Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Jovan Pejin
Kako je u Novom Sadu obeležen dan ujedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema sa Kraljevinom Srbijom i zašto ovaj praznik od najveće važnosti za Srbiju u Beogradu nije ni pomenut
Novembar mesec leta gospodnjeg 2010. godine, obeležio je jedan praznik od najveće važnosti za Srbiju i srpski narod. Obeležen je u Novom Sadu dan ujedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema sa maticom Kraljevinom Srbijom, dok u Beogradu dan nije ni pomenut.
U Novom Sadu proslava je prošla u višestrukom izdanju: DSS, zajedno sa SNP „Svetozar Miletić“, SRS, posebno i, zvanično, Pokrajinska skupština. Međutim, u APV dan ujedinjenja obeležen je tako što su glavni akteri ujedinjenja samo pomenuti (Jaša Tomić) ili potpuno prećutani (Arkadije Varađanin i Mita Klicin).
DEMOKRATE I ZAGREBAČKA VARIJANTA
Obeležen je dan 25. novembar 1918. kada je održana Velika Narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih južnih Slovena u Novom Sadu i doneta odluka o ujedinjenju naroda i teritorije Banata, Bačke i Baranje sa Kraljevinom Srbijom. Dan ranije u Rumi, Sremci su proglasili ujedinjenje Srema sa Srbijom i obavestili Skupštinu u Novom Sadu o svojoj odluci. Radom Skupštine rukovodio je Ignjat Pavlas. Jaša Tomić je obrazložio predlog i predložio da Skupština zauzme političko stanovište da Srbi Banata, Bačke i Baranje mogu da ostvare svoja prava, u vreme kada se Austro-Ugarska raspada, samo preko Beograda što su poslanici prihvatili izjašnjavanjem: „Tako je i nikako drukčije!“
Na samoj Skupštini odbačen je predlog vojvođanskih demokrata iracionalno okrenutih Zagrebu i njegovom Narodnom vijeću, organu države u raspadanju, poražene u ratu koji je izazvala, bez političke moći, bez vojske i bez međunarodnog ugleda.
Danas, 2010. godine u Pokrajinskoj skupštini tvrdi se da su ujedinjenje izvele upravo demokrate!?
Pristalice „zagrebačke varijante“ ujedinjenja, na čelu sa demokratom Petrom Konjevićem, pokušali su neodgovorno i bez državničkog smisla da spreče ujedinjenje srpskog naroda predlogom rezolucije koja je predviđala autonomiju za Vojvodinu pod okriljem Zagreba. Petar Konjević se čak zalagao da iz Hrvatske dođe policija, činovništvo, žandarmerija i vojska! Ovaj pokušaj Petra Konjevića, Vase Stajića, Tihomira Ostojića i društva, bio je u funkciji potpunog obezvređivanja srpskog vojničkog, političkog, međunarodnog i nacionalnog činioca u prelomnom trenutku srpske istorije.
Jaša Tomić je smatrao da je autonomija Vojvodine i federalizam na nacionalnoj osnovi suprotan suverenitetu i integritetu nove države!
Zato je isticanje uloge vojvođanskih demokrata u procesu ujedinjenja, 1918. godine, politikantsko podmetanje.
„MI SMO OVDE OD ISKONA“
Poređenje sa 2010. godinom je, međutim, umesno, jer demokrate danas kao i tada interese Budimpešte, Beča i Zagreba stavljaju iznad interesa Srpstva i Beograda. Zato oni danas potiskuju Jašu Tomića, dok bi Srbi trebalo da ga pamte, a u svečanim prilikama spominju kao svetog Savu, Karađorđa i Svetozara Miletića.
Povezivanje ujedinjenja sa događajima oko Velike seobe 1690. godine je takođe podvala u cilju skraćivanja srpske istorije u Podunavlju, s ciljem povezivanja privilegija austrijskog cara Leopolda I, date srpskom narodu pod okriljem srpske crkve koja mu je zamenjivala državu i savremenog autonomnog statusa Pokrajine. Gospodin Bojan Pajtić je zaboravio, a možda i ne zna, da su Srbi 1896. godine, kada su Mađari obeležavali hiljadugodišnjicu „osvajanja domovine“, na njihovo pitanje: „Kada ćete vi slaviti ovakvu godišnjicu?“, odgovarali: „Nikad! Mi smo ovde od iskona!“
Takođe se radi o zaboravnosti, a možda i neznanju da je Narodno vijeće iz Zagreba uspelo da okupi predstavnike pored Hrvatske i iz Slavonije, Dalmacije, Bosne i Hercegovine ali ne i Banata, Bačke i Baranje. Predstavnici Srema, okupljeni u Rumi, jednostavno su zaobišli „hrvatsko državno pravo“ i proglasili, kao što smo rekli, neposredno ujedinjenje sa Srbijom.
Majska deklaracija 1917. godine, poslanika Jugoslovenskog kluba u bečkom Carevinskom veću napravljena je s ciljem spasavanja Monarhije i počiva na nizu istorijskih falsifikata zvanim „hrvatsko državno pravo“ koje predviđa ujedinjenje zemalja Monarhije u kojima žive Slovenci, Hrvati i Srbi. Ovaj slovenačko-hrvatski katolički proizvod nije bio prihvatljiv za Srbe pošto je bio usmeren na produžetak trajanja Monarhije. Srbi ga nisu smatrali za „alfu i omegu“ svoje politike, tim pre što nisu bili obuhvaćeni Srbi u Bačkoj i Banatu. Ovaj stav prema Narodnom vijeću izneli su preko Srpske narodne radikalne stranke. Jaša Tomić je smatrao da Srbi nemaju šta da traže u Zagrebu niti van srpske države. Izneo je stav o budućoj srpskoj državi koja bi pored Banata, Bačke, Baranje i Srema obuhvatila južnu Dalmaciju i Bosnu i Hercegovinu, teritorije koje nikada nisu bile u sastavu Hrvatske, a 1918. godine bile su u sastavu Austrije. Hrvati neka uređuju svoju državu kako hoće!
Oni što su u Pokrajinskoj skupštini obeležili ovaj dan nigde nisu pomenuli činjenice koje govore o težnji srpskog naroda da se okupi u jednoj državi u etničkim granicama.
Srbima Banata, Bačke, Baranje i Srema nije potrebna autonomija, potrebna im je jaka država sa jakom lokalnom samoupravom.
Добисмо и српско-хрватски од њих прије неки дан…Саво Мркаљ и Вук се у гробу преврћу. Језик Вука, Мркаља и Даничића ће се ускоро, ако ови остану на власти, размножити на банатски, бачки, сремско-сријемски, који има тисућољетњу повијест-хисторију и из којега је изникнуо, поред осталих, чак и омражени српски и његово писмо…којим још, замислите, још понеко збори.
Зато Србима у Србији, и у Српској, треба дати какву-такву аутономију.
РашомоноСрби-јада позната је од 1914 године која је у различитим околностима и у различитим временским дистанцама “надимала се или се сплашњавала”.Сада се налазимо у једном времену врло
“интересантном” гдје је РашомоноСрби-јада “спласнуто-надувена” што је можда њезин најзагонетнији вид,али и најопаснији за судбину српског Народа.Можеш да се крећеш иза ње да ти служи као парола,али можеш да корачаш и испред ње да ти служи као залеђина.Не треба да се чудимо зашто нема,сјећања бар на оне који својим животима “поплочаше” пут преко албанске Голготе,Вида Солуна,Кајмакчалана,па преко цијеле Краљевине до Соче и Јесеница,него зашто садашња српска Власт по “поплочаном” путу слободе ствара баруштину у којој ће се и сама удавити!? Може се претпостављати да они Србе замишљају као “небески народ” па као таквом му ништа и не треба – зато нема довољно хљеба,нема довољно млијека,има усмрђено замрзнуто месо из Јужне Америке да може да се трује,нема војске да га брани,има полицију да га туче,нема слободу да своје штити,има Зукорлића сада без ахмедије да напада,нема права да се сјећа прошлости,има права да упропашћава будућност,нема права да има,али има права да нема “јер даће Бог ономе ко има,а ко нема није ни научио да има!” итд.РашомоноСрби-јаду ових дана увећаше додјелом признања Јосиповићу,предсједнику Хрватске,који се није јавно извинуо за смрт мога оца и брата и још двадест комшија Дривушана из малог села Дривуше 1941 год.и још 1,700.000 Срба што су били криви само зато што су Срби,јер НДХ та фашистичка сподоба,није толико дуго трајала и дозволила им да нешто погријеше,па да их онда уништи!? Створена је априла 1941 а њих уништила јула 1941 !!!ево како изгледа у стиху РшомоноСрби-јада
Новац шута,Шута новац
који га је склепо отац
Драг а н-оси,грешно име
јер он сиса кравље виме
Мини-стар ко памет носи
у Охају стално проси
стид и морал стално губи
док на тврдој глави дуби
Војску шута,новац гута
Мини-стар а штампа жута
иако је мини и стар
поста гори нег бравар
Мог народа душа боле
зашто шута новац во-ле
који сваку краву сиса
док нам војску не избриса
Влада шута,новац вади
са ђавлима тикве сади
ММФ-и стално владу пита
хоћел остат која кинта ?
Даље нема шпија мачић
мини-стар из СПС-а Дачић
ако нешто даље пишем
у бувари ћу да дишем!
Neko mi je poslao biografiju “Prosrpskog” pretsednika sa sokatnim informacijama. Trazio sam od Pecat-a, redakcije da analizira te podatke i nama citaocima objasni istinu… Narodna: “S glave riba smrdi…”
Жалосно је да се власт и интелектулци тако понашју. Код свих других народа власт би славила и дичила се са својом прошлошћу и историјом, неговала свест и преносла на потомке ко су Срби, шта су свету дали. Знали бисмо и поносили се тиме да веровања, култура и обичаји код Срба сеже све до Лепенца (Млађе камено доба), да је Стари српски календар, задивљујуће тачности стар 7518 година претеча и данашњег актуелног каледндара, да је Зевс илирси (српски) Бог из Додоне како пише Хомер. Само тако бисмо могли сачувати српски род и Земљу.
Ej moj Ljubomire, jeli me razumes sta kazem…da je ovaj “prosrpski” pretsednik nekim slucajem u nekoj amerckoj drzavi ne verujem da bi ga ista spasilo, ali je medju Srbima i “prosrski” je.
Tvoj komentar je na mestu, no sta?…
Zalosno sta sve Srpski narod trpi.
Pobeda će preći sve puteve naše,
I oglednuti se u dnu sviju reka;
Umirućim dati kap iz svoje čaše,
A novorođenim kap otrovnog mleka.
Ova ista polja što krv jednih žali,
Urodiće drugim pričešćem i hlebom;
I trag ovih istih sto su danas pali,
Videće se sutra kako svetle nebom.
Jer docnije krupni ognjevi da planu,
Treba iskra onih što umru u sjaju;
Samo zore koje iz očaja svanu,
Prikažu grob pretka i put naraštaju.
Jer je otadžbina samo ono kuda
Naš znoj padne gde je krv očeva pala;
I plod blagosloven rađa samo gruda
Gde su mač zarđan deca iskopala.
Samo buktinjama zbori se kroz tmine;
U zrcalu mača budućnost se slika;
Preko palih idu puti veličine;
Slava, to je strašno sunce mučenika.
Jovan Ducic
Nadam se da cemo se probuditi,na vreme,iz ovog kosmara.
Čovjek kad čita ovo trudi se razumjeti drugu staranu maksimalno.
Pa kaže, ajde Slavonija ima Srba tamo, pa dobro nek je uzmu, Bosna, pa hajde nek i to uzmu, ali ovo s Južnom Dalmacijom mi nikako ne ide u glavu.
Pa evo sjedim ja na svojoj terasi na Korčuli i mislim si, ok ajde Dubrovnik, a već kad su i Dubrovnik pa nek uzmu i Cavtat, nek s na nađe, zbog ceste, ali mi ne ide u glavu na koju foru bi Korčula potpala pod Srbiju, stvarno ne znam.
Da li netko zna?
Ako mudri hrvati traže svoj entitet u Bosni onda i Srbi trebaju tražiti svoj entitet u Hrvatskoj. Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imaju pravo minimalno na entitet , kao i Hrvati u BiH .Datum objave: 12.12.2010 | 11:30
Zadnja izmjena: 12.12.2010 | 11:32
JASNA PORUKA
Dragan Čović: Dvoentitetska BiH je neodrživa
Autor/izvor: SEEbiz / Politika
BEOGRAD – Predsjednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović smatra da je dvoentitetska BiH neodrživa i da neće preživjeti bez istinske ustavne jednakosti sva tri konstitutivna naroda.
“Rješenje koje mi nudimo podrazumijeva uspostavljanje vlasti na tri nivoa, kroz četiri federalne jedinice sa sjedištem u Mostaru, Sarajevu, Banjoj Luci i Tuzli. Federalna jedinica sa sjedištem u Mostaru bila bi sa hrvatskom nacionalnom većinom”, rekao je Čović za beogradsku “Politiku”.
On je dodao da bi federalnu jedinicu sa hrvatskom većinom činila Posavina i srednja BiH, a sve ostalo je stvar pregovora sa predstavnicima Srba i Bošnjaka.
“Svima je jasno da se Republika Srpska (RS) može transformisati isključivo voljom srpskog naroda i njegovih političara. A kako će na kraju izgledati teritorijalno ustrojstvo stvar je kompromisa i dogovora predstavnika tri naroda”, kaže Čović.
Čović je naglasio da su osnove Vašingtonskog sporazuma, koji su potpisali Hrvati i Bošnjaci, davno napuštene, te da su neki međunarodni zvaničnici vjerovali da mogu eliminisati uticaj hrvatskog naroda kao ravnopravnog u BiH.
Govoreći o izboru predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH, Čović je rekao da tu ne može biti ništa sporno, kao što nije bilo ni prije četiri, odnosno osam godina kada su na to mjesto izabrani bošnjački, odnosno srpski predstavnik.
“Nacionalna rotacija se mora nastaviti. Nastojanja SDP-a da tu funkciju prigrabi za sebe je zapravo pokušaj eliminisanja uticaja hrvatskog naroda na politički život u BiH”, naglasio je Čović.
Kuzmo, hm, hmm…pa nije valjda da si dozvolio sebi da ti *vera* utre tvoje nacionalno Srpsko poreklo..hm, hmm pa da se cudis..otkud je to sve *Italijansko i Hrvatsko*..nego, deder, jednu buteljku vina, ostavi..sramota je kada navratim *kuci*..ili *doma*..da si sve popia !! Mislim, da je dobro i za srpski i hrvatski zeludac…
Lune, ti mi se najviše sviđaš na ovom portalu. Neki dan sam bio u Vinči (ne gde je naš najveći nuklearni centar) već u Aleksandrović vinariji na Oplenačkom vinogorju. Izvrsna vina, malo skupa za srpski standard ali stvarno krasna. Ako ima šta srpsko u meni onda je to sigurno enogastronomska preferencija, kajmak i roštilj su nešto savršeno na tom dijelu kugle zemaljske, ostalo su sve imitacije.
Glede vina ili ribice, biraj crno ili bijelo ili ako nisi delija možemo i crn bel 🙂 samo reci prijatelju i rješit ćemo. Vrhunsko naravno.
Na sreću mi osobno nitko nije stradao u ratu, hvala Bogu, osim što su mi mačku avioni JNA doveli do ludila, pa me ogrebala više puta tijekom zračnih napada.
Od Srba u rodbini je samo Sale, ali on je dijaspora ali kad se babina sestra udala u Beograd, stvarno fini ljudi. Uvijek su govorili pravi Beograđani nikad ne žive u Zemunu, pusti brate nije to naše, nikad ne znaš. Tako ako mi ideš brojat krvna zrnca od Abrahama na ovamo nema srpske krvi, ali to što je hrvatska u venama zbog toga ne vozim bolji auto, ali pijem zato bolja vina 🙂
Istina je da je jugoslavenska ideja potekla iz Hrvatske.
Istina je i to da se raspad Austro-ugarske nekim hrvatskim političarima činio odličnom prilikom da tu ideju ostvare.
Ali problem je nastao već na početku – Srbi su novu državu smatrali proširenom tj. Velikom Srbijom u kojoj će oni biti povlašteni narod i moći iskorištavati ostale dok su Hrvati, Slovenci i ostali mislili da će to biti zajednica ravnopravnih naroda (ta situacija se ponovila i u komunističkoj Jugoslaviji).
Mudriji hrvatski političari su upozoravali guske da se ne zaletavaju u maglu ali nije pomoglo.
Otrežnjenje Hrvata po pitanju odnosa “braće Srba” i srpskog kralja prema njima došlo je jako brzo – već u prosincu 1918. usred Zagreba žandari unitaristi i rojalisti pod zapovjedništvom rođaka Vesne Pusić ubijaju više prosvjednika protiv unije.
Nova država još nije ni nastala, a već nam se zgadila.
No to je bio tek početak – slijedi višegodišnji žandarski teror, Sibinjske žrtve, pucanje na Radića i ostale USRED PARLAMENTA (to je svjetski kuriozitet), diktatura kralja Aleksandra, Oktroirani ustav itd.
Naravno da je moralo doći do reakcije – osnovan je Ustaški pokret, kralj Aleksandar je glavom platio za Radića, a kod Hrvata je masovno stvorena želja sa samostalnom i nezavisnom hrvatskom državom.
SVETOZAR PRIBIČEVIĆ – Pismo Srbima, 1934
„Srpsko ime, koje je u prošlosti bilo nerazrješivo vezano uz ideju slobode, postalo je poslije ujedinjenja, a naročito poslije proglašenja diktature 6. siječnja 1929. istovjetno s pojmom reakcije, nasilja i tiranije. Ono je to postalo zato što je režim sile uopće, a posebno diktature, došao iz Beograda, što iz srpskog društva u Srbiji crpi svoju glavnu snagu i što se sprovodi u ime takozvanog narodnog i državnog jedinstva, koje se u velikoj većini zemlje prikazuje kao hegemonija Srbije, dok, u stvari, pod izlikom toga jedinstva nosioci režima diktature bezočno vrše eksploataciju cijele države, pa i same Srbije! Srpstvo treba listom ustati protiv toga nedostojnog režima da bi spasilo čast svoga imena i spralo ljagu sa svog obraza. Ono se treba vratiti svojim starim i slavnim tradicijama slobode i demokracije, koje su ga proslavile širom svijeta i pribavile mu neumrlu slavu. Ne smije srpstvo nasjedati bezdušnim vlastodršcima, koji prikazuju diktaturu kao nekakvu potrebu, da bi se spasila država i to, tobože, od rušilačkog i razornog hrvatskog pokreta i akcije. Postavljajući takve tvrdnje vlastodršci zaboravljaju da prema mišljenju cijelog razumnog svijeta ne zaslužuje uopće da postoji nijedna država, koja se samo diktaturom može držati na životu i na okupu. Uostalom, Srbi trebaju uvidjeti i shvatiti da oni nemaju nikakvog, ni moralnog, ni političkog, ni nacionalnog, ni historijskog prava vladati nad Hrvatima i silom ih (diktaturom) držati u zajednici sa sobom. Historijsko je iskustvo pokazalo da će se prije Velebit srušiti u more i isušiti Dunav, Sava i Drava, nego što će se hrvatski narod odreći svog imena i svoje narodne individualnosti. Pa kad Srbi to znaju – a to je jasno svima njima bez izuzetka – onda ima samo jedan stav, koji je dostojan njihove prošlosti i koji može odgovarati njihovom osjećaju pravednosti, pa i njihovoj političkoj mudrosti – a to je, da priznaju Hrvatima pravo da se sami slobodno opredijele prema ideji državne zajednice sa Srbima i da odluče o svojoj budućnosti. Ja sam osobno za državnu zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja bi se osnivala na načelima jednakosti i pravde, kako to traže zagrebački zaključci od 7. studenoga 1932. Smatram da hrvatsko pitanje treba tako riješiti da se u okviru državne zajednice osigura hrvatska država…
Ali, kao čovjek slobodnog duha i kao istinski demokrat, ja moram izjaviti da bi Srbi morali poštovati i priznati volju Hrvata i odluku čak i u slučaju kad bi se oni izjasnili protiv svake zajednice sa Srbima, a za svoju potpunu i neograničenu samostalnost. Ne mogu zamisliti ni za trenutak da Srbi ratuju s Hrvatima zato što ovi neće živjeti zajedno s njima, da Srbi ognjem i mačem nametnu Hrvatima zajedničku državu. Takvo držanje osramotilo bi Srbe za sva vremena kao nasilnike i ugnjetače, a s druge strane ne bi to bilo nikakvo definitivno rješenje problema, jer bi Hrvati upotri…ili prvu zgodnu priliku, prvi međunarodni sukob, da takvu nametnutu državnu zajednicu obore. I zato je najbolje, najmudrije i najpravednije što Srbi u pitanju odnosa s Hrvatima mogu učiniti da im pruže bijeli list, da na njemu ispišu svoje zahtjeve. Svaki drugi put i rješenje značilo bi vječite međusobne trzavice, sukobe i ratove, koji bi se na kraju svršili katastrofalno za oboje.
Meni je jasno i duboko sam uvjeren da bi takav stav Srba spasio ideju naše državne zajednice, koja je pod režimom diktature smrtno ranjena. Diktatura je postigla to da nikada u historiji nisu Hrvati bili tako daleko od srpstva, nikada tako ledeni prema ideji bratske zajednice sa Srbima, kao što su u ovom trenutku. Ali, nije dosta da Srbi zauzmu ispravno gledište prema Hrvatima. Oni trebaju u isto vrijeme stati na čelo borbe protiv diktature, koja je došla iz srpske sredine. Sramota je za srpstvo što mirno podnosi diktaturu već pet godina. Ja ne mogu vjerovati da je srpsko društvo kukavno, ropski raspoloženo, da ono nema smisla za slobodu. Prije vjerujem da srpsko vodstvo nije doraslo današnjoj situaciji, da ono nema dovoljno dalekovidnosti i smjelosti da povede narod u odlučnu borbu. Meni se čini da ono čeka da se diktatura slomi sama od sebe ili da je odnose neka nevidljiva sila, gubeći iz vida da ima samo jedna sila koja može srušiti diktaturu i da ta sila mora doći iz naroda i uhvatiti se u koštac s njom”.
Pribićević je u skladu sa svojim beskompromisnim karakterom bio osobito žestok u napadima na režim koji je nekada stvarao; kako je godinama bio u vladi, odlično je poznavao svoje protivnike. Radić je u veljači 1928. odbio ponudu predsjednika vlade Velje Vukićevića (Radikalna stranka) da uđe u vladu, pod uvjetom da raskine koaliciju sa Pribićevićem.
Stvaranje SDK zaoštrilo se žestinu sukoba HSS i i SDS sa vladajućom Radikalnom strankom. Režimsko glasilo Samouprava odgovara na napade: “Jednakopravnost prečanskih krajeva sa Srbijom su parole prikrivenih i podmuklih separatista.” Govori o “nazarenskoj strpljivosti srbijanskih političara” i prijeti da vođe prečana mog “dočekati sudbinu mačeta, koje je zaboravilo, da i strpljenju njegovoga gazde ima kraja.” Pribičević uzvraća: “Današnje srbijanske stranke uzele su svu vlast u svoje ruke i gnjave prečanske krajeve na bezdušan način.Otjerali su sve Hrvate u opoziciju, a od prečanskih ljudi uzimaju samo one koji im kuluče. Borba, koju smo poveli, samo je blijeda slika one, koju ćemo produžiti ako se ovaj režim nastavi.”
20. lipnja 1928. dolazi do atentata u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS, u kojem Puniša Račić ubija trojicu zastupnika HSS-a, među njima i Stjepana Radića. Ogorčeni Pribićević postaje još oštriji u svojim napadima, te otvoreno iznosi da su “Hrvati u zajedničku državu donijeli svoju historijsku državnost”, te konačno prihvaća ideju federativnog preuređenja države.
Narodna skupština u Beogradu sastala se 1. kolovoza 1928., ali poslanici SDK odbijaju sudjelovanje. Oni se istog dana sastaju u Zagrebu. Pribićević u svojem govoru kaže da srbijanski političari koriste Srbe izvan Srbije za svoje ciljeve, te da oni moraju biti solidarni s Hrvatima. Na tom zasjedanju prihvaćena je rezolucija, koju je potpisao i Radić u bolesničkoj postelji. Rezolucijom se traži “promjena sistema u državi” kako bi se ostvarila jednakost i ravnopravnost Hrvatske i svih prečanskih zemalja sa Srbijom. Osobito se ističe da se pojedine narodne individualnosti, prigodom stuapnja u novu državnu zajednicu sa Srbijom ,nisu odrekle svojih povijesno-državnih, odnosno narodno-političkih individualiteta. U rezoluciji se ne precizira kako bi se konkretno ta promjena sustava provela.
Proglašenje Šestojanuarske diktature 1929. Narodna skupština je raspuštena i rad stranaka zabranjen. Pribičević je u svibnju 1929. uhićen. Prvo je interniran u jedno selo u središnjoj Srbiji podno Durmitora (!?!), [[1931]. protjeran. Umro je u emigraciji 1936. Na čelu stranke zamijenio ga je Srđan Budisavljević.
Kuzma, al si potrefio ko prstom u …pekmez. Naso si Pribicevica koji je zbog svojih licnih razloga i neostvarenih ambicija stao protiv svog srpskog naroda iz kojeg je potekao. Ja vjerujem da se slicne politicke karijere mogu naci u istoriji svakog naroda – Da se jedan politicar pokondiri i prica i radi sve ono sto je prije bilo nezamislivo i protivno onome sto je prije pricao i radio.U svakom zitu ima kukolja.Svetozareva braca se nisu tako osramotila kao on, doduse nisu ni bili u politici nego prosvjetitelji i casni ljudi.
Naravno da ja smatram da je Pribicevic iako Srbin uradio vise za Hrvate nego recimo Macek koji se nakon sto su ustase dosle na vlast samo povukao a dopustio da se njegovo ime koristi u podrsci ustasama.Krivo mi je samo sto je taj Pribicevic umro prije reda pa nije vidio posljedice toga sto je hvalio Hrvate . Da je ostao ziv vidio bi kako Stepinac s nozem u ruci prekrstava Srbe, kako su Hrvati napravili najmonstruoznija mjesta mucenja i ubijanja Srba kakvo do tada svijet nije vidio, kako su srpsku djecu otimali od majki i namjeravali ih othraniti kao Hrvate s dubokom mrznjom prema Srbima, kako su obicni Hrvati pootimali sto su stigli od tih nesrecnika Srba. Zabiljezeno je da su Hrvati u sabirnom logoru u Djakovu uzimali krave od dovedenih Srba seljaka i vodili te krave kucama gdje nisu imali za to mjesta .zabiljezeno je da ustasa Vrban gledajuci pokradeno zlato i pare od Srba u Staroj Gradiski rekao ” Dobro, bice i za muziku platiti” Zabiljezeno je da su obicni Hrvati dolazili u Jasenovac i preko zice posmatrali prizore klanja Srba kao u cirkusu.(Ustasa Petar Brzica je u jednom danu ” pobijedio ” u takmicenju klanja Srba , zaklo je 1350 Srba taj jedan dan i za to dobio prase i sat. Zabiljezeno je da su se cak i Nacisti zgrozavali nad silnim zlocinima nad Srbima koje su Hrvati radili. Zabiljezeno je da je Hitler zbog toga zvao Pavelica u Berlin i naribao ga , cak i optuzio da je Treci Rajh u opasnosti da izgubi rat zbog toga. Zabiljezeno je da je Hitler naredio 25 augusta 1942 Hrvatima da od tada salju sve Jevreje u Njemacku direktno jer cak ni Hitler nije zelio Jevrejima takvo zlo kakvo su Hrvati radili Srbima.Evo jedno problemsko pitanje: Da li bi Pribicevic da je zivio jos 5,6 godina duze ,isto pisao kako je ” osobno za državnu zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja bi se osnivala na načelima jednakosti i pravde”?Ili bi shvatio isto ono sto je Vojvoda Misic zakljucio da su Hrvati kao narod djubrad neopevana i daleko im lepa kuca ?
Mi zivimo danas,manite se Pribicevica, Obame,*ispiranja istorije sa vesplavom*.. okrenite se Srbiji i raspadanju…*decentralizaciji* kako nam to lepo *edukuju*..a pomenuti Macek, je verovatno *blagodario* Dragisi Cvetkovicu, na *uzdarju do Zemuna*..kasnije je verovatno i Pavelic *blagodario* Milanu Stojadinovicu na istom tom *uzdarju*..1954. godine,koje je *ispravilo komunisticke nepravde*..1990-1995, i 1998-1999. godine….itd, itd…
Госн Кузма набројте ми нека презимена са Корчуле, па ћу Вам рећи зашто је и то Србија.
Manite se Srbi takvih kao sto je Kuzma koji samo gledaju komsiji preko plota a nevide svoj glib u dvoristu. Imamo mi pametnija posla nego da se dopisujemo sa dokonim hrvatom. A “simpaticni” kuzma garantovano zna napamet pesmicu “danke dojcland” koja je pretendovala da postane hrvatska himna i bolje mu je da trosi vreme na komponovanje npr “danke NATO” za pobedu u zadnjem ratu ili “danke vatikanu i hitleru” za njihovu prvu hezavisnu drzavu a nebi bilo lose da sebe potseti i na ostale velike periode svoje istorije. Jadan je taj narod koji nema u celokupnoj svojoj istoriji ni jednog perioda kojega se nebi stideo. Zato oni i pljuju po drugima jer nemaju svoje sta da hvale.
Sta je to Srbija, mozete videti u Ustavu Srbije, i mapi Srbije. Sve drugo je zamajavanje, gubljenje vremena i odvlacenje paznje od *tekucih i buducih* problema. Gubljenja teritorije, gubljenje opsteg politickog i pravnog suvereniteta, potpadanje pod imperijalne sape, eksploatacija ruda, minerala i gradjana Srbije. Sva druga *molebanija* se ne mazu na *lebac*.. Pukim pljuvanjem po SFRJ, po Brozu, po zivotu do 1990.godine, godine od kada nas zderu *skakavci*, ne dobija se nista, lazemo sami sebe. Pogotovo, kada znamo da smo se razdruzili i da treba da posvetimo paznje sebi i svojoj drzavi,zastiti Srpskog stanovnistva u matici i van nje, a ostale stvari ustupimo istoricarima.
U tu grupu zločinaca spadaju i pokojni Tuđman , Šušak, Bobetko, dikrobaz Mesić ,Merčep , Jarnjak , Šeks , Stipetić , Markač , admiral Lošo itd .Genocid, protjerivanje , pljačka stanova, kuća, poljoprivrednih strojeva i priključaka, dinarske i devizne štednje izvršena je nad srpskim narodom u Hrvatskoj.Pošto se već Tadić izvinjava Hrvatskoj i obećava ulaganje u Vukovar ima idealnu šansu. Neka Srbija uz pomoć Hrvatske izgradi oko 42.000 stanova koliko je oteto Srbima protjeranim iz Hrvatske .Idalne lokacije su u Podunavlju Vukovaru , Vinkovcima , Iloku, Belom Manastiru i Oseku za protjerane Srbe koji su nepoželjni u Zagrebu, Bjelovaru, Sisku, Karlovcu, Splitu, Zadru ,Koprivnici, Bjelovaru itd. To bi bio istinski čin pomirenja dvaju naroda .Prognani Srbi iz Hrvatske traže pomoć EU BEOGRAD – Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske potpisali su danas peticiju kojom od organa i institucija EU traže da ne dozvole zatvaranje Poglavlja 23. o ljudskim pravima i prijem Hrvatske, dok ne reši statusna, imovinska i druga stečena prava izbeglih i prognanih Srba. U ime 404.000 prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske peticiju su potpisali predstavnici više desetina udruženja okupljenih u Koaliciju i Asocijaciju, krovne organizacije koje su i pokrenule ovu akciju. Prvi put, njima su se pridružili i predstavnici drugih organizacija Srba poreklom iz Hrvatske koji ni 15 godina po okončanju oružanih sukoba ne mogu da ostvare imovinska i druga prava u Hrvatskoj. U dokumentu se apeluje na EU da ne potpiše ugovor o pristupanju sa Vladom u Zagrebu, dok Hrvatska ne prestane sa diksriminacijom i „ne dostigne evropske standarde u poštovanju statusnih, stanarskih i drugih imovinskih i stečenih prava“ svojih građana srpske nacionalnosti. Peticija sa ovim zahtevima, uz pismo o namerama, u kojem će detaljnije biti objašnjena sva otvorena pitanja Srba iz Hrvatske, biće upućena ambasadama 27 zemalja članica EU, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, OEBS-u i UNHCR-u. U peticiji se traži sveobuhvatno, trajno i pravično rešenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske i to na načelu jednakopravnosti i u skladu sa međunarodnim ugovorima koje su prihvatile vlasti u Zagrebu. Prognani i izbegli Srbi iz Hrvatske zahtevaju: povratak uzurpirane pokretne i nepokretne imovine, kao i obnovu imovine uništene u ratu i terorističkim akcijama i njeno vraćanje u pređašnje stanje. Zahtevaju, takođe, pravičnu naknadu za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu, povratak oduzetog stanarskog porava ili pravičnu naknadu bez ikakvog uslovljavanja i ograničavanja. Za povratnike koji su pristali na Program stambenog zbrinjavanja, traže da im se omoguće isti uslovi otkupa kao ostalim građanima. Pored toga, srpski prognanici i izbeglice iz Hrvatske zahtevaju isplatu zaostalih penzija i konvalidaciju radnog staža stečenog 1991/95. (za vreme bivše RSK) uz priznate doprinose. Prema peticiji, ne nameravaju da odustanu ni od zahteva za isplatu devizne i dinarske štednje i novčane naknade za to što im nije bilo dozvoljeno učešće u privatizaciji kao drugim građanima Hrvatske. Prognani Srbi zahtevaju i reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih, pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja, a insistiraju i na brzom završetku procesa ekshumacije i identifikacije nestalih osoba. Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta najavio je da će ovi dokumenti biti poslati i nadležnim organima Srbije, kao i vodećim ličnostima i predstavnicima Srba u Hrvatskoj od kojih očekuju da podrže i pomognu njihovu realizaciju. On je podsetio da je Hrvatska 30. juna ove godine dobila saglasnost od EU da otvori pregovaračko Poglavlje 23. o uspostavljanju evropskih standarda u oblasti pravosuđa i temeljnih ljudskih prava. „To je učinjeno, a da rešenje naših pitanja uopšte nije bilo predmet razgovora između Unije i Hrvatske“, istakao je Linta. On je ukazao da vlasti u Zagrebu procenjuju da će Poglavlje 23. biti zatvoreno u februaru ili martu, pregovori završeni u junu, a potom i potpisan ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji. „Time bi rešenje naših problema bilo svedeno na nulu“, rekao je on i objasnio da je cilj peticije i pisma o namerama da to spreči. Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Milojko Budimir je ocenio da su srpski prognanici ponovo izigrani kada je otvoreno Poglavlje 23. o ljudskim pravima. On je naveo da vlasti u Zagrebu, sada planiraju novi rok od šest meseci u kome povratnici mogu podneti zahtev za stambeno zbrinjavanje. Podsetivši da su svi rokovi odavno probijeni, on je istakao da program zbrinjavanja ne može biti zamena za oduzeta stanarska prava, kuće i uzurpirana imanja i poručio: „Ne trebaju nama nikakvi novi rokovi, niti humanitarna pomoć, već samo da nam se vrati ono što je naše“. Srbima prognanim iz Hrvatske nezakonito je oduzeto oko 42.000 stanova, a vrednost njihove uništene, opljačkane i uzurpirane imovine procenjena je na oko 30 milijardi evra.
Lune, zasto mislis da pljujemo po Brozu i SFRJ, po zivotu do 1990 ako pisemo o greskama njihovim?
Na greskama se uci.
Ako ne znamo koje su te greske bile- u vezi danasnjeg ” Gubljenja teritorije, gubljenje opsteg politickog i pravnog suvereniteta, potpadanje pod imperijalne sape, eksploatacija ruda, minerala i gradjana Srbije.”-greske ce biti ponovljene.I ne samo ponovljene , nego evo ih opet i opet i opet…..
*naoruzani* kladionicama,tombolama, bez prisustva *omrazenog amaterskog sporta*, ispravljaju gresku…
Veliki broj srpskih i hrvatskih fudbalskih legendi oduševljen je idejom portugalskog ambasadora u Beogradu Luisa de Almeide Sampaja da dve najveće republike bivše Jugoslavije zajedničkim snagama organizuju Evropsko prvenstvo 2020. godine!
Novi trener Crvene zvezde Robert Prosinečki tvrdi da bi takav poduhvat doprineo razvoju fudbala na Balkanu, a sa stavom Velikog Žutog slažu se i Igor Štimac, Ćiro Blažević, Vlade Divac i Ljupko Petrović.
S druge strane, aktuelni predsednik Hrvatskog fudbalskog saveza Vlatko Marković kaže da ne treba da živimo u iluzijama i da je portugalski ambasador pomenutom izjavom samo sebi napravio reklamu?!
Trener Crvene zvezde i jedan od najvećih igrača u istoriji hrvatskog fudbala Robert Prosinečki rekao je za Press da u ovom trenutku može samo da podrži inicijativu portugalskog ambasadora.
Divac: Super ideja, svi bismo profitirali
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac tvrdi da bi Srbija i Hrvatska višestruko profitirale ukoliko se obistine predviđanja portugalskog ambasadora o organizaciji EURA 2020. On kaže da bi buduće generacije fudbalera dobile sjajnu infrastrukturu, kao i da bi dve zemlje značajno finansijski napredovale.
– Bilo bi super da se evropsko prvenstvo organizuje kod nas, odnosno da ga organizujemo u saradnji sa Hrvatskom. Samo, ne znam koliko je to realno. To bi bilo odlično, pre svega zbog infrastrukture, jer bismo dobili nove stadione koji bi ostali naraštajima koji dolaze. Mislim da odnosi između dva naroda neće biti problem, jer je ovde najbitniji ekonomski aspekt takmičenja – poručio je Divac.
Novi stadioni na poklon
– Sve što je dobro i što doprinosi razvoju fudbala u ovom okruženju, a organizacija evropskog prvenstva to svakako jeste, treba podržati – rekao nam je Prosinečki.
Legendarni hrvatski fudbaler Igor Štimac kaže da je organizacija EP 2020. jedina šansa za bivše jugoslovenske republike da poboljšaju infrastrukturu i na taj način se reše huliganstva. Čovek koji je pre samo dva dana doživeo poraz na izborima za novog predsednika HNS-a tvrdi da samo neinteligentni ljudi mogu da se protive ideji zajedničke organizacije EURA, pogotovo što bi Hrvatska i Srbija dobili bespovratne investicije od UEFA, FIFA i brojnih evropskih banaka.
– Nedavno sam izjavio da se protivim regionalnoj ligi u fudbalu zato što Srbija i Hrvatska u ovom trenutku nemaju odgovarajuću infrastrukturu. Dobijanje evropskog šampionata je jedini način da rešimo problem oronulih stadiona, huliganstva i ostalih devijantnih pojava… Ja tvrdim da je takav poduhvat moguć i da je na srpskim i hrvatskim fudbalskim radnicima da tu šansu iskoriste. Praktično, mi bismo organizacijom evropskog prvenstva dobili, da tako kažem, besplatne investicije, stadione… Podržali bi nas razni fondovi pri Evropskoj uniji, banke… Još jednom ponavljam: Evropsko prvenstvo je jedina šansa za nas – rekao je Štimac za Press.
On kaže da se ne treba plašiti bezbednosnih rizika, pošto nije reč o takmičarskoj utakmici između Srbije i Hrvatske.
– Samo budala može da se protivi takvoj ideji i da kaže kako će bezbednost biti najveći problem. Sad vi meni možete da navedete, primera radi, napad na košarkaše Partizana u Zadru. Međutim, ovde je reč o zajedničkoj organizaciji velikog takmičenja. Samo što bih ja voleo da i Bosna bude uključena u taj projekat – poručio je Štimac.
Zanimljivo, njegov protivkandidat na izborima u HNS-u Vlatko Marković kaže da Srbija i Hrvatska nemaju gotovo nikakve šanse da dobiju organizaciju EURA 2020. godine. On je izjavu portugalskog ambasadora u Beogradu, koji je poručio da UEFA i FIFA rade na tom projektu, nazvao budalaštinom?!
– Najviše bih voleo da vam kažem da će se to desiti, ali to jednostavno nije tačno. Portugalski ambasador je očigledno želeo da dobije reklamu ili da se „ulaguje” nekom u Beogradu. Slušajte, i vi i mi se mučimo da napravimo običnu šupicu, a ne stadione po UEFA kriterijumima. Godinama sam član raznih komisija UEFA i niko mi nije nagovestio takvu mogućnost. Valjda bih ja to znao i rekao Toletu (predsednik FSS-a Tomislav Karadžić prim. aut.) – decidiran je Marković.
Balkanska trenerska ikona Miroslav Ćiro Blažević čestitao je ambasadoru Portugala na sjajnoj ideji, koju će, prema njegovim rečima, u delo pretvoriti političari dve zemlje. On se u prepoznatljivom stilu našalio na temu Evropskog prvenstva 2020. godine.
Ćiro: Neću doživeti
– Sine, to je sjajna ideja, ali je nabijem na k…., pošto tada neću biti živ. Čestitam portugalskom diplomati na ideji koja prevazilazi sportske okvire. To bi bila i velika politička odluka. Verujem da će se ostvariti jer vi imate vrlo pametnog predsednika Borisa Tadića, a mi imamo pametnu predsednicu vlade Jadranku Kosor. Imamo dovoljno vremena, punih devet godina da to ostvarimo… Takva šansa se ne propušta, dobili bismo ozbiljnu „lovu” – rekao je iz daleke Kine Miroslav Blažević.
Njegovi srpski trenerski pandan Ljupko Petrović tvrdi da Srbija i Hrvatska zaslužuju takav događaj i ne vidi nijednu prepreku zbog koje UEFA ne bi dodelila domaćinstvo najvećim republikama avnojevske Jugoslavije. Trener zagrebačke Lokomotive kaže da su odnosi između dve države otoplili i da je sazreo trenutak za ozbiljan projekat.
– Ja radim u Hrvatskoj, Prosinečki u Zvezdi… Sve ide u tom pravcu i stvarno ne vidim nijedan razlog zbog kojeg ta ideja ne bi zaživela. Do tada ima dovoljno vremena, siguran sam da bi sve proteklo u najboljem redu. Da ne govorim o tome da bismo dobili izvanredne stadione – ističe Petrović.
Zanimljivo, prvi čovek Vojvodine Ratko Butorović kaže da se pribojava netrpeljivosti između dva naroda.
– Daj bože da se to desi. Međutim, bojim se da to nije realno kada se prisetim šta se desilo košarkašima Partizana u Zadru ili navijačima PAOK-a u Zagrebu. Netrpeljivost je i dalje velika, mada vreme leči sve – rekao je Butorović.
D. NEDELJKOVIĆ
I ako se *pevalo pod prinudom*…*druze Tito mi ti se kunemo*…hm, hmm otislo se putevima..*Cvetkovic Macek*..*Cercil Staljin*…*Stojadinovic Pavelic*…*konacno resenje se desilo 1990-1995.godine, na *sirem geopolitickom planu*..a sprovodi se na *mikro planu* danas, ovoga momenta dok polemisemo…*decentralizacija, izvrsenih decentralizacija*..hm, mm…Boris Tadic, *sin disidenta*, jovo nanovo…hm, hmm..????
Već danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika rađa 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi .