GMO Zločin bez strasti

Pišu Nataša Jovanović i Uglješa Mrdić

Dok pravna analiza Nacrta zakona o GMO u Srbiji čeka na ulazak u proceduru usvajanja treba znati da se uz GM seme obavezno koriste totalni hebricidi, oni uništavaju sve biljke izuzev GM useva „obogaćenih“ genom koji ih čini otpornim na ove jake hemikalije. Pretpostavljate već kakav bi efekat u našem organizmu mogao imati tako jak otrov, unošen konzumiranjem GM hrane?

Kada je prvi „demokratski“ ministar poljoprivrede posle 5. oktobra, Dragan Veselinov, naručio prve tone genetski modifikovane hrane, branio je taj potez svim sredstvima, pa čak i tumačenjima na sednici Vlade da je genetski modifikovana hrana notorna činjenica u svetskoj ishrani i da su sve razvijene zemlje odavno prihvatile GMO kao nešto što se podrazumeva. Danas, deset godina kasnije, srpski ministar Saša Dragin stao je u odbranu sasvim suprotnog koncepta „da ništa genetski modifikovano ovde neće proći“.

NIŠTA ILI PONEŠTO
U saopštenju Ministarstva poljoprivrede povodom ove teme jasno stoji da je u Srbiji  „Zakonom o genetski modifikovanim organizmima (GMO) zabranjen uzgoj, promet i korišćenje GMO hrane i da ne postoji nijedan drugi zakonski akt koji reguliše ovu oblast“, te da je ministarstvo „veoma striktno po tom pitanju, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije. Naša politika je očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od nje ne nameravamo da odstupimo“.
Iza te maskarade krije se jedna sasvim drugačija istina. Depeše američkih ambasada širom Evrope koje je objavio portal „Vikiliks“ svedoče da se na spisku evropskih zemalja, protivnika GMO semena protiv kojih je Amerika povela trgovinski rat nalazi i Srbija. Koliko je rezolutan stav Ministarstva poljoprivrede o zabrani GMO iskren, pre „Vikiliksa“, saznala je i srpska javnost kada je procurila informacija, naknadno potvrđena i iz našeg ministarstva, da je srpskim zvaničnicima sugerisano da zakon o zabrani GMO nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, te da bi pristup Srbije ovoj instituciji značio i izvesna pomeranja na planu zakonskih rešenja vezanih za ovo pitanje. Sastanak je održan u Ženevi 2009. godine, a rezultati pregovora preneti su na sajtu američkog Ministarstva poljoprivrede, gde, između ostalog, stoji da su „srpski zvaničnici sada svesni da zakon donet u junu može da bude ozbiljna prepreka za prijem u STO“, pa je usledilo obećanje da će tek usvojeni dokument biti promenjen. Posle objavljivanja ovog kompromitujućeg materijala Saša Dragin se branio tvrdnjom da Evropa od Srbije „ jedino traži da oformi stručno telo koje će ispitivati proizvode koji bi mogli da sadrže takve sastojke“.

NEMAN U TANJIRU
U svetskim razmerama odnos korisnika i proizvođača ove laboratorijske hrane ravan je odnosu roba i robovlasnika. Za poslednjih četvrt veka ne postoji nijedan pisani dokument u kojem SZO suprotstavlja svoje mišljenje Svetskoj organizaciji za hranu, ali slučajeva poput onog kada je britanski premijer Toni Bler smenio ministra za zaštitu životne sredine zbog istraživačkog rada o posledicama dugotrajnog konzumiranja GMO, ima na pretek. Federalna agencija  za hranu i lekove u SAD donela je odluku da se svi podaci o proceni rizika GM hrane, poput onih o nakazno rođenoj deci, čuvaju pod oznakom tajna, jer je ispitivanje zabranjeno zakonom, dok se upotreba GMO hrane kao nelegalan čin ne sme etiketirati, te potrošači niti znaju niti smeju da znaju šta jedu.
Najpotresnije su svakako priče objavljene u knjizi Elejn Kolingsvort „Soja, ta zastrašujuća grahorica“, u kojoj između ostalih, autorka opisuje svedočanstvo majke o tragičnom detinjstvu svog sina kome je davala sojino mleko za odojčad, svaki dan u količini identičnoj kao pet tableta za kontracepciju( količina estrogena u 100 grama sojinih belančevina odgovara količini estrogena u jednoj kontracepcijskoj tableti). Posledice korišćenja mleka ubrzo su postale vidne. Polni organi njenog sina nisu se razvijali, ali grudi jesu, pa mu je urađena obostrana mastektomija.
Posledice korišćenja GMO, upozoravaju nezavisni stručnjaci, ravne su ubrizgavanju osiromašenog uranijuma u zdravu zemlju. Profesor Gils-Erik Seralini, molekularni biolog sa Univerziteta u Kanu 2009. godine sproveo je istraživanje koje je pokazalo da su laboratorijski miševi, posle konzumiranja GM sorti kukuruza, koji se već uveliko proizvodi u nekim zemljama, dobili teška oštećenja jetre i bubrega, kao i zabrinjavajuće probleme sa srcem, nadbubrežnim žlezdama, slezinom… U jednom istraživanju austrijskih naučnika iz 2008. godine utvrđeno je da je GM kukuruz izazvao ozbiljan stepen neplodnosti kod laboratorijskih miševa.
U nalazu stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu stoji da upotreba GMO u ishrani izaziva kancer, poremećaj u radu štitne žlezde, Morgelonsovu bolest (na ljudskoj koži se formiraju celulozna vlakna pomešana sa većom ljudskom dlakom, koja se uvlače pod kožu tako da osoba izgleda kao prekrivena krljuštima), sterilitet, alergije, pad imuniteta, prenošenje degenerativnih promena na potomstvo, dijareju.
„Genetski modifikovana hrana nosi u sebi mnoge rizike, a opasnost nije samo zdravstvene prirode, već i ekonomsko-političke. Politički su i razlozi za izmenu zakona, jer ne postoji nijedno zdravorazumsko obrazloženje zašto bi naša zemlja, sa poljoprivrednim kapacitetima koje ima, svoje građane izlagala opasnostima gajenja GMO“.
Javnost malo zna koliko su zapravo GM biljke opasne, posebno kao hrana. Mnogi ih izjednačavaju sa biljkama prskanim pesticidima ili ih ne razlikuju od hibrida. Hrana tretirana pesticidima, koju već uveliko konzumiramo, izuzetno je štetna. Hibridne sorte, recimo kukuruza, dobijene su laboratorijskim ukrštanjem dve sorte jedne iste biljke, u cilju dobijanja treće, rodnije i otpornije na štetočine.
„Ali u oba slučaja, bez obzira na to da li jedemo prskani ili hibridno dobijeni kukuruz, mi i dalje u svoj organizam unosimo biljku kukuruz. Naučne studije kojima se pokazuje štetnost GM hrane se ne sprovode dovoljno često, jer naučnici danas često rade po nalogu multinacionalnih kompanija koje prodaju GM seme i u rukama drže ono što predstavlja jedini autoritet u današnjem svetu – novac i moć“, navedeno je u analizi naših stručnjaka.
O štetnom dejstvu modifikovane hrane u poslednje dve decenije napisano je mnoštvo studija, ali su one ostale zagušene reklamnim kampanjama hemijsko-farmaceutskog koncerna „Monsanto“ koji je preko laboratorija za biotehnologiju postao vodeći proizvođač semenske hrane u svetu.

MK(KOMERC) INŽENJERING
GMO je zakonski strogo zabranjen u Austriji, Francuskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Luksemburgu i Bugarskoj, a dozvoljen u gajenju i ishrani u SAD, Španiji, Rumuniji i Portugaliji. Zvanično Srbija se nalazi u kategoriji zemalja u kojima je GMO uslovno dozvoljen što znači mogućnost njegovog eksperimentalnog gajenja. Za te potrebe iskorišćena su polja Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Nezvanično Srbija je preplavljena uvozom genetski modifikovane hrane koja se nalazi u slobodnoj prodaji, a spaljena polja posejana GMO u Vojvodini ostavljaju dilemu kako je proizvođač došao do zabranjenog semena. Samim tim laž da su razvijene zemlje prihvatile „ kao notornu činjenicu“ genetsku modifikaciju u lancu ishrane, ne može više da proguta ni onaj najnepismeniji deo javnosti. Jer Srbija je očito i sama proizvođač GMO, 80 odsto fabrika u svojoj proizvodnji koristi GM seme, a čini se da je gotovo cela poljoprivredna proizvodnja orjentisana u tom pravcu. Tome u prilog govori  i nedavno, od strane ministra Dragina, potpisana izjava da se trenutno radi pravna analiza Nacrta zakona o GMO koji bi početkom 2011. godine trebalo da uđe u proceduru usvajanja. Ovim dokumentom biće omogućeno gajenje, uvoz i izvoz GMO i proizvoda od GMO, komercijalno gajenje, ali i eksperimentalno uvođenje GMO u životnu sredinu pod kontrolisanim uslovima. Kao predložak za razmišljanje koliko se promena kursa agrarne politike mogla očekivati može poslužiti zanimljivost da je iste godine kada je održan pomenuti sastanak u Ženevi, američka kompanija „Monsanto“ dobila dozvolu uvoza GMO – u eksperimentalne svrhe. „Monsanto“ je navodno odustao od eksperimenta, ali se začudo, tek nešto kasnije grupa „MK-komerc“ pohvalila sklopljenim ugovorom sa ovom multikompanijom, na Zapadu, nazvanom „fabrika smrti“.  Konačno da li je ugovor kojim je 2007. godine, kako tvrde pojedini stručnjaci, „MK-komerc“ postao zvanični uvoznik genetski modifikovanog semena i hebricida od „Monsanta“ kompanije izmakao pažnji Saše Dragina ili je za tu priliku ministar iskoristio diskrecino pravo koje uživa? Prema navodima Ekološkog pokreta Novi Sad, upravo se preko „MK-komerca“ genetski modifikovano seme javno uvozi, distribuira i uzgaja u Vojvodini, o čemu je „javnost upoznata kroz režirano uništavanje samo dela zasejanih parcela sa genetski modifikovanom sojom u opštini Odžaci“.

POIGRAVANJE GENIMA
Činjenicu da je GMO namenjen zemljama trećeg sveta, zagovornici ove monstruozne ideje pravdaju potrebama gladnih u svetu. No oni upoznati sa scenarijom koji se odigrao u Iraku, posle američke okupacije, kada je uništena najveća riznica semena nekadašnje Mesopotamije, znaju da je posredi drugačija istina. Jer GMO je uvek i gotovo svugde pratila tranziciju, nagomilavanje spoljnog duga zemlje-žrtve, otvaranje njenog tržišta za izvoz, MMF aranžmane posle čega bi dospela na mesto udavljenog nacionalnog proizvoda. Da je Iraku palo na pamet da okleva u uništavanju vlastitih domaćih biljnih sorti, kako je to primetio Vilijam Engdal, sankcije MMF-a i Vašingtona bi se sručile na njih.
Kompanije koje proizvode GM seme, kako objašnjava Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, uvek daju lažna obećanja o navodnim bogatim prinosima i sigurnoj velikoj zaradi. Primer je Indija, u kojoj se 2008. godine još pompezno najavljivalo kako će ekspanzija proizvodnje GMO rešiti tamošnji problem gladi, pa čak i zagađenja okoline, korišćenjem biogoriva dobijenog od GM šećerne trske. Najveća obećanja, navodi naš sagovornik, dobijali su indijski proizvođači pamuka, koji su posejali GM seme kompanije „Monsanto“. Njihov GM pamuk trebalo je da pokaže izuzetnu rezistentnost na štetočine i tako smanji potrebu za zaprašivanjem, a time i troškove proizvodnje. Vest koja je obišla svet pokazala je upravo suprotan rezultat, a čak je i sama kompanija „Monsanto“ javno priznala da je crv, koji inače napada useve pamuka, postao otporan na gen bakterije Bacillus thuringiensis. Ovaj gen je ubačen u jednu od vrsta njihovog GM pamuka jer je trebalo da štetočinu drži podalje od useva. Da sve bude još gore, pored pomenutog crva, pojavile su se i brojne nove, do tada nepoznate štetočine. Zabrinjavajuće je da isti gen ubačen i u GM patlidžan, prvu i trenutno najviše gajenu GM hranu u Indiji. Kao izlaz iz problema, „Monsanto“ je najavio izbacivanje novih generacija GM semena, a i preporučio obilniju upotrebu njihovih specifičnih pesticida – u suprotnosti sa onim što je isticano kao jedna od prednosti GM useva, a to je otpornost na štetočine, uz smanjenu upotrebu pesticida.
„Istina je naravno, drugačija. Naime, uz GM seme se obavezno koriste takozvani „totalni herbicidi“, oni uništavaju sve biljke, izuzev GM useva, koji u sebi imaju gen i čini ih otpornim na ove jake hemikalije. Pretpostavljate već kakav bi efekat u našem organizmu mogao imati tako jak otrov, unošen konzumiranjem GM hrane!“
Evropska regulativa, objašnjava Ševarlić, omogućava pojedinim zemljama da zabrane proizvodnju i prodaju GMO na njihovoj teritoriji. Srbija, smatra on, nema nijedan razlog da se opredeli za GM hranu.
„Imamo dovoljno resursa da proizvodimo prirodnu hranu za sebe, kao i za izvoz. Potrošači u EU preferiraju organske proizvode i zato je za nas organska proizvodnja povoljnija od okretanja ka GM kulturama – zdravstveno, ekonomski, ekološki i u svakom drugom pogledu. Evropa pred nas ne stavlja nikakvu obavezu da usvojimo zakon koji bi dozvolio GMO u našoj zemlji. S druge strane, u javnosti nezvanično kruži vest da su SAD uslovile Srbiju da promeni zakon i dozvoli gajenje GMO, ako želimo da SAD da saglasnost za naš pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kao primer treba da nam posluži Bugarska, član EU, čiji je parlament u martu ove godine pooštrio zakon kojim je zabranjeno gajenje GM useva. Pre ovog pooštravanja i njihova vlada je, kao naša sada, očigledno pod spoljnim pritiscima, najavila mogućnost dozvole gajenja GM useva. Ali, od planova se na kraju odustalo, zbog aktivnog protivljenja zabrinutih građana, poljoprivrednika i nevladinih organizacija“.

„POLITIČKI KOREKTNO“ ĆUTANJE
Ekonomsko porobljavanje zemlje u tranziciji, a u ovom slučaju porobljavanje Srbije kao poljoprivredne zemlje više je nego očigledna upravo na slučaju GMO. Uvoznički lobi prirodno nema drugu logiku sem profita, a zvanična zabrana Ministarstva poljoprivrede nikakvu logiku uticaja na njeno tržište. Jer iako u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se na granici kontroliše svaka pošiljka semena, tek izostaje odgovor kako se desilo da je samo u prošloj godini otkriveno 122 hektara pod usevima GM soje.
Ko kontroliše pijace i poljoprivredne apoteke, šta rade pogranične službe i postoje li posrednički načini uvoza GMO putem osvajanja tržišta konzervirane hrane?
Na ovo poslednje pitanje nešto više bi mogla da kažu Udruženja potrošača u Srbiji, ali šta ukoliko su i ona kontrolisana od strane uvozničkog lobija koji ih indirektno finansira? Ukoliko je izvesno da sva udruženja potrošača uskoro moraju preći u pravni status udruženja građana, dakle pod kapu NVO, nije teško zaključiti ko će im biti finansijer i kakvu će politiku morati da sprovode, te o čemu neće biti „politički korektno“ da se izjašnjavaju.
Reč je o zaveri svetskih razmera što se ogleda i na osnovu dve različite politike srpskog ministarstva poljoprivrede 2000. godine i danas.
A još 1984. godine Srbija je imala jasan stav u pogledu standarda u poljoprivrednoj proizvodnji, pa je čak i Slobodan Milošević u jednom govoru u Ljubljani stavio do znanja uvozničkom lobiju iz Slovenije da zaborave na uvoz GMO i pratećih tehnologija. U vreme kada je Veselinov vodio podaničku politiku prema uvoznicima GMO bilo je i sve moguće i sve dozvoljeno. Zvanična politika koju danas vodi Saša Dragin i Vlada Srbije različita je, ali samo fromalno, lažno i prividno. Formalno, današnja vlast je protiv upotrebe GMO, a nezvanično sve čini da podmiri potrebe kupoprodajnog lanca ove monstruozne nemani.
U nalazu stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu o GMO stoji da se najmračnija strana genetskog inženjeringa  ogleda u činjenici da je cilj  velikih multinacionalnih kompanija koje se bave proizvodnjom GM semena, poput američkog magnata „Monsanto“, koji drži oko 90 posto svetske proizvodnje GM semena, potpun monopol u svetskoj poljoprivredi. Stvaranje monopola od strane proizvođača GM materijala ostvaruje se tako što se sve češće u GM seme ubacuje takozvani „gen terminator“, kojim se uništava klica za naredni ciklus proizvodnje. To znači da isključivo kupljeno seme može da proklija, dok je seme dobijeno od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija, zbog ubačenog samoubilačkog gena. Na ovaj način, navode naši eksperti, stvara se odnos neprekidne zavisnosti od dobavljača.
„Pa čak i kad imate novac da kupite svake godine novo seme, postavlja se pitanje šta će se desiti onda, kada iz raznih razloga, na primer političkih ili ekonomskih sankcija, dobavljač stopira isporuku? Šta ćemo onda raditi? Ostaćemo bez hrane i moraćemo da izvršavamo sve što se od nas traži“ .
Vreme koje je potrebno zemljama u regionu i Srbiji da provedu u pripravničkom zabranu do ulaska u EU sasvim je dovoljno da proizvođači i uvoznici GMO nekažnjeno obrnu milijarde dolara. S druge strane to je i jedan od uslova ulaska u zajednicu „ zdravih naroda“. Jednom rečju ko preživi do tada može da smatra da je rezistentan na sva čuda svetskog poretka, uključujući i GMO.

____________

„MK-komerc“:
Bez GMO-a

Predsednik Upravnog odbora kompanije „MK-komerc“ Jovan Purar kaže za „Pečat“ da je  „ugovor koji je ova kompanija 2007. godine zaključila sa američkom kompanijom „Monsanto“, svetskim liderom u proizvodnji semena, na snazi i izvršava se u skladu sa važećim propisima Republike Srbije“. Kako se navodi u dopisu predmet zaključenog ugovora nije, niti može biti, genetski modifikovano seme, već naprotiv najkvalitetnije hibridno seme kukuruza i drugih biljnih kultura, koje je
proteklih godina dalo veoma visoke prinose i posebno je cenjeno od strane srpskih poljoprivrednika.
„Kompanija „MK-Seeds“ d.o.o. Novi Sad, članica „MK Group“, uvozi seme kompanije „Monsanto“, u skladu sa zaključenim ugovorom i sa važećim propisima
Republike Srbije, koji zabranjuju uvoz genetski modifikovanog semena.“
Tendenciozni natpisi u medijima, koji indirektno upućuju čitaoce da se radi o genetski modifikovanom semenu, navodi Purar, očito su kreirani od strane nelojalne konkurencije,
kojoj poslovni moral svakako nije osobina; „MK Group“, kao ni kompanija koje su njene članice, ni u budućnosti ne planiraju da uvoze genetski modifikovano seme, a svi poslovi vezani za uvoz semena biće u skladu sa važećom regulativom Republike Srbije, koja će nužno biti u skladu sa tada važećom regulativom EU.