DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ Poigravanje (ne)istinom

Piše Dragomir Anđelković

Odgovor na tekst Olivera Antića „Naprednjačko nepoigravanje Ustavom“

Za očekivati je da je neko ko reaguje na tekst objavljen u „Pečatu“, čitalac našeg nedeljnika. Međutim, izgleda da g. Antić to ipak nije, već samo obavlja domaći zadatak poveren od strane partijskih šefova. Jer, da prati „Pečat“, valjda ne bi cinično tvrdio da ne razlikujem regionalizaciju od (kon)federalizacije. U broju 143, u tekstu „Evroiluzije u funkciji (kon)federalizacije Srbije“, bavio sam se Dinkićevim predlogom feudalizacije naše zemlje. U tom članku sam objasnio zašto Ujedinjeni regioni, u stvari, ne predlažu regionalizaciju već (kon)federalizaciju Srbije, te da je ona u interesu onih koji ne žele dobro Srbiji. Ili g. Antić misli da je ponuđeno uvođenje drugog skupštinskog doma, tj. Veća regiona, s pravom veta na odluke Skupštine koje se direktno tiču regiona, uistinu element regionalizacije, a ne nečega drugog? Te da takvo rešenje treba da doprinese sreći i dobrobiti srpskog naroda?

DISKVALIFIKACIJE I PODMETANJA
No, možda nisam u pravu kada se radi o Antićevom praćenju „Pečata“. Nije isključeno da je on ipak njegov pasionirani čitalac, a stvar je samo u tome da svesno iznosi neistine. Na to ukazuje njegov neskriveno manipulativni odnos prema tekstu na koji reaguje (a za pretpostaviti je da je bar njega pročitao). Tvrdi da sam za naprednjake rekao: „Oni žele da sadašnji Ustav bude promenjen kako bi iz njega bili izbačeni delovi u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno hteli bi da se trasira put za regionalizaciju, tj. (kon)federalizaciju Srbije“. Međutim, to sam rekao za inostrane gospodare Srbije, a ne naprednjake (ko god sumnja da je tako neka pogleda br. 146).
Za vođstvo SNS-a, u navedenom kontekstu, jedino sam rekao da dobro shvata šta evroatlantski centi moći žele, i, iako mislim da mu nije drago da Srbiju zadesi takva sudbina, da se plašim da će radi svojih lično-partijskih interesa saučestvovati u obavljanju nacionalno-štetnih poslova. A otvaranje ustavne „Pandorine kutije“ predstavlja baš to. U uslovima dok je zemlja i u miru izložena svojevrsnoj agresiji od strane onih koji su je bombardovali – a na njenom čelu se ne nalazi nacionalno posvećena vlast – kada se Ustav jednom načne, makar naizgled zbog nečega što samo po sebi nije problematično, pitanje je šta će od onoga što nije po volji Zapada u njemu opstati?!
Navedeno je tek primer prizemne „metodologije“ koju spomenuti političar i profesor pravnog fakulteta primenjuje u reagovanju na moj tekst posvećen ustavnom egzibicionizmu SNS-a. On u nedostatku argumenata zamenjuje teze, i ide na ogoljenu diskvalifikaciju ličnosti. Prepričava moj tekst, uz povremeno podmetanje onoga što nisam rekao, a stavove koje sam u njemu zastupao pokušava da obesmisli ličnim omalovažavanjem, a ne iznošenjem bar kakvih-takvih dokaza. Uostalom, drugačije nije ni mogao da postupi. Iz suve drenovine ne da se iscediti voda.

RASKORAK SA LOGIKOM
Oliver Antić nam je, kao posvećeni partijac, izdeklamovao zvanično obrazloženje SNS-a u vezi sa pokretanjem procesa ustavnih promena. Navodno, ne rade to oni da bi se dodvorili Briselu i Vašingtonu. Ni da bi demagoški, igrajući se sa sudbinom nacije, iskamčili još koji procenat glasova. Ne! SNS, navodno, želi da se smanji broj poslanika kako bi se racionalizovao državni aparat.
Pozdravljam to što su se ljudi koji su već dvadeset godina na srpskoj političkoj sceni, naprasno, setili da bi državni novac mogli malo da prištede. To je trebalo da predlože mnogo ranije, ali nikada nije kasno. No, problem je što ni sada to nisu uradili na pravi način. Smanjivanjem broja poslanika uštedelo bi se oko 5 miliona evra godišnje, a samo referendum, neophodan da bi se promenio Ustav koštao bi 12-14 miliona evra. Inače, ukupni budžetski rashodi Srbije su preko 8 milijardi evra, a od toga na Skupštinu otpada manje od 0,5 odsto. Znači, ako je SNS-u do štednje, za to ima mnogo ozbiljnijih načina nego što je smanjivanje broja poslanika. Tim pre se zbog kilograma mesa ne kolje vo. A otvaranje ustavnog pitanja radi smanjivanja broja poslanika, baš je to.
Da je tako, odnosno da je SNS-ovo obrazloženje puki splet izmišljotina – ili da to kažem lepše, racionalizacija – ukazuje Antićevo objašnjenje suštine nastojanja da se smanji broj poslanika. Tu taj političar zapada u potpunu kontradiktornost. Jer, smešno je da obrazlaže potrebu za promenom Ustava i izbornih propisa težnjom da male stranke, za koje kaže da su „ucenjivači sa velikim i teškim posledicama“, ispadnu iz političke igre. Stvar je u tome što je baš Srpska napredna stranka sklopila sporazum o saradnji, ne samo sa malim, već čak i vanparlamentarnim strankama i strankama manjina. Da li se tako daje doprinos pročišćenju naše političke scene? Je`l u tome pogoduje uvođenje spomenutih patuljastih partija u Skupštinu? Reči lete, a dela ostaju. To bi trebao da zna vrh SNS-a, odnosno g. Antić, kome su, izgleda, naložili da obrazlaže neobrazloživo. A on, red je da mu se oda priznanje, to bar dosledno radi. U tome ga ne da omesti ni raskorak sa logikom.

ZNAČAJ KREDIBILITETA
Kao argument u prilog državotvornog stava svoje stranke, odnosno njene nepokolebljive privrženosti Kosovu i Metohiji, g Antić navodi medijske izjave lidera SNS-a. Ko god je njih čuo ili pročitao, stiče se utisak da nam poručuje, zar ima obraza da sumnja u dobre namere Vučića i Nikolića? Jedino što se u taj medijsko-pozerski patriotizam ne uklapa baš najbolje ono što je pre nekoliko meseci, u intervjuu za dnevni list „Danas“, rekao predsednik SNS-a. Na pitanje da li bi ulazak u EU pretpostavio očuvanju celovitosti Srbije, Tomislav Nikolić je odgovorio: „Ne mogu iskreno da vam na to odgovorim. To bi bilo kao kad bi me neko pitao da li da vam ubije sina ili kćerku.“
Ipak, Antić tvrdi: „Nikada nikome u SNS-u nije palo na pamet da bi trebalo na bilo koji način priznati lažnu i mafijašku ’državu’, Kosovo“. To me raduje, mada slično govori i aktuelna vlast. A vidimo kako se ponaša. Uz to, sadašnjim vođama naprednjaka ne tako davno nije padalo na pamet ni da uhapse Mladića, a sada kažu da bi to učinili. No, da se vratimo Kosovu.
Pošto Antić ističe državotvornost SNS-a, kako po pitanju KiM tako i generalno, pomislih da su naprednjaci razradili paket mera za odbranu našeg teritorijalnog integriteta, te čim budu u prilici da ga sprovedu, „borba“ naše države za Kosovo postaće istinska umesto marketinške. Taman sam se ponadao da je tako, a onda se setih da ta stranka, koja pretenduje da spasonosno po zemlju uzme vlast, još nema ni pravi program! A kamoli nešto više od toga. O onom zašta se zalaže možemo da zaključujemo na osnovu nekakvih šturih i amorfnih programskih načela i izjava, kao i postupaka njenih čelnika. Ipak, to nije baš lako, pošto izbegavaju da se jasno izjasne gotovo o svim važnim nacionalnim pitanjima. Izgleda, traže „zlatnu sredinu“ – utilitarnu, a ne moralnu – između želja birača i očekivanja relevantnih ambasadora i tajkuna, koji u Srbiji trasiraju put ka vlasti i prave vlade. Pošto to nije lako, nemaju zaokružene stavove, već se drže fluidnih floskula.
Još nešto. Kada nekome treba da verujemo na reč, postavlja se pitanje njegovog kredibiliteta. Važno je šta je radio i govorio juče. Zanimljivo je što g. Antić kaže da je jedan od razloga formiranja SNS-a, „zaštita nacionalnih interesa bez apriornog odbacivanja evropskih vrednosti i standarda“. Te na to dodaje: „Potpuno odbacivanje dijaloga sa Vašingtonom i Briselom nije racionalna politika, ako je tako nešto uopšte politika … Izolacija, odnosno možda i tačnije samoizolacija, samo bi pomogla u gubitku svakog oslonca za zaštitu nacionalnih interesa Srbije, ali i srpskog naroda kao celine.“ Sve je to lepo, ali isti taj Antić je 2008. godine govorio da Evropska unija predstavlja za Srbe isto što i Treći rajh svojevremeno za Jevreje. Šta ga je od tada navelo da promeni mišljenje? I da li ga je promenio, odnosno da li ga je uopšte i imao? Ili je 2008. godine govorio ono što je mislio da mu tada koristi kao što danas, računajući na našu nacionalnu sklonost ka zaboravu, plasira drugu priču, za koju smatra da je u ovom trenutku oportuna!?

MORAL I POŠTENJE
Slično stvari stoje i sa Antićevim odnosom prema V. Šešelju. Kako kaže: „Bez obzira na mnoga neslaganja sa politikom koju on zastupa, niko u SNS ne smatra da je haška optužnica protiv lidera radikala (nažalost i mnogih drugih) zaista pravno i činjenično utemeljena. Prema tome, g. Anđelkoviću nemojte podmetati naprednjacima da podržavaju haški proces protiv dr V. Šešelja, jer za to nema nikakvog osnova.“ Interesantno je, od kada se Antić ne slaže sa liderom radikala? Da li je zbog kritičkog odnosa prema ideologiji SRS-a ne tako davno bio njen gorljivi zagovornik? I šta ga je navelo da korenito izmeni svoje političke stavove (nije Šešelj izmenio svoje, pa su se zbog toga razišli)? Uzgred, iz mog teksta lako je videti da se, ni direktno ni indirektno, ni negativno ni pozitivno, nisam bavio odnosom SNS-a prema haškom procesu protiv V. Šešelja. To je ponovo podmetačina.
Kako god bilo, vreme je da završim odgovor na Antićevo reagovanje. Prilično jednostavan tekst, čiji jedini kreativan sadržaj ima manipulativno-uvredljivu prirodu, ni toliko prostora nije zaslužio. A Antić, ili je preko volje nateran da ga napiše, pa je njegov članak na takvo niskom nivou, ili, što je zabrinjavajuće po naprednjačku kadrovsku strukturu, bolje ne ume. Ne znam šta je gore. Ali, i jedno i drugo je žalosno!