Orban više voli Srbe nego Mađare

Piše Marko Keković

Mađarsko predsedavanje EU biće iskorišćeno da se usvoji predložena deklaracija o formiranju parlamenta Donauregionen i akademija. Medijska mreža Dunavskog regiona formirana je nedavno u Novom Sadu, a njen nosilac je RTV. Uz otvaranje kancelarije u Briselu (ambasada), kockice su se složile, pa ostaje još samo da EU i zvanično prizna Dunavski evroregion kao jedinstvenu teritoriju i obezbedi mu sredstva za nesmetano funkcionisanje

Divota! Srbiji su konačno širom otvorena vrata evropskih integracija. Posle ustupaka srpskih vlastodržaca, koji su omogućili onakvu presudu Međunarodnog suda pravde, još više posle redigovanja pripremljene rezolucije za sednicu Generalne skupštine UN, Srbija je zasuta pohvalama za veliki napredak na putu u EU, počev od Evropskog parlamenta, preko njenih najmoćnijih država, do NATO struktura. Austrija je, na primer, na nagovor velikog srpskog „prijatelja“, izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina, ekspresno ratifikovala SSP i time dala početno ubrzanje za silna obećanja kojima se Srbija ohrabruje da podnese kandidaturu za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Kacin, onaj što je na samom početku raspada bivše Jugoslavije, kao slovenački ministar za informisanje, slikama i tonom preko RTV Ljubljana obasjavao put povlačenja JNA iz Slovenije da njegove „demokrate“ bez po muke mogu da pucaju i ubijaju golobrade i nenaoružane regrute, proglasio je Srbiju srećnom zemljom jer je okružena sa tri članice EU i NATO i još tri kandidata za članstvo u EU. Izvestilac EP za Srbiju uzgred je napomenuo „sitnicu“ da bi Srbija za kandidatsku ulogu trebalo da ispuni sve što od nje bude tražio Haški tribunal i poboljša odnose sa Prištinom, Sarajevom i Novim Sadom.

ZAJEDNIČKA BUDUĆNOST
Posebno je Kacinu stalo da se „pređe sa reči na delo“ i za Vojvodinu bez oklevanja donese još zakona i hitno prenesu finansije i imovina, jer je severna srpska pokrajina  „deo bogate, multikulturne i multinacionalne Podunavske regije čiji su deo zemlje članice EU“.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji je na poslednjim parlamentarnim izborima u Mađarskoj osvojio apsolutnu većinu, po svedočenju Borisa Tadića „stari prijatelj Srbije“ i njegov lični prijatelj, prilikom nedavne posete Srbiji u susretu sa Mirkom Cvetkovićem rekao je da je „naša budućnost zajednička i dve zemlje ne stoje iza različitih perspektiva“, a na zajedničkoj konferenciji za novinare „da Srbi u Mađarskoj uživaju veliki ugled“. Taj „ugled“ nije okrnjen ni činjenicom da za nedeljni list i nedeljnu 25-minutnu TV emisiju na srpskom jeziku nema forinti. Orban je obećao da će ih u budućnosti biti, kao i da će se nekada obezbediti učešće Srba u mađarskom parlamentu. Inače, već sutradan pošto je Orban pobedio na izborima lideri vojvođanskih mađarskih stranaka tražili su od njega da uvede dvojno državljanstvo i da stavi veto na evropsku integraciju Srbije, ako je to u interesu vojvođanskih Mađara (etnička autonomija). Čim je seo na tron, Orban je doneo zakon da svi Mađari, a i svi drugi sa korenima iz predjugoslovenskog perioda (znači i Srbi), mogu dobiti mađarsko državljanstvo. Neće biti da „stari prijatelj Srbije“ više voli Srbe nego Mađare. Pre će biti da „dve zemlje ne stoje iza različitih perspektiva“, znači da će čitava Vojvodina u Dunavsku državu.

VOJVODINA PRETEKLA KRAGUJEVAC I NIŠ
Kad već sve tako brzo i lako teče, ministar srpske diplomatije Vuk Jeremić i predsednik vlade Vojvodine Bojan Pajtić usaglasili su se da bi bilo gubljenje vremena da se čeka da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, pa da se onda otvori kancelarija u Briselu, kako je Pajtić planirao. Trebalo bi to uraditi odmah, već početkom naredne godine, kada Mađarska preuzima predsedavanje EU. Dogovoreno je i učinjeno. Pajtićeva vlada ovlastila je Predraga Novikova da obavi poslove registracije kancelarije i očekuje da i on bude hitar, jer će se tako  ugrabiti prečica za „zajedničku budućnost“ i sprečiti da se ohladi obećanje „starog prijatelja Srbije“.
Tako je vojvodstvo Bojana Pajtića preteklo Kragujevac i Niš, koji su se nadali da će preseći vrpcu u trci za predstavništvom u Briselu. Očigledno nisu znali da je prva izjava Šandora Egerešija, pošto je izabran za predsednika Skupštine Vojvodine, bila da će najpredanije raditi da Vojvodina otvori kancelariju u Briselu. Mnogi tada nisu verovali u ove Egerešijeve reči i da će država Srbija to dozvoliti, jer je prepuna iskustava da se pod izgovorom bržeg prosperiteta i boljeg života priprema „demokratski“ separatizam. Nisu računali da će u međuvremenu narasti toliko „prijatelja“, nesebično spremnih da deo po deo Srbije, svako svoj, učini bogatim, harmoničnim i srećnim i da će sadašnjim vlastodršcima, onako „prijateljski“, ostaviti, da se ne muče, brigu o Beogradu i okolišu.
Neće se vojvođanski diplomatski kor u Briselu potucati od nemila do nedraga i trošiti pare za kiriju. Dogovorom Pajtić – Jeremić oni će imati čitav sprat u Misiji Srbije pri EU. A i inače će biti štedljivi. Vodi se računa o novcu poreskih obveznika, pa neće biti novog zapošljavanja, nove administracije i institucija, kaže Novikov. U Brisel će biti preseljeni delatnici iz postojećeg Fonda za evropske poslove i biće odeljenje tog fonda, što znači da će tu i podnositi izveštaje o svom učinku i dobijati naloge šta im valja činiti, sve u želji da Srbija oko toga nema glavobolju.

MOGLI SU DA DONESU SAMO ODGOVORE
Komesar za proširenje EU Štefan File doneo je u Beograd upitnik sa 2.483 pitanja, da bi proverio da li Srbija može dobiti status kandidata za prijem u EU. Kažu da će, dok Srbija bude odgovarala na ta pitanja, stizati na hiljade potpitanja. Veliki je to posao za srpsku vladu, pa će joj pripomoći vojvođanska, što će, kako kaže Predrag Novikov, „u okviru svojih nadležnosti doprineti definisanju traženih odgovora“. Posebno za ona koja se odnose na Vojvodinu i njen status u Srbiji. A mogli su, kako reče Matija Bećković u intervjuu „Večernjim novostima“, da nam donesu samo odgovore.
Mađarsko predsedavanje EU biće iskorišćeno da se usvoji predložena deklaracija o formiranju parlamenta Donauregionen i akademije. Medijska mreža Dunavskog regiona formirana je nedavno u Novom Sadu, a njen nosilac biće RTV. Uz otvaranje kancelarije u Briselu (ambasada), kockice su se složile, pa ostaje još samo da EU i zvanično prizna Dunavski evroregion kao jedinstvenu teritoriju i obezbedi mu sredstva za nesmetano funkcionisanje.
Još samo ostaje, kako je obećao Egereši, da se na srpskoj teritoriji gradi i jača evropski, vojvođanski i dunavski identitet „što je budućnost zajedničkog života u podunavskom regionu“.