Почетна / Свет / Orbanove igre sa vatrom

Orbanove igre sa vatrom

Piše Vlastimir Vujić

Ukoliko Mađari izvan Mađarske pored pasoša dobiju i priliku da učestvuju na parlamentarnim izborima neminovne su velike promene na političkoj sceni, ali i konflikti u regionu

Ostvari li se zamisao kontroverznog premijera Mađarske Viktora Orbana da Mađari izvan granica uz pasoše matične države dobiju i mogućnost da učestvuju na parlamentarnim izborima, velike promene na političkoj sceni zemlje neminovne su, ali i turbulencije u – regionu. I to u dužem periodu! Ovaj projekat partijska mašinerija  vladajućeg Fidesa, sa čvrstom  dvotrećinskom  većinom u parlamentu, kojom u skupštinskoj proceduri usvaja svaki svoj predlog – uveliko priprema daleko od očiju javnosti. Zakonski će ga verifikovati kad proceni pravi trenutak za to. Kao i sve prethodne. Orban se uopšte ne obazire na brojne optužbe domaće i inostrane javnosti o konstantnom kršenju postojećeg Ustava zemlje, međunarodnih pravnih normi…

REVIZIONISTIČKA KLOPKA
Da podsetimo, 26. maja prošle godine Parlament je na predlog tek formirane Orbanove vlade izglasao dopunu Zakona o mađarskom državljanstvu kojim je omogućeno da se do upisa u knjigu državljana te zemlje ubuduće dolazi znatno lakše. Zahvaljujući pomenutom zakonskom rešenju, broj novoupisanih mađarskih državljana popeo bi se na oko milion i po, što je značajno uvećanje biračkog tela. Upravo bi to vladajućem Fidesu (čiji predsednik je aktuelni premijer Mađarske), u znak zahvalnosti za olakšice, omogućilo o(p)stanak na vlasti i u sledećem izbornom ciklusu. Stvaran broj novih aplikanata za mađarsko državljanstvo još je neizvestan i ako je novi Zakon o državljanstvu stupio na snagu 1. januara ove godine. Vladina očekivanja da bi u 2011. godini nadležne službe mogle da prime između 250 i 400 hiljada zahteva za mađarske pasoše, za samo prve dve januarske nedelje povećana su na preko – pola miliona!
Najviše zainteresovanih Mađara je u rumunskom Klužu, Beregovu (i ako Ustav Ukrajine strogo zabranjuje dvojno državljanstvo, kao i Slovačke i Austrije!), i – Subotici. Konzulat Mađarske u najsevernijem gradu Srbije popunio je termine do kraja juna (više od osam hiljada vojvođanskih Mađara je podnelo zahtev), a da je Orban ovim zakonom svakoj zemlji s kojom se Mađarska graniči poturio po „trojanskog konja“ otkriva se iz dana u dan! Ponavljanje mantri perjanica SVM u Srbiji Ištvana Pastora i Šandora Egerešija „o emotivnoj potrebi koju Mađari van granica Mađarske konačno mogu da zadovolje“ – odavno su razotkrivene. Jer, oni Mađari koji ovakvim putem steknu dvojno državljanstvo moći će u Mađarskoj da kupuju nekretnine, vozila (registrujući ih kao punopravni mađarski državljani), pravo na budžetsko školovanje na višim školama i fakultetima, zaposlenje u bilo kojoj zemlji članici EU…
I, što je najvažnije, neće morati da se presele u – Mađarsku. Jer, kod kuće su. Na teritorijama nekada sastavnih delova Austro-Ugarske monarhije kojih se Mađarska nikada nije odrekla – i ako su sada u sastavu drugih država (tu je i najveća revizionistička klopka koju je Viktor Orban ovim zakonom podmetnuo). Novi dvojni državljani biće samo reintegrisani jer su u podnesenom zahtevu priložili potvrdu gradskog Istorijskog arhiva za pretke rođene do 1910. godine, odnosno od gradskog matičara iz svojih Opština za one koji su rođeni posle 1910. godine upravo na tim prostorima! Reintegrisanim državljanima, takođe, sledi i provera znanja mađarskog jezika jer mora biti na nivou – maternjeg.
Uz plan za davanje biračkog prava Mađarima izvan granica (koju je Fides lansirao još u vreme prve Orbanove vlade 1998. do 2002, ali nije imao dvotrećinsku parlamentarnu  vlast  kojom bi mogao da menja Ustav zemlje – kao što je sada ima), Viktor Orban užurbano priprema i projekat političkog zastupništva Mađara iz susednih zemalja u državnom parlamentu (20 predstavnika).
Organizovanje izbora u inostranstvu je samo po sebi veliki izazov u praktičnom smislu. Bez pomoći institucija vlasti zemlje domaćina teško da je zamislivo organizovanje i održavanje izbora za stotine hiljada mađarskih građana u okolnim državama.

TERITORIJALNO UJEDINJENJE NACIJE
Fides i Viktor Orban veruju da će u Srbiji najlakše završiti taj posao, jer vojvođanski Mađari institucionalno infiltrirani i pod parolom srpskih „evrointegracija“ besprekorno odrađuju autonomističke zadatke koji Mađare vode ka odavno postavljenom cilju – teritorijalnom  ujedinjenju nacije! Najteže će biti u Slovačkoj. Orbanov „favorit“ Pal Čaki i Mađarska koaliciona partija (MKP) nisu na poslednjim  izborima prešli – skupštinski „prag“. Novi parlamentarni lider Mađara u Felvideku Bela Bugar i njegova partija „Most – Hid“ kad je bila u opoziciji, kao i Fides – htela je saradnju. Ali, Orban je odbio. Sada, kada je u vladajućoj slovačkoj koaliciji koju predvodi Iveta Radičova – Bugar se zahvalio!
U Rumuniji, međutim, mađarski premijer odigrao je „na sigurno“. Imao je i najjačeg aduta – Lasla Tekeša, potpredsednika EP-a zaduženog za ljudska, manjinska i verska prava i slobode koga je lično Orban umesto Pala Šmita (14. maja 2010. godine nominovao ga je za predsednika mađarskog parlamenta, a u avgustu iste godine imenovao za  šefa države) – predložio na tu funkciju. Fides i njegov čelnik namerno su  zaobišli zvaničnog mađarskog predstavnika u toj zemlji Marka Belu i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), koji je od 1990. godine u rumunskom parlamentu i ušao je u rumunsku vladu od 1997. do 2000. godine i od 2005. do 2008. godine, a prisutan je i sada u Vladi Emila Boka.
Orban želi da od Transilvanijskog mađarskog nacionalnog veća (TMNV) koje vodi Laslo Tekeš (obećao je u novembru predsedniku vojvođanske skupštine Egerešiju u Novom Sadu da će EP uraditi monitoring prenosa nadležnosti s republičkih organa na administraciju APV i kako se sprovodi Zakon o nacionalnim savetima u Srbiji), napravi oficijelnu i najpriznatiju mađarsku političku snagu u Rumuniji, verujući da će mu „isplativost“ ovog truda dati punu potvrdu u vidu onog što mu je i najpotrebnije – novih glasova na izborima! Tekeš je odmah potom obznanio „da je TMNV odlučila da osnuje Narodnu partiju Mađara iz Transilvanije (PPMA), jer je Mađarima potrebna jedna nova partija koja će ih sve okupiti i biti portparol politike – autonomije“! Donošenjem Fidesovog zakona o dvojnom državljanstvu, „više se ne cilja na reviziju granica, već na prekogranično ujedinjenje nacije! Dakle, i teritorijalna autonomija na etničkom principu i državljanstvo matice“! – podvukao je Tekeš.

NACIONALNA TRAGEDIJA
„Krajnje neprihvatljivo je da mađarska nacionalna manjina koja živi u rasejanju dobije izborno glasačko pravo u matičnoj zemlji. To bi bilo ravno rušenju zvanično priznatih granica država“ – podvukao je predsednik frakcije Evropske narodne partije (PPE) u Parlamentu Starog kontinenta Jozef Daul, dok je nekadašnji premijer Mađarske, socijalista Ferenc Đurčanj istakao da „autonomija i dvojno državljanstvo isključuju jedno drugo“.
„Naravno da je Trijanon nacionalna tragedija, ali pošto vreme ne možemo da vratimo unazad vredno je ispitivati samo to – kako možemo da rukovodimo i upravljamo trijanonskom traumom. Značajan deo mađarskih birača, s velikim i iskrenim osećanjem nacionalne uvređenosti, krenuo bi zanosno za nacionalnom odmazdom! Ali mora da razume da ne može, a da se ne pređe preko činjenice da je upravo velika zanesenost i razdraganost dovela državu do tragičnog rata“ – naglasio je Đurčanj, smatrajući kako nije ni između dva rata, a tako ni sada, postojao sklad nacionalne nadahnutosti sa nacionalnom mudrošću!
Nekadašnji premijer, inače i dalje sa vrlo visokim političkim rejtingom, još tvrdi da „nijedna država u okviru svojih granica ne može da obezbedi proširenu autonomiju jednoj nacionalnoj manjini koja se nalazi unutar okruga njene teritorije, u kojoj su skoncentrisani državljani jedne druge zajednice – većinske“!
Krajnje upozoravajuće je i Đurčanjovo mišljenje vezano za pravo glasa prekograničnih Mađara na parlamentarnim izborima u matici.
„Ako članovi dvotrećinski vladajuće političke partije u Mađarskoj – Fides – imaju takvu potrebu da sami donose odluke o sudbinama onih koji ne snose ni promil odgovornosti za njihovo donošenje, onda ovo preti dramatičnim konfliktima. I to ne malih razmera!“

____________________

Scenario uvezen, pučista domaći

Danas, posle 21. godine, o počecima pobune protiv Čaušeskua, u Temišvaru 15. decembra 1989. godine, postoje čitavi tomovi izjava očevidaca. U Rumuniji i Srbiji, svaka porodica ima svoju verziju istorije. Činjenica je da je „Sekuritatea“ dobro poznavala sveštenika Lasla Tekeša, rođenog 1. aprila 1952. godine u Klužu. Potiče iz porodice intelektualaca, otac mu je takođe bio sveštenik. Političkoj policiji je zapao za oko još kad je služio u Brašovu, odakle je 1984. godine izbačen iz službe i dve godine je bio bez zaposlenja. U Temišvar je stigao 1986. godine.
Tekeš je sve vreme bio oštar kritičar Čaušeskuovih planova o demoliranju sela, a „Sekuritatea“ tvrdi da je uhvatila njegove brojne poruke upućene raznim krugovima u Mađarskoj, zbog čega je tvrdila da je strani agent. Cela Zapadna Evropa je citirala Tekešovo pismo, u kojem je pozdravio uklanjanje bodljikave žice sa granice između nekadašnje dve celine Habzburškog carstva! Naime, ministri spoljnih poslova Mađarske i Austrije su 27. juna 1989. godine (pet meseci pre temišvarskih događaja), otvorili granicu, čime je praktično počelo fizičko demoliranje „gvozdene“ zavese. Taj je proces definitivno završen nešto kasnije – rušenjem Berlinskog zida!
Zbog aktivnosti, koje nisu bile samo verske prirode, rumunske vlasti su odlučile da Tekeša presele u seosku sredinu, kako bi imao manje mogućnosti da deluje politički. Povodom petogodišnjice pada Čaušeskua, zamenik šefa „Sekuritate“ u Temišvaru Radu Tinu izjavio je da i dalje misli da je Tekeš šovinista i da 1989. godine nije bio protiv Čaušeskua i diktature, nego protiv – Rumunije (što je deceniju kasnije prilikom jednog intervjua u Budimpešti Tekeš indirektno i priznao).
Poslednjih godina Tekeš je „evropski parlamentarac“ koji predvodi pokret rumunskih Mađara za autonomiju Sekelja i angažuje se na povezivanju i ujedinjenju Mađara Karpatskog bazena, odnosno – delova Austro-Ugarske u Rumuniji, Slovačkoj, Ukrajini i Srbiji! On je ostao i za današnje rumunske vlasti mađarski ultranacionalista! Tekeš pripada krugu Mađara u Rumuniji, oni su žestoko podržavali nezavisnost Kosova i Metohije i svim sredstvima lobiraju za vojvođanski tip autonomije u Transilvaniji, kod svih prekograničnih Mađara prvi veliki korak prema konačnom teritorijalnom ujedinjenju nacije!
Pastoru Tekešu uručen je nalog da se iseli iz stana u Temišvaru 10. decembra i dat mu je rok od pet dana da to učini. Kada je došlo vreme za selidbu Tekeš je potražio pomoć vernika. Više desetina njih su se 15. decembra posle podne okupili oko njegovog stana kako bi sprečili policiju da ga nasilno izbaci iz Temišvara…! Ostaje zadatak istoriji da istraži dilemu: da li su delovi „Sekuritate“ kojima je bilo dosta Čaušeskua sami procenili da bi pastor mogao biti povod da se „uzbude“ duhovi protiv diktature u Temišvaru ili je „slučaj Tekeš“ (što mnogi tvrde!), smišljen na sasvim drugom mestu (u kuhinjama Zapadnih tajnih službi), kako bi se pritisak  na sveštenika s političkim ugledom u susednoj Mađarskoj u pravom trenutku samo iskoristio za ispoljavanje nezadovoljstva širih razmera i rušenje – Čaušeskuovog režima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *