Celuloidni šamar kapitalizmu

Piše Vladislav Panov

„Duh vremena 3“- treći film iz istoimene kultne serije  njujorškog nezavisnog sineaste i političkog aktiviste  Pitera Džozefa je i u ovom, najnovijem nastavku, inteligentno, argumentovano, upečatljivo, uz pomoć argumenata nauke, u intelektualnim rukavicama, dokazao poraz savremenog kapitalističkog društva, odnosno njegove nadnacionalne, globalne implementacije

Treći filmski nastavak sa sve većim oduševljenjem u svetu i brojnijim pristalicama dočekanim socijalno-političkim pokretom nazvanim „Duh vremena“ („Zeitgeist“), dobio je do sada najveću podršku širom sveta. I to ne samo kada je reč o filmovima iz ovog bezmalo kultnog  serijala, već i o distribuciji nezavisnih ostvarenja uopšte u čitavoj istoriji dokumentarnog kinematografskog stvaralaštva. „Duh vremena 3: kretanje napred“ je 15. januara ove godine doživeo precizno koordinisanu simultanu svetsku premijeru u šezdeset zemalja, među kojima je i Srbija.

KRAH „IDEALNIH“ IDEJA
Gledala ga je publika na trista četrdeset istovremenih projekcija širom sveta, na preko trideset jezika. Pošto je, kao i prethodna dva nastavka, zatim besplatno distribuiran preko interneta, postao je planetarna atrakcija kojoj ne odoleva preko trista hiljada ljudi svakoga dana. Toliko njih, naime, preuzima ovaj film za potonju ličnu upotrebu ili ga jednostavno gleda na odgovarajućim sajtovima. I svi su listom izrazili povoljne komentare i dali mu vrhunske ocene.
„Duh vremena“ je, tako, postao svojevrsna alternativna sila koja je daleko premašila inicijalno brendiranje protivnika koji su filmove i pokret pokrenut njima označavali kao patetično ludilo zaluđenika teorijama zavere ili jadnim posthipi gubitnicima kivnim na lične neuspehe i propuste u karijerama. Ali ta „idealna“ globalistička ideja o dokazivanju kroz imetak, besmisleno trošenje i imperativ profita, koju „cajtgajsteri“ uporno, metodično i uvek vrhunski argumentovano kritikuju, dovodi do sve masovnije „kolateralne štete“, odnosno do jedinog produkta koji stvarno, masovno i u neprestano rastućem trendu proizvodi – armije očajnika odbačenih kao višak. Oni su sada kritična masa koja sve više i opasnije pritiska opresivni kapitalistički sistem, uspostavljen od strane manjine supermoćnika. Dolazi vreme kada će promene biti neminovne i sve brojniji, opasniji, krvaviji i komplikovaniji nemiri na raznim stranama sveta to upravo dokazuju.
„Duh vremena 3“ to iz drugog plana ne samo da najavljuje, nego suštinski i poziva na „ustanak“ potlačenih, na bunt protiv opresije i nepravde, baš kao što su nekada na revoluciju pozivali predstavnici levih političkih opcija od strane kapitalizma, u međuvremenu brutalnom silom gurnutih u drugi plan. Ali „Duh vremena 3“ nije politički bojni poklič koji bi od strane njegovih protivnika mogao da bude označen kao marksistički ili komunistički, a što da ne i teroristički, pamflet. Njegov autor, njujorški nezavisni sineasta i politički aktivista Piter Džozef, nije upao u tu zamku. On je i u svom trećem filmu vrlo inteligentno, argumentovano, upečatljivo, uz pomoć nauke i struke, u intelektualnim rukavicama, dokazao poraz savremenog kapitalističkog društva, odnosno njegove nadnacionalne, globalne implementacije uz pomoć koje šačica gramzivih moćnika uništava resurse sveta zarad ličnih interesa.

NADE ZA PLANETU – IMA
Džozefu su kao i ranije u tom argumentovanju, uz pomoć kojih je naučno seciran naš svet, pomogli brojni stručnjaci, najpre profesori ekonomije, ali i razni sociolozi i futuristi. On nije ni ovoga puta dao samo sumornu sliku savremenog sveta koji samo što nije kolabirao pod teretom nepravde, promašaja, pljački i besomučnog trošenja resursa, već je ponudio i vrlo pozitivnu viziju budućnosti.
Njegova ideja o svetu koji moramo što pre da izgradimo, utopistička vizija ekonomije bazirane na resursima, a ne, kao sada, na profitu, preuzeta od futurističkog naučnika i aktiviste, osnivača takozvanog „Projekta Venera“, Žaka Freskoa, poenta je ovog filma čija je većina kadrova strašnija od najužasnijeg horora, ali sa optimističnim završetkom. Planeta Zemlja i oni koji žele da budu u skladu sa njenim zakonima i potrebama, ima nade. Ali samo ukoliko se svi što pre promenimo. Resursi, tvrde i Fresko i Džozef i njihovi brojni drugi učeni saradnici, i te kako postoje. Postoji i tehnologija izgradnje potpuno samostalnih, kompjuterizovanih, ekonomičnih i čistih gradova za čiju se hitnu izgradnju zalažu u ovom filmu. Ali, pre njih, pre ekonomije zasnovane na resursima, nužno je ukloniti štetni, brutalni i besmisleno neekonomični kapitalistički sistem koji trenutno uništava našu planetu dozvoljavajući, recimo, da u svetu svakoga dana od gladi umre dvadesetak hiljada ljudi, odnosno da preko pola ukupnog stanovništva čovečanstva poseduje samo jedan procenat od ukupne vrednosti materijalnih dobara planete, kao i da ta naša planeta sve rapidnije i bespovratnije biva devastirana.
U „Duhu vremena 3“, kroz četiri veoma zanimljiva poglavlja u trajanju od preko dva i po sata, posmatramo prezentaciju manijakalne ekonomije zasnovane na profitu, demistifikaciju „elite“ koja je podržava i od nje profitira, istorijski sled odluka i poteza koji su doveli do njene globalne instalacije, dakle mogućnost spoznaje uzroka neminovne nadolazeće propasti kapitalizma, ali i detaljno opisani izlaz u pravičan svet u kojem više neće biti sebičluka, nepravde, kapitalističkih interesa i profita kojem je podređeno sve, čak neće biti ni privatne svojine! Na kraju filma Džozef je poručio ljudima neverovatnu stvar. Bacite novac! Kakva jeres! Nije čudno, zato, da su ideje o novom svetu za koji se zalažu u pokretu „Duh vremena“ njihovi protivnici zajedljivo, mada i evidentno paranoično, nazvali „lenonskim marksizmom“. U svakom slučaju, skoro da je potpuno izvesno da će baš takva nekakva opcija morati da bude izlaz iz ponora gde svet sve brže propada. Strašno je, međutim, da će i ovoga puta cena biti visoka. I da će sigurno većini još jednom biti mnogo, mnogo gore, da bi im zatim možda konačno bilo bolje.