UPITNIK EK Srbija na rendgenu

Piše Nikola Vrzić

Vlada Srbije junački se pozvala na preambulu srpskog ustava i Evropskoj uniji, kroz Upitnik Evropske komisije, poručila da je Kosovo – Srbija. Sudeći po postavljenim pitanjima, pak, Kosovo je za EU Srbija otprilike koliko su to i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina…

U danu u kojem smo saznali da će vekna hleba koštati 55 dinara, udarna vest u srpskim medijima bio je odlazak premijera Mirka Cvetkovića u sedište EU da bi predao odgovore na Upitnik Evropske komisije; normalno, pošto je, je l’, Upitnik ono što se jede, a ne hleb. A od siline zadovoljstva zbog toga što je hrpa papira uspešno preneta u Brisel, umalo da ne primetimo da smo dobili još jedan „ključni uslov“ za nastavak evropskih integracija, i da nam je javno, i prilično neuvijeno, saopšteno da su pitanja Kosova i učlanjenja u Evropsku uniju, ipak, povezana…
Predajući odgovore na 2.483 pitanja iz Upitnika Evropske komisije, premijer Mirko Cvetković rekao je da mu je „posebno drago jer smo učinili ono što smo obećali“ i odgovore na pitanja dostavili do poslednjeg dana januara. Izjava ne sasvim tačna, budući da kraj januara kao rok nismo odredili sami već nam je tako rečeno da učinimo. „Komisija bi bila zahvalna ukoliko bi odgovore na Upitnik dobila krajem januara 2011. godine,“ piše na početku Upitnika. No, da ne cepidlačimo oko toga da li to što radimo, radimo zato što nam je tako rečeno ili zato što sami tako hoćemo.
A 31. januar 2011. godine građani Srbije valjalo bi dobro da upamte jer je to bio, kako skromno reče premijer u Briselu, „za Srbiju važan, možda istorijski dan“. Šta nam se to, tačno, dogodilo time što smo evropskim birokratama predali deset kilograma papira? Kratak odgovor glasio bi – ništa od čega će nam biti išta bolje, nego što je bilo dan pre (istorijskog) 31. januara.
Popunjavanje Upitnika Evropske komisije je, naime, tek jedan u nizu administrativnih koraka na trnovitom putu ka EU. Korak koji je, doduše, zahtevao popriličnu količinu truda, budući da je trebalo provući Srbiju kroz EU rendgen i odgovoriti na skoro dve i po hiljade pitanja. Od toga kolika to Srbija želi da uđe u EU, do pitanja o fitosanitarnoj politici, „pravu poslovnog nastanjivanja i slobodi pružanja usluga“ ili pitanja koja zadiru direktno u suverenitet Srbije, kakva su ona o unutrašnjoj organizaciji srpskih bezbednosnih službi…
Da budemo jasni; nikakva epohalna odluka u korist Srbije i njenog puta u EU nije doneta. Čak ni bilo kakva odluka nije doneta. Zapravo, ni priča oko Upitnika tog istorijskog 31. januara nije završena, jer nam tek slede meseci proveravanja srpskih odgovora, pa postavljanje dodatnih pitanja, potom evaluacija konačnih odgovora i provera stanja na terenu, i izrada mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za EU. A do sticanja tog statusa kandidata (pošto smo kandidat za kandidata postali prošlog oktobra), sve i ako srpski odgovori na Upitnik budu ocenjeni pozitivno, potrebna je i pozitivna, jednoglasna odluka Saveta ministara EU. Koje, opet, neće biti ne budu li ispunjeni uslovi sadržani u oktobarskim Zaključcima o Srbiji – puna saradnja s Haškim tribunalom i s Kosovom. A i kada dobijemo status kandidata, tek nam sledi proces određivanja datuma za početak pregovora o članstvu. Pa onda pregovori o članstvu, i toliko o ovom istorijskom 31. januaru 2011. godine.
Srbija je, popunjavajući Upitnik, herojski odgovorila da Kosovo smatra svojim sastavnim delom, pozivajući se pri tom na preambulu važećeg ustava. Kako EU na to gleda saznaćemo veoma brzo, čim iz Brisela stignu potpitanja i kada Evropska komisija krene u evaluaciju naših odgovora. Odgovor je lako naslutiti već iz načina na koji su nam postavili neka od pitanja; na primer, ona o uvozu poljoprivrednih proizvoda „iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije, Albanije, Crne Gore i sa Kosova“ ili o tome „kakav politički dijalog postoji između vaše zemlje i Zapadnog Balkana (Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora, i Kosovo)“.
Ako već ovo nije dovoljno, stvar nam je pojasnio komesar Štefan File. Na pitanje da li su kosovsko pitanje i evropske integracije povezani, kako prenose agencije, on je odgovorio odrečno, ali je dodao da se tokom kasnijeg procesa integracija „sve povezuje sa svačim“. Pametnome dosta. A postade time jasniji i odgovor Milice Delević, direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, na pitanje da li Srbija zbog EU treba da menja svoj ustav: „Ustav Srbije u ovom trenutku nije prepreka evropskim integracijama.“ Naglasak je na „ovom trenutku“.
Ipak, nije sve tako crno. Stigla nam je ove nedelje iz Brisela i jedna pozitivna vest; vest da sprovedena reforma pravosuđa ništa ne valja. Svi koji su kritikovali tu reformu – i zbog toga od strane naših proevropskih vlasti bili optuživani za retrogradno antievropejstvo – bili su potpuno u pravu, presudila je EU, što nam je obznanjeno posle sastanka premijera Cvetkovića sa evropskom komesarkom za pravosuđe Vivijen Reding. U reformi reforme koja nam sad predstoji učestvovaće i Venecijanska komisija i neizabrane sudije, što znači da možda i imamo šanse da dobijemo koliko-toliko pristojno, neispolitizovano pravosuđe. A to je, kako reče Jelko Kacin, novi „ključni uslov“ za nastavak evrointegracija. Hoće li, zbog promašene pravosudne reforme, odgovarati ministarka Snežana Malović? I mnogo bitnije pitanje, kako će nas to vladajuća koalicija „Za evropsku Srbiju“, ponašajući se tako antievropski, uvesti u tu Evropu? Ili nam je koalicija dovedena na vlast samo da bi ispunila uslove, a potom do EU ko pretekne…