deca mog oca odškolovana. Lepo mi je išla škola, pa sam treći i četvrti razred završio za jednu godinu, a gimnaziju sa 17 – počinje životnu priču Božidar Delić.

    – Upravo pri odlasku u nekoliko kilometara udaljenu školu, spoznao je šta je suživot sa Albancima i maltretiranje zato što si Srbin, te zato kaže da zadržava pravo da ih naziva Šiptarima.

    – Da bismo stigli u školu, prolazeći kroz albanska naselja, morali smo svakodnevno da se bijemo. Tretirali su nas kao građane drugog reda. Nikada nije to bio odnos jedan na jedan, nego petoro-šestoro starijih na dvojicu. Nikada kući nismo smeli da govorimo da se bijemo jer smo se bojali da neko od naših ne krene u osvetu. Ali sam uvek u školskom rancu imao lanac od bicikla ili nož – priča Delić i priseća se najružnijeg đačkog iskustva sa albanskim susedima:

    – Svakodnevno mi je jedan od njih, star možda oko 40 godina, prolazivši pored mene biciklom, psovao majku srpsku. Jednoga dana sve mi se smučilo. Stignem ga, uhvatim za korpu od bicikla, on izgubi ravnotežu i padne na glavu. Kada je ustao, namračio se, mislio sam da će me ubiti. Počeo sam da bežim preko neke vode. Ja u čizmama, on u opancima. Krvnički me je jurio da me ubije. Naleteo sam na bodljikavu žicu, proleteo kroz nju, a on jureći naleteo vratom na nju. Okrenem se i vidim ga kako pada. Posle tuda nisam mesecima prolazio – dodaje Delić.

    Vojnikova reč – zapovest

    U Vojsku se zaljubio još kao dečak i stalno je strahovao da li će ga primiti na akademiju.

    – U Đakovici je bilo puno vojske, pešadije i graničara. Po ceo dan sam bio sa vojnicima. A vojnikova reč za mene je bila svetinja. Kad vojnik kaže da je žedan, ja u jednom dahu pretrčim tri kilometra i vratim se sa flašom.

    Kao odličan student Vojnu akademiju je završio u 21. i odmah dobio posao u Bileći. Posle dve godine postao je komandir čete, a iste se godine i oženio devojkom iz Kosovske Mitrovice, koja mu je rodila tri ćerke:

    – Posle Bileće poslali su me na Vojnu akademiju, gde me zatekao rat 1991. Hteo sam u Bileću, ali mi nisu dali. Kao dobrovoljac odlazim na dubrovačko ratište, na teritoriju preko koje je rat prešao, na zgarište. Posle devet meseci vratio sam se unapređen u potpukovnika. U Bileću sam otišao u aprilu 1993. i jedno vreme bio sam načelnik štaba bilećke brigade. Rekao sam: „Ako čujem da prva puška na Kosovu pukne, ja odoh” – dodaje Delić, koji je u Prizren poslat u julu 1996:

    – Situacija je već bila teška, puna incidenata. Tokom 1998. učestvovao sam u 30 borbi sa teroristima. Imao sam sjajne starešine i vojnike. Te godine poginula su mi četiri vojnika i četvorica starešina. Sa mnom u borbi nijedan vojnik nije poginuo – kaže Delić.

    On otkriva da je šest puta upadao u zasedu.

    – Bio sam sa svojim vojnicima 24 sata i kada sam se vraćao u kasarnu, presretnu me i kažu da deo puta nije obezbeđen. Kažu mi da sačekam da se ponovo obezbedi, što znači da se digne desetine tenkova, vozila, vojnika. Zbog mene, mog vozača i dva prazna vozila. Kažem im: „Nemojte”. Krenemo i ubrzo čujem kako se iz blizine ispaljuje ručni bacač. Odjednom blesak pored auta, pa protivavionski mitraljez, koji ima 105 metaka u kutiji. Čuju se i puške. Bežimo do neke kuće. Komandujem: „Koči i iskači.” Otvaramo vatru da bi prošla dva naša vozila. Uskačemo u vozilo i stižemo do naše vojske. Preživeli – dodaje Delić.
    Božidar Delić oduvek želeo da bude vojnik
    Ispunio san… Božidar Delić oduvek želeo da bude vojnik

    On dodaje da mu je veća muka bila da za zasede ne sazna načelnik GŠ Nebojša Pavković i ljuti se što je išao bez obezbeđenja.

    – Kosovo sam napustio 14. jula 1999. Poslednji sam vojnik koji je napustio Metohiju. Moji konvoji su odlazili danima. Ostao sam sa dvoje ljudi. Otišao sam da izvučem majku koja je ostala u rodnom selu. Išao sam 36 kilometara neobezbeđenim putem. Pridružio mi se prijatelj iz MUP-a koji me je presreo oklopnim vozilom. Kada sam došao, moja kuća je bila opkoljena. U roku od pet minuta pokupili smo majku i jednu snaju i oružje koje je bilo u kući. Otišli smo bez borbe – dodaje Delić.

    S Miloševićem u Hagu

    On kaže da je tada poslednji put video svoju kuću i imanje:

    – Kuća je ubrzo srušena do temelja. Šume koje su 55 godina čuvane, posečene su. Imali smo 12 hektara pšenice. Gledao sam, rodila je bolje nego ikada. Mehanizaciju su pokrali – dodaje Delić.

    Petooktobarske promene zatekle su ga na funkciji komandanta Beogradskog garnizona.

    – Zamereno mi je da hoću da upotrebim tenkove protiv demonstranata. Imao sam dvoje iznad sebe i nije bilo naređenja da krenemo. Ja sam palio tenkove da bi držao tenziju, ali ne da bi krenuo. Zbog toga je Pavković morao da me smeni. Sklonio me je od očiju javnosti u Kopnenu zonu bezbednosti. Kada je prošla bura, vratio me je u Generalštab, gde sam i dobio ukaz o penzionisanju 2005. Protiv toga se još borim sudskim putem.

    Godinu posle penzionisanja proveo je u Haškom tribunalu, gde je bio svedok odbrane:

    – Proveo sam sa Miloševićem šest dana. Trebalo je da pređemo 900 pitanja, a nismo ni šestinu prešli. Tih dana lagali su ga da treba supruga Mirjana da mu dođe u posetu i on je samo na to mislio. Bio je nervozan, telefonirao, pitao šta se dešava. Obmanuli su ga. Pitao sam ga, pa kako ću da svedočim kada se nismo pripremili, a on meni: „Samo istinu, generale” – zaključuje Božidar Delić.
    Vojislav Šešelj
    Stari prijatelj… Vojislav Šešelj

    Zgrešio… Predsednik radikala mu poslao poruku iz Haga

    Šešelj mi traži pare za članarinu

    U političke vode Božidar Delić zvanično je ušao posle smrti Slobodana Miloševića, za čiju sahranu je bio jedan od članova organizacionog odbora. Posle povratka iz SNS-a u SRS kaže da se oseća rasterećeno i opušteno. Kada se čuje sa Vojislavom Šešeljom, zbijaju šale:

    – Čujemo se skoro svakoga dana. Obično se uključi na neki sastanak. Pita: „Jeste li tu?” Odgovaramo: „Jesmo.” A on: „Je li Božo tu?” Pa dodaje Voja: „Pozdravlja te, Božo, general Vladimir Lazarević koji me dve godine ubeđuje da je Boža pametan i da će shvatiti da je pogrešio. Taman sam počeo da gubim nadu, a ti se vratio gde ti je mesto. Nego da platiš, Božo, radikalsku članarinu i za ove dve godine dok si bio grešan, da ti ne prekidamo stranački staž.”

    – Eto, to vam je Voja, uskoro će on nazad pa će sve biti bolje – zaključuje Delić.

    Danijela Isailović

  53. Avatar

    Лажоманија – Луне,пратим много коментара “војводе Лунета” (можда му није познато да се на челу Четничког покрета Краљевине Југославије малазила личност којој је било име ЛУНЕ !!!) и већ сам једном реаговао,али сам водио рачуна да је “Србин” па тек онда,партизански борац,можда комуниста који је био љубитељ комуњара.Но,опет му се обраћам као Србину,али не ономе под наводницима,јер много доприноси да овај часопис који брани Србију и српски Народ,свим снагама са преосталим сачуваним српством у ЛУНЕ-товом унутрашњем бићу очува српство.Међутим не могу да му не ставим следеће примедбе : 1.Поштујем партизанског борца Велимира Радичевића и нека нам живи ВЕЉО,а нека родитељи комшије не наговарају дјецу да му грудвама снијега ударају у прозоре јер он то није заслужио,он је био и остао Србин борац против фашизма под партизанском капом.А што он,као ни Луне,нису успјели да схвате како су били из СРПСТВА ИЗВЕДЕНИ
    као што је био изведен и СРПСКИ АБАЏИЈА Александар Ранковић,то је проблем менталне социјабилности и комесарске лудијабилности.Да је била на побједничком постољу Југословенска војска у Отаџбини (ЈВУО-Четници),и да Черчил (као и Блер)није водио више рачуна “о интересима Енглеске и капитализма” него о пријатељству са људима који су 27 марта 1941 год.у Београду,а касније 13.маја 1941 год.на Равној Гори изашли да се прикључе са Енглезима у борбу против фашизма,док су комуњаре Југославије заједно са руским комуњарама пактирали са Хитлером,ДРУГАЧИЈИ БИ БИЛИ ДАНАШЊИ ДАНИ,и неби било како народ каже:”после је…а,нема кајања!”Ми
    ЧЕТНИЦИ би признали 1945 године борбу око 83% Срба
    који су сачињавали партизанске одреде,јер њих се одрећи било би равно САМОУБИСТВУ СРПСТВА!!! Све рачунице послије побједе,побједничке рачунице,биле би сређене,јер је чак и наш,Четнички,командант Ђенерал Драгољуб-Дража Михајловић,био симпатизер Руса,а преко те симпатије и симпатизер руског режима више него енглеског – зато ЛУНЕ војводо,чувај нас Четнике од инсинуација,јер то нисмо ничим заслужили,ако комуњарске лажи одбацимо
    које о нама комуњаре преду готово седамдесет година!
    2.Посебно вријеђа поштене четничке борце (јер је било и непоштених!) кад њиховог Врховног команданта Ђенерала Драгољуба-Дражу Михајловића,ДАНАС ПОСЛИЈЕ ТОЛИКО САЗНАЊА,поредите са усташким злочинцем ЉУБОМ МИЛОШЕМ и његовим сарадницима,који су у Јасеновцу и на другим мјестима уништили 1,700.000 Срба што је пристао да призна и Ваш врховни командант Тито,за разлику од “усташе”,вашег генерала Фрање Туђмана.
    3.Твој податак о пријему у партију Велимира Радичевића 1936 а касније се јављају проблеми да га постављају негдје за руководиоца СКОЈ-а,нису довољно јасни – или си погрешио ненамјерно или као стари комуњара намјерно.Поздрав и да ми будеш здрав и весео са својом породицом и да ми поздравиш антифашистичког борца Велимира – може и са оним “Смрт фашизму-Слобода народу” !

  54. Avatar

    Slavoljube, srbomrze !

    Svojim stavom, da *ti*…*vi* odredjujete ko je srbin a ko nije, govori o svemu..ukljucujuci ne samo drugi svetski rat nego 1990-1995, ukljucujuci i *namicanje* pogodne situacije..dan danas, za otimanje ! vlasti.

  55. Avatar

    не сврстај четнике и партизане у један кош… То је увреда честитим Србима. Једини скотови у овој причи су они који су се одрекли себе да би постали браћа са усташама…и завршавали њихов посао
    ——————————————————————
    Prvi zvanični ustaško-četnički sporazum potpisan je u Mrkonjić-Gradu 25.aprila 1942. godine. Četnike je predstavljao Uroš Drenović, komandant četničkog odreda „Petar Kočić“, a NDH su zastupali predstavnici lokalne vlasti Mrkonjić-Grada. Sporazum je potpisan nakon konsultacija i dobivenih instrukcija iz ustaških vrhova iz Zagreba, a o čemu postoje nepobitni arhivski dokazi. Naime, poznata historičarka-povijesničarka Dr Fikreta Jelić – Butić iznosi dokaze da je poglavnik NDH dr Ante Pavelić, glavom i bradom, stajao iza svih ustaških dogovora sa četničkim vojvodama i komandantima. Ona je potvrdila da je dr Vjekoslav Vrančić, Pavelićev povjerenik kod Druge italijanske armije, još u martu 1942. godine, učestvovao na sastancima u Ljubljani i Opatiji, kojom se prilikom razgovaralo i dogovaralo o zajedničkoj borbi protiv NOP-a. Nakon sastanaka Vrančić je stupio u direktne kontakte i pregovore o ustaško-četničkoj saradnji sa četničkim glavešinama Dobroslavom Jevđevićem, Radmilom Grđićem i Novicom Kraljevićem. (Fikreta Jelić – Butić, Četnici u Hrvatskoj 1941 – 1945, Zagreb, 1986, stranice 108 – 114)

    Prema Dr Dušanu Lukaču, tekst tog prvog dokumenta precizira da će se ustaše i četnici zajednički boriti protiv „komunističke bande“, a da se pravoslavnom stanovništvu Grmeča i Podgrmečja garantira vjerska ravnopravnost i jednakost pred zakonom, te da će se sve akcije uništavanja „komunističkih bandi“, sporazumno planirati i izvoditi pod zajedničkim zapovjedništvom hrvatskih i četničkih oružanih snaga. (Dušan Lukač, Ustanak u Bosanskoj krajini, Beograd, 1967, stranica 431-432)

    Uskoro, tačnije 14.maja 1942. godine je komandant četničkog odreda „Manjača“, Vukašin Marčetić, u Banja Luci potpisao sporazum s predstavnicima vlasti NDH. Tim sporazumom četnici na prostoru Ključ-Varcar Vakuf, kasnije Mrkonjić Grad, do rijeke Vrbasa i do rijeke Sane, izražavaju punu privrženost i odanost NDH i slažu se da na tom prostoru organi hrvatske vlast mogu potpuno neometano uspostaviti i provoditi redovnu vlast i upravu. (Dušan Lukač, Ustanak u Bosanskoj krajini, Beograd, 1967, stranica 434)

    Primjere Uroša Drenovića i Vukašina Marčetića slijedili su komandanti ozrenskog, trebavskog i zeničkog četničkog odreda koji su 28. maja 1942. godine, u okolici Doboja, sklopili sporazum s vlastima NDH o saradnji u borbi protiv NOP-a u Istočnoj Bosni. Sporazum sadrži sedam odredbi kojim se konkretno regulišu obostrane obaveze ustaških vlasti i četnika. Glavna odredba je da se prekidaju bilo kakva neprijateljstva između četnika, s jedne strane, te ustaša i domobrana, s druge strane.

    Kako je jačao narodno-oslobodilački pokret u Bosni i Hercegovini, ustaško – četnička saradnja je bila sve intenzivnija. Od kraja 1942. godine nije više bilo nikakvog sukoba između četnika i ustaša.

    Ustaško – četničko prijateljstvo i savezništvo ostalo je nepomućeno sve do kobne bitke na Lijevče Polju, koja se odigrala neposredno prije završetka Drugog svjetskog rata i koja je trajala od 30. marta do 8.aprila 1945. godine. Naime, sukladno ustaško-četničkom sporazumu bilo je, od strane Vlade NDH, dozvoljeno vojvodi Pavlu Đurišiću i vojvodi Petru Bačeviću da se izvuku dolinom rijeke Save do Zagreba, odakle bi nastavili prema Sloveniji, s ciljem i naređenjem đenerala Draže Mihailovića da se predaju, samo i isključivo, Amerikancima. Ustaški vrh je postavio uvjet da se četnici trebaju povlačiti u potpunom redu, ali taj dogovor nije ispoštovan. Naime, četnici su čitavim svojim putem ubijali civilno stanovništvo, bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost, pljačkali, silovali, palili, ostaljajući pustoš iz sebe. S druge strane, do ušiju doktora Ante Pavelića je dospjela informacija da četnički vrh oko vojvode Đurišića namjerava ispoštovati tajne direktive emigrantske Vlade iz Londona, sačekati da Nijemci napuste Zagreb, zauzeti grad, srušiti još formalno legalnu vlast NDH i predati se zapadnim saveznicima, te tako dokazati da su i oni k’o biva neka antifašistička vojska. Međutim, prevarili su se u računici i na Lijevče Polju su doživjeli katastrofalan poraz koji neki Srbi nazivaju Drugo Kosovo. O tom događaju se veoma malo pisalo i on je ostao potpuno zaboravljen. Srbijanski historičari su ga prosto pomeli pod tepih, jer bi i ta sekvenca bila na ponos “hrabrim četnicima”.

    Kako je prvi sporazum sklopljen u Mrkonjić-Gradu 25.aprila 1942. godine označio početak otvorene saradnje ustaša i četnika, tako je bitka na Lijevče Polju označila kraj te ljubavi iz interesa, a na račun partizana i od nikog zaštićenih bosanskih muslimana koji su u Drugom svjetskom ratu doživjeli prvi genocid. (Vladimir Dedijer i Antun Miletić, Genocid nad Muslimanima u Drugom svjetskom ratu, 1941 -1945, Zbornik dokumenata i svjedočenja, Svjetlost, Sarajevo, 1990) Doživjeli, a očigledno ništa se iz tog tragičnog iskustva nisu naučili. U

  56. Avatar

    Postene cetnike i borce niko ne vredja, posteni cetnici i borci su regulisali svoje odnose sa drzavom i drustvom posredstvom amnestije, koju je ponudio *abadzija* pobednik, Aleksandar Rankovic na predlog Slobodana Penezica Krcuna..o tome je bilo i u listu PECAT.

  57. Avatar

    oni su penzionisali Delica

    Vojska Srbije – Novosadski regruti prekobrojni
    Napravili ispraćaj, pa saznali da su pozvani greškom

    Veselje – Nesuđeni vojnici pravili veselja od po nekoliko dana, a onda im rečeno da je došlo do greške i da neće ići u vojsku
    1
    Oko sedamdeset regruta iz Novog Sada dobilo je pozive za služenje vojnog roka u martovskoj klasi, a onda im je u poslednjem trenutku javljeno da su prekobrojni, iako su neki od njih organizovali čak i ispraćaje!

    Opšti haos nastao je jer su regruti, pošto su dobili uredne pozive, odložili sve druge obaveze, napravili nove planove, a neki pravili i višednevne proslave s rodbinom i prijateljima. Naknadno im je javljeno da je došlo do greške i da će novu šansu za vojsku čekati u septembarskom roku.

    Veselje trajalo pet dana

    – Ovo je nečuveno! Moj unuk se prijavio dobrovoljno za vojsku, dobio je poziv za regrutaciju, prijavio se i proglašen je sposobnim. Dobio je poziv i rečeno mu je u koje mesto treba da se javi, a onda su nas obavestili da je u pitanju greška! – ogorčen je Đorđije S., koji je iz Crne Gore došao da isprati unuka N. S. u vojsku.
    2

    Za poslanike ima mesta

    Ja sam iz Crne Gore došao da unuka ispratim u srpsku vojsku kako dolikuje, da bi mi rekli da je greškom pozvan! A onda čitam da je poslanik otišao da služi vojsku i prve noći pobegao iz kasarne. Sramota, običan narod zamajavaju, a neki tamo fićfirić iz poslaničke klupe može da služi vojsku zbog reklame i tako uzima mesto nekom ko stvarno hoće da služi vojsku – ogorčen je deda jednog regruta, Đorđije S.

    On priča da je mladić dobio poziv za regrutaciju 8. februara, a trebalo je da se javi na prijem poziva i putnih troškova 21. februara. Prema planu, 1. marta je trebalo da se javi u kasarnu u Somboru.

    – Prvo smo napravili veselje povodom ispraćaja 19. i 20. februara u Crnoj Gori. Došao je njegov drugi deda iz Švajcarske, koji ga je častio novcem i obećao mu pet godina besplatnog letovanja pod uslovom da mu pošalje sliku u uniformi srpske vojske i razglednicu iz Sombora. Onda je napravio trodnevni ispraćaj u Novom Sadu. Došla je rodbina iz Nemačke, Švajcarske, Bosne i Crne Gore, zakupili smo restoran, rezervisali muziku… A onda – ćorak! Sada treba ljudima koji su častili vojnika da vratimo pare. Ili možda da kupi uniformu Vojske Srbije, da je obuče i fotografiše se. Ma, ovo je bruka i za nas i za Vojsku Srbije – očajan je Đorđije S.
    3
    Pečenje, muzika, restoran … Rodbina i gosti sve „odradili” kako dolikuje, ali vojnik ostao kod kuće

    U odeljenju za odnose s javnošću Ministarstva odbrane kažu da je u pitanju greška službenika u Vojnom odseku u Novom Sadu. Kako navode, u martovskom roku planirano je da se 500 kandidata uputi u centre za obuku za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, a na javnom konkursu prijavilo se 1.185 kandidata.

    Ministarstvo: Mi smo krivi

    – Nakon obavljenih lekarskih pregleda centri Ministarstva odbrane utvrdili su rang-listu prijavljenih kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, nakon čega su pozivali kandidate radi sklapanja ugovora i upućivanja u centre za obuku Vojske Srbije. U centre za obuku upućen je 501 kandidat – objašnjavaju u Ministarstvu.

    Oni dalje navode da je praksa da se za dobrovoljno služenje vojnog roka pozivaju samo osobe koje su izabrane na osnovu rang-liste i Plana za upućivanje na dobrovoljno služenje vojnog roka.
    4
    Ne veruje šta je dočekao … Deda Đorđije džaba pratio unuka

    – Nažalost, previdom vojnog službenika u Centru Ministarstva odbrane „Novi Sad” greškom je saopšteno svim kandidatima sposobnim za vojnu službu da će biti upućeni na dobrovoljno služenje vojnog roka u martovskoj klasi ove godine. Oni koji sada nisu upućeni u vojsku biće prioritetno razmatrani za upućivanje u septembarskom roku – navodi se u obrazloženju Ministarstva odbrane.

    Aleksandar Ivanišević,Novi Sad

  58. Avatar

    Покушавао сам да са “непријатељем” постанем пријатељ,због тога сам му чак дао име војвода Луне и тако окаљао име једног четничког војводе.Све што ти написа у овоме своме о четницима је оно што сте ви око седамдесет година прикупљали о нама којима нисте давали да нормално живимо,а камоли да ми кажемо коју ријеч да би допунили истину.Ја сам четник од 28.јуна 1942 год.из 6 чете (командир Драгоја Бенцун ликвидирале га комуњаре послије прогона нијемаца иначе до марта 1942 био командир партизанске чете.); 2 батаљона (командант Вељко Вуковић луквидирале га комуњаре,иначе командир партизанске чете до марта 1942.); Зеничког четничког одреда,командант Голуб Митровић,командант
    Зеничког партизанског ударног батаљона који је поражен од Озренских четника 1942 год.у фенруару,а
    који је спасио Светозара Вукмановића-Темпа и Тодора-Тошу Вујасиновића.Послије повратка пораженог
    Партизанског зеничког ударног батаљона у Бијеле Воде код Зенице.Срби,који су били око 90% борци Зеничког партизанског одреда,марта мјесеца 1942 извршили су “ноћни удар” и Зенички партизански одред – претворили у ЗЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД.У једној штали позатварали су комуњаре да би им се судило,али је стражар Недељко коме је у штали био затворен његов бивши газда Бошњак,по ноћи пустио их све заједно са Бошњаком и са њима побјегао,да би 1945 године појавио се у Зеници као партизански пуковник.Ја сам ову причу чуо од четника моје 6 чете у којој је било 28.јуна 1942 год.око 70 бораца четника од којих су око 60 бораца били бивши партизани.У Зеничком четничком одреду био сам до 1945 год.а онда сам приступио четницима војводе Павла Ђуришића који се са црногорским четницима и великим бројем породица повлачио из Црне горе коју сте ви,комуњаре,већ биле окаљале.Био сам пратилац потпуковника Захарија Остојића,алијас Чика Бранко до Старе Градишке.Прије нашег покрета преко Дервенте и Мотајице и спуштања преко ријеке Врбас код Србца у Лијевче Поље,Павле и Захарије разговарали су са Дражом који је био тада на Требави.Према казивању мога Команданта Дража је хтјео да ми останемо и водимо герилски рат,а Павле и Захарије су били да се пувучемо до Аустрије и тамо састанемо са Енглезима.Нису се споразумили и свако је отишао својим путем ми према Аустрији,а Дража преко Зеленгоре према Србији. Седам дана и ноћи водили смо тешке борбе са усташама и нијемцима,опкољени, у Лијевч Пољу крајем априла и почетком маја 1945 год.У селима Разбоју и (чини ми се још Кукуљама)био је штаб наше команде.Бранили смо црногорски збијег.Док су нас са десне стране ријеке
    Врбаса, близу Српца, за вријеме борби са усташама и нијемцима нападале јединице 16 Партизанске муслиманске бригаде.Павелићев сарадник Секула Дрљевић понудио нам је повољне услове да се предамо али то ми нисмо хтјели,пробили смо се према Козари и кренули према Словенији.Да даље не пишем и будем досадан,мене сте ви комуњаре заробили у Цељу у Словенији и стрпали ме у логор.Ја сам са својим пријатељем Димитријем Васињевићем побјегао у правцу Зенице и тамо четовао још док нисам пононо заробљен децембра 1945 год.Послије једног саслушања пуштен сам кући у Распоточје и наређено ми је да се редовно јављам ОЗНИ што сам ја чинио до јануара 1946 год.
    Ово су детаљи напабирчени по сјећању,али аутентични
    а не ко Твоји изведени из “истинитих комуњарских извјештаја и књига у којима сте лагали око 70 год.
    и многе наше побједе прописали себи!!!”О томе како сте ви сарађивали са нијемцима и усташама морали сте сами да напишете,први пута негдје 1976 годдине,
    оптужујући за ту сарадњу Велебита,Кочу Поповића и Милована Ђиласа,скривајући вашег Тита (ко је Броз још нико не зна)и правдајући се опет четницима као сарадницима окупатора !??? Док су се ваши квислинзи шетали по Загребу,ја сам се са Летећом Босном нашом четничком покретном бригадом борио против ваших на подручју Високог гдје је једно вријеме био Височки партизански одред који је сарађивао са муслиманском усташком милицијом која је на фесовима носила знаке Независне усташке државе.На крају жао ми је што мора да ти напоменем и твоје ријечи као нпр “сукладно” , “увјетно” и још низ других и да ти кажем да си ми одавно био сумљив,али нисам хтјео да се сукобљавам,али сада сам морао када си заиста постао МИТОМАН,ЛИЧНИМ ИСКАЗИМА И ЛИЧНИМ УВЈЕРЕЊИМА,покушавајући чак да докажеш да нисам Србин,а Ти јеси са својим “сукладним” “увјетним” и другим ријечима али ја ћу те прихватити ако кажеш да си Србин јер је и Звонко Бучковић био Хрват,који је предложио моме Команданту Ђенералу Држаи,тада пуковнику,
    да багру Тита,заједно са Милошем Минићем побије из засједе,а човјек од официрске ријечи тада пуковник Дража рекао је “!… Звонко,а дата официрска ријеч ???” и нажалост није их побио да би они њега на крају убили јер нису имали људских ријечи и људског морала тако да се ни данас не зна гдје је у “законитој” држави осуђен и убијен. Још да Ти кажем,ма колико се Ти и Твоји истомишљеници вртили кад Вам се каже да сте за сва времена ИЗГУБИЛИ И ОТИШЛИ КАО НИШТАВИЛА СА ПОЗОРНИЦЕ ИСТОРИЈЕ,НА ЊЕЗИНО ЂУБРИШТЕ, А ДА ЈЕ НАША ИДЕЈА И БЕЗ МОЈИХ САДА ВЕЋ МРТВИХ СЛЕДБЕНИКА ПОБЈЕДИЛА ПОСЛИЈЕ 7О ГОДИНА БОРБЕ ВРЕМЕНА СА ЛАЖИ КОЈОМ СТЕ ОКИВАЛИ ВАШУ РАЗБОЈНИЧКУ ПРОШЛОСТ.СРЕЋАН САМ САМО ШТО ОД ОКО НАЈМАЊЕ 70% ТВОЈИХ САБОРАЦА ВАМА ВИШЕ НЕ ВЈЕРУЈЕ И СМАТРА ВАС КРИВИМ ЗА СВЕ НЕГАТИВНО ШТО СМО МИ СРБИ КАО НАРОД ДОЖИВЈЕЛИ !!!

  59. Avatar

    A jel ovaj genocid nad muslimanima u Bosni ” a na račun partizana i od nikog zaštićenih bosanskih muslimana koji su u Drugom svjetskom ratu doživjeli prvi genocid. (Vladimir Dedijer i Antun Miletić, Genocid nad Muslimanima u Drugom svjetskom ratu, 1941 -1945, Zbornik dokumenata i svjedočenja, Svjetlost, Sarajevo, 1990)…. bio prije ili posle Deklaracije o genocidu u Srebrenici? Reko samo da pitam, nije mi bas jasno….ja sam uvijek mislila da su muslimani u Bosni za vreme NDH bili zasticeni ko polarni medvedi- kad ono bio genocid i to prvi , mos si mislit, pa onda bio drugi u Srebrenici…ccc…

  60. Avatar

    Nema problema,sa *partizanima**komunistima* ste se uspesno obracunali,konacno, 1990-1995 ste ostvarili vase snove…? u cemu je problem….? da *argumentima Drugog sverskog rata*..opravdate dogadjaje od 1990. godine..postupak *obracuna*..jos traje i to na tlu Srbije..*labavom federacijom* u raspadanju teritorije..?? Sa klevetama, da su *komunisti jos na vlasti*..pa, ako je tako..hm, hmm..*sredite ih* i *konacno resite problem sa komunistima*.

  61. Avatar

    Na tvoju zalost, ostaje cinjenica da su monarhisti dezerteri i onaj idiotski deo cetnika..ostali definitivno zabelezeni u istoriji..kao zlikovci, koljaci, karcinom. Perjanica, SPO..ima 70%..xe,xe..pa i vise za *mars napolje*..uz, izjavu Aleksandra,..potomka..*nije Karadjordje dizao ustanak da bi dosle vojvode*..*kuzis*, razbucali ste mu *kraljevinu*, razbacali dvorove i imovinu..sada je u *vaseljeni*..nece vas vise ni on.

  62. Avatar

    Hajde Lune pošto si lepo popljuvao Srbe i četnike vrati se ti Ustašama tu si na domaćem terenu .

  63. Avatar

    Kako sam ja *poljuvao* Srbe…? Cetnike koji su sa partizanima okoncali rat nisam popljuvao. A, ponudu da *se vratim ustasama*, dobio sam jos pre 1990.godine, zakasnio si,zloupotrebio si tudju *intelektualnu svojinu*. Moguce, da sam malo *ocesao* i one Srbe, koji su se prvo dicili,sa Petrom, Aleksandrom, Misicem,Stepom,…pa se usrali 1995. godine podvili rep, a sada polemisu i *pljuju kralja*, sto nije poslusao Misica. To nam se desilo i desava danas, da basimbozluk,uci *kralja* umesto da izvrsava nalog, to je valjda *jos visi stepen demokratije*, od samouprvljanja u preduzecu,samouptrvaljanje * u, mojoj zoni odgovornosti*…* u mojoj kompaniji*..

  64. Avatar

    I ne samo kralja, vi znate sta je trebao da radi Briz, sta je trebao da radi Milosevic, njih nema, vas i dalje ima, vise desetina hiljada izbeglica ima, a, vi i dalje *pametujete*, na mitinzima ste mahali stranim zastavama, i sve sto ide uz produzeni, jad, bedu, kolaboraciju..*ogluveli ste*, necujete *Kosovska truba sa Kosova se cuje cuje*..vi, *nadlezni*…*su cim ce te pred Milosa?*

  65. Avatar

    *- U filmu “Pad Krajine” Hrvoje Šarinić govori o tajnom sporazumu Karadžića i Tuđmana po kome se Karadžić obvezao da neće pristupiti ujedinjavanju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i da neće vojno djelovati ako Hrvatska napadne Krajinu, a za uzvrat će dobivati naftu iz Hrvatske. Što mislite o toj izjavi?*

    Mamu maminu i poreklo !

  66. Avatar

    Naravno, da sa *ovakvim* srBima, vecim od mene, nikada nemogu da budem prijatelj !
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    Posle sklapanja primirja, JNA se početkom 1992. povukla iz Hrvatske. Imenovan za načelnika uniformisane policije, i Badža se vratio u Srbiju. Ali, Jedinica je ostala. Uz dozvolu Stanišića i Badže, Arkan je koristeći svoje firme kao paravan, uspostavio monopol nad svim poslovima u istočnoj Slavoniji. Švercovao je naftu i cigarete u Srbiju i iz nje, prodavao vina zaplenjena u vinarijama u Erdutu, besplatno sekao hrastovinu i izvozio je… Pripadnike Garde angažovane na tim poslovima zvali su Inženjercima.

  67. Avatar

    ODLIČAN PRIMER ZA SVE MUSLIMANE BOSNE I SRBIJE NIJE SENAD NEGO BOBAN

    Sreda, 16. Mart, 2011.| Autor: MILANKA ERAKOVIĆ
    Senad Avmedov, koga je ratni vihor kao trogodišnje siroče doveo u Srbiju, zavoleo svoje hranitelje i promenio ime u Slobodan – Boban Gajić

    ŠABAC – Životna priča Senada Avmedova, danas Bobana Gajića, liči na filmsku priču.

    Ratni vihor u bivšoj Jugoslaviji mnogima je potpuno izmenio život. Trogodišnjem dečaku, koga je još 1994. godine vojska ostavila u blizini šabačke pijace „Živinarnik“, sudbina je odredila trnovit put. S pijace je odveden u Centar za socijalni rad.

    Dete nije mnogo govorilo o sebi. Prošlost kao da je bila izbrisana. Nije znao ni kako se zove ni odakle dolazi.

    U traganju za njegovim identitetom, čime su se bavile nadležne službe, stigla je krštenica iz Srebrenice u kojoj je stajalo ime Senad Avmedov. Ni nakon priče objavljene na televiziji niko se nikad nije javio. Senada niko nije tražio.

    A Milica i Ljubiša Gajić, skromni ljudi iz Mačvanskog Pričinovića, uvek su želeli dete. Centar za socijalni rad smešta malog Senada u njihov hraniteljski dom.

    – Kad su nam ga dali, rekli su nam samo – dajte mu ljubavi, to je ono što mu nedostaje – kaže Milica Gajić.

    Senad je odrastao u Pričinoviću. Živeli su skromno, onako kako se moglo i moralo. Sve je nekako išlo dok je Ljubiša radio u „Izgradnji“. U međuvremenu Senad je završio srednju mašinsku školu u Šapcu, a kad je rešio da uzme ličnu kartu, odlučio je da bude ono što je jedino znao, sin Milice i Ljubiše.

    – Rešio sam da promenim ime i prezime. Da se zovem Slobodan – Boban, kako su me i moji novi roditelji zvali, i da nosim njihovo prezime – kaže nam Boban.

    Želja da sazna ko je odavno ga je napustila.

    – Nikada nisam išao u Srebrenicu. Imao sam prilike, ali ne želim. Ovde sam otkad pamtim, volim Milicu i Ljubišu, oni su mi jedini roditelji – kaže ćutljivi Boban.

    Iako se život surovo poigrao s njim, Boban ne gleda u prošlost već, zagledan u oči svoje verenice Andrijane, razmišlja samo o budućnosti. Kako Gajići jedva sastavljaju kraj s krajem otkako je Ljubiša otišao u penziju, nije bilo mnogo nade da će mladi uspeti da saviju svoje gnezdo.

    Zato je pisao Ruži Popović, predsednici fonda „Humano srce“, u kojem je moli da im pomogne.

    Ružu je priča dirnula do te mere da nije mogla da ne reaguje.

    – Kada sam pročitala pismo, nisam mogla da spavam mirno. Odmah sam došla i obećala pomoć. I ja sam iz okoline Srebrenice, ali nije to presudilo – kaže Ruža, koja je uspela da za manje od dva meseca obezbedi krov nad glavom Bogdanu i Andrijani.

    Ruža obećala i svadbu

    Nova kuća je podignuta. Ostali su još finalni radovi i novi, srećniji život može da počne.

    – Kad nam je Ruža došla i obećala da će pomoći, tri noći nismo spavali. Bili smo presrećni, nismo verovali da nam se to dešava – opisuju radost Boban i Andrijana.

    Kad sve bude gotovo, kuća useljiva, Ruža Popović je obećala i svadbu mladencima.

    Milica i Ljubiša, koji su godinama živeli u siromaštvu, kažu da su im se svi snovi ispunili.

    – Neka Ruži bog da zdravlja i sreće koliko je kose na glavi – poručuje Milica.
    Seade nisi ti ništa pogrešio samo si se vratio u veru svojih predaka baš kao i Nemanja Kusturica većina muslimana u Bosni ima srpske korene ali su pod pritiskom primili Islam . Ti si se samo vratio i srećno ti bilo Srbine .

  68. Avatar

    Човјекољубље се учи.Оно се не може научити ни у породици,ни у школи,оно се учи у животу.Зато човјекољубље има психосоцијалну димензију.Ако неко неће да посједује човјекољубље као карактерну димензију,онда је најчешће он сам крив.Оно што остаје сада,јест неопходно “дриловање” уз стручну психотерапију да такав човјек не буде опасан по социјалну средину гдје живи и гдје може да као такав дјелује.У овом часопису,ја сам добио поруку 15.03.2011 у 14 часова и 18 минута :”…..не батргај…..” молим коментаторе,модераторе и редакцију часописа”Печат”
    да ми дозволе да на ту поруку одговорим и на тај начин са особом која ју је послала завршим сваки писани разговор путем ових коментара!Ја сам иначе био непосредан,отворен,са пуним именом и презименом
    не кријући ни своју прошлост ни своју садашњост
    што се може видјети из мојих скромних прилога.
    Нисам волио ни да се други људи крију иза било каквих завјеса живота.Када сам као заробљени четник послије ослобађања из заробљеништва 1946 год
    био понуђен да радим за ОЗН-у у Зеници одбио сам када ми је саопштено “…да ако буде потребно биће
    ми дужност да ухапсим своју мајку Мару!” Одбио сам
    по цијену да продужим и даље да будем у затвору.
    Пуштен сам и због одбијања нисам имао никвих проблема.А сада :

    Био један комуњара
    именом се звао
    Луне

    Лагао је тако вјешто
    да га српска мајка
    куне

    Партизан је каже био
    и борбе је он
    водио

    Туко нјемце и четнике
    и све бјеше
    побједио

    Лаж његова бјеже свуда
    измишљена с пуно
    плана

    Планиро је и земљотрес
    жутој раси из
    Јапана

    Планиро је на све стране
    за његове
    партизане

    Мислио је да ће зора
    комуњарска да му
    сване

    Али четник Славољуб
    се њему бејеше
    испрјечио

    Мазнуо га посред главе
    да би лудост
    излјечио

    Ошамућен оста Луне
    Славољуба опет
    дира

    Покушава наћи ОЗН-у
    да га она
    ликвидира

    Ал Славољуб четник стари
    васпитава стално
    Луна

    Опомињућ њега често
    да је лажи корпа
    пуна

    И наизад када сазна
    он истине рјечи
    пуне

    Излјечи се комуњара
    и партизан стари
    Луне

    Славољуб га себи позва
    и он опрост Луну
    каже

    Немој Луне свашта лупат
    не сме Луне да се
    Л А Ж Е !!!

  69. Avatar

    Kolaborantoljube,budi, ljubazan pa navedi makar jednu laz, naravno mislim na iznet podatak..?

    A ti si verovatno bio neki *jajaron* pa te pustili, a sada, se kandidujes za djenerala..guslara ?

  70. Avatar

    Порекло господина Шешеља је ,у најмању руку, сумњиво. У књизи “Презимена срба у Босни“ од Ђорђа Јањатовића међу 6500 српских презимена , презимена Шешељ нема, иако је дотични господин Шешељ наводно рођен у Сарајеву где му је отац радио као железничар. Његово утамничење и евентуално пуштање на слободу је, по свему судећи , још једно замешатељство кројача наше судбине. Ако га пусте на слободу и ако се он дочепа Србије и Београда , ето нама неконтролисаног хаоса. Наши врли “ пријатељи“ из МИ-6, ЦИА и Мосада ће још једном намагарчити нас Србе , тако што ће дотичну персону поставити на место председника Србије, како би имали изговор да оно мало што је од Србије остало сатру и затру за свагда. Крајњи резултат: Борис Тадић уклоњен с власти и вероватно с овог света, Војислав Коштуница на робији, Томислав Николић у добровољном изгнанству на свом имању у Калифорнији , Шешељ председник Србије, Србија остаје партијска држава и сви Срби у Србији добили по носу. Живи били па видели

  71. Avatar

    Pa, nemogu *oni* da nam ga postave, osim ako smo debili pa glasamo..sto se tice *sumnjivog podrijetla*, Seselj je legalan drzavljanin Srbije, a, na tv secam se tv priloga gde on, negde u ercegovini, u pravoslavnoj crkvi, objasnjava i dokazuje svoje poreklo. Nije poreklo, problem, problem je,ideologija, proklamovana namera, da li biraci, glasaci glasaju za sebe i Srbiju, ili za *EPP progrme*..*bilborde*..podlezu reklami i propagandi..Ogromna nezaposlenost, srusena privreda, je orijentir svih dosadasnjih ucesnika, evo vec 20 godina. Jurcanje, naciona, crkve se ne maze na *lebac*..to je sigurno.

  72. Avatar

    Generale Delicu,niste ni trebali ici tamo u SNS, sa obzirom na vase godine,pamet,iskustvo. Svaki ostali komentar je suvisan,i kao sto rekoh dobro je ko god i kad god se neko vrati sa puta sunovrata!

  73. Avatar

    Lune,ne znati nije sramota,ali tvrditi nesto sto nema blage veze sa istinom je budalastina a pogotovo stavljati sve cetnike ili partizane u isti kos.Posto vidim da nista ne znas ni o cetnicima ni o pravim Srpskim partizanima,ja cu ti reci.Recimo u jugoistocnoj Srbiji su defilovali:cetnici,nedicevci,ljoticevci i partizani.Ljudi su poceli prema ponasanju svih tih vodja da se opredeljuju sa kim ce krenuti u antifasisticku borbu.Vidis Miletije Popovic je bio neko i nesto i krenuo je u partizane a sa njim i moj deda.Pretpostavljam i da ne znas ko je josip Broz a ko Tito,pa cu da ti objasnim.taj Josip Broz iz Kumrovca nije imao nekoliko prstiju na ruci i osudjen je u spaniji i streljan za maltretiranje komunistickih kadrova.Umesto njega zapad postavlja Valtera Vajsa poreklom Poljskog Jevreina,rodjenog u Bruklinu USA.U zagrebu je bila frka kako da Josku zamene Titom gde je i rankovic od Srba bio za njegovo infiltriranje.Taj covek nikada nije govorio Srpski jezik.E da se vratimo na konkretnu stvar.Jos 1942 godine Tito izdaje naredjenja da se pravi Srbi skidaju,medju kojima je bio i moj deda koji je sa svojih 6500 saboraca i sunarodnika uhapsen i internirani su u Norvesku.Moj deda je streljan 1943 god a ukupno je streljano 5000 nasih ljudi u Norveskoj.To ti je ona taktika zlotvora,sto stignes pobij,sto nestignes oteraj ih sto dalje od kuce da kuluce i da se ne mogu brzo vratiti kuci(nisu zaboravili Solunske borcei njihov podvig).U medjuvremenu je Tito poslao svoje titoisticke partizane da na prevaru ubiju Milentija Popovica u sumi.Medjutim budu provaljeni od pravih momaka i pogubljeni i Milentije bude spasen.tako da kretenu nemoj da mi tpis kako su cetnici bili pravi Srbi a ostali su nula.U svim tim grupacijama je bilo pravih boraca,rodoljuba i patriota a bilo je i olosa.Neki su imali hrabrost da priznaju a neki su lukavili i dupetom otvarali vrata.Moras uvek da pravis razliku izmedju Titoista i drugih partizana ili komunista.Taj Tito je poslat da razbuca srpsku zemlju sto je on sa drugim AVNOJ-em i ucinio.Granice danasnjih banana drzava.Mogu ovako da ti pisem tri meseca i da ti kazem da sam tek poceo.Dali si Srbin ili ne,ne znam jer se lazno predstavljas,ali bar ne laprdaj.

  74. Avatar

    Mnogo si opsiran, i mastovit, nemam nameru da se bavim tvojim *saznanjima*. Pocetak rata je jasan, lutanja i stranputice,medjusobni sukobi, razne situacije, sa zavrsnicom Tito i 8oo.ooo partizana. A, ko je Tito i ostalo..bio je vrhovni komandant, takav kakav je bi. Usput, kom iz Prokuplja, Teca Crnotravac, otac Licanin, majka Sremica,.prvo borci,tri ujaka Sremca poginula, dva strica Licani poginuli…znaci, po nesto znam, ali nije mi cilj da se bavim pisanjem *nove istorije* kako je najavljeno, *zvanicne nove istorije*..o, korumpiranim pucistima, pobeglim kraljem i vladom, u stocnim vagonima otpremljenim vojnicima kraljevine u logore,priznaces, Tito nije kapitulirao, niti je poslao *zivu silu kraljevine* u nemacku,i tako, olaksao okupaciju,,sto se tice cetnika, nisu svi isti, neki su postupili po kraljevom *ukazu* i amnestiji koja je proglasena, pristupili partizanima, znaci nisu svi isti..itd, itd.itd. Srpsk-e zemlje, su razbucali, kontra revolucionari i olos, 1990—bucaju i dan danas 2011.godine.

  75. Avatar

    Dragane, slicna je cifra,pa me ponukalo, 1991. godine, u Lici, mesto dogadjaja Laudonov gaj, Krbavsko polje, na zbor je doslo oko 6.300 Licana, Srba,i nesto malo Hrvata..a, *nova istorija*, bradati govornik.. verovatno iz tada Titove Korenice,se obratio skupu.. *netrebaju nami, nekakvi narodni heroji…mi cemo to samiii…*, ovo je bilo i na tv u Beogradu. Znao je govornik cetnicki slebdenik,da su mu komsije partizani, pa ih je *otkacio*, bilo je tu i boraca iz Srbije, onih koji su bili nekada u Setoj lickoj, doveli su i svoje sinove. Nakon toga i *cetnicke uloge u novoj svetkoj revoluciji*, jedva su skrpili brigadu,,,,itd.I,kako si i sam doziveo, rasprcali RSK, prepolovili RS…itd, itd..*mante se mante cetnici*. Bio sam, nista spektakularno, 6o dana dobrovoljac, jedno vreme i tu na opisanom mestu, dosao bez najave, prijavio se i vec sutradan proglasen za *milosevicevca*, nakon, upoznavanja sa borcima, i kada su me videli borci iz toga kraja,a dolazio sam kao dete, malo je bilo *lakse*..ali i dalje *dosledno*. Pisite vi istoriju, novu istoriju, 1990-1995. godine, pisite vi tekucu istoriju,,..

    *vas lik i delo*, ispravka gresaka Josipa Broza, ne u svemu idealnog, najvise je pogodila Srpski nalog..i nemoze se 1990-1995. godina, pokriti 1941-1945,godine, i ako je jasno, da su ustase i cetnici, *curiknuli* pa poceli od faze i stanja 1941.godine, ovencani NATO podrskom zbog *borbe protiv komunista*, koja i dalje traje, i ako nisu na vlasti, pa tom floskulom, nazivate sve redom koji nemisle kao vi. Kratko receno

    Smrt fasizmu..makar i sa Brozom !!

  76. Avatar

    U biografiji, nema nigde da je rodjen u Bruklinu, Kumrovcu…??

    Petar Stambolić (1912—2007), učesnik Narodnooslobodilačke borbe,
    društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1963. do 1967. obavljao je funkciju predsednika Saveznog izvršnog veća, a od 1982. do 1983. godine Predsedništva SFR Jugoslavije
    [uredi] Biografija

    Rođen je u 12. jula 1912. godine u selu Brezova kod Ivanjice. Osnovnu školu učio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Ivanjici i Čačku. Redovne studije počeo je u Beogradu 1931. godine na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu.

    Odmah posle upisa na studije, uključio se u akcije revolucionarne studentske omladine Beogradskog univerziteteta. Bio je jedan je od organizatora i rukovodilaca akcije studenata za pomoć političkim zatvorenicima, oktobra 1933. godine. Kao član Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja, radio je na osnivanju stručnih studentskih udruženja i okupljanju studenata marksista. Tokom 1935. i 1936. godine bio je jedan od organizatora štrajkova i borbe revolucionarne studentske omladine za slobodu nauke i autonomiju Univerziteta, protiv nacionalističkih studentskih udruženja i dr.

    Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postao je decembra 1933. godine, kada je postao i rukovodilac skojevske ćelije na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu. Septembra 1934. je uključen u članstvo Univerzitetskog komiteta SKOJ-a, a krajem 1935. u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).

    Pored rada u Beogradu, u vreme raspusta angažovao se i u radu sa srednjoškolskom i radničkom omladinom, u rodnom kraju. Godine 1937. je posato član Univerzitetskog komiteta KPJ, tada najjače partijske organizacije u Beogradu. Više puta je hapšen i proterivan iz Beograda.

    Posle odsluženja vojnog roka, vratio se u Beograd i nastavio politički rad. Po zadatku Partije, od novembra 1937. do marta 1938. radio je kao partijski radnik u unutrašnjosti, uglavnom u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Od sredine 1938, kao instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, radio je pri Oblasnom komitetu KPJ za zapadnu Srbiju, početkom juna 1940. u Beogradu, kada je izabran za delegata za Petu zemaljsku konferenciju KPJ. Neposredno pred Aprilski rat 1941. godine radio je, kao instruktor Pokrajinskog komiteta, u Nišu i Valjevu.

    Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, u svojstvu instruktora PK radio je na organizovanju ustanka na području Jagodine i Smederevske Palanke, i na formiranju prvih partizanskih jedinica u centralnoj i zapadnoj Srbiji. U jesen 1941. godine je, u tada oslobođenom, Užicu radio na organizovanju organa narodne vlasti i bio izabran za prvog sekretara Glavnog narodnooslobodilačkog odbora za Srbiju.

    Posle povlačenja Glavnine partizanskih snaga iz Srbije u Sandžak, decembra 1941. izabran je za člana Glavnog štaba NOP odreda Srbije. U Bosni se nalazio do kraja 1942, najpre u Štabu Druge proleterske udarne brigade, a od marta 1942. na političkom radu u Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Krajem 1942, po zadatku CK KPJ, upućen je na partijski rad u Srbiji. Kratko vreme boravio je u Sremu, a zatim prešao u Beograd, gde je kao član Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, radio na organizovanju i jačanju organizacija i rukovodstva KPJ i Narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji.

    Na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembra 1943. godine, izabranje je za člana Predsedništva. U to vreme je, odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, imenovan za komandanta Glavnog štaba NOV i PO Srbije. Početkom 1944. odlazi na slobodnu teritoriju južne Srbije, i preuzima dužnost komandanta Glavnog šatba, a zatim je izabran za sekretara Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije.

    Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je najodgovornije partijske i državne dužnosti u Socijalističkoj Republici Srbiji i Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Nalazio se na funkcijama:

    * ministar-finansija i potpredsednik Vlade Narodne Republike Srbije (1945-1948),
    * ministar poljoprivrede u Vladi FNRJ (1948),
    * predsednik Vlade NR Srbije (1948-1953),
    * predsednik Narodne skupštine NR Srbije (1953-1957),
    * predsednik Savezne narodne skupštine (1957-1963),
    * predsednik Saveznog izvršnog veća (1963-1967) i
    * predsednik Predsedništva SFRJ, (1982-1983),

    Od 1945. do 1967. biran je za poslanika Savezne skupštine, a od 1946. do 1958. godine za poslanika Skupštine Socijalističke Republike Srbije. Biran je u republičko i savezno rukovodstvo Narodnog fronta, odnosno SSRN, i u Predsedništvo Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ).

    Od 1948. do 1957. godine bio je politički sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije. Član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije bio je od Petog do Dvanaestog kongresa SKJ. U međuvremenu, biran je za člana Politbiroa CK KPJ, Izvršnog komiteta CK SKJ, Predsedništva SKJ i Predsedništva CK SKJ.

    Za člana Predsedništva SFRJ izabran je 1974. godine, a potpredsednik Predsedništva SFRJ bio je od maja 1974. do maja 1975. godine. Maja 1978. godine ponovo je izabran za člana Predsedništva SFRJ, a u periodu posle Titove smrti, od 1982. do 1983. obavljao je dunkciju predsednika Predsedništva SFRJ.

    Biran je za člana Saveta narodne odbrane i Saveta federacije. Polovinom osamdesetih se povukao iz političkog života, i živeo povučeno sve do svoje smrti 21. septembra 2007. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegov bratanac bio je Ivan Stambolić, tragično preminuli predsednik SR Srbije.

    Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih inostarnih i jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden jugoslovenske velike zvezde, Orden junaka socijalističkog rada, Orden narodnog oslobođenja i dr. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.
    [uredi]

  77. Avatar

    Aleksandar Ranković

    Rođen je 28. novembra 1909. godine u selu Draževcu, kod Obrenovca. Potiče iz siromašne porodice. Rano je ostao bez oca. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Kao i mnogi drugi siromašni dečaci iz njegovog kraja, pošao je i on 1922. u Beograd na zanat. Teški životni uslovi pod kojima je živeo umnogome su uticali da vrlo mlad stupi u redove radničkog pokreta. Tome su doprineli i neki radnici koji su radili u istoj radionici s njim, a koji su, u vreme kada je Komunistička partija bila ilegalna, donosili i skrivali u radnji naprednu političku literaturu i publikacije koje je Ranković krišom čitao. Kao petnaestogodišnji mladić upisao se 1924. godine u članstvo sindikata. Početkom 1925. godine, kada je postao kalfa, aktivno je sarađivao u upravi sekcije abadžijskih radnika. Dve godine kasnije, 1927, bio je član prodružnice svih krojačkih i tekstilnih radnika. Tu je upoznao svoju buduću suprugu, Anđu, koja je isto bila aktivna u radničkom pokretu. Iste godine, Aleksandar Ranković je primljen u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije, a ubrzo posle toga je postao sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd.
    Godine 1928, kada je primljen u KPJ, Ranković je postao sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Šestojanuarska diktatura nije zaustavila njegovu revolucionarnu delatnost. Kao rukovodilac PK SKOJ-a izdao je letak koji je rasturan po Beogradu i Zemunu. U vreme kada su leci štampani, uhvaćen je jedan od saradnika, koji je pod batinama priznao policiji i odao aktiviste, među njima i Rankovića. Tada je policija počela da ga traži. Uhvaćen je u Beogradu jednom ilegalanom stanu. To je bilo njegovo prvo hapšenje.
    Proces Rankoviću bio je jedan od prvih procesa protiv političkih neistomišljenika za vreme šestojanuarske diktature. U Glavnjači, u koju je odveden, kažu da je batinan i mučen najsvirepijim metodama. Njegovo držanje pred policijom je, kažu, sačuvalo skojevsku organizaciju u Srbiji od daljih provala. Sud za zaštitu države ga je osudio na 6 godina robije koju je izdržavao u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi . U Mitrovačkoj tamnici i Lepoglavi Ranković je radio na obrazovanju mladih komunista i na širenju revolucionarnih ideja. Učestvovao je u organizovanju borbe političkih osuđenika protiv policijskog režima u zatvoru.
    Sa robije se vratio početkom 1935. godine. Iste godine otišao je na otsluženje vojnog roka. Potom je došao u Beograd i radio u radničkom pokretu Srbije. Preko sindikalnih organizacija oživeo je rad partije u preduzećima.
    Godine 1936. postao je član Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a 1937. član Politbiroa CK KPJ. Stalno pod prismotrom policije, januara 1939. godine prelazi u ilegalnost. U ilegalnosti je radio pod imenom “Marko”. Maja iste godine Ranković je učestvovao na Zemaljskom savetovanju komunista Jugoslavije u Sloveniji ispod Šmartne Gore, a nešto kasnije učestvovao je i na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu. Tada je izabran u Politbiro Centralnog komiteta KPJ.
    Za vreme napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, Ranković se nalazio u Zagrebu. Posle plenuma CK KPJ došao je u Beograd i tu mu je poveren rad na organizaciji ustanka. Krajem jula 1941. godine, u času kada je organizovao dizanje beogradske radiostanice u vazduh, pao je u ruke policiji. Posle hapšenja, Ranković je odveden u Gestapo i tu je mučen. Agenti su uspeli da mu pronađu koncepte proglasa CK i Mesnog komiteta. Posle batina, onesvešćen, prenet je u bolnicu. Spasavanje iz bolnice su organizovali Spasenija Cana Babović i Đuro Strugar. Posle kratke pucnjave, drugovi su Rankovića u pidžami izveli iz bolnice. Akciju evakuacije su potpomagali beogradski ilegalci koji su štitili odstupnicu.
    Po oslobađanju iz bolnice, Ranković je još neko vreme ostao u Beogradu. Posle vojno-političkog savetovanja u Stolicama prešao je na oslobođenu teritoriju i sa Vrhovnim štabom u Užice i kretao se dalje sa štabom sve do kraja rata. U Bihaću je dobio vest da mu je supruga poginula kod Gackog. Anđa Ranković je posthumno proglašena za narodnog heroja.
    U toku narodnooslobodilačke borbe, kao član Vrhovnog štaba NOV i POJ i kao organizacioni sekretar KPJ, Aleksandar Ranković je jedan od najbližih Titovih saradnika. Neiscrpna radna energija, visoke organizatorske sposobnosti, iskustvo starog revolucionara i beskompromisnost izdigli su ga do visokog rukovodioca Narodnooslobodilačkog rata. Učestvovao je u donošenju svih najvažnijih odluka o vođenju rata i Revolucije. Bio je član najvažnijih vojnih i političkih organa jugoslovenskog oslobodilačkog pokreta; član AVNOJ-a, potpredsednik ASNOS-a, poslanik Privremene i Ustavotvorne skupštine Demokratke Federativne Jugoslavije.
    Po formiranju Odsek za zaštitu naroda (OZNA) na Visu, 13. maja 1944. godine, postavljen je za načelnika OZNE za Jugoslaviju. Na zasedanju Velike antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, novembra 1944. godine u Beogradu, izabran je za narodnog poslanika i za prvog potpredsednika Narodne skupštine NR Srbije prvog i drugog saziva. Kao prvi zamenik maršala Tita, u njegovom odsustvu izdao naređenje za proboj Sremskog fronta 1945. godine.
    Posle donošenja ustava početkom 1946. godine, postao je ministar unutrašnjih poslova FNRJ. Ovu dužnost je vršio sve do jula 1966. godine.
    Kao ministar unutrašnjih poslova, u svom ekspozeu o radu Odeljenja za zaštitu naroda, pred Narodnom skupštinom 24. marta 1946. godine, obznanio je da je uhvaćen Draža Mihailović. Aleksandar Ranković je bitno doprineo na jačanju bezbednosti posleratne Jugoslavije. Veoma mnogo je doprineo jačanju i razvijanju organa državne represije, koji su uspešno i brzo likvidirali preostale političke neprijatelje (četnike, ustaše, rupnikovce…).
    Za vreme početka borbe sa Informbiroom, Ranković ostaje veran svojoj Partiji i Titu. Na Petom kongresu KPJ, Aleksandar Ranković je podneo “Izveštaj o organizacionom radu” gde je najvažniji deo Rankovićevog izlaganja bio vezan za rad partijske organizacije u Jugoslovenskoj armiji. Pre nego što je završio svoje izlaganje, Ranković se osvrnuo na antipartijski rad Sretena Žujovića Crnog i Andrije Hebranga. Napomenuo da su obojica pokušala da razbiju KPJ, pa su zato isključeni iz Partije i protiv njih je povedena istraga.
    Aleksandar Ranković i službe kojima je rukovodio su imale pune ruke posla u vreme borbe sa Informbiroom. U borbi za izolaciju simpatizera Informbiroa učinjene su se velike greške, jer su hapšenja bila masovna, bez kriterijuma, dokaza, suda. Dovoljno je bilo pokazati prstom. Na glasine da se u zatvorima postupa zverski, Ranković je krenuo u obilazak zatvora da se uveri kakvo stanje vlada u zatvorima za političke zatvorenike. Prethodno je Rankoviću stigao izveštaj Dobrice Ćosića o Golom otoku. Ranković je posetio Goli otok avgusta 1951. godine gde su ga Golootočani sačekali sa povicima “Marko-Tito”. Naravno, ovo nije bilo spontano. Posle Rankovićeve posete stanje se donekle poboljšalo.
    Kasnije je bio potpredsednik Savezne vlade. Na svim izborima za saveznu Narodnu skupštinu biran je za narodnog poslanika. Na partijskim kongresima, Petom (1948) i Šestom (1952), ponovo je biran za člana Politbiroa, odnosno člana Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Jugoslavije.
    Od 1956. godine postaje potpredsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Odbora za unutrašnju politiku, član Sekretarijata Izvršnog komiteta CK SKJ, član Saveza komunista Srbije, član Predsedništva Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije.
    Sve vreme do 1966. godine bio je šef svih policijskih i tajnih službi, zadužen za borbu protiv svih koji su smatrani protivnicima režima i države Jugoslavije.
    Kada se Tito venčao sa Jovankom, 1952. godine, Aleksandar Ranković je bio Titov, a general Ivan Gošnjak Jovankin kum.
    Godine 1963. je pustio u rad autoput “Bratstvo-Jedinstvo” (auto put E-75) koji je vodio od Slovenije preko Hrvatske i Srbije do Makedonije. Iako se zvao autoput, dobrim delom taj put nije ispunjavao kriterijume za autoput. No, u to vreme to je bio veliki napredak. Autoput su gradile omladinske radne brigade iz cele SFR Jugoslavije.
    Njegova uspešna aktivnost je tekla sve do 1966. godine. Navodno je Tito otkrio uređaje za prisluškivanje u svojoj rezidenciji u Užičkoj br. 15 u Beogradu, i to u svom radnom kabinetu i u sobi svoje supruge. Ko je tačno pronašao te uređaje i na koji način, takođe nikada nije obelodanjeno. Tito je odmah izvestio politički i vojni vrh da je on prisluškivan i da je za to kriva Služba državne bezbednosti (UDBA) i njen prvi čovek Aleksandar Ranković. Napravljena je odmah komisija koja će ispitati slučaj. Tako se u zemlji stvorila poznata “afera Ranković”, ili “afera prisluškivanja”. Predsednik komisije Izvršnog komiteta CK SKJ Krste Crvenkovski je saopštio da je zaista prisluškivanja maršalovog kabineta bilo. Tito je zakazao sednicu Izvršnog komiteta koja je održana 16. jula 1966. godine. Tito je na kraju sednice zakazao Brionski plenum gde će se razmrsiti “afera Ranković”. Atmosfera uoči početka IV brionskog plenuma bila je mučna i napeta. Plenum je imao zadatak da raspravlja o ozvučavanju i prisluškivanju funkcionera, zloupotrebama i deformacijama UDB-e. Članovi CK doputovali su na Brione 30. juna, da bi se plenum održao već sutradan. Okrivljeni Aleksandar Ranković se pojavio na Brionima. Pod velikim pritiskom Rankoviću je naglo pozlilo, a lekar je ustanovio blagi infarkt. Sednica IV Brionskog Plenuma je počela 1. jula 1966. godine u hotelu “Istra” na Brionima.
    Aleksandar Ranković je već ranije podneo ostavku na funkciju člana CK SKJ i Izvršnog komiteta. Sednicu je otvorio Tito, da bi se posle pročitao zvanični izveštaj Istražne komisije u slučaju Rankovića. Ranković je govorio vrlo malo. Delovao je konfuzno, zbunjeno i nije se branio. Ostao je veran svojoj Partiji, i pored toga što je izdavala njegove ideale. Posle iscrpne rasprave, plenum je doneo odluku da se odmah priđe reorganizaciji organa državne bezbednosti kako bi se ona prilagodila nastalim promenama u celokupnom društvu i sistemu samoupravljanja, da se Svetislav Stefanović, ministar unutrašnjih poslova SR Srbije, isključi iz CK SKJ i da se razreši dužnosti člana Saveznog izvršnog veća, da se prihvati ostavka Aleksandra Rankovića na funkciju člana CK SKJ i Izvršnog komiteta CK i prihvati da podnese ostavku Saveznoj skupštini na funkciju potpredsednika Republike, jer je njegova politička odgovornost za rad organa državne bezbednosti takva da na ovim funkcijama više ne može ostati.
    Nešto kasnije, na sednici CK SK Srbije 15. septembra 1966. godine, na predlog Spasenije Cane Babović, iste one koja ga je 1941. spašavala iz bolnice, plenum je odlučio da predloži Centralnom komitetu SKJ da Aleksandra Rankovića isključi iz Saveza komunista. Aleksandar Ranković je početkom oktobra 1966. godine isključen i iz Saveza komunista Jugoslavije.
    Posle Brionskog plenuma nastupila je “seča” (smena, prevremeno penzionisanje pa i hapšenje) ljudi za koje se sumnjalo da su simpatizeri Rankovića. Tako su u istoriju otišli: Svetislav Stefanović Ćeća, Vojin Lukić, Slobodan Krstić, general Milan Žeželj, general Miloje Milojević i mnogi drugi simpatizeri Rankovića. Najviše se “čistka” odnosila na službenike srpske nacionalnosti, te se razne službe bezbednosti, koje je objedinjavao Ranković, godinama nisu povratile od te akcije.
    Posle Brionskog plenuma Aleksandar Ranković se definitivno povukao iz javnog života. Živeći daleko od nekadašnjih drugova u svojoj vili u Dubrovniku, posvetio se svojim “dnevničkim zabeleškama”, koje su posle njegove smrti bile objavljene. Zbog lošeg zdravstvenog stanja Rankoviću je preporučen oporavak na moru.
    U noći između 19 i 20. avgusta 1983. godine, Rankoviću je naglo pozlilo. Nalazio se na hotelskoj terasi kada je imao novi srčani udar. Kada je doktor stigao posle ponoći, konstatovao je trenutnu smrt.
    Kada se dočulo za Lekinu smrt, mnoštvo naroda je počeo da se okuplja oko njegove rodne kuće u Draževcima. Prvobitno je bilo planirano da se sahrana obavi na ovom mestu po prenosu kovčega iz Dubrovnika u Beograd. Tome se energično suprostavio genaral Sreten Kostić i rekao je da je Rankoviću mesto u “Aleji velikana” na Novom groblju u Beogradu. Na sahrani Aleksandra Rankovića spontano je prisustvovalo oko 100.000 ljudi, što govori o njegovom ugledu i popularnosti.
    Aleksandar Ranković je odlikovan ordenima:
    – Junaka socijalističkog rada,
    – Narodnog oslobođenja,
    – Partizanske zvezde,
    – Zasluga za narod,
    – Bratstva i jedinstva I reda,
    – Ordenom za hrabrost,
    – Ordenom zlatne lente.
    Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine. Ordenom narodnoh heroja Jugoslavije odlikovan je 4. jula 1945. godine.
    Posle tragične smrti svoje prve žene Anđe Ranković, posle rata se po drugi put oženio Slavkom Ranković. Imao je dva sina: Slobodana i Miroslava. Njegova unuka Anja Ranković je ugledni novinar i voditelj na televiziji.
    by MILOŠ @ 2007-12-17

    >>> dopiši…

    Jos jedan podatak. Dok je boravio u Dubrovniku, neko vrijeme pred smrt, nekoliko ljudi mu je provalilo u stan i odnjelo sve ordene, tako da kad je umro trebao je biti sahranjen bez ordenja. To je saznao general Kostic i poslao je svoj orden zasluga za narod, da bi se potom ta informacija prosirila dalje i onda su borci iz svih dijelova Jugoslavije slali svoje ordenje. Njegova porodica je izjavila da poslije toga vise nisu imali mjesta gdje da stave sve to ordenje. Sto se tice same sahrane, bio je planiran direktan prenos. Iako se vec okupilo i vise od 100 000 ljudi, prema rijecima ocevidaca, bila je nevidjena tisina. Kad je doslo vrijeme da se sanduk spusti u zemlju prolomio se veliki aplauz i ljudi su skandirali Leka Leka. Vjeorovatno iz tog razloga nikad nije ni bilo prenosa sahrane. Jedan od rijetkih pravih komunista. RIP
    by sky @ 2008-06-24

  78. Avatar

    hm, hmm

    * Američkoj glumačkoj divi Elizabeth Taylor poklonio je veliku lutku od pola metra u narodnoj nošnji Šumadije. *

    Shirley Temple i glumac Kirk Douglas dobili su njegovu fotografiju u srebrnom okviru, a supruga Kirka Douglasa kući je otišla s uokvirenom fotografijom drugarice Jovanke. Sophia Loren dobila je staklene čaše u obliku čizama, američki predsjednik John Kennedy Kršinićevu skulpturu, rumunjski * hm, hmm…diktator *..Ceauscescu kinoprojektor za 16-milimetarski film i silne sanduke alkoholnog pića.

  79. Avatar

    Generale ovo sto ste ucinili mislim da je necasno, bilo bi casnije da ste prestali da se bavite politikom, ukoliko sebe niste nasli u SNS. Vracanje u SRS ponovo je veliki vas poraz i budite ubedjeni da ce ova stranka nestati sa politicke scene ukoliko bar malo ne promeni svoju retoriku i ekipu koja je predstravlja u Skupstine, u ovom broju i sastavu nikada u to budite sigurni.

  80. Avatar

    Preminula žena koja je dala koštnu srž za srpske naučnike

    Odet Dragi, žena koja je bila prvi davalac koštne srži u svetu, preminula je nedavno u Parizu U 94. godini života. Ona je 1958. godina bila davalac koštne srži srpskim istraživačima, ozračenim u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”. To je bila prva uspešna transplantacija koštne srži u svetu, a urađena je u pariskoj bolnici “Kiri“. Odet Dragi je prihvatila izazov, znajući da je uzimanje koštne srži u to vreme bilo rizično po davaoca.

    Odet je rođena u Parizu 1917. godine. Radila je kao bankarski službenik, bila je politički aktivna i borila se za socijalnu pravdu. Živela je skromno i bila okrenuta porodici. Iza sebe je ostavila četvoro dece, šestoro unučadi i dvoje praunučadi.

    Rankovića su smenili (posredno) Srbi. Tito, kao realan političar je znao da ne može sam protiv svih, pa je pomno osluškivao glasove partijskih rukovodstava iz drugih republika. Hrvati i Slovenci su čvrsto stajali uz svoje glavešine, ali Srpski političari (bolje rečeno od Tita dobro probran politički ološ) je jedva čekao da Ranković padne, pa da raspodele njegove funkcije. „Druga Marka“ su se svi kolaboracionisti stanih zapadnih službi i potencijalni razbijači SFRJ pribojavali, šta on o njima sve zna – tako da se stvorio poveći konsenzus onih koji bi rado da „drugu Marku“ vide leđa. I Tito je odlučio, žrtvovao je najvernijeg saradnika…

    Naravno za bombu je potrebno i znanje, ali toga je itekako bilo. Jugoslavija je u to vreme bila među pet vodećih zemalja u nuklearnoj fizici. Dovoljno je pomenuti Dr. Pavla Savića (učenika Irene Žolio-Kiri) i Dr. Dragišu Ivanovića (učenika oca prvog nuklearnog reaktora Enrika Fermija)! Oni su u Vinči stvorili ozbiljne naučne timove koji su bili u stanju da proizvedu atomsku bombu ništa manje efikasnu od tada postojećih u svetu. Da Ranković nije smenjen mislim da bi mi do 70-tih godina prošlog veka bili nuklearna sila – odnosno zemlja koja bi imala nuklearno oružje, kao sredstvo odvraćanja od eventualnog napada.

    · U razgovoru koji je prethodio ovom intervjuu, rekao sam da je za Srbiju odbrambeni prioritet kupovanje savremenog protiv-vazdušnog sistema tipa S-300. Vi ste se sa tim složili ali i dodali da je takođe neophodno da u odbrambene potencijale treba obavezno uvrstiti i oružje za odvraćanje. Šta pod tim podrazumevate?

    Kad govorimo o odbrani zemlje, radi se o ogromnoj nesrazmeri u snazi nas i eventualnog neprijatelja, NATO. U takvim uslovima, nikakvi gubici koje bi naneli neprijatelju u vojnoj sili ne mogu rešiti ishod rata. Da smo imali sisteme S-300, uništili bi i onesposobili mnogo više neprijateljskih letelica. Recimo da smo uništili polovinu od ukupnih snaga od preko 1.000 aviona, ostalo bi „samo“ 500. Da li bi to nešto promenilo? Teško. Neprijatelj je upotrebio samo manji deo svojih snaga. Strateške rakete srednjeg i dugog dometa, nuklearni arsenal… ko zna šta bi nas sve snašlo da smo bili još uspešniji! Neprijatelj mora da zaključi da se agresija NE ISPLATI, i to je jedini metod odbrane. Gubici u materijalnim sredstvima u okviru NATO pakta nemaju značaja, jer oni predstavljaju profit. Da pojasnim, za svaki oboreni avion, država mora da kupi nov, a to je čist profit za vojno-industrijski kompleks, koji (pored bankarskog kompleksa) zapravo upravlja zapadnim državama (iz senke, jasno). To što ceh plaćaju poreski obveznici, to nikoga ne tangira!

    Najveća greška (svesna „greška“ pete kolone na raznim nivoima?) prethodne države je što se iz političkih razloga odrekla razvoja oružja za odvraćanje. Da smo imali „nešto“ što može da dosegne barem do Rima i Avijana ako ne do Pariza i Londona, niko se ne bi usudio da nas bombarduje. Jednostavno, vlasti tih država ne bi mogle da izdrže pritisak javnosti, jer pad rakete dugog dometa, makar ona srušila samo jednu zgradu, predstavlja ogroman psihološki pritisak na razmaženo stanovništvo zapadnih zemalja. Time se ruši cela njihova priča da te države brinu o bezbednosti svog stanovništva! Imali smo i takav projekat pre 25 godina – projekt balističkog projektila dometa 400-600 kilometara! Predložio ga je Energoinvest, ali nikada nije ni pokrenut, odbijen je na Vojnom savetu sa obrazloženjem da „SFRJ nije potreban takav projekt, jer nema nameru da vodi agresivni rat“. Budalaština ili svesna sabotaža državnih interesa? Energoinvest je imao nameru da krene u projekt samostalno, bez finansiranja države, novcem naših „arapskih prijatelja“ kojima je takva raketa bila više nego potrebna, ali… ni to nije bilo moguće. Vaso Gluhajić, lider projekta i tadašnji predsednik poslovodnog odbora Energoinvesta je ekspresno penzionisan 3-4 dana posle odbijanja projekta na VS. Bio je još jedan projekt kasnije, dometa 1.000-1.200 kilometara ali… Jednostavno, neko nije želeo da ova država može da se odbrani!!! Čak i projekt „Orkan“, dometa samo 50 kilometara je bio na „crnoj listi“, ali, to je već neka druga priča…

    · Zašto naša zemlja ima tako malu i ograničenu saradnju sa Rusijom imajući u vidu da su naše oružja i sistemi kompatibilni sa ruskim.

    Ne samo sa Rusijom nego i sa svim prijateljskim zemljama, Kinom, Indijom, arapskim zemljama, latinskom Amerikom…! Zato što, kako reče Arčibald Rajs, mi Srbi izgleda mnogo više volimo i poštujemo svoje neprijatelje nego svoj prijatelje. Danas nije samo to razlog, nego i to što sada imamo okupacionu vlast, kojoj je saradnja sa Rusijom od strane zapada zabranjena. Da li je Milan Nedić sarađivao sa Rusijom? Naravno da nije! A Milan Nedić je u odnosu na DOS-manlije bio patriota!

    Na „Prvom Srpsko-Ruskom poslovnom forumu“ održanom pred izbore pre nekoliko godina, kada se očekivala koalicija SRS-DSS-NS na vlasti, Rusi su pokazali izuzetnu zainteresovanost za ovakvu saradnju, a interesovanje nesvrstanih zemalja nikada nije ni prestajalo. Međutim, desilo se što se desilo, intervencijom stranih zapadnih ambasada, vlast je sačinila neprincipijelna koalicija DSS-DS-G17 i sve je krenulo naopako.

    · Mislite da je sve je krenulo naopako na planu vojne industrije ili uopšte?

    Mislim da smo obojica svedoci da sve ide naopako već desetak godina na svim poljima, da je industrija rasprodata, mnogi delovi ugašeni ili potpuno umrtvljeni, nezaposlenost sve veća a i svi ostali segmenti države ne funkcionišu. No u ovom slučaju mislio sam na saradnju vojnih industrija Srbije i Rusije, za koju su Rusi su pokazali izuzetnu zainteresovanost. Može se mnogima učiniti da je naš vojni kompleks preslab za saradnju tako velikom zemljom ali iz ranih iskustava se pokazalo da to nije tako. Mi smo sa Rusima vrlo uspešno sarađivali i ono što je Rusima bilo vrlo važno lako prodavali te zajedničke proizvode na svetskoj pijaci oružja. SFRJ je svojom proizvodnjom koja se dosta oslanjala na Rusiju godišnje izvozili oko šest milijardi dolara naoružanja, što nas je svrstavalo u sam svetski vrh izvoznika oružja i vojne opreme. Srbija danas ne može da dostigne taj nivo izvoza ali u saradnji sa Rusijom on bi bio 5-6 puta veći od 400 miliona koliko danas izvozimo. Nama takva saradnja može samo da koristi, kako za jačanje svoje Vojske novim oružjima tako i za znatno povećanje izvoza. Ali ako za bilo kakvu ozbiljniju proizvodnju oružja, naša vladajuća struktura mora da pita zapad, onda od proizvodnje i prodaje oružja nema ništa.

    · Uvaženi profesore kako izaći iz ovog stanja ekonomske i političke, ja bih rekao i nacionalne krize, iz stanja jedne moralne i svake druge depresije. Da li bi vojna industrije mogla ponovo biti motor tehnološkog i industrijskog razvoja Srbije?

    Teško, veoma teško, ali ne i neizvodljivo – s tim da političari na vlasti budu stvarno privrženi Srbiji i rade na njenom uzdizanju. To ne bi bio lak put ali ovaj narod nije ni navikao na lake puteve, treba samo stvoriti privredno-razvojni, moralni, a ne lopovski ambijent i rezultati će brzo doći. Koliko je samo teško bilo ponovo izgraditi zemlju posle potpunih razaranja u prvom i drugom svetskom ratu? Ali to je urađeno, zahvaljujući upravo toj moralnoj snazi. To je taj impuls koji je ona stara «komunistička» vlast umela da unese u narod, da podigne glavu i da svojim rukama, i sopstvenom pameću, učini i nemoguće. Danas imamo neuporedivo bolji start, visoko školovane generacije stručnjaka, industrijsku bazu koja ipak nije sasvim mrtva, ali nedostaje taj impuls koji dolazi sa vrha vlasti. Ova vlast je pokazala da to neće postići jer se time u suštini nije ni bavila – u njoj su preovladali duboko lični interesi na štetu državnih. Nije ni bilo za očekivati da jedna okupacionu vlast instalirana spolja uradi nešto na uzdizanju Srbije, ali verujem da će se uskoro i to promeniti! A kad se javi takav impuls, treba krenuti u nešto sasvim novo.

    · Mislite na nešto novo u vojnoj industriji?

    Svakako, ali to ne moraju biti isključivo vojni projekti već se mogu koristiti i u civilne svrhe. Bio bih slobodan da toj budućoj, narodnoj vlasti predložim nekoliko projekata koji će pokrenuti zemlju iz letargije. Jedan od takvih projekata je razvoj male rakete nosača satelita, na komercijalnoj bazi (danas već nekoliko privatnih kompanija u svetu radi na tome), koji bi finansirao privatni domaći i strani (isključivo iz prijateljskih zemalja) kapital. U ovom delu sasvim je realno očekivati interes jer su profiti u ovoj oblasti ogromni. O propagandnom značaju za celu zemlju jednog ovakvog projekta ne treba ni govoriti. Možda ovo zvuči megalomanski, ali je to vrlo realno. U ovoj zemlji postoje neophodna znanja i tehnologije za jedan takav projekt, koji ni po čemu ne bi zaostajao za sličnim projektima u svetu, samo ih treba reaktivirati. Ono što ga čini posebno privlačnim je cena razvoja, koja bi u našim uslovima bila znatno niža nego u svetu, i nekoliko puta niža od cene jednog mosta u DOS-manlijskoj verziji. Naravno, ne treba zaboraviti ni mogućnost saradnje sa nekom prijateljskom zemljom na ovom polju, između ostalog i zbog nepogodnog geografskog položaja Srbije za lansiranje satelitskih raketa. Neke zemlje su već pokazale interes za jedan ovakav projekt, ali nažalost, države teško ulaze u posao ovakve vrste sa stranim firmama, pogotovu univerzitetima. Na ovom nivou, neophodno je da to bude nacionalni projekt i tada bi njegov uspeh bio zagarantovan.

    Drugi projekt bi mogao biti direktno odbrambeni – razvoj upravo oružja za odvraćanje, većeg dometa (500 do 1.500 km) da nas ne bi opet neko bombardovao. Taj projekt bi postao jedan od stubova bezbednosti zemlje. Jer, ponavljam, stubovi bezbednosti jedne zemlje ne mogu biti ni Vašington ni Birselu pa ni Moskva ili Peking. Stubovi bezbednosti mogu i moraju biti unutrašnji stubovi: političko-ekonomska stabilnost, jaka privreda, i naravno vojska sposobna da spreči svaku pomisao na agresiju.
    Tekst pripremilo:

  81. Avatar

    Šolaja Simo Simela

    Rođen je 1905. godine u selu Pljevi kod Šipova, Bosna i
    Hercegovina, u siromašnoj seljačkoj porodici. Do rata je
    radio kao šumarski radnik i nadničar, u Bosni, Crnoj Gori i
    Srbiji.
    Kao patriot, teško je primio poraz Kraljevine Jugoslavije.
    Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, s nekoliko
    svojih prijatelja i susjeda sklonio se u obližnju šumu, i tu
    počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Kroz
    narod se tada neprestano prenosio šapat o pripremama
    komunista za ustanak. Šolaja je postao nestrpljiv, i jedva je
    čekao da neko počne. Najzad je stigla vijest u njegovo selo
    da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je s
    nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao
    žandare na željezničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih
    podova.
    U susjednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja
    uspostavlja vezu s njima i zajedno vode borbe oko Šipova, Jezera i MrkonjićGrada,
    koje
    oslobađaju u toku augusta 1941. godine; počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim
    akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. augusta, upao je među
    njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.
    Poslije trodnevne velike ofanzive Nijemaca, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i
    Pljeve, početkom septembra 1941. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od
    svog sela. Ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao,
    i u odlučnom jurišu razbio, četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada
    pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i djeca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je
    u naletu protjerao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja se dočepao i dva topa. Ova
    velika pobjeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim
    krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda.
    Sredinom septembra 1941. godine, Talijani su s jednim bataljonom krenuli od MrkonjićGrada
    za Šipovo. Izdajnik Uroš Drenović propušta ih bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela
    Sokoca s jednim vodom i, poslije višesatne neravne borbe, prisiljava ih da se povuku.
    Sredinom oktobra 1941. godine, prilikom formiranja 3. krajiškog partizanskog odreda, u
    njegovom sastavu je bataljon „Iskra”, pod Šolajinom komandom.
    Talijani su posebno respektirali Šolaju poslije poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod Kupresa,
    3. decembra 1941. godine. Pošto su u septembru paktirali s četnikom Drenovićem, pokušavali
    su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog suradnika
    Šolaji, s većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je riječ,
    izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći: „To im je moj odgovor!”
    Šolaja je bio pravi jurišnik i bombaš, veoma skroman. Na sebi je nosio žandarsko odijelo,
    kojeg se dočepao u prvoj akciji. Njegova kožna torba bila je uvijek puna bombi, lako je bio
    460
    neuk, nepismen seljak, njegov postojani karakter i veliki patriotizam načinili su od njega
    odlučnog i beskompromisnog narodnog borca.
    Pod njegovom komandom, bataljon „Iskra” je u borbi između 31. decembra 1941. i 1. januara
    1942. godine uništio utvrđenja u Majdanu, između Jajca i MrkonjićGrada,
    a 14. februara
    razbio bataljon domobrana na Vođenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za
    MrkonjićGrad.
    Najzad je donijeta odluka da se 25. februara izvrši napad na MrkonjićGrad.
    Pod pritiskom boraca, i Drenović je obećao da će grad napasti s južne i zapadne strane. U
    određeno vrijeme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarsku
    stanicu, spalio Talijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije
    krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada.
    Kada je, u maja 1942. godine, uslijedila četnička akcija, Šolaju su četnici na prijevaru uhvatili
    i poveli u MrkonjićGrad
    Talijanima. Partizani njegovog bataljona bez borbe su ga oslobodili.
    Kada su se, krajem jula i početkom augusta 1942. godine, razvile borbe između ustaša,
    utvrđenih u Kupresu, i proleterskih i udarnih brigada i jedinica 3. krajiškog partizanskog
    odreda, i Šolaja je sa svojim bataljonom pohitao u pomoć. U noći između 13. i 14. augusta,
    jurišajući na ustaške bunkere, junački je poginuo. Odlukom CK KPJ, posmrtno je primljen u
    KPJ.
    Narodnim herojem proglašen je augusta 1942. godine.

  82. Avatar

    На коментар генерала да он не учествује у издаји, данас 19/08/2018 године прочитао сам на сајту Васељенске да је био на тајном састанку маја 2008 године када је договорена издаја наше државе. https://www.vaseljenska.com/misljenja/vucic-se-obavezao-da-potpise-priznanje-kosova/
    За њега сам чуо да је частан човек па ме интересује зашто те лажи не демантује ?
    Или нису лажи ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *