Veština mogućeg

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

U mutnim bujicama potrošačke histerije domaća vlast i njeni miljenici, čini se, lako dolaze do ulova u vidu ogromnog tranzicionog profita

Političari i NVO-aktivisti, obrazovani na kratkim (Soroševim) kursevima liderstva u Segedinu, Pešti ili nekom drugom centru za obuku, često se obraćaju javnosti devizom da je politika – veština mogućeg. Po toj doktrini, koju  zagovornici globalizma rado preporučuju slabijim zemljama, zadatak političara je da shvate šta je moguće, a šta nije. Pa da zaborave nemoguće, a prihvate moguće, ma koliko to bilo ponižavajuće i štetno za interes zajednice kojom rukovode. Za vodeću svetsku silu, dabome, važi obrnuta teorema – njihovi političari moraju prihvatati svetske izazove, a najpre one najmanje moguće. I to baš zato!
Tako se pokazalo moguće (i realno) da se građanski (secesionistički) ratovi u Jugoslaviji, devedesetih godina, predstave kao međunarodni ratni sukobi, a žrtve, kojima je 1991. godine objektivno pretilo istrebljenje (po scenariju iz 1941), prikažu kao agresori – zato što su imali želju da se brane. Danas je, na primer, moguće poštovati volju silnika i priznati nezavisnost evroameričke države Kosovo na teritoriji srpske države, a uskoro će, možda, biti moguće (i realno) pridružiti se snagama NATO u „borbi ujedinjenih naroda Evrope na Istoku“.

EKONOMSKE  PERSPEKTIVE
A šta je moguće u privrednom životu? Moguće je voditi politiku prekomernog uvoza, preteranog zaduživanja i potrošnje, uz masovno gašenje industrijskih kapaciteta i slabljenje konkurentske snage privrede. Moguće je, pa čak i neophodno, prodavati (ili poklanjati) privredne resurse inostranim prijateljima, sa nadom da će ulaskom na naše tržište ne samo osnažiti konkurenciju, nego i masovno zaposliti domaću radnu snagu. A ako se to ipak pokaže nemoguće, onda je moguće pokrenuti druge delatnosti u sektoru usluga,  npr. industriju zabave, razonode, kocke, pa i droge, koja takođe (na kratak rok) dobro utiče na raspoloženje domorodaca, a na dugi rok obezbeđuje sjajne profite zapadnom (podzemnom) kapitalu, baš kao i trgovina ljudskim organima ili kompletnim primercima ljudske vrste.
Eto šta je u ekonomskoj budućnosti moguće (i realno) ako se nastavi sa modelom razvoja oslonjenom na potrošnju i uvoz, koji evroatlantski instruktori sa velikim merakom (ipak ne suviše glasno) preporučuju, a naši eksperti prihvataju uz aplauze i divljenje. Uostalom, zar nije put u Evropu popločan „boljim životom“ i zar pripadnici ove generacije treba da postanu taoci svojih unuka i praunuka? Da li smemo da već sada mislimo šta je za njih „moguće“? I šta je „realno“?

UPROPASTITI POTOMKE
Naši potomci saznaće odgovore na ova pitanja prekasno i na ekstremno bolan način. Saznaće da je javnu i privatnu potrošnju moguće smanjiti ne za 15 ili 20 procenata, nego i za svih 50 ili 60 posto, jednostavno zato što robe i usluge neće imati čime da plate. A evroatlantski prijatelji lako će im pokazati da u ekonomiji vlada zakon razmene ekvivalenata – koliko si izvezao, toliko možeš da uvezeš, naravno pošto prethodno izmiriš rate za ranije uzete kredite.
Da bi se izbegla apokaliptična slika budućnosti, potrošnju bi bilo neophodno obuzdati već sada. Ali to je poslednja stvar koja pada na pamet našoj vlasti. S razlogom, pošto svoj ekonomski ugled ona zasniva na destrukciji ekonomske budućnosti Srbije i na populističkim merama divlje pljačke poreskih obveznika – sadašnjih prošlih i budućih (sa posebnim naglaskom na buduće – koji neće skoro glasati). Što je najvažnije, u mutnim bujicama potrošačke histerije domaća vlast i njeni miljenici lako će uloviti ogroman tranzicioni profit.

OVACIJE DŽELATIMA
Najviše me brine što im javno mnjenje aplaudira utoliko više, ukoliko je pljačka budućih (i prošlih) generacija intenzivnija. Kao da se svako nada da se može pridružiti podeli plena? „Dajte još subvencija, NVO-a, još NIP-ova i javnih troškova, još agencija, kancelarija i nacionalnih saveta i komisija! Pored ekonomske diplomatije, angažujte (posebno) i finansijske diplomate, koji će voditi računa da se u Srbiju slije što više kredita!“ klikće glas javnosti, gurajući i opozicione partije da kada osvoje vlast čine isto (pošto bi, valjda, to umele bolje od postojećih kompradora). Sve „zahtevane“ mere „povećale“ su zaposlenost i omogućile da stranački aktivisti dođu do redovnih prihoda, razume se, na račun blentavih poreskih obveznika koji sve to trpe zato što ne znaju kako da potroše novac.
Onaj kome je stalo do privrednog napretka morao bi okrenuti list i omogućiti slobodu privredne inicijative, sada potpuno potisnute interventnim merama političkih stranaka. Umesto da se smišljaju, kako to rade Dinkić i Tadić, sve nove i nove državne intervencije, potrebno je osloboditi tržišne sile bez obzira na to što bi se u surovim uslovima konkurencije smanjila popularnost političara.
Da li bi to bilo moguće – i realno? Ko je spreman da se kada osvoji tu preslatku vlast (i moć da po sopstvenom osećanju „pravde“ preraspodeljuje društveno bogatstvo) odrekne privilegija i profita, čiji je izvor ekonomsko propadanje Srbije?

3 коментара

  1. Avatar

    bice njima vestina da pobegnu pravosudnim organima, kao sto je Dinkic, Vlahovic, Pitic, Djelic i jos puno inih. Kako su dosli, nece otici. Prvo da odrobijaju veleizdaju i rasprodaju Srbije pa neka odu. To susrpske dahije 21 Veka i procice kao oni. Ima jos Srba dovoljno u ovoj zemlji koji ce da im presude,ma gde da su. Bice oni svi do godine u Pozarevcu. Moramo da ih popravimo, pogotovo onog ekonomistu destrukcije.

  2. Avatar
    Љубомор

    Сва беда и јад што од Првог светског рата па до дана снађе Српски народ може се објаснити и разумети, како се у овом часопису пише и објашњава. Утеха изостаје, проблеми расту геометријском прогресијом. То се види.
    Ама, има ли ко у српском роду ко није самарићанин, полтрон, улизица, кукавица зечијег срца и поданичке душе. Чињенице кажу да Србина без поменутих каракеристика нема.
    Доказ: Песме о највећем сину нанег народа. Улагивања колико хоћете. Чанколизаца од Карлобага до Ђевђелије. Тек после 10 г. од одласка “највећег сина” у католичке свеце (“Јосип раденик” купљно по папској индулигенцији српским златом што су ’48 г. Енглети вратили, каже В. Дедијер у “Дневнику”) срби се почеше питати; Ко је он? Којег ли је рода? До данас то нико не утврди. Тај менталитет чанколизаца, профитера, властољубаца (Динкић, Ђелић, Дачић, Николић, Влаховић, Питић, Пајтић, Ђукић и остали) је неуништив. Он је рак што изједа и треби Србе. Нема никог (нико нема петљу) да напише истину ко је Борис Тадић. Чанколисци га доведоше на власт да би се они богатили и имали параван за пљачку. Па зар му не дадоше држављанство тек кад је требао дати, чуј, председничку заклетву. Срби толиког страха не смеју прочитати оно што пише на интернету. Не смеју чак позвати сајт (Невенка Францетић), па се запитати; да ли је то тачно? Због тога “нам нема спаса, пропасти нећемо”.
    Нико не сме да напише “Еј гариби бутум дунајлук (Србије) шћућурте се”. Плашимо се поменути Маркса, а камо ли послушати паметан савет. Хоће ли Србија смоћи толико злата да и Борис купи светачку почаст? Могуће, (Иво ће му помоћи препорукама код папе, јер су заслуке, као и код Броза огромне у скривању Јасеноваца, олуја, и геноцида из деведестих огромне), шињел је моћна ствар, зар не!

  3. Avatar

    Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI .Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori.Da ne govorimo da je Baranja samo dio Vojvodine koju je Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima .Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo . Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za poboljšanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik .U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč i veliki trud uložiti da bude Srpska većina u Bosanskom Petrovcu .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % .Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *