Почетна / Свет / Brisel protiv Budimpešte

Brisel protiv Budimpešte

Piše Vlastimir Vujić

Sukob poslanika u Evropskom parlamentu s premijerom Mađarske izneo je na videlo ključni spor oko toga da li članica koja je potpisala sporazum s Evropskom unijom može sprovoditi politiku koju neki partneri u EU smatraju kršenjem demokratskih vrednosti?

Mađarski premijer Viktor Orban se tokom predstavljanja mađarskih prioriteta za vreme predsedavanja Unijom prvi put suočio sa žestokim kritikama i optužbama poslanika o unutrašnjo-političkoj situaciji u Mađarskoj (sporni zakon o dvojnom državljanstvu, novi restriktivni zakon o medijima, najnovija pravila oko plaćanja poreza za strana preduzeća u Mađarskoj…) Orban je uzvraćao vrlo žustro na napade, optužio kritičare da „vređaju celu mađarsku naciju, ne samo njenu vladu“, ali i naglasio da se evropski poslanici i pojedine kritički nastrojene članice EU, poput Francuske i Nemačke, ne smeju mešati u „unutrašnja pitanja“ Mađarske jer će to samo štetiti mađarskom predsedništvu EU, time i celoj Uniji!
Dodatna burna reagovanja, naročito u Rumuniji i Slovačkoj, ali i u Nemačkoj(!) i još nekim krugovima u EU izazvalo je i to što je Mađarska u hol zdanja Saveta ministara Unije, u Briselu, postavila tepih (veličine 202 kvadratna metra, mađarske umetnice Livije Papaji) na kojem je prikazana državna mapa Mađarske iz 1848. godine, kada su u njenom sastavu, odnosno tokom njenog državnog saveza s Austrijom, bili delovi Rumunije, Slovačke, Srbije, kao i Hrvatska (cela!), Slovenija, primorska Crna Gora, deo severa Italije…!
Orban je posle izlaganja i prve rasprave u Evropskom parlamentu novinarima izjavio da je „morao da ostane čvrst i brani svoju državu“. „Ne prihvatamo lekcije ni od koga, jer smo 40 godina živeli u totalitarnom sistemu“, istakao je on.
Evropa ipak nije zaćutala pred mađarskom cenzurom medija!

KOZMETIČKE MODIFIKACIJE
Argument da je sloboda medija stvar članica, u ovom slučaju Mađarske, je neprihvatljiv, jer ako se nacionalnim zakonom narušavaju osnovne evropske vrednosti onda taj zakon postaje problem za celu Uniju! Novi medijski zakon na Košutovom trgu usvojen je po kratkom postupku i bez rasprave, maksimalno proširuje državna ovlašćenja u monitoringu i kažnjavanju privatnih informativnih kuća, dok je istovremeno novoformiranoj Fidesovoj Revizorskoj medijskoj centrali omogućeno da visoko novčano kažnjava štampane, elektronske i internet medije ako ustanovi da njihovo izveštavanje nije „izbalansirano“ i ne podstiče „patriotska i nacionalna osećanja“…
U januaru i februaru održana su dva velika protesta i opozicionih partija i predstavnika civilnog društva. Na oba je izašlo preko 10.000 ljudi! Posle ispitivanja, Evropska komisija je ustanovila da je sloboda štampe u Mađarskoj ozbiljno dovedena u pitanje i da je sporni medijski zakon „daleko od ideje o savezu koji je utemeljen na jedinstvu različitosti“. Modifikacija je obavezna!
Iako je još 14. februara Viktor Orban u Strazburu po drugi put tvrdio da mađarska vlada ne pristaje ni na kakve unijske instrukcije, povišenim glasom podvlačeći da „Brisel nije i ne sme da bude Moskva!“, 18. februara mađarska vlada (posle dogovora sa Evropskom komisijom) – donosi odluku o modifikovanju spornog zakona. Ali svega četiri njegove tačke! One najspornije. Sedam tačaka, takođe problematičnih (ali manje) – ostaju kao što su usvojene u prvoj verziji! Da novi zakon o medijima modifikuje u skladu sa evropskim standardima, evropski komesar za digitalnu agendu Neli Krus Mađarskoj je dala rok od dve nedelje. „U protivnom, Budimpešta će se suočiti s pokretanjem zakonskih mera“, saopštio je portparol Evropske komisije Džonatan Tod.
Kompletna opozicija i civilne organizacije reagovali su najburnije do sada! I posle ovakve, kozmetičke modifikacije kontroverznog zakona zbog briselskog pritiska, uređivačka nezavisnost i medijski pluralizam u Mađarskoj su i dalje drastično ugroženi, tvrde svi opozicioni lideri i prvaci iz civilne sfere.
Koje četiri tačke bi Orbanov Fides trebalo da modifikuje u novom Zakonu o medijima?

PRISLUŠKIVANJE MEDIJA
Prva je, da će se zahtevi za „uravnoteženo“ izveštavanje primenjivati samo kod elektronskih glasila (radio i televizija), a ne i kod štampanih i internet medija. Druga, da će samo uslužni mediji koji obavljaju i poslovnu delatnost (reklame, oglasi) potpadati pod upravu novoformiranog Revizorsko medijskog centra (RMC). U trećoj tački, svakoj informativnoj Kući ostavljena je mogućnost da na osnovu Zakona o medijima u Mađarskoj i usvojenih Rezolucija i Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u ovoj oblasti – same procene šta je za njih otvoreno vređanje lica i grupa (ili ne), i to zabrane ili odobre u svom mediju! Četvrta tačka tretira medije čije su centrale u inostranstvu i njihove dopisnike u Mađarskoj! Njima su za tendenciozno i antimađarsko saopštavanje informacija u svojim zemljama predviđene opomene i znatno blaže finansijske sankcije od prvobitno predloženih, o čemu će odlučiti RMC.
A da Budimpešta o tome do perfekcije vodi računa, otkrio je nedavni intervju „Mađar Nemzetu“ bivše Orbanove partijske portparolke za medije, a danas – na devet godina – imenovane predsednice Revizorsko-medijske centrale Anamarije Salaji „da su od svih dopisnika iz Budimpešte svega dvojica podržala Fidesov novi Zakon o mađarskim medijima. Nijedan izveštač više“. Salajieva to zna, jer na svom radnom stolu svakog dana ima sve „šifrovane“ tekstove o ovoj temi budimpeštanskih dopisnika u Evropi i svetu, a koje joj prevedene dostavljaju atašei i sekretari mađarskih ambasada u inostranstvu preko MIP-a! Presedan je i činjenica da su se gotovo svi dopisnici iz Mađarske žalili svojim matičnim medijskim kućama da su u proteklih osam meseci (od konstituisanja druge Orbanove vlade u junu 2010. godine) njihovi telefonski razgovori konstantno – prisluškivani! Uprkos Zakonu o zabrani prisluškivanja bez sudske odluke koji je u Mađarskoj na snazi.

NA PUTU SLOBODNIH MEDIJA
Vrlo interesantne su i tačke za koje Evropski parlament smatra da ih ne bi trebalo modifikovati! Netaknuti deo dosadašnjeg zakona odnosi se na tačke da dvotrećinski vladajući Fides Viktora Orbana može postavljati glavne i odgovorne urednike i članove Upravnih odbora u državnim medijskim Kućama, da ih može imenovati na dupleks period od devet godina, da nesmetano može „nacionalizovati“ medijsku javnu sferu, vršiti pritisak na novinare da otkriju svoje izvore u slučajevima koji se tiču javne bezbednosti, uručuju žalbu sudu pozivajući se na kršenje mađarskog medijskog zakona zbog objavljenog sadržaja novinarske informacije, ostaju i predložene drakonske novčane kazne domaćim medijima…!
Sve opozicione partije i civilne organizacije uputile su poziv za dosad najmasovniji protest građana „Milion ljudi na putu slobodnih medija“. Mesto održavanja biće na Peštanskoj strani Eržebetinog mosta. A za dan je izabran 15. mart – nacionalni praznik posvećen Šandoru Petefiju (najvećem mađarskom pesniku i revolucionaru, inače asimilovanom pravoslavnom Srbinu – Aleksandru Petroviću!) i revolucionarnoj 1848. godini kada je podignut ustanak protiv Beča za ostvarenje mađarskih nacionalnih prava i formiranje nezavisne države. Istoga dana, ali ove, 2011. godine, na osnovu Orbanovog spornog zakona o dvojnim građanima, prvih tridesetak državljana Srbije položiće zakletve na vernost Republici Mađarskoj na svečanosti u Subotici! Biće im uručene odluke o dobijanju mađarskog državljanstva.

__________________

Mađarski premijer i Vikiliks

I dok osnivač i urednik u celom svetu poznatog Vikiliksa – internet stranice koja objavljuje tajne depeše i izveštaje iz američkih ambasada širom sveta – Julijan Asanž očekuje ponovno sudsko saslušanje u Londonu, na njegovoj kontroverznoj internet stranici nedavno su se pojavila dokumenti koja govore o premijeru Mađarske Viktoru Orbanu.
U februaru 2007. godine Orban je predvodio grupu od stotinak Fidesovih i hrišćansko-demokratskih narodnih poslanika u agresivnoj nameri da uklone gvozdenu ogradu oko državnog Parlamenta. Prema memorandumu američke ambasade, grupa „narandžastih“ poslanika uspela je da ukloni znatan deo ograde pre nego što je intervenisala policija. U telegramu se navodi da se (tadašnji) ambasador SAD Foli nakon incidenta sastao sa Žoltom Nemetom (u to vreme je obavljao dužnost predsednika parlamentarnog Odbora za spoljnu politiku). Nemet se direktno vraćao sa partijske rušilačke „akcije“ iz Parlamenta, pa je ambasadoru pokazao malu posekotinu na ruci „a sve u nastojanju da ukloni ogradu bez pravog alata“. Memorandum je prosleđen Adamu Sterlingu, članu Veća za nacionalnu bezbednost, koji je nakon dovođenja u direktnu vezu desničarskog Fidesa sa nasilnim demonstrantima izrazio veliku sumnju u spremnost vođstva te stranke da prihvati vladavinu zakona, a Orbana okvalifikovao kao isključivu i konfliktnu osobu,  „piromana uvek spremnog za igru vatrom zarad ličnog političkog interesa“!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *