Почетна / Регион / Kosovizacija Hercegovine (drugi deo)

Kosovizacija Hercegovine (drugi deo)

Piše Uglješa Mrdić

Danas, Srpska Hercegovina ostaje bez privrede, puteva, infrastrukturnih projekata, a polako i bez srpskog naroda

Srpska Hercegovina će polako postati opustošena. Prvo će preduzeća biti uništena, narod moralno i duhovno razbijen, a potom će početi da se prazni i na taj način postati lak plen za moćnike sa Zapada i iz susedne Hrvatske. Srpskoj Hercegovini preti sudbina Kosova i Metohije, preti kosovizacija Hercegovine. Sve se polako dešava po istom šablonu. A prema najnovijim informacijama uskoro će uslediti kupovina srpskih preduzeća od strane hrvatskih i evropskih tajkuna. U zgradama koje se grade u Srpskoj Hercegovini ili u onima već izgrađenim, stanove kupuju neki novi ljudi, čija prezimena uglavnom nisu srpska, a naročito ne hercegovačka.
Žalosno je bilo gledati kako po tri, četiri autobusa mladih ljudi dnevno odlazi iz srpskih hercegovačkih gradova u pravcu Srbije. Dobro je što su Hercegovci došli za nedavne novogodišnje i božićne praznike u svoj rodni kraj, a loše je što se skoro niko od njih neće zauvek vratiti.

Naročito ako se ostvare pretnje da će poslednji privredni bastioni, koji zapošljavaju hiljade Srba, završiti u rukama zapadnih i hrvatskih tajkuna. Pri tom samo u toku proteklih nekoliko godina broj stanovnika srpskih opština u Hercegovini se drastično smanjio. Trebinje je pre rata imalo oko 30.000 stanovnika, posle rata sa izbeglicama i blizu 40.000, a danas oko 25.000. Uništenjem i prodajom nekoliko preduzeća u Trebinju je proteklih godina bez posla ostalo oko 2.000 građana.

Plan iz devedesetih godina hrvatskog rukovodstva se polako ostvaruje. Nažalost sve što je zacrtao Vatikan, EU i njihovi poslušnici među Hrvatima, postaje stvarnost. Nije reč ni o kakvoj teoriji zavere, već o spletu istinitih događaja koji se kriju od javnosti.
Dok čelnici, kako sadašnji tako i bivši, Republike Srpske povodom 9. januara, Svetog Stefana – Dana Republike Srpske daju izjave da „Republika Srpska nikada nije bila jača“, Srpska Hercegovina nikada nije bila slabija.
Odnos Banjaluke i političkog rukovodstva prema Hercegovini je kao prema slepom crevu. Kada je Pale bila srpska prestonica u RS, sve je bilo drugačije. Ravnomerno se razvijala čitava Republika Srpska. Koliko je glavni grad – Pale bio blizu Banjaluke, isto toliko je bio blizu i Trebinju i Bijeljini i Doboju. Danas, Srpska Hercegovina ostaje bez privrede, puteva, infrastrukturnih projekata i polako i bez srpskog naroda. Ono što i funkcioniše, milioni evra koji se i zarade zahvaljujući HET-u, TE „Gacko“ i „Elektroprivredi Srpske“, čije je sedište u Trebinju, odlaze za ulaganja u zapadnim i severnim delovima Republike Srpske. Osećaju se poslednji talasi ekonomske krize. Narod je u beznađu. Bez podrške Beograda, Banjaluke, a već odavno i Podgorice. Ima li spasa za srpski narod u Hercegovini? Ima li spasa za srpsku Istočnu Hercegovinu? Naravno da ima, ali na potezu su srpski čelnici u Srbiji i Republici Srpskoj, i potrebna je pomoć srpske dijaspore. Ko čita „Pečat“ od prvog broja dovoljno zna koliko je bitno da se očuva nukleus srpskog naroda, kako onaj na Kosovu i Metohiji, tako i onaj u Raškoj, Šumadiji, staroj srpskoj Crnoj Gori i Hercegovini, Krajini…
Naravno da ima nade. Jedino što je još preostalo i u šta se uzda srpski narod u Hercegovini je vera i nada.

SRPSKA HERCEGOVINA KAO SLEPO CREVO
S druge strane zvanična Hrvatska i čelnici Federacije BiH, hrvatski i bošnjački političari, gaze užurbanim stopama ka ostvarenju svog konačnog cilja kada je u pitanju Istočna Hercegovina – i u tom delu BiH da svedu ponositi srpski narod na podanički i podređeni položaj bez perspektive, bez istorije, kulture i samopoštovanja.
Kako su zapadni moćnici sa Albancima i šakom Srba, koji podržavaju sve što dolazi sa Zapada, uradili na Kosmetu, tako su i Hrvati uradili sa zapadnim partnerima i Vatikanom u Krajini, u zapadnim delovima BiH i Centralnoj i Zapadnoj Hercegovini, a to isto nameravaju da urade i u Istočnoj Hercegovini.
Hrvatski plan je da njihovi tajkuni kupe sve privredne gigante koji strujom i vodom snabdevaju pola Republike Srpske, deo zapadne Crne Gore, Boku Kotorsku i Dubrovačku rivijeru, ne bi li s jedne strane ostavili srpski narod bez hleba, struje i vode, a s druge strane stekli monopol nad strujom i vodom, što će iz godine u godinu biti sve skuplje. Suvišno je govoriti da će vremenom voda biti skuplja od nafte.
Jedan od planova je da posle kupovine HET-a, Hrvati prodaju struju i vodu preko Hercegovine i Dubrovnika Italijanima.
To jest, da pod hrvatskom kontrolom bude krak vodovoda koji iz Hercegovine izlazi kod Plata, mesta na teritoriji dubrovačke opštine, kao i da nastavak tog kraka kroz Jadransko more završi u Italiji i dalje u zapadnom delovima Evrope. To znači da je cilj da sva bogatstva koja Srbi imaju u svom delu Hercegovine budu eksploatisana za zapadne potrebe, kao što je reč o struji, vodi i drugim bogatstvima Hercegovine, a da ona druga, duhovna, kulturna i istorijska budu ili uništena ili svedena, po mišljenju Vatikana, na razumnu meru.

EPARHIJA ZAHUMSKO-HERCEGOVAČKA
Sada je kao što smo rekli sedište Eparhije Zahumsko-Hercegovačke u Mostaru. To je dobro, prema oceni većine žitelja Srpske Hercegovine, da je urađeno po završetku rata, recimo 1996. godine, kada je postojao tračak nade da se na desetine hiljada Srba vrati u Mostar, nekadašnji duhovni, kulturni, istorijski i univerzitetski centar Hercegovine, koja je uglavnom bila srpska. A sada kada su Srbi odlučili da se ne vraćaju u Mostar, kada su rasprodali zemlju i imovinu, kada je srpski centar postao Trebinje u Hercegovini, prebačeno je sedište Eparhije Zahumsko-Hercegovačko- Primorske. Ova Eparhija, kao organizovana Humska Episkopija, u sastavu autokefalne Arhiepiskopije Srpske, potiče iz 1219. godine, od Svetoga Save, sa episkopom Ilarijem, učenikom Svetog Save, i daljim naslednicima, visokouglednim i svetim Jerarsima, kao što su bili: sveti Sava Drugi, sveti Danilo Drugi i dalje do svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog i sveti novog sveštenomučenika Petra (Zimonjića, bio Zahumsko-Hercegovački od 1902. do 1920. godine, a onda premešten u Sarajevo). Ova je Eparhija bila na trećem ili četvrtom mestu u rangu Episkopija i posle Mitropolija Pećke patrijaršije i nikad nije prestajala da postoji ili da radi na prostoru Primorja, Zahumlja i Hercegovine, dosežući nekada i do Foče, Goražda, Čajniča i Mileševe. Sedište Humskog Episkopa i kasnije Mitropolita Zahumsko-Hercegovačkog bilo je najpre u Stonu na Pelješcu, zatim u Trebinju, u manastiru Sv. Petra i Pavla na Limu, manastiru Tvrdošu i Dužima, kraće vreme u manastiru Savini kod Herceg Novog, zatim u Blagaju na Buni, u manastiru Žitomisliću i u Mostaru, a sada je, usled razaranja svega crkvenog središta i života u Mostaru, opet u manastiru Tvrdošu, kraj Trebinja.
Novim potezom čelnika SPC i vladike Zahumsko-Hercegovačkog Grigorija, Trebinje je oslabljeno kao srpski duhovni i kulturni centar, a s druge strana jača se unitarna BiH, jer tobože eto i Mostar je postao jedini grad u Federaciji BiH, gde je sedište jedne pravoslavne eparhije, pa je to postalo dokaz da zajedno mogu lepo da žive Hrvati, Bošnjaci i pet hiljada Srba. A zaboravljaju se zločini nad Srbima u dva rata na području Hercegovine, masovne grobnice, stradanja, i progon i do sto hiljada Srba sa područja Zapadne i Centralne Hercegovine…
Zar tu nije reč o klasičnom genocidu nad Srbima? Ali zvaničnici hoće da se zaboravi istorija i da se počne neki novi multietnički život, ali sa Srbima kao manjinom na njihovim vekovnim ognjištima. Tako je urađeno u Krajini, Crnoj Gori i na Kosmetu, tako se sada radi u Hercegovini. Šta je sledeće? Raška? I onda Srbi više neće imati niti kontrolu, niti će biti većina u starim srpskim zemljama. Setimo se da su stare srpske zemlje bile Raška, Duklja, Zeta, Zahumlje i Travunija, koje su obuhvatale područje sadašnjeg Kosmeta, Raške oblasti, Crne Gore i Hercegovine.
Zapadno-vatikanski plan se nažalost polako ostvaruje.
Kad nema nade ima principa, slogan je mnogih Srba iz tih krajeva, ali politički moćnici ne daju da se ti principi sprovode…
Istraživanje o „Kosovizaciji Hercegovine“ završićemo rečima najpoštovanijeg vladike na pomenutoj teritoriji, mitropolita Amfilohija, koje je izrekao na Dan Svetog Ignjatija, 2. januara ove godine u Mostaru, na ruševinama nekadašnjeg najvećeg pravoslavnog hrama u Jugoslaviji:
„Mojim venama teče srpska krv Morače i srpska krv Neretve“.

_____________________

Natpis sa kamenog groba iz porušene Nove Saborne crkve u Mostaru: Mitropolit Leontije Radulović 1835 – 1889.

Stopama mučenika za vjeru i slobodu
Stupaše hrabrom dušom pregorev zemna blaga
Spasenje i blaženstvo iskaše Srpskom rodu
Golgotu za se primi, ona mu bješe draga.
Patničkom prahu spomen, a vječnost svojoj duši
Sljedbenik Spasa steče i ovo hladno stijenje
Strošiće ljuto vrijeme, al’ Srpstvo dok ustraje
Njegovo ime svijetlo slaviće Vaskrsenje
BLAGODARNA HERCEGOVINA“

Један коментар

  1. Normalno je to u potpunosti dok Srpski narod vode nesrbi , domaći izdajnici, strani plaćenici i mrzitelji Srba . No naš Srpski narod sam je tome kriv i pridonosi svojom neodgovornošću . Na idućim izborima birati samo onu Srpsku opciju koja nije izdala narod .Ako se samo sedi i plače a ništa ne preduzima naš prostor će naseliti jači narod bili to Albanci ili Hrvati . Već danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika rađa 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom ili u velikoj Hrvatskoj . Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Pogledajte samo uvoz GMO semena pokušavaju da nas potiho otruju.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi .Opravdanje da se ne rodi zbog siromaštva je neopravdano najviše dece se rađa u najsiromašnijima državama sveta . I na kraju treba ispuniti Božju zapoved idite i MNOŽITE se .




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *