Dinkićev luping u prazno

Piše Nikola Vrzić

Zašto je šef G17 Plus samoubilački nasrnuo na predsednika Vlade Srbije, i zbog čega će bura u vladajućoj koaliciji ipak teško dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora

Mora da se Boris Tadić, predsednik Srbije, silno iznenadio kada mu je u ponedeljak, 14. februara, zazvonio telefon i iz slušalice zagrmeo odlučni glas Mirka Cvetkovića, premijera Srbije, koji mu saopštava da je dara prevršila meru i da je rešio da smeni svađalice koje remete rad vlade, ministra Mlađana Dinkića i državnog sekretara Slobodana Ilića. Predsednik je saslušao premijera, klimnuo glavom, i pozvao koalicione partnere Ivicu Dačića, Jovana Krkobabića i Dragana Markovića Palmu da bi im, kao kurir, preneo odluku donetu u Nemanjinoj 11, u Vladi Srbije. Pa su onda sva četvorica sačekala da vide kako će smenjeni Dinkić reagovati; hoće li ući u otvoreni rat i srušiti još jednu vladu ili će odluku Mirka Cvetkovića prihvatiti mirno, kao zasluženu kaznu.
Ovako je, otprilike, glasio zvanični opis – u koji ne veruju ni oni koji su ga smislili – redosleda događaja koji su doveli do ovonedeljnog potresa na srpskoj političkoj sceni, tokom kojeg je premijer Cvetković dobio priliku da demonstrira državničku odlučnost, predsednik Tadić da pokaže da još ima zube, a ministar Dinkić ogoli svoju krotku narav… A Srbija je tog momenta ušla u otvorenu predizbornu kampanju, za izbore kojima svi akteri tekuće kampanje žele da dođu što kasnije.

POČETAK KRAJA
Kako je do toga došlo? Zašto se Mlađan Dinkić okrenuo protiv političkog saveznika Borisa Tadića? Kome je sve, preko Dinkićevih leđa, Tadić onako žestoko odgovorio? Najzad, kakve tačno veze njihova svađa ima s nama, građanima Srbije, odnosno, znači li obračun Tadića i Dinkića da smo zaista došli na korak od raspisivanja vanrednih izbora?
Sada otvoreni sukob unutar vladajuće koalicije tinjao je već nekoliko meseci. Da u vladi države – pritisnute nezaposlenošću najvišom u istoriji, padom životnog standarda i prosečnom zaradom nižom nego u Albaniji – odnosi nisu baš najskladniji, videlo se još krajem prošle godine kada je Dinkić Tadića podsetio na svoje zasluge za njegov uspeh i poručio mu da može da ga uništi tako što će obelodaniti ono što su zajedno radili za dobrobit građana ove zemlje. Reč je o onom ničim izazvanom, a izuzetno značajnom priznanju da je obećao hiljadu evra za akcije kako bi obezbedio Tadiću pobedu na izborima nad Nikolićem: „Razlog zbog kojeg sam ušao u to političko obećanje je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore od Tome Nikolića. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke. Kasnije analize su pokazale da bukvalno tih 100.000 glasova, za koliko je pobedio u drugom krugu, dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja koje sam preuzeo lično na sebe, o besplatnim akcijama. Znači, preuzeo sam na sebe obećanje, a preusmerio svu političku korist Tadiću.“
Jelena Trivan, potpredsednica Demokratske stranke, Dinkiću je tada poručila da sopstvene neuspehe ne sakriva iza Tadićevog autoriteta. Dinkić je sve pokušao da svali na novinarsku nepreciznost i lošu interpretaciju i stvar se na tome naizgled smirila. Ostalo je jasno, ipak, da odnosi u koaliciji počinju da pucaju…

SLUČAJ „GORENJE“
I kao da se čekao okidač koji će biti pronađen u „slučaju Gorenje“, podsticaju Dinkićevog ministarstva slovenačkom proizvođaču bele tehnike da proizvodnju, umesto Valjevu, dodeli Zaječaru i gradonačelniku Bošku Ničiću, Dinkićevom savezniku u Ujedinjenim regionima Srbije. Šef G17 Plus, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ovu rundu dobija, budući da vlada na telefonskoj sednici daje odobrenje za triput veće subvencije „Gorenju“ za izgradnju fabrike u Zaječaru, umesto u Valjevu.
Odgovor očigledno izigrane Demokratske stranke sveo se na reakciju Slobodana Ilića, državnog sekretara u Ministarstvu finansija, koji je Dinkića optužio da „nastoji da prigrabi što više finansijskih resursa ove zemlje koje koristi na samo njemu znan način, na štetu najvećeg broja građana“, te da „koristi budžetska sredstva za razvijanje i jačanje njegove političke grupacije URS“. Posle dan-dva razmišljanja, prvih dana februara, Dinkić shvata da je nastupio trenutak da učvrsti svoj položaj u odnosu sa DS-om; traži smenu državnog sekretara Ilića bacajući time, sasvim otvoreno, rukavicu u lice najvećoj partiji vladajuće koalicije.
I ne zaustavlja se na tome. On i ostali ministri iz G17 Plus bojkotuju sednice Vlade Srbije, ređaju javne ocene da je „vlada izgubila autoritet“, da su podhitno neophodne „suštinske promene“, da je on (Dinkić) uveren da će „moj prijatelj Tadić imati snage da povuče prave poteze“…
Na sve te prozivke DS Mirku Cvetkoviću – poznatijem po onom kuvalu za kafu iz stripa, nego po bilo kojoj odluci koju je dosad doneo kao srpski premijer – prepušta da se brani sam kako zna i ume, dozvoljavajući istovremeno da se u strogo kontrolisanim srpskim medijima pojave vesti da DS ipak razmatra njegovu smenu, da on sam samo što nije podneo ostavku, da mu je u liku Dragana Šutanovca već spreman i naslednik… Ohrabren takvim razvojem događaja, Mlađan Dinkić odlazi i korak dalje i gađa pravo u glavu; javnosti obznanjuje svoje otkriće da važne odluke i ne donosi premijer Cvetković, već predsednik Tadić i njegovi najbliži saradnici. Drugim rečima, Tadić i tadićevci su glavni krivci za to što narod živi loše. A na sve to iz DS-a se na B92 prošlog četvrtka pojavljuje spomenuti ministar odbrane Šutanovac, braneći Dinkića od njega samog („Dinkić često u afektu kaže nešto što ne misli, i ja mu to ne zameram…“), više nego Cvetkovića od Dinkića.

MEĐUSOBNA IGRA STRAHA
I onda, tokom vikenda, iznenadni preokret zbog kojeg je Dinkićev politički luping završio u blatu; Boris Tadić, naime, pokazuje da (još) ima zube, što nije učinio otkad je Čedomira Jovanovića izbacio iz DS-a. U iznenadnom veleobrtu izlazi iz uloge pasivnog posmatrača i preuzima inicijativu izbacujući Dinkića iz vlade.
Ministar kome su dani odbrojani stavljen je u ponedeljak, na Cvetkovićevoj konferenciji za novinare, pred izbor – ili će da sruši još jednu vladu, pa će izaći samostalno na vanredne izbore na kojima nema čemu da se nada ili će da prihvati Cvetkovićevu (Tadićevu) odluku i podvije rep. U ovoj međusobnoj igri straha – jer ni jednome ni drugome izbori sad nikako ne odgovaraju – prevagnuo je strah Mlađana Dinkića. „Prihvatam smenu,“ saopštio je krotko već u ponedeljak popodne…
Nepoznanica u ovom neuspelom Dinkićevom pokušaju da pokaže Tadiću svoju snagu ima nekoliko. Jedna od tih je pitanje zašto se, uopšte, šef ekspertske stranke upustio u takvu avanturu. Izbori nadolaze neumitno, redovni ili vanredni, i Dinkić zauzima startnu poziciju, pri čemu pokušava da sa sebe skine odgovornost za katastrofalnu ekonomsku situaciju u zemlji i diferencira se, koliko-toliko, od DS-a s kojim deli isto biračko telo. To je jedno moguće objašnjenje. Drugo je sadržano u informacijama o postojanju neformalnog saveza između Dinkića i Šutanovčevog krila DS-a, što bi značilo da je lider G17 Plus u napad stupio i zarad dvorskog obračuna unutar najveće partije vladajuće koalicije. Navodno je Dinkić Tadiću predložio Šutanovca za premijera, što je ovoga navelo na zaključak da će ostati i bez vlade i bez partije ako pod hitno ne reaguje u liku Mirka Cvetkovića. I, najzad, tu je i treće moguće objašnjenje, koje kaže da se Dinkić odmetnuo, kao što bi to uradio i Ivica Dačić samo da sme, kada je shvatio da su pregovori o velikoj postizbornoj koaliciji – onoj što isključuje sve osim DS-a i SNS-a – uveliko u toku. Pa otuda i ono prednovogodišnje podsećanje na akcije za pobedu Borisa Tadića nad Tomislavom Nikolićem…
Spisak mogućih objašnjenja Dinkićevog lupinga ovim se, naravno, ne iscrpljuje, ali je za nas od kudikamo većeg značaja da pokušamo da naslutimo šta će uslediti. Vanredni izbori? Verovatno ne, barem ne dok aktuelna vlast ne dobije nekakvu injekciju sa strane, bilo političku u vidu kandidature za EU, bilo finansijsku u vidu novca od prodaje „Telekoma“. Ono što možemo da očekujemo, međutim, jeste permanentna predizborna kampanja u kojoj će Dinkić i njegova partija biti i vlast i najžešća opozicija. Proizvodiće afere kao kada su obarali vladu Zorana Živkovića, na šta će im onda biti odgovarano kontraaferama, i tako u krug… Ili vrana vrani oči ne vadi?
Očigledno da ta dilema više ne postoji, budući da će se Dinkićeva, Kalanovićkina i Milosavljevićeva ostavka samo konstatovati, a da će Skupština nastaviti dalje sa radom.  Dragan Đilas, potpredsednik DS-a, Dinkića je već optužio da je glavni krivac za rekordnu nezaposlenost u Srbiji…

13 коментара

  1. Avatar

    bice da je u pitanju…*luping u betoning*,.. onako *narodski receno*.Svesno se sklonio sa *promaje*, nekakvo veliko spremanje je na pomolu,a utehu trazi u *poslanickom imunitetu*..???

  2. Avatar

    Osim, sto je..su, darivali RSK, i nista po tom pitanju ne rade, sada im pride daju i trziste…

    *..Ambasador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak, koji na jugu Srbije predvodi privrednu delegaciju svoje zemlje, ocenio je da srpski i hrvatski privrednici jedino udruženi mogu da nastupaju na nekom trećem tržištu..*

  3. Avatar

    Aninhilacija Srba: Kako je unistena Krajina

    Programirano poništavanje dela srpskog naroda (i najveći egzodus jednog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata) završeno je u periodu između 2-5. avgusta 1995 godine – kada je hrvatska vojska osvojila teritoriju Republike Srpske Krajine.
    Tako je civilizacijsko varvarstvo iznova sebi dodelilo ulogu vodećeg arbitra u političkoj praksi, pospešeno pre svega interesima (američko-evropska koalicija) i revitaliziranim istorijskim anahronizmom (Vatikanski holokaust). Interes SAD nalagao je zalaganje za nekadašnje titoističke republike (po tradiciji rimokatoličke regije), koje su se u procesu secesije izdvojile iz Jugoslavije (Hrvatska i Slovenija), pre svega zbog vatikanskog paternalizma ovih regija, a shodno važnoj ulozi Vatikana u globalnom procesu raspada komunizma.

    Takođe, politički interes je nalagao i favorizovanje ujedinjene Nemačke kao temeljne sile sprovođenja amerikanizacije Evrope. To je i razlog što je Nemačka (kako to ističe francuski general Pierre-Marie Gallois u knjizi Le soleil d`Allah aveugle l`Occident,1995) u rasparčavanju Jugoslavije imala operativni zadatak. Štaviše, u oba svetska rata Hrvati i Slovenci su bili saveznici sa Nemačkom; U svetska rata Srbi su, za militantni germanizam, Predstavljali nesalomljiv slobodarski duh koji je ponizi Nemačku imperijalnu odmazdu. Nemačka, tako pokusava da u miru (ekonomskim i političkim prestižom) dobije sve ono što nije mogla u svetskim ratovima. Ona diktira uslove Evropskoj zajednici po svim pitanjima, pa tako i slučaju priznavanja Hrvatske i Slovenije. Postoji i dodatni, traumatsko istorijski razlog interesa nemačke politike za Balkan: osvajanje Istoka (Drang nach Osten). Nesumnjivo, američko nesnalaženje u “balkanskom loncu” posledica je oslanjanja politike na Nemačku koja ima svoje istorijske interese na Balkanu – pa je avantura američkog novog svetskog poretka doprinela kompromitaciji vladajuće američke administracije, unižavanju pretorijanskih UN i favorizaciji demokratskog humaniste s bičem – a nikako rešavanju balkanskog, odnosno, srpskog pitanja. Ne manje, Vatikan koji ceo balkanski prostor tretira kao Južni Ilirik i katoličku dijacezu, u rasparčavanju Jugoslavijeje uvideo mogućnost stvaranja sopstvenog političkog kapitala.

    Zato je Vatikan, uz sva patološka kršenja ljudskih prava prema Srbima u Hrvatskoj, priznao novu novoustašku (fašističku) politiku hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, inače, komunističkog generala. Politika rimokatoličke organizacije vekovima je vršila teror nad pravoslavnim Srbima a u Drugom svetskom ratu blagosiljala genocid nad srpskim stanovnistvom (opširnije o tome u knjizi iz 1987. “The Vatican`s holocaust” by Avro Manhattan). Nemački general Ulrich von Hassel smatra da je u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (1941 -1944) postradalo na najbestijalniji način 1,8 Millionen Serben” . Zverske zločine počinile su hrvatske ustaše samostalno ili kao ustaše katoličko-muslimanske koalicije (Hrvati i muslimani iz Bosne).

  4. Avatar
    Ljiljana,Holandija

    I sad pisite clanke i saljite glupe komentare na te iste clanke, gospodo Srbi iz Srbije. Izgleda da je meni vise stalo do Srbije iako me Holandija hrani, nego vama. Zasluzili ste deset dinkica, ne jednog.
    Cekajte dok sve ne rasprodaju, udju u NATO i Bog ce znati sta jos.Mozda u medjuvremenu uvalite nekom trulu papriku na pijaci ili prevarite za par dinara (naravno u vasu korist).Pristajete da vam Slovenci otvaraju fabrike i jos im debelo placate za to.

  5. Avatar

    Mlađan Dinkić izjavio je, kao ministar finansija, da oni koji su se u Miloševićevom režimu obogatili neće polagati račune o načinu sticanja bogatstvu, ako budu redovno plaćali porez, a krivični progon braće Karić objasnio je posledicom toga što oni nisu shvatili da su posle pada Miloševića nastupila nova pravila igre. Njegov stav o odustajanju od istraga o načinu na koji su se pojedinci obogatili za vreme sankcija i ratova deli i direktorka brokerske kuće tajkuna Miodraga Kostića (M&V Investments), Dragijana Radonjić-Petrović. Prema njenom mišljenju deset najvećih domaćih tajkuna, okupljenih u Klubu privrednika, predstavljaju temelj srpskog ekonomskog razvoja. Reč je, ističe ona, o ljudima izuzetnog preduzetničkog duha, što je važnije od toga jesu li oni do prvog miliona došli na regularan ili neregularan način. Njihovo bogatstvo će se i dalje uvećavati, a to treba iskoristiti za povećanje standarda stanovništva i otvaranje “prozora u svet”. Nasuprot izjavama nje i Dinkića, domaća privreda nalazi pod upravom tih tajkuna zahvaljujući naklonosti političke elite koja zazire od stranih ulaganja. Nije reč o sposobnim i darovitim preduzetnicima, već o povlašćenim pojedincima, koji su zadržali status iz Miloševićevog vremena i u sadašnjim političkim strukturama[12].
    Da bi se ovladalo sistemom neophodni su i kanali prohodnosti. Profil idealnog tranzicijskog manipulanta u Srbiji danas mogao bi se opisati: a) u vezi je s vladom, ali nije državni činovnik, c) pripada miljeu moći koji kadrira državne službe, ali nije funkcioner stranke, d) u vezi je s preduzetnicima u regionu, ali nije tajkun ni oligarh. Niko ne zna šta tačno radi, a što se manje zna, utoliko je uspešniji.

  6. Avatar

    sto nije nasrnu…hm, hm ne neke *sajke* na dunavu..okolinu Kolubare i slicno..?

    *Po nalogu francuskog suda oduzete su dve jahte ruskog milijardera Borisa Berezovskog ukotvljene na Azurnoj obali u okviru istrage koja se u Rusiji protiv njega vodi za proneveru, pranje novca, i kriminalno udruživanje, saopštio je danas jedan francuski pravni izvor*

  7. Avatar

    Mladja je sklonjen da *negadi pred gospodom vino*…?
    ——————————————————
    Premijer Rusije Vladimir Putin posetiće Srbiju sredinom marta, saznaje Tanjug u izvorima bliskim Vladi Srbije
    Informaciju da će predsednik ruske Vlade doći u Beograd “u dogledno vreme” potvrđena je Tanjugu i u Ambasadi Rusije u Beogradu.
    Kako je rečeno, u toku su dogovori sa srpskom stranom i u narednih nekoliko nedelja biće poznato kada će ta poseta biti realizovana.
    Putin je poslednji put posetio Beograd kao predsednik Rusije 2001. godine.
    Sadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev boravio je u Srbiji oktobra 2009. godine.

  8. Avatar

    U petak, 24. septembra 2010. god. u 11.55 ispred četiri nekada najjača (a sada već “preminula”) preduzeća Subotice: HI “Zorka”, IMK “29. novembar”, GP “Integral” i PD “Agrokombinat”, nezaposleni, ojađeni radnici, subotički komunisti i članovi Društvene organizacije “Centar Tito” održali su opelo pod nazivom “1′ ćutanja za subotičku privredu”.
    Paljenjem sveća odata je pošta teškom i dugotrajnom umiranju navedenih preduzeća. Pročitani je govor, razgovaralo se sa radnicima. Njihova mišljenja i predlozi će se nakon sumiranja dostaviti lokalnim i državnim vlastima i činiće putokaz aktivnosti naših organizacija.

    Istoga dana na Trgu slobode u centru Subotice izveden je “završni čin” Opela. Iznesen je stari, veliki i prazan zamrzivač na koji su bili nalepljeni: posmrtnica “Poslednji pozdrav…”, tekst “Al’ se nekad dobro jelo”, kao i spisak subotičkih preduzeća koji ne rade (otišla u stečaj, bankrotirala, u štrajku) ili samo delimično rade.

    Jugoslovenska i proleterska zastava bili su “imidž” ovog performansa. Tu su bile i parole: “Onaj ko radi, ne jede”, “Siromašni radniče, produbljuj klasnu svest, bori se organizovano za opstanak!”, “Na mladima leži velik i težak zadatak izgradnje budućeg života”.

    Pročitan je, preko megafona, tekst na srpskom i mađarskom jeziku sledeće sadržine:

    Drugarice i drugovi,

    Danas, simbolično pod nazivom “1′ ćutanja za subotičku privredu” krećemo u protest zbog propadanja subotičke privrede, sa ciljem da ukažemo na nebrigu svih nivoa vlasti za privređivanje, za urušavanje mnogih firmi u Subotici koje su bile naš i svetski brend. Želimo ukazati na to da se hitno moraju preduzeti od strane države i grada preventivne mere radi sprečavanja daljeg propadanja. Zašto nam se ovo desilo? Previše smo verovali da nam hoće dobro i nismo bili organizovani u naše radničke sindikate da odbranimo naše interese. Nije u pitanju samo opstanak našeg grada već i egzistencija nas Subotičana. Ovo radimo i zbog toga što želimo živeti u normalnoj zemlji u kojoj će se:
     živeti od svoga rada i na vreme i redovno dobijati platu;
     uplaćivati doprinosi i porezi;
     moći školovati našu decu do najviših stepena obrazovanja i normalno se lečiti;
     grad razvijati iz privredne aktivnosti a ne iz donacija;
     baviti se kulturom i rekreacijom, a ne dirinčiti za siću 10 – 12 sati dnevno, jer tako smo robovi a ne ljudi.
    Mi danas ne tugujemo zbog imena ovih naših firmi, nismo nostalgičari, populisti, već dižemo glas i tražimo sankcije protiv onih koji su opljačkali ove naše firme i koji su isisali kapital i ostavili ove naše firme bez razvoja, za one kojima su bili preči usko-partijski i grupni interesi od interesa radnika i grada, za one koji su gurali naše firme u stečaj umesto restrukturiranja. Nema države na svetu u kojoj bi firme kao “IMK 29. novembar – Carstvo dobre hrane” i “Fidelinka” otišle u stečaj. U Srbiji danas to može i dozvoljava se.
    Zahtevamo da Tužilaštvo i SUP preduzimaju mere protiv onih koji su uništili naša preduzeća, na hiljade ljudi ostavili na ulici, protiv onih koji ne isplaćuju plate i doprinose, – jer oni ustvari kradu od nas i od države.
    Moramo se organizovati u naše radničke sindikate i organizacije i organizovano i javno se boriti za naše interese. Ne verovati nikome ko se nije dokazao na delu da radi u interesu nas i našeg grada.
    Zahtevamo:
     da se oduzmu firme od onih koji nisu ispunili uslove iz kupo-prodajnih ugovora;
     da se hitno izvrši revizija privatizacije u subotičkim firmama;
     da se sankcionišu vlasnici onih firmi gde nema kolektivnog ugovora i slobodnog i nezavisnog rada sindikata;
     da gradska skupština donese strategiju razvoja privrede;
     da se u celoj Srbiji digne radništvo u odbranu svojih interesa i Srbije;
     dosta je bilo odbrane interesa samo elite i njenih privilegija.
    Ovo je apel za činjenje u interesu subotičke privrede, nećemo više opela i sahrane naših kolektiva, hoćemo život po meri čoveka.

    Posmrtnica je objavljena u nedeljniku “Subotičke novine” od 17.09.2010, kao i u dnevnom listu “Magyar Szó” (Mađarso).

  9. Avatar

    Ево нове Динкићеве вратоломије. Нежелим никога да вређам, ал овај човек користи нашу малоумност. И то захваљујући јавним медијима, јер је много необавештених који незнају његове економске вратоломије, где је напунијо један пун брод којег је он насукао… Шта је он урадијо са донацијама које су пристизале за ових десет година, исто тако нам је уништијо наше банке, предајућих у руке странцима, које су однеле велики новац ван Србије, као и његови истомишљеници који су потварали банке да би шивели од којекаквих трансакција, позајмљујући новац са високим каматама. Које клијентела неможе да врати, својим политичким истомишљенисима је омогућавао да се буђетска средства пребасује на приватне рачуне који су ван Србије… Шта то још треба да нам овај врсни стручњак уради да му још верујемо, ако је за вајду и ово је превише. И поред свих медијских блокада његова економија у осиромашеној Србији је очита, с тога се надам да је досада већ све виђено, ваљда се до данас свак видео ко је какав стручњак, време је да се склоне са својих функција, и да одговарају за све своје промашаје безикаквих оправдања. Много су својим деловањем начинили зла народу својим економским и политичким потезима…

  10. Avatar

    prvo da polozis racune pa onda pravi luping u corku

  11. Avatar

    Formira se UNIJA LOPOVA
    Koja zemlju k provaliji vodi,
    Slušaćemo prevare i laži
    Jer UNIJOM Dinkić rukovodi.

  12. Avatar

    Jedan zelen i ogrezo sto bi narod stalno zezo.Smislio je novu foru da sa stabla guli koru.Da se raji umiljava u svoj dzep sto sve stavlja. Mlada dicni njemu slicni sve bi oni podelili u fotelje da bi seli. Mnogo misli da sve znade Pa narodu pravi jade.Jame kopa prekopava a u jamu sebe stavlja.Okliznose tu je pao jada malo ugruvao.Sve je ovo za paradu ti se rajo nadaj jadu.Mnogi ljudi da su znali nebi ovo ni glasali.

  13. Avatar
    Љубомор

    Сви знамо, а правимо се немушти, ко је у наш српски бунар петог октобра убацио цркнуту мачку и повелик грумен живе. Цркнута мачка је бунар затровала, а жива је пробушила бунар. Народ цркава од глади и загађене воде, а у бунару вода је нестајала (читај инвестиције), па је сада остала само каљуга блата на дну бунара.
    Цркотину из бунара пребацити у Народну Скупштину значи и њу врло брзо претворити у каљугу.
    Кажу: “Свако зло има и своје добро”, изгледа скори избори ће нас за свагда спасити, цркотину одстранити. Жилав је овај народ, само споро капира. Зар не?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *