GMO Frankejštanova trpeza

Pišu Nataša Jovanović i Uglješa Mrdić

Samo u jednom zakonodavnom i pravosudnom haosu kakav vlada Srbijom može da se desi da Zakon o zabrani uvoza i upotrebe GMO krše i ministri i poljoprivrednici i domaće kompanije, da bi u poslednjem krugu tranzicionog pakla svoje mesto uzela i Vojska Srbije

Priča o pošasti Novog svetskog poretka – genetski modifikovanom semenu – ujedno je i priča o duplom dnu srpske stvarnosti. Dok uz pompu i fanfare aktuelni režim najavljuje brzi ulazak zemlje u zajednicu evropskih naroda, te u skladu sa važećim zakonima EU i preporod poljoprivrede na zdravim osnovama, metastaza GMO ušla je u gotovo sve pore institucionalnog sistema države. Samo u jednom zakonodavnom i pravosudnom haosu kakav vlada Srbijom može da se desi da Zakon o zabrani uvoza i upotrebe GMO krše i ministri i poljoprivrednici i domaće kompanije, da bi u poslednjem krugu tranzicionog pakla svoje mesto zauzela i sama Vojska Srbije.

HRONOLOGIJA SLUČAJA
Dok je formalno današnja vlast protiv upotrebe GMO, a Ministarstvo poljoprivrede „veoma striktno po tom pitanju, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije“, u Srbiji oko 80 odsto kompanija (čijom krivicom?) koristi u proizvodnji ovo seme. U tom slučaju sama analiza Nacrta o izmeni zakona o GMO je puka formalnost. Možda ovaj podatak objašnjava i novoosnovanu ekspozituru ozloglašene kompanije „Monsanto“, „Monsanto Serbia“, sa sedištem u Beogradu. Ili bi, pak, ovo objašnjenje trebalo, kako pojedini analitičari smatraju, potražiti u činjenici da se godišnje više od trilion dolara zaradi od međunarodne trgovine hranom, da je godišnji profit korporacije „Monsanto“ 11 milijardi dolara, te da ovaj finansijski gigant, označen kao rasadnik genocidnog semena, svoja tržišta nalazi upravo u zemljama trećeg sveta i onima koji prolaze kroz tranzicioni period.
Hronologija slučaja poslovanja američke kompanije „Monsanto“ u Srbiji koja zvanično  uživa dozvolu za eksperimentisanje genetski modifikovanom hranom, na naše tržište je ušla zajedno sa Ivanom Dulić-Marković, nekadašnjom ministarkom poljoprivrede. Uvoz GMO počeo je na početku Dulićkinog mandata 2004. godine, što je bivša ministarka poljoprivrede i javno priznala rekavši da se u vreme kada je ona bila ministar poljoprivrede „u Srbiju uvozila genetski modifikovana sojina sačma. Zato što takva sojina sačma čini 95 odsto tržišta i znatno je jeftinija od ostale sojine sačme. Uvoz je bio u skladu sa zakonom o GMO, a odobrio ga je Savet za biološku sigurnost. Takva je bila procedura, a sve smo uradili po zakonu“.
Pod njenim supervizorstvom u jednom mahu u zemlju je ušlo 20.000, a u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sačme. GM sojina sačma, tvrdila je Dulićeva, potpuno je identična sačmi od ostale soje, te ona nije ni za „ univerzalni pristup odobravanja, niti za njenu zabranu“. Ovaj stav stav bivše ministarke poljoprivrede, prema rečima profesora dr Božidara Ćurčića, šefa katedre za dinamiku razvića životinja na Biološkom fakultetu, može se objasniti činjenicom da je ona stipendista pomenute američke kompanije „Monsanto“. Kopromitujuće činjenice vezane za „Monsanto“, poput one da je dva puta proglašena krivom za lažno reklamiranje i izazivanje zagađenja životne sredine ugrožavanja zdravlja stanovništva u državi Misuri, nisu omele Dulićevu da se posveti višegodišnjem lobiranju za uvoz i proizvodnju GMO u Srbiji.
Od 1998. do 2004. godine savezni veterinarski, sanitarni i fitosanitarni inspektori preduzimali su intenzivne napore da spreče ulazak GMO i o tome obaveštavali Ministarstvo zdravlja, druga resorna ministarstva i Saveznu carinu. U drugostepenom postupku, navodi Ćurčić, tadašnja ministarka poljoprivrede, direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, i kasnije potpredsednik vlade, ukidala je ta rešenja i donosila nova, drugostepena, kojima se uvoz takve robe omogućavao.
„Zahvaljujući njoj, u jednom mahu u zemlju je ušlo 20, u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sačme,  treći talas je doneo donacije, a u četvrtom soja je besplatno deljena za setvu poljoprivrednicima u istočnoj Srbiji i Vojvodini.  Navodno reč je bila o normalnoj, a ne genetski modifikovanoj soji. Ministarka je tada dala dozvolu u drugostepenom postupku za uvoz modifikovanih sadnica šljiva, jabuka i drugog voća, zaraženih tumorima korenja, predviđenih za područje Šumadije. Zauzvrat, kao stipendista američke kompanije „Monsanto“, Ivana Dulić-Marković je o trošku ove kompanije više puta bila na studijskim putovanjima u Americi.“

HRANA KAO ORUŽJE
„Pečat“ je u više tekstova posvećenih ovoj temi apostrofirao da po definiciji GMO uvek i gotovo svugde prati tranziciju, nagomilavanje spoljnog duga zemlje, otvaranje njenog tržišta za izvoz i MMF aranžmane. GMO znači da jednom kupljeno seme može da proklija, dok je seme dobijeno od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija zbog ubačenog samoubilačkog gena. Na ovaj način stvara se odnos neprekidne zavisnosti od dobavljača.
Za razumevanje mehanizama porobljavanja nacionalnih poljoprivreda američko ministarstvo poljoprivrede je 3. marta 1998. godine ponudilo razumevanje predstavljanju  patenta na „Technology Protection System“ – u svetu nazvan „Terminator tehnologija“.
U dokumentaciji koju je dobio „Pečat“ stoji sledeće: „Patentni zahtev je podnela firma „Delta & Pine Land Co“. Kopredsednik firme dr H.B. Kolins objašnjava princip rada TPS tehnologije: U biljku je genetičkim inženjeringom ugrađen samoubilački mehanizam koji može biti aktiviran određenim spoljnim „okidačem“. Kao rezultat, doći će do samouništenja (samotrovanja) biljke naredne generacije. U ovom slučaju kao okidač služi antibiotik tetraciklin.
Ili sličnom „Gene Use Restriction Technology“ (GURT) tehnologijom trebalo bi da se postigne stvarna, potpuna zaštita patentnog prava. Naime, u biljku genetički modifikovane sorte ugrađuje se sistem gena koji, poput bombe sa zadrškom, kad se aktivira uništava klijavost semena. Druga sporna tehnologija je tzv. „Traitor“ tehnologija. Ova tehnologija genetske kontrole određenog svojstva biljke omogućava vlasniku da kreira useve kod kojih se pomoću određenog promotor sistema – najčešće hemikalije, kao poput prekidača može uključiti ili isključiti određeno svojstvo – najčešće plodnost ili imuni sistem biljke. Predviđa se da će ti, od hemikalija zavisni usevi biti sledeći talas genetski modifikovanih useva, čime bi se zavisnost poljoprivrede od hemikalija još više povećala.
Ova tehnologija, kako stoji u dostupnim dokumentima redakcije, može u pravom trenutku biti ubojito oružje koje može bez prolivanja krvi neposlušnu državu „staviti na kolena“. Neke vlade i organizacije civilnog društva pogrešno potcenjuju pretnju ove tehnologije. Javnost smatra da je tim kompanijama dozvoljeno da odu predaleko“.
Podršku ovom krajnje besprizornom planu je dala i američka vlada, jer je USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) suvlasnik „Technology Protection System-a“, dok istovremeno finansijski podupire istraživanja tehnologija slične namene na Purdue univerzitetu u Indijani. „Očigledno je da ova tehnologija nije namenjena dobrobiti čovečanstva, već zaštiti profita transnacionalnih korporacija, pa je izazvala silne revolte i proteste.
Trenutno giganti na području genske tehnologije poseduju preko 30 patenata tipa „terminator“, što je posle otkrića i primene fenomena heterozisa najmoćniji monopol u semenarstvu.  Spajanjem korporacija „AstraZeneca“ i „Novartis“, 13. novembra 2000. godine, nastala je „Syngenta“, najveća multinacionalna korporacija na području agrobiznisa. Već narednog dana korporaciji je odobren najnoviji „terminator“ patent (US Patent 6,147,282 – „Metoda kontrole fertilnosti biljke“). Patent je odobren „Novartisu“, ali sada posle spajanja, intelektualno vlasništvo pripalo je „Syngenti“ koja je sada najveća svetska agrohemijska korporacija i treća po veličini semenska kompanija“.
Dr Snežana Oljača, profesor agroekologije sa Poljoprivrednog fakulteta, smatra da verovatno postoje određeni pritisci iz inostranstva, SAD, da se u Srbiji ozakoni uvoz GMO.
„Postoje genetski modifikovane biljke koje su otporne na herbicide ili insekte štetočine, kao i one genetski modifikovane u kojima se nalaze korisne materije. Naša javnost ne shvata šta sve znači GMO. Lično, protivnik sam bilo kakvog uvođenja GMO i to iz tog razloga što ne samo što je to štetno po životnu sredinu, već što je i nepotrebno Srbiji. Kao ekolog ne bih dozvolila uvođenje genetski modifikovanih biljaka otpornih na herbicide zbog nemogućnosti kontrole njihove upotrebe. Najčešće se kada je u pitanju GMO u poljoprivredi koristi soja. Srbija ima svoju semensku proizvodnju i nama nije neophodno da uvozimo strana semena, a naročito ne ona genetski modifikovana. GMO kod nas ne rešava nikakve probleme, ali u Americi rešava problem gajenja na ogromnim površinama, jer je takva proizvodnja jeftinija. Totalni herbicid uništava sve što je zeleno, osim genetski modifikovane soje koja je otporna“, kaže prof. dr Snežana Oljača.

GLOBALNI OBRAČUN
Prema njenim rečima genetski modifikovana soja je najčešće upotrebljavana genetski modifikovana biljka u svetu.
„Pored SAD, najveći proizvođači genetski modifikovane soje su Brazil, Kina i Argentina. Takođe postoje i hibridi kukuruza otporni na herbicide, tako da ih seljak može prskati u nedogled, s tim što kukuruz neće uvenuti dok će se sve biljke oko njega osušiti. Naša država se deklarisala kao zemlja koja ne proizvodi GMO soju. U suprotnom suočili bismo se sa duplom štetom. Prva je ekološka, a zatim i štetom koju bi pretrpeli svi naši proizvođači soje. Kakvo dejstvo može da ima po ljudski organizam u dužem vremenskom periodu još nije poznato. Mi kao država bi trebalo da vremenom postanemo jak proizvođač i izvoznik semena koje nije genetski modifikovano. SAD vrše pritisak na ceo svet da uvozi GMO od njihovih kompanija. Ne treba plašiti narod, niti govoriti senzacionalistički, ali u svakom slučaju građani treba da budu informisani o korišćenju genetski modifikovanih organizama“, navodi Oljača.
„Terminator“ tehnologija je, kako stoji u analizi koja je ustupljena „Pečatu“,  uopšteno prihvaćena kao nemoralna, opasna po sigurnost proizvodnje hrane, posebno 1,4 milijarde siromašnih seljaka koji zavise od vlastitog semena.  „Ta je tehnologija izrazit primer pogrešno usmerene nauke (genetsko inženjerstvo) i biotehnologije u poljoprivredi. Iz nje je vidljiva pokretačka snaga multinacionalnih korporacija – želja za kontrolom i posedovanjem života.  U zemljama trećeg sveta, poljoprivrednici često seju vlastito seme sledeće godine, koje katkad mešaju sa semenom autohtonih sorti i na taj način izdvajaju korisne genetske karakteristike biljaka prilagođenih njihovom lokalnom tržištu. Nova tehnologija onemogućila bi farmerima ponovnu setvu vlastitog semena, a semenskim kompanijama osigurala prodaju semena njihovih „high-tech“ sorti u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Siromašni poljoprivrednici trećeg sveta morali bi svake godine kupovati novo seme. Prema prvobitnim procenama, tokom nekoliko narednih godina „Terminator semenom“ trebalo je biti zasejano preko 400 miliona hektara. Poređenja radi, to je površina gotovo identična površini južne Azije. Siromašni poljoprivrednici, koji koriste vlastito seme, proizvode oko 15-20 odsto hrane u svetu. Svojom proizvodnjom prehranjuju oko 1,4 milijarde stanovnika. Upravo ti siromašni farmeri su glavna meta „Terminator tehnologije“. Iako je ova tehnologija za sada isprobana samo na pamuku i duvanu, vlasniku patenta posebno su interesantni usevi – pirinač i pšenica, i zemlje Indija, Pakistan i Kina.
A upravo je jedno od toliko naglašavanih obećanja koja bi trebalo da ispuni biotehnologija, rešenje problema gladi u svetu. Bivši predsednik SAD Džordž Buš predložio je 2003. godine Inicijativu za suzbijanje gladi u Africi korišćenjem genetski modifikovane (GMO) hrane. Istovremeno je optužio Evropu da njen „neosnovan i naučno neutemeljen strah“ od takve hrane ometa napore za suzbijanjem gladi. Izrazio je snažno uverenje da će GM hrana doneti veći prinos od žetve, povećati izvoz SAD-a i omogućiti stvaranje boljeg sveta. Prilično snažan otpor prema GM hrani rezultirao je globalnim obračunom. Američki izvoz genetski modifikovanog kukuruza i soje je opao, a gladni afrički narodi čak ne žele prihvatiti takvu hranu kao pomoć.
Dodatne opasnosti tiču se mogućnosti da se polen s novim „Terminator“ genima raširi u prirodi, i da se oplodnjom dobije neželjeno i neplanirano samoubilačko potomstvo. U tom bi slučaju biljke oko nas počele umirati, a mi bi bespomoćno posmatrali katastrofu.  Kao rezultat ovakvih saznanja pre nekoliko godina je prihvaćen stav FAO panela eminentnih stručnjaka etike, da je primena „Terminator“ semena neetička i da nacije članice treba da zabrane takvu tehnologiju.

BILJKA DETEKTOR
Istraživanja nezavisnih eksperata i vodećih svetskih autoriteta koji su se tokom protekle decenije konfrontirali multikompanijama koje se bave proizvodnjom GMO, svedoče da  konzumiranja genetski modifikovane hrane izaziva niz oboljenja i deformiteta. Najfrekventnije reči u ovim studijama su dijabetes, gojaznost, mentalna retardacija i opšti pad imuniteta.
O tome je svoje mišljenje javno izneo i Vilijam Ašer, predsednik britanskog odbora za nauku i obrazovanje, izjavom  da „nema sumnje da je genetski izmenjena hrana jedno tamno područje“.
„GMO je ‘Frankenštajnova hrana’“, rekao je Ašer, dodajući da postoje dokazi da je genetski modifikovana hrana bila uzrok epidemije sa smrtnim slučajevima.
Samo istraživanje američkog doktora Džefrija Smita otkriva da se u SAD tokom 80-ih zbog ishrane GM hranom razbolelo oko 10.000 ljudi, a 100 njih je umrlo.
„Danas se zna da je uzrok njihove smrti bio taj što su jeli hranu sa kontaminiranim dodatkom, „L- Triptofanom“, napravljenim od genetski modifikovane bakterije. Očigledno je da je došlo do nekog poremećaja, te su te bakterije proizvodile smrtonosne supstance“, tvrdi dr Smit.
Ono na šta ovih dana, kada Nacrt o izmeni zakona o GMO, lobiranjem SAD i pojedinih članica EU, preti da uđe u skupštinsku proceduru, upozoravaju srpski stručnjaci jeste činjenica da izmenjene gene u hrani naš organizam prepoznaje kao strano telo, te pokušava da ih se oslobodi. To dovodi do niza poremećaja. Veštačke kombinacije gena utiču i na genetiku našeg potomstva. Dodatnu opasnost predstavljaju životinje koje čovek koristi u svojoj ishrani, a hranjene su GM semenom kukuruza. Dokazano je da te životinje, usled takve ishrane, oboljevaju od raka, smanjuje im se mozak, a najnovije otkriće u Rusiji dokazalo je da GM hrana dovodi do steriliteta. Dijabetes, Alchajmerova bolest, poremećaji srca, bubrega i pankreasa samo su neke od bolesti izazvane upotrebom GMO u lancu ishrane.
Brojni aktivisti i svetski stručnjaci tvrde da se GMO na mala vrata uvodi preko Codeh Alimentariusa. Paradoksalno, ali veza Codeh Alimentariusa sa genetski modifikovanom hranom išla je preko Komisije Codeh Alimentariusa (latinski za „kod hrane“) osnovane od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacija (WHO), radi zaštite zdravlja potrošača i obezbeđenja dobre trgovinske prakse u prehrambenoj industriji. Ekološki aktivisti su izričiti u tvrdnjama da se u Srbiju odavno uvozi genetski modifikovana hrana, apostrofirajući ulazak američke kompanije „Monsanto“ na naše tržište. S druge strane, zvanični organi uporno ponavljaju da nema izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima kojim se zabranjuje promet i uzgoj takvih organizama ili proizvoda u Srbiji. I to bi im se možda poverovalo da nije izveštaja broj RB9006 Američkog ministarstva za poljoprivredu USDA.
Naime, tokom 2009. godine, tačnije 7.9.2009. godine, u pomenutom izveštaju,  koji je pripremila Tatjana Maslac, a odobrila Hoa Hunh, navodi se da „osim eksperimenata koje je sprovodio „MONSANTO“ u Republici Srbiji, jedna druga korporacija iz Danske, „ARESA“, tražila je i dobila dozvolu da 2007. i 2008. godine vrši eksperimente sađenjem transgenog duvana (Transgen=mešanje gena). Ovaj eksperiment se odvijao na otvorenom vazduhu, sa izmenjenim genima „Thale Cress“ („Arabidopsis Thaliana“), koji treba da detektuju zakopan eksploziv“. U izveštaju stoji da su američka „Defense Treath Reduction Agency“ i „Office of Science Technology“ (DTRA/OST) finansijski  podržale ispitivanje novih tehnika otkrivanja mina (skraćenica MMDS), a da se suština eksperimenta odnosila na genetsku izmenu bakterija koje bi luminiscirale ili fosforescirale pri usvajanju trinitrotoluena (TNT).  Ovako dobijena bakterija, konstatovali su eksperti pri  Nacionalnoj laboratoriji Oak Ridge u USA, osetljiva je na isparenja TNT eksploziva, pa se može otkriti putem UV svetla.  O čemu govori izveštaj broj RB9006 Američkog ministarstva za poljoprivredu? Ukoliko ovako genetski proizvedeno čudovište ima mogućnost detekcije eksploziva, šta ono u dodiru sa čovekom može da izazove i u kojoj meri da poremeti prirodni balans organizma?  Objašnjenje koje bi bilo zanimljivo čuti od strane nadležnih institucija  jeste zašto srpska javnost nije upoznata sa postojanjem zasada transgenog duvana, da li i koja polja su na ovaj način dekontaminirana, te ukoliko nije korišćeno u ove svrhe, gde je i za koje potrebe pothranjeno ovo čudovišno seme.

3 коментара

  1. Avatar

    Ljudi od ovoga zavise zivoti nas, nase dece, unuka, praunuka i dalje. O ovome treba pokretati rasprave na najvisim nivoima. Ovo je ivica, koju ako predjemo, u ponoru smo.

  2. Avatar

    Ja,na žalost mislim da ste u pravu,da je sve gore navedeno istina ali ne vidim svrhu objavljivanja ovakvih tekstova u malo tiražnim nedeljnicima ili na ne toliko posećenim internet stranicama.Da se razumemo,ne mislim ništa loše,svaka reč je bolja od ćutanja ali verujem da će se mnogi složiti samnom-da se ova stvar MORA dići na mnogo viši nivo,da se moraju uključiti stručnjaci koji će uraditi neophodne studije ali i narodskim jezikom obrazložiti sve opasnosti od ovakve vrste hrane,jer ipak ovo najviše pogađa obično stanovništvo…Dakle,dragi moji novinari,naoštrite pera jer vi možete i morate mnogo,mnogo bolje…

  3. Avatar

    Šešelj je u Hagu samo zbog svojih izjava dok hrvati zbog dokazanih zločina uživaju slobodu . Branimir Glavaš , Merčep ,Jarnjak , Mesić , Đuro Brodarac itd . Albanac Tači prodaja i vađenje organa normalno na slobodi . Pa HAG je samo politički sud za Srpski narod da se proglasi genocidnim umjesto Hrvata koji su izvršili dokazani genocid . I nastavljaju ga dalje mjenjajući otvoreno etničku sliku Krajine naseljavajući socijalne višečlane porodice iz Zagorja , Podravine , Slavonije , Turopolja i Dalmacije u Srpske kuće ili nove kuće i stanove koje im grade . A upravo ta Hrvatska besramno pita gdje je Srbija u koji deo Vojvodine smjestila Srbe koje su oni protjerali .Da ne govorimo da se služe Hitlerovim metodama plaćanja izabranih porodica za štancanje dece Janjevci u Voćinu i okolnim selima , Janjevci u Kninu i okolici , Janjevci u Lasovcu i okolici , Janjevci u Podgorcima , Domanjkušu i okolici . Bosanci na podrčju Slavonije , Like , Banije i Korduna. Da je u Srbiji pameti kao što nije sve izbeglice iz Hrvatske bi završile u Subotici i Severu Bačke . A izbeglice iz Kosova u Raškoj oblasti , Preševu , Bujanovcu i Medveđi tako bi napravili mudri Latini Hrvati i tko im što može ili hoće ? Još oni napadaju druge i traže pravdu ma zamislite .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *