Srbija bez nacionalne strategije obrazovanja

Piše Uglješa Mrdić

Profesor dr Marko Carić za „Pečat“ ističe da nema nikakvog napretka društva, ni u jednoj oblasti, bez ozbiljnog ulaganja u nauku i obrazovanje

Srbija bi morala uskoro da dobije strategiju obrazovanja, gde će se tačno precizirati šta se želi u narednih deset godina u toj oblasti. U svakoj iole razvijenoj državi jedan od ključnih resursa je obrazovanje. Međutim, u Srbiji je taj resurs zapostavljen.
Da je loša situacija u obrazovanju govore i nekoliko poslednjih pokazatelja, koje prezentuje „Pečat“, kao i izjave samih državnih funkcionera najodgovornijih za lošu situaciju u srpskom obrazovanju.
Predsednik Srbije Boris Tadić naveo je da je obrazovni nivo stanovništva od presudnog značaja za konkurentnost privrede. Tadić je istakao da ima još dosta barijera što otežavaju unapređenje u sferi obrazovanja, i objektivnih i subjektivnih. Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je da je nezadovoljan time što je samo 6,5 odsto stanovništva Srbije visoko obrazovano. Oni su naveli da se od oko 2.500 pitanja u Upitniku Evropske komisije predatom Srbiji, 40 pitanja direktno odnosi na obrazovanje i da je još oko 40 u indirektnoj vezi sa tom oblasti.

Previše nepismenih Interesantno je reći da se predstavnici vlasti i Ministarstva prosvete žale na situaciju u obrazovanju, a upravo su oni među najodgovornijima za pogoršanje statusa obrazovanja, to jest nemanje državne strategije obrazovanja.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje utvrdio je elemente strategije i počeo je da radi, a to bi isto trebalo da počne da radi i dopunjeni Nacionalni prosvetni savet. Strategiju bi trebalo da pomognu i stručnjaci tržišta rada, privrede i drugih institucija, i razvoj Srbije mora da se procenjuje na osnovu stvarnosti privrede i obrazovnog nivoa. U Srbiji ima 1,3 miliona nepismenih i nedovoljno obrazovanih ljudi, dok je među obrazovanim najviše njih sa srednjom školom, a sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana. Do 2020. sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku milenijumima daleko od ispunjenja evropskog standarda.

Prof. dr Marko Carić, suosnivač Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu i generalni menadžer Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, kaže za „Pečat“ da je nakon potpisivanja Bolonjske deklaracije, sistem visokog obrazovanja u Srbiji pretrpeo je velike promene. „U uslovima globalno otvorenih tržišta, kao i privrede koja je sve više zasnovana na znanju, ekonomski uspeh svakog društva u velikoj meri zavisi od sposobnosti, kao i odgovornosti visokoškolskih ustanova kao učesnika u ovom procesu. Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu – prvi je privatni akreditovani univerzitet u Vojvodini, koji je ove godine proslavio desetogodišnjicu svoga postojanja. Od svog osnivanja do danas, prateći trendove razvoja visokog obrazovanja, Univerzitet je prerastao u visokoškolsku ustanovu koja kroz interakciju naučnoistraživačkog rada i obrazovne usluge, rukovodeći se potrebama okruženja i korisnika, pruža širok, fleksibilan spektar visokokvalitetnih programa osnovnih akademskih, diplomskih akademskih i doktorskih studija na akreditovanim fakultetima u okviru tri polja nauke: društveno-humanističkom, tehničko-tehnološkom i medicinskom“, smatra Carić.

Prema njegovim rečima, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu – FIMEK predstavlja modernu visokoškolsku ustanovu čija je delatnost utemeljena na iskustvu velikog broja univerzitetskih profesora, naučnika i eksperata, iz oblasti poslovne ekonomije i finansija, međunarodne ekonomije i inženjerskog menadžmenta u biotehnologiji.

Ovaj Fakultet ostvaruje svoju misiju koja podrazumeva širenje novih znanja iz oblasti ekonomije, diplomatije i biotehnologije, stvarajući visokokvalitetne interdisciplinarne i analitički čvrste obrazovne programe od praktične vrednosti – prenoseći veštine i znanja neophodna za takmičenje na svetskoj sceni. Želimo da međunarodna saradnja koju uspostavljamo bude saradnja sa najkvalitetnijima iz ovih oblasti kako bismo našim diplomama obezbedili međunarodnu priznatost. Mi se rukovodimo time da je naše i međunarodno tržište merilo uspešnosti i kvaliteta. Imamo razvijenu saradnju sa univerzitetima u Španiji, Meksiku, Italiji, Ukrajini, Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj, BiH i Makedoniji. Od 2009. jedini smo fakultet iz Srbije koji je član Evro-mediteranskog Univerziteta iz Slovenije, koji predstavlja mrežu 142 visokoškolske ustanove u Evro-mediteranskom regionu, kaže Carić.

KVALITETNI I NEKVALITETNI Naš sagovornik smatra da sve visokoškolske ustanove treba da se dele na kvalitetne i nekvalitetne, a ne na državne i privatne. „Imamo sve bolju saradnju sa većinom državnih visokoškolskih ustanova sa tendencijom daljeg poboljšavanja na polju naučnoistraživačkog rada, organizovanju i učešću na seminarima i konferencijama, zajedničkog učešća na projektima. Jedan manji deo državnog sistema obrazovanja, ne može da podnese tržišni princip konkurentnosti i otvorenosti, ali i tu smatramo da će se dolaskom novih ljudi na čelo ovih ustanova, saradnja i odnos poboljšati. Javnost je sve otvorenija ka privatnom školstvu, jer se vidi da studenti kada završe naš fakultet bez problema nađu radni angažman u zemlji ili inostranstvu, polažu pravosudni ispit, zasnivaju sopstveni biznis itd. U uslovima globalno otvorenih tržišta, kao i privrede sve više zasnovane na znanju, ekonomski uspeh svakog društva u velikoj meri zavisi od sposobnosti, ali i odgovornosti visokoškolskih ustanova kao učesnika u ovom procesu. Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu je među prvim privatnim akreditovanim univerzitetima u Srbiji, a jedini na teritoriji severnog dela države Vojvodine, koji je ove godine proslavio desetogodišnjicu postojanja. Od osnivanja do danas, prateći trendove razvoja visokog obrazovanja, Univerzitet je prerastao u visokoškolsku ustanovu jer kroz interakciju naučnoistraživačkog rada i obrazovne usluge, rukovodeći se potrebama okruženja i korisnika, pruža širok, fleksibilan spektar visokokvalitetnih programa osnovnih akademskih, diplomskih akademskih i doktorskih studija na akreditovanim fakultetima u okviru tri polja nauke: društveno-humanističkom, tehničko-tehnološkom i medicinskom“, kaže za „Pečat“ Marko Carić.

Naš sagovornik ističe da je proces akreditacije visokoškolskih ustanova poprilično uzdrmao javnost. „Čini mi se da je u toku procesa akreditacije, instruiranom politikom vršen veliki pritisak na medije i celokupnu javnost, dakle, tendenciozno, unapred osmišljeno i planski od strane onih koji nisu želeli i nisu bili spremni na zdravu konkurenciju. Posao Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta bio je vrlo delikatan i odgovoran i moram istaći da je većina članova Komisije bila izuzetno korektna prema nama i da je uspešno odolela pritiscima onih koji nam nisu naklonjeni, kao na primer, državnih pravnih fakulteta, bivših ministara itd. Nažalost, bilo je i onih koji su podlegli pritiscima i slušali instrukcije, jer su na primer, dva člana Komisije iz naučnih polja ili oblasti koje mi ni nemamo na Univerzitetu bila izuzetno negativno nastrojena prema našoj instituciji, neargumentovano i zlonamerno su se bavili nama i doktoratima na Univerzitetu. Uprkos tome, ostali članovi Komisije su bili vrlo spremni za saradnju i jednoznačno jasni u onome što treba korigovati i mi smo njima na korektnom odnosu i saradnji veoma zahvalni. Poteškoće su sastavni deo svakog posla, međutim, mi smo proaktivni i orijentisani na budućnost i spremni da se suočimo sa svim izazovima“, zaključuje profesor dr Marko Carić.

Jedno je sigurno – nema nikakvog napretka društva, ni u jednom sektoru, ni u jednoj oblasti, bez ozbiljnog ulaganja u nauku i obrazovanje. Što pre to shvatimo, to bolje za budućnost zemlje.

__________________

Procenat visokoobrazovanog stanovništva

Finska 36,4
Norveška 34,2
Danska i Irska 32,2
Nemačka 24,3
Grčka 22,7
Slovenija 22
Poljska 18,7
Hrvatska 15
Italija 13,6
Turska 10,8
Makedonija 7,3
Srbija 6,5
*Podaci OECD za 2007. godinu

Један коментар

  1. Avatar

    … a jedini na teritoriji severnog dela države (?) Vojvodine …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *