Nenapisana knjiga A. Finkelkrauta o sinu Željka Jovanovića

Piše Ratko Dmitrović

Slučaj mladog fudbalera iz Karlovca, Miloša Musulina, još jednom je skrenuo pažnju na činjenicu da Srbin u Hrvatskoj može da bude Srbin ali pod okolnostima koje podrazumevaju ugroženu fizičku bezbednost, nemogućnost zaposlenja, niti pravljenja bilo kakve karijere i potpuno neizvesnu budućnost

Sredinom 1992. godine, u Parizu se pojavila knjiga pod naslovom: „Kako se to može biti Hrvat“. Za one koji ne obraćaju pažnju na autora – a to je vreme kada se nije preterano gledalo ko govori i piše, već šta se govori i piše – naslov je bio dovoljan da privuče pažnju Francuza. Posebno zato što se te godine još uvek vodio rat između Srba iz Krajine i upravo stvorene hrvatske države i što je dve godine ranije francuska javnost već bila pripremljena da na građanski rat u Jugoslaviji gleda kao na sukob čednih, nezaštićenih, napadnutih a evropski orjentisanih Hrvata na jednoj i primitivnih nacionalista, profašista, agresora, antievropejaca, Srba, na drugoj strani. Knjiga je napisana na toj matrici, a pisac kroz nju traži pravo Hrvatima da budu Hrvati i da imaju svoju državu. Autor knjige bio je Alen Finkelkraut, pripadnik neolevičarskog francuskog književno-filozofskog kruga, inače sin poljskog Jevrejina ubijenog u Aušvicu.

ANTISRPSKA KAMPANJA
Mnogi Srbi bili su zbunjeni; otkud to da jedan Jevrejin bez rezerve staje u odbranu Hrvata koje predvodi čovek (Tuđman) ponosan što mu supruga nije ni Židovka ni Srpkinja i taj ponos javno iznosi? Zbog čega Jevrejin zagovara stvaranje države koja neodoljivo podseća na ustašku NDH, gde su Jevreji gotovo istrebljeni?
Odgovori nisu stigli ni do danas. Dodatno su interesantni kroz činjenicu da Finkelkraut nije jedini francuski Jevrejin angažovan u besomučnoj, duboko ostrašćenoj, i teško shvatljivoj antisrpskoj kampanji vođenoj početkom devedesetih ali i kasnijih godina (sve do danas) u Francuskoj. Tu ćemo naći Bernar Anri Levija, Andre Gliksmana, Bernara Kušnera…
Niko Hrvatima početkom devedesetih, u danima raspada Jugoslavije, nije branio da budu Hrvati, poslednji put su takvu muku imali za vreme Austro-Ugarske monarhije i zato je Finkelkrautova knjiga, počev od naslova, potpun promašaj. Ali, ovaj intelektualac i pisac danas bi imao mnogo elemenata da napiše knjigu sa naslovom: „Kako se to može biti Srbin u Hrvatskoj“. Neće je napisati, razume se, ali to nas ne sprečava da dodamo nekoliko argumenata u prilog potrebe knjige, studije, simpozijuma na ovu temu.
Početkom decembra 2010. godine, u Karlovcu je pretučen 17-godišnji Miloš Musulin. Hrvatski mediji javljaju da je momak prebijen zbog nacionalne pripadnosti. Miloš je Srbin. Ušao je – opet po hrvatskim izvorima – jedne večeri u kafe-restoran da se nađe sa prijateljem iz fudbalskog kluba Karlovac, za koji inače igra. Čim je ušao grupa Hrvata počela je da ga provocira rekavši mu na kraju: „Ti si Srbin, bilo bi bolje da odeš odavde“. Onaj Milošev prijatelj je stao u njegovu zaštitu i mladić je ostao u kafeu. Drama je usledila kad je krenuo kući. Za njim su izašla petorica lokalnih Hrvata i pretukla ga.
Bilo je to samo nekoliko dana posle boravka Ive Josipovića i Borisa Tadića u selu Krnjak, od Karlovca udaljenog dvadesetak kilometara. Tamo se, ako ste zaboravili, govorilo o velikom pomirenju Srba i Hrvata, novom „ozračju“ u kojem će u Hrvatskoj živeti ova dva naroda, o boljim vremenima koja dolaze za Srbe u Hrvatskoj. Veruje li, šta mislite, Miloš Musulin u ovu priču dvojice veselih predsednika?

ŽESTOKA KRITIKA HDZ-a
Niko u Hrvatskoj (osim predsednika fudbalskog kluba Karlovac), nije osudio batinanje Miloša Musulina. Ćuti Josipović, ćuti Jadranka Kosor, ne oglašava se nijedan od onih ushićenika sa druženja u zagrebačkom Muzeju za umjetnost i obrt, gde su im gostoprimstvo priredili Josipović i Tadić.
Socijaldemokratska partija Hrvatske, nekadašnji Račanovi komunisti, ima u svojim redovima čoveka koji se zove Željko Jovanović. Srbin. Željko je u onom što Hrvati zovu Domovinski rat dao značajan doprinos, bio je „dragovoljac“, ali to nije predmet našeg interesovanja. Drugo je nešto u pitanju.
Jovanović je, kao visoki funkcioner SDP-a i poslanik te stranke u Saboru Hrvatske, poznat po britkom jeziku i stalnoj, žestokoj, kritici HDZ-a. On to, opšte su ocene, radi na vrlo ubedljiv i argumentovan način. U žaru jedne saborske rasprave, pre otprilike mesec dana, a posle izmene replika u kojima je nekoliko hadezeovskih poslanika sa velikim trudom davalo naglasak na prezime Jovanović, sugerišući tako da se radi o Srbinu, Jovanović je rekao nešto što je dodirnulo suštinu današnjeg položaja Srba u Hrvatskoj. Kao da je bilo upućeno Finkelkrautu koji, rekoh već, nikada neće napisati knjigu „Kako se to može biti Srbin u Hrvatskoj“.
Jovanović je, odgovarajući oponentima, kazao: „Jasno mi je zbog čega naglašavate moje prezime ali gospodo da vam kažem, ja imam sina koji je Hrvat“.
Tu je početak i kraj ove priče. Ako Željko Jovanović, značajna figura najveće političke partije u Hrvatskoj svoga sina ne može (neće) da odgaja kao Srbina, već od njega svesno pravi Hrvata, jer zna da kao Srbin nikada neće imati poziciju Hrvata u  Hrvatskoj (osim u slučaju da se bavi politikom, a i to je specifična pozicija) onda je sve ovo što čini Boris Tadić u odnosima sa Hrvatskom besmisleno ponižavanje. Onda je sve što o Srbima u Hrvatskoj priča Ivo Josipović jeftina demagogija, farsa, već viđeno. Jezuitska ujdurma – reći će neki Srbi.
Da je Jovanović usamljen slučaj ili jedan od desetak, stotinak slučajeva, ni pola jada. Ima jedan Jovanović koji je, zarad opstanka na poslu i karijere, promenio prezime. Zvao se Zoran Jovanović, a sada je Zoran Šprajc. Uređuje „Drugi dnevnik“ Hrvatske televizije. Da je ostao Jovanović u zgradi Hrvatske televizije ne bi uređivao ni prostorije, a kamoli „Dnevnik“.
U prošlom broju „Pečata“ spomenuo sam pevačicu Ninu Badrić, Srpkinju iz Krajine (Banija) koja je odavno Hrvatica. Kao Srpkinja u savremenoj hrvatskoj državi ne može da napravi karijeru, posebno ne u šou-biznisu. Mnogo je danas u Hrvatskoj osoba srpskog porekla među pevačima, kompozitorima, glumcima, novinarima…ali se gotovo niko od njih ne deklariše kao pripadnik srpskog naroda.
Brine li nekoga ta zapanjujuća činjenica koju niko i ne osporava.
Da li u Hrvatskoj zaista nije moguće biti drugačiji? Preciznije, a svedeno na ovu temu, da li je u Hrvatskoj moguće biti Srbin ili Srpkinja, a da to podrazumeva ličnu bezbednost, radno mesto, društveni ugled i poštovanje.
Hoće li Miloš Musulin, ako ostane da živi u Hrvatskoj, ostati Srbin ili će se u jednom trenutku izjasniti kao Hrvat. Ili će promeniti ime i prezime, kao što to rade Srbi u Zadru i Šibeniku gde je ta pojava odavno prerasla dimenzije fenomena.
Ljupko Petrović, trener one legendarne ekipe Crvene zvezde koja je osvojila titulu prvaka Evrope, odnedavno je trener nogometnog kluba Lokomotiva iz Zagreba. Pre nekoliko dana Petrović je, zajedno sa grupom fudbalera Lokomotive, prisustvovao misi u crkvi „Svetog Antuna Padovanskog“, u Zagrebu. Ovo je izazvalo pažnju u nekim hrvatskim medijima, gde su taj čin ocenili kao Ljupkov povratak „vjeri pradjedova“. Ja bih rekao da se Petrović, kao praktičan čovek, velikom brzinom adaptirao na nove okolnosti.

NOĆNI NAPADI
Hrvatska deklarativno, i u razgovorima sa Borisom Tadićem, daje Srbima sva prava. U praksi Hrvatska se prema srpskoj manjini odnosi kao Kju Kluks Klan prema crncima. Istina, okončana je faza paljenja kuća, ali i dalje traju noćni napadi na pojedince.
Slučaj Miloša Musulina dospeo je u javnost samo zato što je momak poznat u Karlovcu kao talentovan fudbaler. Mnogi Srbi u strahu da će im se napadači osvetiti i ne prijavljuju ono što im se događa.
Kako objasniti poražavajuću činjenicu da se i prošle i ove godine više Srba iselilo iz Hrvatske, nego što ih se u Hrvatsku vratilo? Lepo je što Ivo Josipović obilazi mesta gde su stradali Srbi, otkriva spomen ploče i polaže cveće, ali nema dileme da bi za Srbe mnogo korisniji bili Ivini pohodi mestima gde Srbi ne leže već sede, stoje, hodaju…žive. I da ih pita kako žive.
Ko je za poslednjih deset godina (da ne idemo u dublju prošlost) kažnjen u Hrvatskoj zbog napada na Srbe ili zbog diskriminacije Srba?
Kako se uopšte može graditi ono što se u nedostatku preciznijeg termina zove suživot, ako Hrvatska Srbinu ne dozvoljava da bude Srbin. Čak ni onom koji smogne snage da se tako izjasni. Kao Miloš Musulin.
Neko će ovde reći da to ne radi hrvatska država već Hrvati, pojedinci. Stvarno! A zašto onda država Hrvatska ćuti pred tim pojavama. Donet je u Hrvatskoj zakon koji nalaže prekid sportskih susreta na kojima se skandiraju uvrede na nacionalnoj i rasnoj osnovi, i šta se događa? Ništa. U svakom kolu nogometne lige Hrvatske, na bar pet utakmica publika skandira „Ubij. Ubij, ubij, Srbina“. Nijedna utakmica nije prekinuta zbog toga, makar na minut, dva, da ne spominjem potpuni prekid. Zar to nije poruka Srbima da se u odnosu prema njima ništa nije promenilo. I neće se menjati.
Službeni Zagreb kreće od toga da su svi koji žive u Hrvatskoj – Hrvati. Politički Hrvati, kažu. E sad, unutar ove odrednice može se razgovarati o pravima „srpske manjine“ ili „pravima pravoslavaca“, ali da bi neko u Hrvatskoj imao otvorene sve šanse za uspeh taj može da bude samo Hrvat.
Stana Katić, holivudska zvezda u usponu (serija „Castle“) nesporno je Srpkinja poreklom iz Hrvatske, pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, često je ljudi sreću u pravoslavnom hramu u Los Anđelesu ali ništa to ne smeta hrvatskim medijima da Stanu proglase Hrvaticom. I vode je kao „Hrvaticu u Holivudu“.
Ima li koga da bar ovo dojavi Alenu Finkelkrautu?

19 коментара

  1. Avatar

    SVAKA VAM CAST GOSPODINE DMITROVICU:PRATIM VASE KOLUMNE REDOVNO I SVAKA VAM JE NA MESTU.POZDRAV ZA KORDUNASA OD KORDUNASA

  2. Avatar

    i Hrvatima. Hvala na ovako lepom opisu svega sto znam i sto sam dozivela.Sa nestrpljenjen cekam Vas sledeci clanak.

  3. Avatar

    Citam apsolutno sve clanke gospodina Dmitrovica, jer mu je jezik pravi biser. Pamtim ga jos dok je radio na RTV Zagreb pre mnogo godina, posto ziveci u Slavoniji od 1976 do 1982 godine druga televizija se nije mogla videti. I tada u doba Broza apsolutno je bilo tesko biti Srbin u Hrvatskoj. Na svakom koraku sikaniranja, vulgarnosti i drugi prostakluci upuceni na racun malobrojnih Srba u mestu gde sam ziveo. Retki su bili tolerantni pojedinci, pa zato i stoji kvalifikacija da je to narod koji razara patoloska mrznja prema svemu sto je srpsko. Najsrecniji sam bio kad sam se konacno otselio.

  4. Avatar

    Zanimljiv članak nema šta, stvarno potvrđuje moje mišljenje koje želim uvijek razbiti da je dio Srba ili slijep ili se pravi slijep. Mislim zanimljivo je kako je jedan narod sebi odredio da na temelju jednog prislinog “ujedinjena” od otprilike 70tak godina u raznim oblicima, meni ipak bolje zvuči riječ okupacija diktira i određuje što je dobro a što ne, što treba raditi a što ne.

    Idemo redom:

    a) građanski rat – krivo, jedna zemlja napala drugu, ova fora da smo vas napali pet miniuta prije priznanja pa kasnije nismo rušili ne prolazi više, pa možemo to rađe zvati agresija Srbije i Crne Gore na Hrvatsku i BiH.

    b)”….francuska javnost već bila pripremljena da na građanski rat u Jugoslaviji gleda kao na sukob čednih, nezaštićenih, napadnutih a evropski orjentisanih Hrvata na jednoj i primitivnih nacionalista, profašista, agresora, antievropejaca, Srba, na drugoj strani. Knjiga je napisana na toj matrici, a pisac kroz nju traži pravo Hrvatima da budu Hrvati i da imaju svoju državu….”

    Meni se isto čini da je bilo tako, ne vidim ništa sporno u ovom opisu.

    c) kad ti drugi, čitaj Srbi osporavaju pravo da imaš svoju državu, onda to moraš riješiti sam. Zar postoji drugi način?

    “…Niko Hrvatima početkom devedesetih, u danima raspada Jugoslavije, nije branio da budu Hrvati, poslednji put su takvu muku imali za vreme Austro-Ugarske monarhije…”

    Pa Srbi su nam branili, zašto se Hrvatska nije mogla odcijepiti, zašto se BiH nije mogla odcijepiti. Zato što tada nikada ne bi mogli imati “Veliku Srbiju”, možda bi se zvala Jugoslavija, osim ljepšeg imena to je bio prvi korak do takvog cilja. Pa nemojmo se praviti slijepi, to vam je cilj zadnjih 150 godina, Srbe nikad nije zanimala Jugoslavija, nikad.

    O manjinama je glupo govoriti, čovjeće imate 3 ljudi u vladi, imate sve živo što se može poželiti, govorim legitimno. U Vukovaru svoje škole, svoju nastavu.

    Slučajevi ovog dječaka su gozni, takve Hrvate, Švede ili Ukrajince ili bilo koga tko koristi nasilje na bilo kakvoj osnovi je kriminalac i treba ga zatvoriti bio on Hrvat ili Srbin.

    Problem ovog svega je percepcija, Srba da mogu i smiju, a Hrvata da ne mogu i ne smiju. Takva percepcija je i dovela do ideje da svi Srbi moraju živjeti u jednoj zemlji, mislim daj prestanite brojati krvna zrnca. Što to znači biti odgojen kao Hrvat i kao Srbin. Djeci se ne da ići na misu i slušat perverznog svečenika ili ono strašilo od prote, da ih netko zatuca od glupostima i nekim smrdljivim carevima, knezovima i kraljevima s obje strane. Ma boli nas briga i za Turke i za Mlečane i za Njemce i ostale fašiste i osvajaće.

    Putujem dosta, lijepo mi je u Srbiji svaki put kad dođem kao i mojim prijateljima iz Srbije. Da činjenica je da ovdje ima više povrijeđenih ljudi s osobnim tragedijiama, ali kakvih sam se gluposti naslušao po Beogradu o osveti za Jasenovac i slično, bolje da vam ne govorim.

    Ovaj gospodin Jovanović, odgaja svo sina kako ga odgaja, a ako mali izabere da bude gay, hare krišna ili budist njegova je stvar.

    Mislim da je vrijeme da se moderniziramo, Hrvatska je užasno primitivna zemlja, ali bojim se da je Srbija još malo istočnije.

  5. Avatar

    Ratko Dmitrovic je jedan od rijetkih srpskih novinara koji jos uvijek pisu od Hrvatskoj i podsjecaju nas na to sto bi vecina, zarad neke nove “svijetle buducnosti”, htjela da zaboravi, sad u eri grljenja “reformatora” Josipovica i Tadica. Svijetla buducnost na temeljima lazi je ista kao i njeni temelji. Lazna.

    Veliko hvala gospodinu Dmitrovicu!

  6. Avatar

    *opsta mobilizacija Srba iz Hrvatske od srede* !

    Od srede potpisivanje peticije za prava Srba iz Hrvatske

    Koordinaciono telo izbegličkih i drugih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske pokrenulo je akciju prikupljanja potpisa za ostvarivanje imovinskih, stanarskih i drugih stečenih prava Srba iz Hrvatske koja počinje u sredu, 15. decembra

    Potpisivanje peticije, kojom se u 12 tačaka od Hrvatske traži da reši pitanje svih prava oko 400.000 izbeglih i prognanih Srba, trajaće do 31. januara iduće godine, izjavio je danas na konferenciji za novinare predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta.
    On je naveo da je peticiju već podržalo 100 izbegličkih i zavičajnih udruženja Srba iz Hrvatske i najavio da će potpisivanje biti organizovano u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, kao i među Srbima u rasejanju – u SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu i evropskim zemljama.
    Pravo na potpisivanje peticije imaju izbegli i prognani Srbi, zatim oni poreklom iz Hrvatske, koji su u Srbiji od 1918. godine, kao i drugi građani Srbije, koji u toj zemlji imaju bilo kakvu imovinu, objasnio je Linta.
    Svima njima upućen je poziv da svojim potpisom osnaže peticiju koja je već poslata na 150 releventnih adresa, kazao je Linta i podsetio da se peticijom od EU traži da s Vladom Hrvatske ne potpisuje ugovor o pristupanju sve dok ne ispoštuje evropske standarde i ne ispuni sve obaveze prema svojim građanima srpske nacionalnosti.
    “Ova peticija apsolutno nije uperena protiv Hrvatske, jer verujemo da je i u njenom interesu da nema nezadovoljnih građana, a istovremeno treba da podstakne vlasti Srbije da se adekvatnije založi za prava naših građana”, istakao je Linta.
    Podsetivši da su podržali sastanak predsednika dve zemlje Borisa Tadića i Ive Josipovića, on je naglasio da izbegli Srbi nisu zadovoljni što je na tom sastanku “koncept temeljnih ljudskih prava zamenjen, konceptom osnovnih potreba koji se svodi na hrvatsku formulu stambenog zbrinjavanja”.
    Linta je ukazao da je hrvatski koncept, koji su podržali UNHCR i EU, diskriminatorski, uslovljen povratkom i visokom cenom otkupa stanova i svodi se na zbrinjavanje izbeglica koji su u stanju nužne potrebe.
    “Mi na taj koncept ne pristajemo, jer ključno pitanje nije povratak, već poštovanje prava, a stvar je pojedinca kako će da raspolaže pravima u skladu sa svojim potrebama”, naglasio je on.
    Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Milojko Budimir je istakao da se peticijom pokreću pitanja obnove uništene i povratka nasilno oduzete imovine i traže stanarska prava ili pravična naknada.
    Pored toga, izbegli Srbi zahtevaju isplatu dinarske i devizne štednje i zaostalih penzija, pravo na akcije ili naknadu za neučestvovanje u procesu privatizacije, reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih i prestanak etnički motivisanih suđenja, kao i završetak ekshumacija i identifikacija nestalih.
    On je istakao da ova pitanja moraju biti rešena pre ulaska Hrvatske u EU, jer će, u suprotnom, ostati na marginama i biti zaboravljena.
    Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić je ukazao da su Srbi iz Hrvatske najveća prognana grupa u Evropi.
    “Pitanje politički prognanih građana Hrvatske, pripadnika srpskog naroda, nije samo deo korpusa ljudskih i građanskih prava. Reč je i o kolektivnim ljudskim pravima”, rekao je Antić.
    Podsetivši da su Srbi od dolaska na prostore Hrvatske neprekidno imali kolektivna prava, Antić je naglasio da Srbija, prema slovu Ustava iz 2006. godine, ima obavezu da štiti prava Srba izvan Srbije.

  7. Avatar

    Svi Srbi koji su prognani iz Hrvatske treba da potpisu peticiju, ne treba da budemo lijeni i ignorantni.
    Ja vjerujem da ce to konacno i pokazati pravi broj ljudi i da ce to biti veci broj od 400 000.
    Sama situacija da niko nikada nije napravio sluzben popis ljudi koji su protjerani sa vjecnog ognjista u danasnje vrijeme je apsurd i to nepostojanje pravog popisa je samo sluzilo Hrvatskoj i daje Hrvatskoj mogucnost da smanjuje broj ostecenih kao sto smanjuju broj poklanih u Jasenovcu.

  8. Avatar

    Iz članka u članak Domitrović se ponavlja, prebrojava krvna zrnca ljudima u Hrvatskoj. Ako Nina Badrić kaže da je Hrvatica tko si ti da joj to osporavaš Domitroviću ? Što ti imaš sa sinom od Jovanovića ? Da neće tebe pitati kako da sina odgaja ? Ti znaš njegove razloge ? Gluposti. Ajd se primi ozbiljnog pisanja jer ovo ni na šta ne liči.

  9. Avatar

    Senka, ne samo svi srbi prognani, lepo pise…svi srbi u Srbiji…znaci, od 1918.godine pa na ovamo..!!!

  10. Avatar

    Predstavnici izbjeglih Srba iz Hrvatske u Srbiji u ponedjeljak su u Beogradu najavili da počinju prikupljati potpisa za peticiju kojoj je cilj spriječiti da Hrvatska postane članica EU-a prije nego se riješe njihovi zahtjevi
    Predstavnici Koalicije udruga izbjeglih i Asocijacije izbjegličkih udruga u Srbiji najavili su u ponedjeljak početak prikupljanja potpisa kako bi ojačali već potpisanu peticiju cilj koje je spriječiti ulazak Hrvatske u Europsku uniju prije nego se trajno riješe otvorena pitanja izbjeglih Srba.

    Vezane vijesti

    * Hrvatska je ekonomski ljenjivac, čeka ulazak u EU (08.12.2010)
    * ‘Hrvatska stoji bolje od europskog prosjeka’ (06.12.2010)
    * ‘Sviđate nam se i želimo vas u EU’ (25.11.2010)
    * Američka opomena i hrvatske glave u pijesku (25.11.2010)
    * ‘Vlada štedi na ljudskim pravima i pretvara ih u statistiku’ (22.11.2010)

    još vijesti na temu
    Peticiju je sredinom listopada potpisalo 100 izbjegličkih i zavičajnih udruga okupljenih u dvjema navedenim organizacijama, a prikupljanje potpisa potpore, po riječima predsjednika te koalicije udruga izbjeglih Miodraga Linte, počinje u srijedu, 15. prosinca, i trajat će do kraja siječnja 2011.

    ‘Cilj je prikupiti što više potpisa’, koji bi bili dostavljeni ‘relevantnim institucijama u Republici Srbiji, Republici Hrvatskoj i međunarodnoj zajednici’, kazao je Linta na tiskovnoj konferenciji.

    Dodao je kako će pravo potpisa potpore zahtjevima u peticiji imati izbjegli i prognani Srbi iz Hrvatske, zatim Srbi i ostali građani koji su podrijetlom iz Hrvatske a imaju neriješena imovinska, statusna i druga pitanja, te građani Srbije koji su također u Hrvatskoj imali imovinu koja im je oduzeta, oštećena ili nestala tijekom agresije devedesetih godina.

    ‘Potpisi će se prikupljati u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, a nastojat ćemo što više potpisa prikupiti i u SAD-u, Kanadi, europskim zemljama, Australiji i Novom Zelandu’, istaknuo je Linta.

    Po njegovim riječima, peticija je već poslana na 155 adresa u međunarodnoj zajednici, među kojima i Ujedinjenim narodima, predstavnicima svih 27 zemalja članica EU-a, SAD-a, Rusije, Kine, europskih institucija i nevladinih udruga.

    Peticijom je zatraženo rješenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske, a njezini pokretači najavili su da će od EU-a zatražiti da ne dopusti zatvaranje 23. poglavlja u pregovorima s Hrvatskom, koje se odnosi na ljudska prava.

    Među ostalim, izbjeglice traže povrat pokretnina i nekretnina, obnovu imovine uništene u ratu i, kako navode, ‘terorističkim akcijama’, naknadu za uništene, oštećene i nestale pokretnine i nekretnine, povrat oduzetih stanarskih prava ili pravičnu naknadu bez uvjetovanja i ograničenja.

    Potpisnici također traže isplatu zaostalih mirovina i priznanje radnog staža, reviziju presuda za ratne zločine donesenih u odsutnosti okrivljenika te, kako se navodi, ‘pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motiviranih suđenja’.

    Među zahtjevima su brz završetak procesa ekshumacije i identifikacije nestalih osoba te isplata devizne i dinarske štednje i novčane naknade za to što izbjeglim Srbima, kako ističu, nije bilo dopušteno sudjelovanje u privatizaciji kao ostalim hrvatskim građanima.

  11. Avatar
    Александар М.

    Госпон Кузма
    Имате право, један дио Срба се прави слијеп, чини ми се да и Ви спадате у тај дио.
    Колико ја знам код “хрвата” нема тог имена, тако да не сумњам да су ти “пријатељи” које имате по Србији дијелом и Ваши рођаци.
    Видим да имате проблем са тим да је у тзв “Хрватској” био грађански рат, те Вам љепше звучи теорија по којој је Србија извршила “агресију”. Кажете “па није ваљда Хрватска сама себе напала”. Није госпон, него су усташке паравојне јединице прво блокирале, а потом и напале све касарне ЈНА које су јој биле доступне, као и читаво српско становништво на територији РХ.
    Теорја по којој је Србија напала Хрватску је прича за ретардиране.
    Као ПРВО Србија и руководство нису имали контролу над ЈНА све до доношења устава СРЈ, а истом је командовано из многих центара. Тако можете да провјерите ко је нпр. издао наредбу да се “нападне” Вуковар, па ћете доћи до податка како је наредбу потписао Стјепан Месић, или да видите ко је наредио да се “нападне” Дубровник са мора, па ћете наићи на име Стане Бровет, па се онда распитајте ко је био командант РВ и ПВО, па ћете наићи на име Антун Тус(одмах након те дужности је прешао на мјесто начелника “ВРХОВНОГ СТОЖЕРА ХВ”. Мислите ли да је то случајно?
    Кажете да се Хрватској није дало право на одцјепљење!?
    Да ли Ви уопште знате ко има право на отцјепљење и како?
    Међународно право одређује право народа на самоопредјељење, а по уставу РХ до 90. године и Срби су били конститутивни НАРОД у Хрватској, пошто су у јединицама НОБ-а чинили апсолутну већину, то је био услов да прихвате АВНОЈ-евске границе. Туђман им је то право поништио потезом пера и претворио их у националну мањину.
    Те је онда потпомогнут Ватиканом, Њемачком и САД кренуо у чишћење своје “домовине” од реметилачког фактора.
    Тако да морате схватити да не постоји право “републике” на отцјепљење, него право НАРОДА.
    Хрватима нико није бранио да се отцјепе у оним дијеловима ђе су чинили већину, а Србима се није могло на неуставан начин узети УСТАВНО ПРАВО да наставе да живе у већ постојећој држави.
    Назвати Србе ФАШИСТИМА, ПРИМИТИВНИМ НАЦИОНАЛИСТИМА, АГРЕСОРИМА и сл. може само болестан ум, поготово ако се зна да су ФАШИСТИ из читаве Европе долазили да се боре против Срба на страни усташке ХВ.
    Кажете да “имамо” 3 човјека у Влади РХ, УЗ УСКЛИК “ЧОВЈЕЧЕ”, е па “ЧОВЈЕЧЕ” ја лично познајем једног од њих, г. Гајицу, за вријеме РСК је био шеф војног одсјека у Книну, а одмах након пада Крајине је добио посао у општини, човјек је ВАШ “ЧОВЈЕЧЕ”.
    Мислите да је Пуповац српски политичар?
    Између њега и Јадранке Косор нема никакве разлике, пошто је она рођена као ВЛАИСАВЉЕВИЋ, у Пакрацу, ни по “ПОДРИЈЕТЛУ” се не разликују.
    Хоћете ли рећи да је и она “српски кадар”?
    Хрватска је ГЕНОЦИДНА ТВОРЕВИНА у којој нема мјеста за Србе и то је основни разлог зашто је УСТАШКА АРМАДА жељела рат, Туђман је то сам рекао, а НЕОВИСНА ХРВАТСКА се није могла замислити са Србима.
    Искрено Вам желим све најљепше, нека Вам дјеца буду “Хрвати”, ако то желе, а ако желе да буду “ГЕЈ” имају и моју подршку, нека им што више другара буде “весело”.
    Поздрав за Вас господине Дмитровићу, волио би да пишете што више о конвертитима, у Хр их има колико хоћете. Косор, Милановић, Милиновић, Шушак, Главаш, глумци, пјевачи, јавне личности…, има материјала за 10 књига.
    P.S. Преносим Вам срдачан поздрав од једног Вашег презимењака из Книна, не сумњам да знате да је Ваше презиме међу бројнијим у Книнском крају.

  12. Avatar

    Dmitrovicu, skoci do Vukovara, blizu ti je, sat i nesto voznje od Beograda, pa ces videti potpuno drugu sliku. Oko 40.000 Srba zivi u bivsoj opstini Vukovar, ima mnogo mladih ljudi i dece…i ja ni jednog jedinog nisam sreo koji se srami ili boji reci da je Srbin. Cak , mogu reci da je to otislo u drugu krajnost, pa se ponekad i prenaglasava. U Borovu Selu zivi oko 7000 stanovnika (96% Srbi)Bobota, Trpinja, Brsadin…su puni, a Vukovar je pola-pola. Skole su na Srpskom jeziku, postoje nasi kafici, diskoteke..itd. Dakle, nije sve tako crno kako izgleda, postoji oaza u Hrvatskoj gde se Srbin moze osecati sigurno. Svima koji zele da se vrate u Hrvatsku, preporucujem Vukovar, cene nekretnina su jos uvek relativno niske a mislim da ako kupe plac mogu dobiti i obnovu kuce bez obzira sto su do 91g ziveli negde drugde. Vidim da se javljaju kordunasi, u Vukovaru vam je vas Bogdan Rkman (www.sdss.hr) pa mu se javite ako trebate pomoc ili informacije.

  13. Avatar

    Hrvatskoj treba postaviti pitanje Baranje koja pripada Vojvodini .Početak | Vijesti | Regija | Jelinčić: „Hrvatska Baranja pripada Vojvodini!“
    Jelinčić: „Hrvatska Baranja pripada Vojvodini!“
    14. 12. 2010. • 13:36 S. B.
    Veličina slova:
    Zmago Jelinčić / 24sata.info
    24SI – Član Vijeća Evropske komisije Zmago Jelinčić, koji je i poslanik u slovenačkom parlamentu, smatra da se pitanje granica između bivših jugoslovenskih republika mora riješiti, navodeći primjer Baranje u Hrvatskoj koja je, prema njegovom mišljenju, četvrti region Vojvodine.
    „Do sada nikada nije bilo riješeno pitanje granica unutar bivše SFRJ, ali na osnovu bitnih historijskih činjenica Baranja, koja je uvuhek bila srpska teritorija, mogla bi da pored Sruhema, Banata i Bačke bude četvrti region u Vojvodini, odnosno dio Srbije“, izjavio je Jelinčić za novosadski list „Nacionalni građanski“.
    Jelinčić, inače predsjednik desničarske Slovenačke nacionalne stranke, objasnio je da se nakon raspada Austrougarske monarhije o Baranji nikad nije govorilo kao o dijelu hrvatske teritorije.
    „Nakon raspada Monarhije nikada se nije govorilo o Baranji kao hrvatskoj teritoriji, nego o dijelu koji pripada Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Baranja, zajedno sa ostalim dijelovima današnje Hrvatske priključena je kao vojni plijen Srbiji. To je, uostalom potpredsjedniku Narodnog vijeća iz Zagreba Anti Paveliću rekao prestolonasljednik Aleksandar Karađorđević, 1. decembra 1918. godine prilikom ujedinjenja“, naveo je Jelinčić.
    Tezu o Baranji kao četvrtom regionu Vojvodine, odnosno pripadajućem dijelu Srbije, Jelinčić je iznio i krajem prošle sedmice u Novom Sadu na okruglom stolu posvećenom regionalizaciji i decentralizaciji Srbije, koji su organizovali Reformisti Vojvodine.

  14. Avatar

    E Marko, Marko bas dobro sto navodis podatke kako ima jedan dio nove drzave Hrvatske u kojoj zivi 40 000 Srba i postoje skole na srpskom jeziku.
    Zaboga miloga- istorijska je cinjenica da je srpski narod koji je vjekovima zivio na teritoriji nove drzave Hrvatske- istrebljen kao narod i sad nam ti jos stajes na muku navodeci kako od milionskog naroda ostade enklava od 40 000 i da bi Gosp. Dmitrovic a i mi ostali koji smo preostali od genocida trebali da se radujemo toj enklavi od 40 000 ljudi.
    Pa taman da Hrvati drze i paze tih 40 000 ljudi ko malo vode na dlanu- to nikada ne moze sakriti genocid cijelog jednog naroda ( ostalih milion Srba)sa teritorije nove drzave Hrvatske.

  15. Avatar

    Osim toga, Marko,bez obzira kako ti sada promovises dvokulturni grad Vukovar- ne mogu da se ne sjetim inicijative HDZ iz Vukovara uz podrsku Danijela Srba iz Osijeka da bi trebalo zabraniti cirilicne natpise i ukinuti cirilicu i srpske skole u Vukovaru. Ta inicijativa je bila prije nepunih godinu dana u novoj drzavi Hrvatskoj, doduse prije nego je Josipovic poceo prikazivati novu drzavu Hrvatsku kao drzavu s evropskim standardima. Dakle, tu tvoju bezbjednu oazu sa Srbe u novoj drzavi Hrvatskoj mozes objesiti macku o rep jer nije oaza nego samo iznimka koja potvrdjuje pravilo a i ne znaci da ce potrajati ako se Srb i ostali malo vise potrude.

  16. Avatar

    U studenom 1991.Vukovar pada i posljednji prezivjeli izlaze iz podruma.
    Osvajaci imaju u rukama potpuno razoren grad.Propaganda pretjeruje i uziva u vlastitim pretjerivanjima.”Veliki srpski pisac”PAVIC-u tom trenutku miljenik zapadnih medija-izjavljuje da to nije nikakva steta:GRAD CE BITI IZGRADJEN U”SRPSKO-BIZANTSKOM STILU”,DOTLE NEPOZNATOM U ARHITEKTURI.Ne kaze tko ce ponovo izgraditi ljude koji su poginuli i sto ce biti s izbjeglicama.”Veliki srpski slikar”MILIC OD MACVE-MILIC STANKOVIC ulazi u grad zajedno s vojnicima da bi,posto je postavio stafelaj na trgu okruzenom rusevinama,”NASLIKAO PATNJE SVOGA NARODA”.Centralna figura na slici jest mlada Srpkinja kojoj je muz Hrvat nozem izvadio dijete iz trbuha-da ne radja mjesanca.Slucaj se navodno dogodio u Vukovaru za vrijeme opsade.Jos jedan slucaj podlijeganja propagandi,koja je za nekoliko mjeseci pervertirala slabu psihu mladog covjeka.Ali ne treba slikati druge-osim kao zvijeri,monstrume i ubojice.
    ——————————————————————————————————————————–
    Neki dan je bila rasprava na TV o “domovinskom” ratu i zašto nije zastupljen više u školskim udžebnicima.Kaže jedan učesnik (ne mogu se setiti da li je branitelj ili istoričar,ali nije ni važno):”Naše uspehe preuveličavamo preko svake mere,a o neuspesima se ćuti,ili se njihov značaj umanjuje.Doživećemo da nam se naša deca smeju i da nam govore da smo lažovi,kako se u budućnosti budu otkrivale nove pojedinosti o “domovinskom” ratu”.

    Hrvati mnogo pričaju o tome kako Srbija još nije prošla katarzu,kako je narod zaglupljen propagandom i pričama o izdaji i prodaji…A šta je kod samih Hrvata?Bos. Posavinu koju su izgubili 1992. smatraju prodanom,pa onda tobože su mogli zauzeti Zap. Slavoniju 1991,pa je Vukovar izdan,pa onda one priče o hiljadama i hiljdama mrtvih vojnika JNA i “četnika” pod Vukovarom,kao i priče o 300-ak uništenih oklopnih vozila,20-ak srušenih aviona…A ti veliki “branitelji” crkavaju od smeha kada čuju priče učesnika NOB-a.Gospodo “branitelji” sa svojim pričama zajebali ste i partizane!

  17. Avatar

    Senka…) Ja sam samo rekao da nije sve tako crno kao sto izgleda nekom neupucenom koji cita Dmitrovicev tekst. Pre svega da bi mogli ravnopravno razgovarati, trebas otici u Hrvatsku i sama doneti zakljucke o pravom stanju stvari… a ne siriti defetizam na osnovu senzacionalistickih tekstova koje mozes naci u tabloiziranim medijima. Nije cela hrvatska zadarsko zaledje i opustela sela sirom nekadasnje RSK. Hrvatska je i Istra gde Srbi sasvim normalno zive, Hrvatska je iPlaski, Dvor, Lapac, Vojnic… gde su hrabri povratnici osvojili vlast na lokalnim izborima i u mnogome olaksali zivot povratnicima. O Istocnoj Slavoniji sam sve rekao+ da su Srbi zastupljeni u policiji sa oko 50% policajaca srpske narodnosti, i takodje u svim drzavnim sluzbaman u slicnom broju. Dakle najlakse je biti Srbin u I. Slavoniji i Istri, i svim onim mestima gde nas broj brani od incidenata. Pricanje o tome da je Nina Badric Srpkinja a nekakav Jovanovic odgaja sina Hrvata, je “trla baba lan”. Kakve to ima veze sa povratkom Srba na svoja ognjista…ne razumem?

  18. Avatar

    Marko, ja mislim da je i crnje…I ne radi se tu o nikakvom defetizmu nego o frustraciji da nismo u stanju svijetu dokazati i pokazati ocigledno i lako dokazivo. A ocigledno i lako dokazivo je to da je srpski narod kao narod istrebljen sa podrucja nove drzave Hrvatske, da od nekadasnjih ( prije 1941) dva miliona ljudi ostade na tom prostoru nekoliko hiljada . To je cista matematika.Da od nekadasnje dvonacionalne republike Hrvatske- ostade jedna nacija koja je sada jedinstven slucaj u Evropi po etnickoj cistoci. (To ni Hitler nije uspio napraviti od Njemacke iako je pobio tolike ljude)
    A ne trebam ja ici u Hrvatsku, niti namjeravam…Cinjenica je da su moji preci zabiljezeni na tom prostoru jos 1422 godine, da su mi u Jasenovcu ustase pobili svu rodbinu i dalju i blizu…Da sam odrastala u atmosferi bratstva i jedinstva gdje sam morala ko papagaj uciti da su mi rodbinu i pretke pobili fasisti i da su ti fasisti zato kaznjeni a u isto vreme u stvarnom zivotu sam gledala kako komsije Jozo , Stipe i Marko sasvim lagodno zive i da su nakon par godina zatvora provedenih zbog ustastva sada komunisti i da je puj pik ne vredi. Onaj ko bi uputio ruznu rijec gore navedenima bio je proglasavan za sovinistu i velikoSrbinom. A onda je pao Berlinski zid pa su se moje komsije Jozo, Stipe i Marko dosjetili da u stvari i nisu bas komunisti nego su izvukli staru zastavu iz ormara i poceli pjevati stare pjesme. Pa sam otisla bez traga i bila izbjeglica da se i u mom slucaju ne bi ponovila sudbina mojih baba.Rodbina koja je ostala bila je maltretirana, iz stanova su ih istjerali, jednoj tetki su cak i goblene koje je godinama vezla -oteli, a sva rodbina je naravno proglasena cetnicima ( sa meko c)Sahranjeni su s katolickim popovima da bi se zivi zastitili od naziva cetnik. A dobro kazes hrabri povratnici samo si zaboravio da kazes da su povratnici stari i da idu u Hrvatsku zbog penzije a niko ko bas ne mora nece svoje dijete stavljati u situaciju da bude gradjanin drugog reda , da u skoli uci lekciju”Ja sam mali Hrvatin” i da u skoli uci nebuloze da je Srbija bila agresor i da kao drzavni praznik ima dan kada su Hrvati zavrsili etnicko ciscenje.A to nije tekst iz tabloiziranih medija nego ono sto mi rodbina koja se vratila prica. Samo moram da primjetim da su se tvoji istomisljenici malo uznemirili zbog ovog clana 23 o ljudskim pravima pa sad silom hoce da sakriju ovu istinu o kojoj ja govorim i hoce da se prikazu Evropi kao pravna drzava i kao mjesto gdje se vracaju povratnici. Kakvi crni povratnici Vas spopali? Ta prica o povratnicima je smisljena u istom kabinetu gdje je i tuzba o genocidu nad Hrvatima nastala.Josipovic je uspio prodati muda za bubrege Rivkinu da bi se takva nebuloza napisala kao pravni dokumenat. A i corav vidi da unistene ceste i zgrade( Hrvati mogu samo to pokazati) nisu genocid. Genocid je ovo sto se dogodilo Srbima kao narodu u novoj drzavi Hrvatskoj.
    Samo sto to nece bas tako lako ici. To sto su nas Hrvati maltretirali, pouzimali nam stanove, radna mjesta , pravo na dionice , zamrzli stednju, pokrali sredstva za zivot, sto i dalje imas incidente na sportskim utakmicama gdje se huska i vredja sve sto i mirisi na srpsko- nije lako sakriti i nije bilo u doba Trpimira i Kresimira pa da se o njima mogu price za mali djecu pricati nego samo prije dvadeset godina i nadam se da Evropa ima malo strozije sito nego sto je Tito bio naturio.

  19. Avatar

    Kako se uopšte može graditi ono što se u nedostatku preciznijeg termina zove suživot, ako Hrvatska Srbinu ne dozvoljava da bude Srbin. Čak ni onom koji smogne snage da se tako izjasni. Kao Miloš Musulin.
    Da olakšam situaciju, i čisto ako vas zanima Srbi su mi i kao ljudi i kao prijatelji vrlo bliski, međutim vi brkate neke stvari.
    Hajmo od početka.
    Srbi su pokušali ovladati određenim ozemljem Republike Hrvatske. U tu nakanu angažirali su SVE ŠTO SU U TOM TRENUTKU MOGLI. Hrvati se NISU SUGLASILI SA TOM NAKANOM, PAČE POKRENULI SU OSLOBODILAČKI RAT I VRATILI OZEMLJE POD SVOJU KONTROLU.
    Posljedice ovoga rata su:
    A) Srbi više ne postoje u RH kao politički narod, nego samo kao etnički.
    B) Srbi koji bi željeli biti politički narod u RH morali bi na jedan od mogućih načina povratiti taj status-dragovoljnim povratkom Hrvata statusa političkog naroda, -Ratom. U ovom povijesnom trenutku TO Srbi ne bu dobili. Za kaj zato što su Hrvati učinili sve što je u njihovoj mogućnosti da se TO NIKAD VIŠE NE PONOVI (NATO, EU)
    C) Svi Srbi koji su zadovoljni svojom ulogom kao etničkog Srbina a političkog Hrvata u Hrvatskoj postižu, čak više od prosječnog Hrvata velike uspjehe u svim oblastima života od politike do športa
    D) Ima i Srba koji su zadovoljni ulogom etničkog Srbina a nisu zainteresirani za ulogu političkog Hrvata postižu izvanredne uspjehe u znanosti, umjetnosti, biznisu itd, ali ne i u politici i sigurnosnim aspektima države.
    E)Oni Srbi koji bi željeli biti i politički i etnički Srbi osim ako nisu zadovoljni ulogom manjinca (Pupovac i slični)automatski aktiviraju obrambene mehanizme i samim time postaju NEPRIJATELJI NEOVISNE SAMOSTALNE REPUBLIKE HRVATSKE, KOJA JE ČLANICA NATO PAKTA I USKORO EU.

    Jel ima možda nešto nejasno?

    Oni Srbi koji se ne mogu uklopiti u ovaj raster poželjno je po njih i njihove bliže da ojačaju kapacitete Republike Srbije i u punom kapacitetu unutar granica Republike (ili kraljevine nama je skrod ok) Srbije potpuno iskazuju svoje i političko i etničko Srpstvo
    AMEN
    Svim Srbima koji slave Božić po julijanskom kalendaru čestitam Božić tradicionalnim srpskim pozdravom Hristos se rodi- vaistinu se rodi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *