Tadić i Beko

Piše Milorad Vučelić

U Tadićevim „podsticajima“ gotovo nijedan kapitalista nije se prepoznao. Svi se prave kao da se to na njih ne odnosi i da je zapravo reč o nekom drugom, a onda kao prave tužibabe Jece otvoreno ukazuju na Beka ili direktno aludiraju na Miškovića

Postoje trenutno samo dva čoveka koji predsednika Borisa Tadića u javnom životu Srbije uzimaju krajnje ozbiljno. To su sam Boris Tadić i – Milan Beko. Nije reč o dosetki niti usiljenom sarkazmu. Kratak osvrt na skorašnje događaje potvrdiće ozbiljnost i osnovanost naše tvrdnje.
Boris Tadić je u nekoliko navrata zatražio od srpskih kapitalista da deo svog kapitala i imovine na neki način vrate Srbiji i da tako pokažu i dokažu izvesnu meru svoje socijalne, nacionalne i ekonomske odgovornosti. Tadić je upozorio najveće srpske kapitaliste da nešto vanredno i dobrovoljno urade i „podnesu teret ekonomske krize“.

„U ĆUTANJU JE SPAS“
Moglo je čak izgledati da je to izraz nekog davnog i sada ponovljenog obećanja o okretanju ulevo Demokratske stranke i da u pozadini ovih poziva ili prozivki stoji neki novi model socijalne države, koji bi odbacio slepo sleđenje propalog neoliberalnog modela i divljeg kapitalizma na našoj sceni.
Jedini od onih koji su direktno ili indirektno od strane Tadića pozvani javno se, a ne potuljeno, odazvao Milan Beko svojim već znamenitim nastupom u emisiji TV B92. Beko, jednostavno rečeno nije mogao i hteo da „ignoriše činjenicu da je Tadić treći put ponovio sličnu i razrađenu konstataciju“ i pošao ka uvažavanju onoga „na šta predsednik Tadić konkretno misli“, kao i da pronikne u to „gde on nalazi inspiraciju za to što želi da učini“.
Za razliku od Beka, Vlada Srbije ničim, ni rečju ni bilo kakvim konkretnim postupkom, nije pokazala da naročitu pažnju posvećuje Tadićevim inicijativama, niti ima bilo kakav unapred isplaniran ili usaglašen legalan potez. Poslanička grupa vladajuće partije na čijem je čelu Tadić, nije pokazala bilo kakvu aktivnost kojom bi podržala svog predsednika. Niti je bilo nekih izjava niti zakonskih predloga. Demokratska stranka uostalom ne samo da ne drži redovne konferencije za novinare, nego se niko više i ne seća kada je bilo kakvu i održala. Funkcioneri DS, posebno oni najviši, a pre svega potpredsednici, nisu ni na koji način podržali inicijativu svog predsednika.
Koalicioni partneri u vladi se ponašaju kao da nikada nisu ni čuli da je Tadić bilo šta rekao ili pokrenuo. Režimu bliski eksperti i dežurni analitičari su izjavljivali povodom Tadićevih predloga da „onaj ko priča o oporezivanju of šor kompanija ne zna o čemu i šta priča“. Među kapitalistima iz redova DS-a niko se nije prepoznao u Tadićevim pozivima. Niko nije ličnim primerom pokazao šta i kako treba činiti i da uvažava svog, ali i našeg, legalnog predsednika Republike Srbije. Očito se drže devize „u ćutanju je spas“ i „bilo pa prošlo“.
Ni bilo koji drugi kapitalista se nije prepoznao u Tadićevim podsticajima. Svi se prave kao da se to na njih ne odnosi i da je zapravo reč o nekom drugom, a onda kao prave tužibabe Jece otvoreno ukazuju na Beka ili direktno aludiraju na Miškovića, u stilu „zna se na koga se to odnosi“.

SMISAO TADIĆEVE INICIJATIVE
Onda je posle toga iz redova kapitalista i biznismena usledio pravi talas podrške predsedniku Borisu Tadiću. Izgledalo je isprva kao loša šala, a onda je ta šala prerasla u pravu i otvorenu sprdnju. Predsednik države se u njihovim tumačenjima, u najboljem slučaju, tretira kao provincijski poreski inspektor koga treba maksimalno podržati da bi se pojačala poreska disciplina. Šegačenje je stiglo dotle da su čak oštro napadane neuredne zemljišne knjige i registri po selima i varošima jer tobože onemogućavaju širi krug oporezovanih. Počelo je veliko samohvalisanje kako svi oni uredno plaćaju državi porez, baš kao da to nije normalno i da je to neki herojski podvig za koji bi ih trebalo odlikovati. Sama činjenica da uopšte rade u Srbiji i zapošljavaju ljude je postala pravo junačko i altruističko delo u potpunoj saglasnosti sa inicijativama predsednika Tadića. U svojim javnim izjavama oni ostavljaju utisak da su neko dobrotvorno društvo i donatorska družina proverenih humanista, a ne normalni poslovni ljudi koji po logici stvari kao kapitalisti ostvaruju profit i žele da ga svim mogućim sredstvima maksimiraju. Kao i u svakom kapitalizmu, a posebno u ovom srpskom divljem, uvedenom od strane ove vlasti 2000. godine.
Dobro, i to je mnogo više od stranih kompanija što su po bagatelnim cenama kupili firme u Srbiji, a svako malo zaprete da će zbog loših uslova u srpskom ambijentu ili zbog akcizne politike prekinuti svoju proizvodnju (kao recimo duvanski giganti „BAT“ i „Filip Moris“) ili su je već odavno prekinuli (kao recimo „Ju-es-stil“) i da ne pominjem sve druge pogubne privatizacije stranih kompanija koje su se završile jako loše po Srbiju i proizvele masovna otpuštanja, o čemu vlast na čelu sa Tadićem ne sme ni da pisne. Ako se radi o nekom strancu, ima se, ne žale se silne pare za svako novo radno mesto, a ne štedi se ni na drugim privilegijama.
Čak se iz raznih kampanja protiv kapitalista i biznismena, a sve u ime pravde, može izvući zaključak da će oporezovani ili drukčije represivno i politički disciplinovani biti isključivo oni u čijim venama teče srpska krv ili nose srpsko ime i prezime.
Ako je to bio smisao Tadićeve inicijative onda se on ne može požaliti na široku podršku i razumevanje. Ali, mislim i nadam se da nije.
No, tu za sada nije kraj. Povodom Tadićevih istupa usledio je novi potez nekih naših poslovnih ljudi i kapitalista. Iz brojnih medija počeo je da se razleže njihov lelek nad teškoćama i zlom sudbinom koja ih je snašla. Uz stvarno razumevanje za njihove velike teškoće u uslovima naše i svetske krize, dospelih kredita i očajne srpske vlade, najgore u istoriji, koju su dobrim delom oni selektovali i napravili to je prilično neukusno i neumesno, a pogotovo ovakvim povodom i u ovim vremenima. Počeli su redom da demonstriraju svoj opaki sebičluk i da se ograđuju jedni od drugih, a pre svega od Bekovog javnog nastupa. Te „to je njegova stvar“, te „nije pravo vreme za prepisku“, te „možda nije vreme“, te „nije pravi momenat“, te „bio je nervozan“, te „porez mora da se plaća“, te, kako bi rekli neki srpski ekonomski analisti, „reaguje tako što je u neprilici“ itd.
Sve se pretvorilo u jedno veliko huškanje i snishodljivo dodvoravanje Tadiću tobožnjom i po njega krajnje ponižavajućom lažnom podrškom. Deo srpskih kapitalista u svom udvoričkom i samoponižavajućem ponašanju otišao je toliko daleko, da je počeo da govori ordinarnu laž da srpski kapital nema nikakav problem sa ulaskom u Hrvatsku! I to pre svega povodom Tadićeve posete Zagrebu. A na sam pomen nekog mogućeg ulaganja u Hrvatskoj njihov najveći tjednik „Globus“ je na naslovnu stranicu stavio naslov „Operacija Dinar“, upozoravajući na opštu opasnost od dolaska srpskog kapitala baš kao da se radi o koleri ili sidi (Videti tekst Ratka Dmitrovića „Prosrpski predsednik na hrvatskom putu u EU“). Nema druge reči za pomenute srpske kapitaliste, osim da često deluju poprilično jadno i ljigavo. Da nema opasnosti od toga da se ovo pročita kao oblik huškanja ili učestvovanja u nelegalnoj političkoj hajci, te bi reči stavili uz odgovarajuća imena i prezimena, što ćemo svakako u nekoj drugoj prilici i uraditi.
I tako, bilo kako bilo, ostaše Tadić i Beko sami.

OSTRAŠĆENA POLITIČKA DEMAGOGIJA
Beko je javno izgovorio da je Tadić „nacionalni lider“ i „najveći autoritet u zemlji“. Da je jači od svih: „Od Tadića će zavisiti sudbina zemlje. Od njega zavisi da li će se stvoriti atmosfera da pozitivno kanališemo našu energiju ili ćemo je trošiti na međusobne obračune. Istorijsko pitanje za Tadića je gde će nas odvesti i kako ćemo pobediti…“.
Tadić nam je za sada,  još od izbora od pre dve i po godine, ostao dužan odgovora kakav nam to model socijalno odgovorne vlasti nudi i kako misli da ga legalno realizuje. Jer ne može se i ne sme ići u aktuelno ispravljanje nekadašnjih nepravdi (?) restitucijom, a u isto vreme činiti nove nepravde i nezakonitosti. Pogotovo ne onda kada se iza toga ne može nazreti neki novi model društva i poštovanje zakonitosti.
Bez toga će sve akcije biti manje ili više ostrašćena politička demagogija, u cilju namicanje rejtinga u izbornoj kampanji. Boris Tadić je na vlasti, a vršenje vlasti nije izborna kampanja. To je nešto sasvim drugo i sa potpuno drugačijim odgovornostima, te nema previše veze sa sve bestidnijim i sve besmislenijim marketingom. Za dobar marketing je ipak neophodan nekakav proizvod. Ne može se uspešno marketirati sam marketinški privid ili nešto čega nema. I ne može Srbija provoditi vreme u permanentnoj izbornoj kampanji, a sve čekajući da posle „ovoga“ i „njihovoga“ dođe „onaj“ i „naš“. Prolazi joj život prateći „ovoga“ i dočekujući „onoga“. Oni koji su već tu neka urade nešto valjano za svoj narod.
Zato Bekove javno i jasno izgovorene reči da „nije uplašen nego zabrinut“ nisu nikakva prozivka, već podsticaj za ozbiljnog i odgovornog političara svakako mnogo dragocenija od prethodno opisanih „podrški“.
I eto tako bez neke posebne volje i namere izložih se krajnje osnvanoj sumnji da se kandidujem za trećeg čoveka i pridružim dvema pomenutim ličnostima s početka ovog teksta.

6 коментара

  1. Avatar
    Жика Милић

    Скупштина Србије треба да стави на дневни ред само једно питање а то је питање председника Тадића и његовог кредибилитета да и даље буде обавља функцију председника – уз анализу учинка његове досадашње политике.

    Док се то питање не постави и не разреши, биће немогуће било какво позитивно кретање Србије.

  2. Avatar
    Љубомор

    У овим мукама кроз који пролази српски народ и губицима свега што има (а највећма једног по једног дела територије), у немоћи нашој САРКАЗАМ добро дође (бар мени), као нека мала заједљива освета. Знам то не лечи, али Домановић је насликао једно време боље од било којег историчара оног доба. Наше време је горе,погубније од Домановићевог доба, а материла има на претек, али ни на видику његовог наследника. Оово време, сложићете се вапи за неким ко ће трајно осликати ову “реалност”. Одушевљавају “стихови” Милована Дданојлића али јето сувише мало, нечује се. Иначе, сваки јад (Краљево, Дрина и остале недаће) Тадићу служе да се слика, да олако даје лажну наду, како би обезбедио следеће мандате. Иста лакрдија је ова тајкунска демагогија – битни су поени код лаковерних.

  3. Avatar

    Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović naredila je svojim saradnicima da pokrenu opsežnu istragu kojom bi utvrdili ko nam je dostavio podatke o njenoj četvrtoj plati koju prima u „tajnoj Vladinoj komisiji”.

    Apsolutna rekorderka po primanjima iz državnog budžeta, koja mesečno dobija 462.625 dinara, poručila je u sudu da će „uhapsiti osobu koja je Pressu dostavila te podatke”. Niko od državnih funkcionera nije želeo da komentariše zbog čega Mesarovićeva zarađuje tri puta više od predsednika Srbije, četiri puta više od premijera i 13,5 puta više od prosečnog građanina Srbije.

  4. Avatar

    Ovaj Tadic ne moze da bude moj vec predsednik samo DS i simpatizerima a to je oko 170000 mnogi su da ne izgube posao ili da dobiju pristupili toj stranci.Znam slucaj V. Stevanovica iz kragujevca gde devojka nije mogla dobiti posao bez da skuplja glasove za Verka. Evo ja sam obican gradjanin srednje obrazovan a on kao psiholog neka proceni zasto ja u njemu ne vidim nista sem gole karijere i nekog licnog uspeha valjda da se zadovolji onaj licni ego.Kad vidim kako rade i da je sve na korupciji zasnovano poltronstvu i lazima, pozove u neke radne pobede pa normalno da se pocinjem opirati tako da se rezultati nikad nemogu vidjeti.Tesko komandantu koga vojska ne respektuje a Srbija je citava u tom stanju.Znam da zajednickim snagama moramo ici napred ali kako kad 80% ljudi ne podrzava vlast , ako je Nikolic dobio 30% onda je DS morao ponuditi koaliciju najacoj stranci na izborima a ne sakupljati aveti sa koca i konopca. I neuk vidi da su se upetljali u posao koji niti znaju niti razumeju ali je mozda ona narodna tu da budale uvek vole nesto sto ne razumiju. Sa kim god da se Tadic uslika svi mi lice na jednu mantru kao da je jedan klon u pitanju. Bogat je onaj ne sto puno ima nego kome malo treba nikad oni nemogu biti sretni ljudi jer u zivotu nisu nikad nista stvorili, seljak ispece prase pa pozove prijatelje da se pohvali kako je on to othranio ispekao i da tu srecu podeli. Oni su sami sebi dovoljni video sam Ministra Sutanovca jednom na slici u ogromnoj fotelji a onomad gledam Cd Srpska Golgota /poklon od NINa/ celo vrme mi knedla u grlu i suza u oku gledajuci onaj opanak kako dostojanstveno gine za slobodu.Samo jedno ko nebude hranio svoju vojsku hranice tudju, Grcka ima 115000 a nama ce biti dovoljno 28000 od toga 15000 stabni oficiri.Nevreme dodje i prodje ali ova kataklizma nad Srbijom je poput ledenog doba previse dugo traje.Pricaju gde god odu o malim i srednjim preduzecima evo primera covek zna da pravi metle. Uredu gde da se nadje sirovina recimo u Sumadiji nije stvar napraviti 10 metli nego kupac kaze meni treba milion inace nema posla otkud tom coveku jos 50 ljudi da prave 100000 metli mesecno ili 2000 po zaposlenom a to je 65 metli na dan ili 8 na sat.Pa kako ih nije sramota prodavati maglu.Poplave zasto ne kupe 100 bagera i zaposle 300 ljud koji nece nista drugo radit kopati kanale i graditi nasipe. Zar tu treba politika ta Drina rece od pamtiveka, sta Dacic radi sa Veljovicem/kupe poene/ na poplavljenom podrucju pa nije niko napravio diverziju i skrenuo tok Drine.Oprostite ogorcen sam mogu reci jedno jadna Srbijo sta si docekala mozda novu bunu protiv dahija. Onaj ko nije zaradio cipele nezna ih ni cuvati jer ih je dobio one ga sleduju, nema tu domacina.Skupstina je obican klot frket nista pametno da cujes vise se na vasarima pametnog cuje nego u skupstinskim klupama. Gospodo izdaleka i nekako iz bliza ste nista, Setio sam se jedne anegdote kad je covek posetio trijumfalnu kapiju a ona zakljucana eto toliko i ja verujem u to vase bolje sutra i pogotovo sa vama na vlasti i sacici pljackarosa koja vas finansira.Neznam kako vam bilo ko jos veruje cipela kad zulja ona se menja tako i vlast a vi suvise dugo zuljate. NEka nam je Bog od pomoci ako vec nije kasno.

  5. Avatar

    Poslije protjerivanja oko 280.000 srba i oko 250.000 Jugoslovena od koji je 95 % bilo srba sa nihovih ognjišta iz Hrvatske .Hrvatska vojska je nastavila genocid i etničko čišćenje kakovo nije sprovodio niti Hitler. Sela i gradovi su spaljeni starci i djeca koji nisu pobjegli su živi poklani. No otkad se Tadić izvinio u ime srba Hrvatskoj srbi u Hrvatskoj osjetno bolje žive . Toliko osjetni da većina njih to osjeti po svojemu tijelu i duši.

    BEZUMNO NASILJE
    Istukli mladog nogometaša samo zato što je Srbin

    Prvotimac NK Karlovca, 17-godišnji M.M., pretučen je u Karlovcu u noći sa subote na nedjelju. U kafiću na Dubovcu, u kojem je bio na proslavi rođendana, napala su ga najprije verbalno, a potom i fizički dvojica Karlovčana.

    Ne navodeći imena, policija je potvrdila događaj u kojem su mahom sudjelovali maloljetnici, a Radio Mrežnica neslužbeno doznaje da je motiv fizičkog napada na mladog prvotimca NK Karlovca njegova nacionalnost.

    Navodno se dvojici napadača na 17-godišnjeg mladića nije svidjelo to što je on srpske nacionalnosti, pa su ga zbog toga napali. Mladić je završio u bolnici, no, srećom, ozljede nisu teže, pa će već sutra biti kod kuće.

    Trener Nogometnog kluba Karlovac Igor Pamić svog je prvotimca ocijenio kao izuzetno vrijednog i perspektivnog, te je osudio ovakvo nasilničko ponašanje.

    Danas.hr
    06.12.2010.
    Ta i takva Hrvatska htjela bi u Evropsku uniju kojoj koljač Merčep slobodno šeta, gdje se vraća povampirena hrvatska pravoslavna crkva pod kojom su tisuće pravoslavni izgubili život od 1941 do 1945 . Može jedino ..ali kao sramota Evropske unije Njemačka je mala beba što se tiče , nacionalizma, fašizma i mržnje . Hrvatska je u tom podrjučju apsolutni favorit i vođa.

  6. Avatar

    Bora Bokasa traži da mu tajkun kupi avion za 40 mil.evra a ovaj to za sada neće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *