Почетна / Колумне / Bori se Hosni

Bori se Hosni

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Evroatlantski aktivisti u Srbiji uplašeni su da će velika sredstva Imperije morati da budu usmerena na resetovanje režima u Africi i Aziji, umesto da, kao do sada, budu utrošena na destabilizaciju prilika na Balkanu

Do ovoga trenutka (nedelja, 6. februar) predsednik Egipta Hosni Mubarak nije podneo ostavku, dok o njegovoj despotskoj vladavini dugoj 30 godina svetski (i naši) novinari iznose lavine informacija. Mora da sam ja dremljivi gledalac informativnih TV-emisija i nesavesni čitalac dnevne štampe, pa nisam primetio slične vesti sa tih strana u proteklim dekadama. Kao da se tek sada, na brzinu, produkuju tekstovi o ekonomskim strahotama Tunisa i Egipta, doskora sa privredom za ugled (i  primamljivim turističkim destinacijama). Sve ovo pokazuje da u svetu javnog informisanja ne postoji nikakva „zavera“, nego glavni izvestioci (strani i naši) odlično znaju kada i šta sme da postane javna informacija u globalnom selu. Ostalo se utapa u more interneta, u kojem bi čak i vest da je planeta Zemlja skrenula sa svoje putanje ostala nezapažena u milionima novosti o svemu i svačemu.

POSLEDICE
Krupni pokreti masa, pogotovo kada su naoružane beznađem i besom, ne mogu ostati bez posledica. Pitomi i miroljubivi Arapi u takvim prilikama svetskom imperijalizmu pokazuju i drugo lice, pa mogu (bez želje za osvetom) da ozbiljno uzdrmaju temelje novog svetskog poretka ako zauzmu mesto koje im pripada u međunarodnoj podeli rada. Imperija se osetila iznenađena, ne i uzdrmana (kao što mnogi misle). Njen gnev se prvo (i u najvećoj tajnosti) usmerio ka sopstvenoj obaveštajnoj službi koja nije na vreme upozorila na opasnost i predložila koga treba potplatiti, koga likvidirati, a sa kim stvoriti „nove saveze“ na Bliskom istoku. Kao što nije pokazala ni „ko stoji iza ovakvog pokreta“ (izgleda da su i za Mosad prošle berićetne šezdesete i sedamdesete godine).
U ostalim državama (i privredama), iako istinski iznenađeni događajima, mnogi su odmah počeli da kalkulišu. Turističke sile Mediterana, uključujući „tako lijepu, a tako našu Hrvatsku“ (vidi oglas u „Politici“ 30. januar), očekuju bolju sezonu. Bankari na Kipru, Kuvajtu, Emiratima (i drugde) očekuju prilive ogromnih depozita kompradora sa „ugroženih“ područja. Imperijalne sile očekuju da će uspeti da se brzo oslobode Mubarakovog i Ben Alijevog nasleđa i nađu nove predstavnike svojih interesa u arapskom svetu.
Srpska vlada, verovatno, računa na to da će zbog nagle transformacije zemalja Bliskog istoka u područja visokog rizika, tokovi kapitala krenuti ka našem prostoru – što je dobro. Ali su ostali evroatlantski aktivisti u Srbiji (mreža NVO) uplašeni da će velika sredstva Imperije morati da budu usmerena na resetovanje režima u Africi i Aziji, umesto da, kao do sada, budu utrošena na destabilizaciju prilika na Balkanu, gde treba da se okonča kolonizacija (šifra – „Pustite nas da završimo posao“). Opravdan je zato strah da će se budžeti (pretpristupnih fondova) smanjiti, a apanaže naših vrednih NVO aktivista – prepoloviti. Da li to može da predstavlja prepreku na našem putu za delegata za kandidata za člana EU?

REFORME
Arapski svet očekuje izlazak iz neokolonijalnog statusa i poboljšanje ekonomskog položaja najširih slojeva, ali će im Imperija, verovatno, ponuditi pomoć u obliku „reformi i promena“. Ovo su dabome reči koje mogu da znače sve,  tj. – ne znače ništa. Naši građani često vole da kliču i pozdravljaju „reforme i promene“, iako su se one (u našem slučaju) najčešće ispoljavale kao destrukcija ekonomije ili konzervacija partijskog (stranačkog) sistema sudova i tužilaštva.
Krajnje je vreme da se prestane sa zloupotrebom reči „reforma“ i „promene“ u političkom vokabularu, a stranački lideri i aktivisti obavežu da svaku najavu „reformi“ i „promena“ objasne.

HVALA BORISE
Ali ipak razumem zbog čega su ove (i slične) reči toliko drage našoj kompradorskoj eliti. Zamislite koliko bi im bilo mučno da prevale preko jezika „Znatno ćemo umanjiti sistem zdravstvene i socijalne zaštite“ ili „Bitno ćemo redukovati sistem obrazovanja“ (kao što su ga već redukovali). „Smanjićemo penzije, pa nek preživi ko može. To od nas zahtevaju (šifra – „Raskid s prošlošću“). Ako im ne izađemo u susret, prete nam „samoizolacijom“. A što je najgore, naše NVO ostaće bez pristupa pretpristupnim fondovima, iz kojih se isplaćuju apanaže našim stranačkim aktivistima.“ Mnogo je komotnije sve ovo zaodenuti u fraze o „promenama i reformama  na evropskom putu“.
Bliskoistočni slučaj zabrinjava našu kompradorsku elitu najviše zbog toga što je pokazao zapanjujuću lakoću sa kojom evroatlantski prijatelji puštaju niz vodu svoje domaće saveznike. Svi znamo koliko Boris Tadić ume da bude siguran, čak ciničan prema javnosti, dok mu je iza leđa Šesta flota, uvek dobro pripremljena da slomi svaki pokušaj otpora na ovom prostoru. Slučajevi Egipta i Tunisa pokazali su, međutim, da postoje trenuci (i situacije) kada stiže mejl sa kratkom porukom „Hvala Borise“. Gde će tada biti oduševljeni obožavaoci i uspaljene „djevuške partijke“? Ali to nikome ne treba da predstavlja utehu. Pošto i od Borisa postoji prema inostranstvu ponizniji, a prema svom narodu bahatiji Boris.

6 коментара

  1. Šešelj je u Hagu samo zbog svojih izjava dok hrvati zbog dokazanih zločina uživaju slobodu . Branimir Glavaš , Merčep ,Jarnjak , Mesić , Đuro Brodarac itd . Albanac Tači prodaja i vađenje organa normalno na slobodi . Pa HAG je samo politički sud za Srpski narod da se proglasi genocidnim umjesto Hrvata koji su izvršili dokazani genocid . I nastavljaju ga dalje mjenjajući otvoreno etničku sliku Krajine naseljavajući socijalne višečlane porodice iz Zagorja , Podravine , Slavonije , Turopolja i Dalmacije u Srpske kuće ili nove kuće i stanove koje im grade . A upravo ta Hrvatska besramno pita gdje je Srbija u koji deo Vojvodine smjestila Srbe koje su oni protjerali .Da ne govorimo da se služe Hitlerovim metodama plaćanja izabranih porodica za štancanje dece Janjevci u Voćinu i okolnim selima , Janjevci u Kninu i okolici , Janjevci u Lasovcu i okolici , Janjevci u Podgorcima , Domanjkušu i okolici . Bosanci na podrčju Slavonije , Like , Banije i Korduna. Da je u Srbiji pameti kao što nije sve izbeglice iz Hrvatske bi završile u Subotici i Severu Bačke . A izbeglice iz Kosova u Raškoj oblasti , Preševu , Bujanovcu i Medveđi tako bi napravili mudri Latini Hrvati i tko im što može ili hoće ? Još oni napadaju druge i traže pravdu ma zamislite .




    0



    0
  2. Još nigde nisam naišao na analizu događaja u Egiptu bilo domaćeg bilo stranog analitičara, u kojoj je pokušao da analizira te događaje u svetlu činjenice da je arapski i uopšte ceo islamski svet sve mnogobrojniji i sve mlađi, za razliku od hrišćanskog Zapada čije se stanovništvo smanjuje i sve je starije a imigranata iz islamskih zemalja sve je više. Zapad se zato oseća sve ugroženijim. Ne bi li stoga bilo zgodno da iskoristi nezaposlenost i neosporno siromaštvo i bedu ogromnog broja ljudi u arapskom svetu kako bi se destabilizovali njegovi autoritarni vladari koji do sada uspevaju da stvari u svojim respektivnim državama drže pod svojom kontrolom, i uvođenjem višestranačke demokratije zapadnog tipa te države stave pod zapadnu još direktniju kontrolu? I ti autoritarni vladari kao n.pr.Hosni Mubarak ili šeici sa Arapskog poluostrva su klijenti Zapada ali umeju i da mu se suprostave jer su autohtoni. Njihovo uklanjanje i dovođenje umesto njih, na Zapadu školovanih kadrova, tako bar ja mislim da ti planeri misle, stavilo bi islamski svet pod još direktniju kontrolu Zapada a omogućilo i nekakvu modernizaciju Islama. O zainteresovanosti Izraela za ovakav razvoj događaja ne treba ni govoriti.




    0



    0
  3. Sve lici na to da arapski, i svaki drugi normalan narod, zeli da se rastosilja imperijalizma i kolonijalizma…*Amerike i Engleske*…buduce zemlje proleterske, kada pocnu da zive od svoga rada a ne eksploatacije tudjig rudnih i mineralnih resursa i nasilno stvorenog proletarijata..!!! Moze se rci da je i Srbija u slicnoj poziciji.




    0



    0
  4. Љубомор

    „Велики брат“ је одавно (Краљица Викторија почела са геноцидом Бура) редукцију становника планете. Средња Африка је по броју становника већ редуцирана. „Брат“ очито прелази на редукцију становника северне Африке. Утврдили су изгледа да Египат са 85 милиона становника им ремети рачуницу што је васпоставише Бжежински и Пеци. У Европи је наступлиа бела смрт, па и Србији. Ту су забили глогов колац и наталитета у плусу неће бити. Сада ће у Северној Африци по већ опробаној шеми (види искуство Србије) увести фашисоидну америчку „демократју“ и тако усмерити прираштај становника у негативном правцу. Зар то не потврђује слање Ел Барадеја, Соршевог пријатеља, у Егират. Где Сорошеви джокери (као код нас) дођу ту „трава не расте“. Само луд може очекивати да ће код нас накаква среста Империје доћи. Оно што су до сада дали да Србију растуре, дали су, али су вишеструко наплатили. А рудно богаство КиМ је чист профит. Без бриге и Шиптари ће проћи као Бури.




    0



    0
  5. Uglavnom se slazem sa prof. Cvjeticaninom ma da vidim jednu njegovu naivnu gresku, kad kaze :
    “ Imperija se osetila iznenađena, ne i uzdrmana (kao što mnogi misle)“
    Ko iole poznaje Ameriku znace da sto uzdrma Izrael, uzdrma itekako Ameriku, koja je vec odavno proglasila da u Izraelski i Americki interesi identicni. A Izrael je uzdrman skoro do panike. Prospekt da ce Egipat neizbjezno uzet novi pravac u spoljnoj politici je pravi kosmar za Jevreje.
    Nemoguc je nastavak brutalnog Mubarakovoga stava prema Palestincima u Gazi, gdje je on odigrao sramnu ulogu strazara izraelskog koncentracionog logora, Gaze.
    Sa dizanjem blokade, mora se revidirat i status Hamasa kao ‘teroristicke’ organizacije (jer je to bilo Mubarakovo opravdanje za blokiranje Gazana). Sa tim ce sigurno bit uzdrman, Izraelov omiljeni ‘rat na teror’ u ime kojega je pocinjavao nevidjene zlocine.
    Onaj koji shvata stepen privrzenosti Amerike (tj americkih Jevreja koji tamo vladaju)Izraelu, uvidjece odmah da je ‘imperija’ dozivjela, sa obaranjem Mubaraka, jedan autenticni krah u njenoj spoljnoj politici.
    A sto je lose za imperiju ne moze bit lose za Srbe.




    0



    0
  6. Данас је цео свет под утиском дешавања у Египту. Већина западних медија протесте против мубараковог режима тумачи као жељу грађана за демократијом и мање корумпираном влашћу. Други ипак нешто озбиљнији аналитичари упозоравају да би рушењем ауторитарног али секуларног режима на чијем је челу Мубарак био три деценије могло довести до хаоса и на крају победе исламиста (оних из редова муслиманске браће или неких других екстремнијих струја). Тај други сценарио се тим аналитичарима чини као изузетно опасан сценарио, дакако опасан за западне интересе у региону и у читавом арапском свету.

    Но иако је јасно да би некаква „плишана револуција“ која би довела на власт нобеловца и отвoреног западњака Барадеја била позитиван иако не и реалан сценарио „египатског расплета“ за геополитичке интересе Запада предвођеног Америком није јасно што би им било опасно да дође и до хаоса у Египту и међу Арапима, па чак и кроз јачање радикално исламских елемената у тим друштвима. Радикални ислам би својим деловањем дестабилизовао и ослабио оне државе на Блиском истоку које би могле бити препрека америчкој геополитичкој стратегији у региону.

    До сада је Америка спонзорисала више исламистичких покрета преко којих је рушила непослушне режиме или оне који су се „отели контроли“. Тако су на пример са Запада дошли или имали одатле подршку и Хомеини и Алија Изетбговић многи други исламисти. Везе Бин Ладена и Ал Каиде (која је коришћена у борби против просоевјетском режима у Кабулу) и америчке обавештајне заједнице су познате сваком ко се иоле бавио том темом.

    Зашто би исламизам, који се до сада показао као ефикасно оруђе у борби против непослушних диктатора или других сила и држава које сметају америчким стратешким плановима, сада одједном представљао у Египту смртну опасност за реализацију америчких и западних планова и стратегија. Очигледно је реч или о неразумевању атлантистичке стратегије коришћења ислама и то оног радикалног или пак о медијском маскирању исте од стране глобалистичких медија. Вероватно је код мање интелигентних реч о првом а код оних упућенијих у питању свесно замагљивање закулисних операција.

    По­је­ди­ни те­о­ре­ти­ча­ри де­фи­ни­шу по­ја­ве ра­ди­кал­ног исла­ми­зма ши­ром све­та као „атлан­ти­стич­ки ислам”, алу­ди­ра­ју­ћи та­ко на спе­ци­јал­не од­но­се аме­рич­ких оба­ве­штај­них аген­ци­ја и је­ре­тич­ких исла­ми­стич­ких пра­ва­ца.

    Ни­је ма­ли број ауто­ра ко­ји твр­де да је аме­рич­ка ге­о­стра­те­ги­ја и у пост­хлад­но­ра­тов­ском пе­ри­о­ду на­ста­ви­ла да фи­нан­си­ра и по­др­жа­ва тен­ден­ци­је ра­ди­кал­ног исла­ма. На тај на­чин аме­рич­ка спољ­на по­ли­ти­ка успе­шно усме­ра­ва не­за­до­вољ­ства му­сли­ман­ских ма­са, пре­тва­ра­ју­ћи их у ма­ни­пу­ла­тив­но сред­ство за оства­ре­ње соп­стве­них ге­о­ста­те­гиј­ских ин­те­ре­са, по­себ­но у ре­ги­о­ну Бли­ског Ис­то­ка.

    Аме­рич­ки дру­штве­ни ин­же­ње­ри под­сти­чу ра­ди­кал­ни исла­ми­зам на ви­ше на­чи­на. У са­мим САД, по­сто­ји ве­ли­ки број спе­ци­ја­ли­стич­ких ин­сти­ту­та ко­ји се ба­ве исла­мом и ње­го­вим уну­тра­шњим про­тив­реч­но­сти­ма, со­ци­јал­ним и по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма. Ко­нач­но, ни­је ма­ли број ви­со­ких му­сли­ман­ских до­сто­јан­стве­ни­ка шко­ло­ван на пре­сти­жним ин­сти­ту­ти­ма у САД и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Ни­је без зна­ча­ја ни по­да­так да се се­ди­ште нај­ра­ди­кал­ни­јих по­ли­тич­ко-ре­ли­ги­о­зних гру­па­ци­ја и њи­хо­вих ли­де­ра на­ла­зе упра­во у овим зе­мља­ма, што, пре­ма ми­шље­њу струч­ња­ка за оба­ве­штај­ни рад, омо­гу­ћа­ва кон­тро­лу и усме­ра­ва­ње де­ло­ва­ња ова­квих гру­па­ци­ја од стра­не аме­рич­ке и бри­тан­ске тај­не слу­жбе. За­пад­не бан­ке и фи­нан­сиј­ска тр­жи­шта основ­ни су из­во­ри фи­нан­си­ра­ња ра­ди­кал­ног исла­ми­зма. На тај на­чин, за­пад­не слу­жбе у си­ту­а­ци­ји су да ма­ни­пу­ли­шу ова­квим гру­па­ци­ја­ма и ко­ри­сте их за оства­ре­ње сво­јих ин­те­ре­са у ре­ги­о­ни­ма у ко­ји­ма де­лу­ју.

    Ме­ђу­тим, ма­ло је по­зна­то да се ова­кве гру­па­ци­је ко­ри­сте и ра­ди ра­за­ра­ња тра­ди­ци­о­нал­ног исла­ма. На­и­ме, уко­ли­ко се ана­ли­зи­ра­ју вој­не ак­ци­је за­пад­них си­ла по­след­њих де­це­ни­ја уоча­ва се је­дан па­ра­докс: ве­ћи­на вој­них ин­тер­вен­ци­ја би­ла је усме­ре­на про­тив ре­жи­ма у ислам­ском све­ту ко­ји по свом ка­рак­те­ру ни­су би­ли фун­да­мен­та­ли­стич­ки. До­бар при­мер је не­ка­да­шња власт у Ав­га­ни­ста­ну, ко­ја је, осим про­со­вјет­ске ори­јен­та­ци­је, на уну­тра­шњем пла­ну спро­во­ди­ла кон­цеп­ци­ју „ислам­ског со­ци­ја­ли­зма”. Тек по­сле по­вла­че­ња со­вјет­ске ар­ми­је и гра­ђан­ског ра­та ко­ји је тра­јао го­ди­на­ма, на власт до­ла­зе ра­ди­кал­ни исла­ми­сти, та­ли­ба­ни, уз огром­ну вој­ну и ло­ги­стич­ку по­др­шку САД. Сво­јом ри­гид­ном вла­да­ви­ном Ав­га­ни­ста­ном та­ли­ба­ни су по­ја­ча­ли уну­тра­шње по­де­ле не са­мо у овој зе­мљи, већ и у ре­ги­о­ну. Исто­вре­ме­но, о ислам­ском све­ту ство­ре­на је пред­ста­ва по ме­ри ути­цај­них аме­рич­ких кру­го­ва.

    Аме­рич­ки вој­ни ин­тер­вен­ци­о­ни­зам у ре­ги­ји не­ми­нов­но под­сти­че ан­ти­а­ме­ри­ка­ни­зам му­сли­ман­ских ма­са, ко­је та­ко по­ста­ју лак плен ра­ди­кал­ног исла­ми­зма, фи­нан­си­ра­ног опет од стра­не за­пад­них оба­ве­штај­них аген­ци­ја. На тај на­чин ра­за­ра­ју се и спо­ља и из­ну­тра вред­но­сти на ко­ји­ма по­чи­ва тра­ди­ци­о­нал­ни ислам и исламске заједнице, ко­ји не ис­кљу­чу­је ди­ја­лог са хри­шћан­ском и дру­гим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма. Та­кав ислам може да од­ба­ци док­три­ну „про­јек­то­ва­ног су­да­ра ци­ви­ли­за­ци­ја” и уло­гу ко­ју му до­де­љу­ју спе­ци­јал­не слу­жбе атлан­ти­зма.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *