Od Getea do „Monsanta“

Piše Mara Knežević Kern

Kukuruz, soja, pamuk, uljana repica… Biotehnološka kompanija „Monsanto“ u ovoj oblasti drži patente za veći deo GM useva, u paketu sa herbicidom neophodnim za njihovo gajenje. Ali, da li nas priroda pojavom superkorova samo podseća na to ko je gazda u kući?

Agresivna medijska kampanja o predstojećoj gladi, sinhronizovana sa mesijanskim obećanjima Novog svetskog poretka da će nam epohalnim otkrićima u poljoprivredi doneti spas, počela je da deluje kontraproduktivno – bude se uspavane duše naroda, o čemu je početkom XIX veka govorio pionir nauke o biološko-dinamičkoj poljoprivredi, doktor filozofije, naučnik i humanista dr Rudolf Štajner.

ZA NEŠTO SITNINE I TRENUTAK SLAVE
Štajner je bio uveren da će prosvećivanjem nemačkih poljoprivrednika probuditi svest o neophodnosti poznavanja i poštovanja prirodnih zakona. On se od 1924. godine pasionirano posvećuje toj oblasti, nadahnut Kantovim etičkim principom o moralnom zakonu i zvezdanom nebu. „Čovek budućnosti će se okrenuti biodinamičkoj poljoprivredi“ – verovao je Štajner, izlažući svoju teoriju o zdravoj zemlji, đubrivu i korovu koji čine neraskidiv lanac života: „Osok, stajsko đubrivo i kompost biće obogaćeni biljnim dodacima, kao što su hajdučka trava, kamilica, kopriva, hrastova kora i maslačak… a suština povoljnog poljoprivrednog dobra leži u ravnoteži rasporeda šume, voćnjaka, šipražja i močvarnih polja, sa izvesnom prirodnom kulturom bilja“.
Gete je u svom delu „Metamorfoza biljke“ dao uvod u program nove organske nauke, čiji je jedan od osnovnih principa upravo onaj koji smo u potpunosti zanemarili: „U prirodi sve živi od uzimanja i davanja!“. Dok je u Dornahu radio na sakupljanju, klasifikaciji i tumačenju Geteovih botaničkih i zooloških spisa, Štajner je razvio sopstvenu teoriju kojom rasvetljava nauku o organskom svetu.
Šta bi danas rekao Gete – taj „Kopernik i Kepler organskog sveta“ – pri pogledu na intelektualne i moralne patuljke, koji upregnuti u korporacijske jasle svoje duše predaju đavolu – za nešto sitnine i trenutak „slave“.
Istorija se ponavlja: tridesetih godina prošlog veka izbor je bio fašizam ili sloboda, danas nas obaveštavaju da „nema alternative“. Čovek je odustao od filozofije žrtvovanja i utopijske slike sveta  da bi potonuo u apatiju i duhovnu impotenciju, prepustivši produžetak vrste homobiotehnologikusu.
„Misija zla u svetu je uporište razvoja“, govorio je Štajner, a glasovi nekorumpirane naučne javnosti  potvrđuju da se na temeljima biodinamičke poljoprivrede gradi i nauka XXI veka. „Postoje velika i mala pitanja u nauci – malo pitanje je koji gen je odgovoran za pojedina oštećenja na nivou ćelije, a veliko pitanje je šta je život?“ – kaže dr Mae Won Ho, pitajući se da li su zakoni fizike i hemije neophodni i dovoljni da protumače život ili su za to potrebni dodatni zakoni izvan njih.

HORDA PLAĆENIKA
Pogledajmo šta nam sa svoje strane nude biotehnološke kompanije koje u poslednjih deset godina nisu proizvele nijedan GM usev koji kao vrsta daje veći prinos ili ima bolji hranljivi sastav ploda, bolju otpornost na sušu ili na zaslanjeno zemljište. Uspele su jedino u dve stvari: da naprave GM useve otporne na herbicide i biljne insekte. Zaštita ovih useva traži manje pesticida koji ubijaju biljne insekte, ali polja svake godine zahtevaju sve više herbicida koji ubijaju korov, jer se vremenom uvećava otpornost korova na dosad korišćene hemijske preparate.
Kukuruz, soja, pamuk, uljana repica… Biotehnološka kompanija „Monsanto“ u ovoj oblasti drži patente za veći deo GM useva, u paketu sa herbicidom neophodnim za njihovo gajenje. Danas „Roundup“, a sutra „Centar za sigurnost hrane“ (CFS) tvrdi da se u Americi upotreba gliphosate pesticida uvećala 15 puta od 1994. do 2005. godine.
Da li nas priroda pojavom superkorova samo podseća na to ko je gazda u kući?
Šta li bi ovim sumanutim borcima protiv korova rekli Gete i Štajner – koji je svojevremeno duhovito objavio: „Pred forumom prirode korov ima upravo onoliko prava da raste, koliko i ono za šta se misli da je korisno… A upravo među korovom nalazimo najjače lekovite biljke.“
Izvođači radova na transgenetičkom inženjeringu presudili su korovu. A ni pozicija čoveka nije sasvim jasno definisana – ima nas previše!
A šta će biti s našim semenom, pitaju se svedoci prošlogodišnje paljevine oglednih parcela Poljoprivrednog instituta u Kragujevcu, na kojima su bile zasejane poslednje rezerve semena nekih autohtonih vrsta useva?
Možda je krajnje vreme da prozovemo saučesnike u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu i zapitamo se koju ulogu igraju „časni očevi porodica“, čuvari tradicije i krsne slave – ratari i veleposednici, jer prihvataju danajske darove kompanija sejući GM seme i zasipajući svoje potomstvo „ekološkim“ otrovom. Oni koji to rade samo nastavljaju praksu „gajenja u posebnoj leji“ onoga što jedu  njihova deca, da bi „za pijacu“ kultivisali ono što će jesti tuđa.
Na praznoj ambalaži, koja leži duž njihovih njiva, piše: „Dicamba resistant, combining genes for multiple herbicide resistance into one plant… svake godine novi brend – ‘bezbedni kao so’“ (ni na DDT nisu gadljivi). Ako im diler donese na vrata „ponudu koja se ne odbija“ ne trepnuvši će isključiti iz ekosistema sve što ne donosi neposrednu dobit. A kad dune košava i zaspe kolevke smrtonosnim prahom, biće kasno – za njihovu i našu decu.
Horda plaćenika izjavljuje da ne postoje naučne studije koje bi potvrdile štetnost ovih proizvoda po ljudsko zdravlje. Dok se eksperimentom in vivo ne dokaže da ne umiru samo pacovi, već i ljudi, „ozbiljni, proevropski mediji“ smatraju da ovo još nije tema za priču. Ni državni tužioci u SAD se ne istrčavaju sa presudama, dok se ne osakati statistički relevantan procenat populacije.

LOŠA NAUKA I VELIKI BIZNIS
A što se tiče naučnika, iz „respektabilne“ FDA upozoravaju javnost da GMO još nisu ispitani, preporučuju proširenu istragu, predlažu dodatne testove… Da bi na kraju podvili repove i potpisali deo Kodeksa u kojem izričito piše: „GMO u hrani ne etiketirati“!
Ostali smo sami – našu decu i male pacove čeka slična sudbina; a naučnici i trgovci samo rade svoj posao.
Dok se genetski materijal ubačen u soju vezuje sa bakterijama u ljudskom organizmu i nastavlja da deluje, naučnici, pravnici i menadžeri umiruju javnost zataškavajući slučajeve zbog kojih bi se morala podići celokupna naučna elita:
Dvanaestogodišnja E.N. iz Floride se kupala  u kanalu kontaminiranom „Raundap“ herbicidom. Dete je paralisano i ima trajna oštećenja nervnog sistema. Slično se dogodilo mnogima koji su dolazili u kontakt sa  ovom „neškodljivom“ materijom. „Monsanto“  je kažnjen  zbog obmanjivanja javnosti – otrov je oglašavan kao „safe and environmentally friendly“ (siguran i ekološki). Šta je kazna od 250.000 dolara, kad je zahvaljujući ovoj reklami herbicid postao najpopularniji u SAD.
Francuski farmeri su se konačno probudili. Možda ne čitaju Getea i ne poznaju genetiku, fiziku i hemiju, ali su dovoljno pronicljivi da shvate da je u pitanju „spoj loše nauke i velikog biznisa“. Uništavanjem „Novartisovog“ skladišta transgenetičkog semena kukuruza namenjenog za setvu, pokazali su da proizvođači GM semena više neće moći da manipulišu marketinškim doskočicama, kao što je naknadna zamena naziva transgenetički inženjering u „frendli“ naziv genetska modifikacija.
„Kao što za razumevanje podrhtavanja magnetne igle treba poznavati prirodu cele planete, tako se – kad je rast biljke u pitanju – ne sme gledati samo na biljno, životinjsko i ljudsko, nego se mora pitati za savet ceo univerzum. A današnji naučnik uzme tanjirić, stavi na njega neki preparat, brižljivo odstranjuje sve što ga ne zanima i zuri u ono što je ostalo… kada budemo našli put ka makrokosmosu, tada će čovek ponovo razumeti sve ono što je u drevna vremena intuicijom zaključio.“ (R. Š)