NENAD POPOVIĆ Budžet na kredit

Razgovarala Nataša Jovanović

Zašto je budžet za 2011. godinu „budžet na kredit“, koliko godišnje Srbija daje na otplatu kamata, a koliko na realna ulaganja u privredu, te kako se desilo da Vlada za vreme mandata nepovratno potroši sredstva dovoljna da se u Srbiji izgradi Koridor 10, ili tri nove termoelektrane, ili dvadeset mostova na Dunavu

Sve zemlje ulažu sredstva u pokretanje privrede, jedino vlada Srbije održava zemlju na veštačkom disanju povećanjem plata i penzija za dva odsto. „Da li neko stvarno misli da povećanje plate od 500 dinara nekom državnom službeniku može da reši njegove probleme?“, kaže u razgovoru za „Pečat“ dr Nenad Popović, potpredsednik DSS i predsednik ekonomskog saveta DSS-a.

Čini se da ove godine predlog budžeta obećava manje nego prošle, kada je bio predmet vaše oštre kritike. Kako u svetlu najavljenih povećanja socijalnih davanja tumačite finansijsku konstrukciju koju je predložila Vlada Srbije?
Novi budžet ne donosi Srbiji ništa novo. On ne nudi rešenja za probleme nezaposlenosti i propadanja domaće privrede. Podsticaji za privredu i investicije i dalje su na niskom nivou, dok se socijalna davanja povećavaju. Tako se Srbija ponaša suprotno od ponašanja čitavog sveta u ekonomskoj krizi!? Sve zemlje ulažu sredstva u pokretanje privrede, jedino vlada Srbije održava zemlju na veštačkom disanju povećanjem plata i penzija za dva odsto. Da li neko stvarno misli da povećanje plate od 500 dinara nekom državnom službeniku može da reši njegove probleme? Da se razumemo, mi želimo da državni službenici i penzioneri žive dostojanstveno. Ali do toga možemo da dođemo samo ako privreda radi, ako su ljudi zaposleni pa samim tim ima ko da plati porez od kojeg država živi. Ovako, kako to radi sadašnja Vlada – povećanje penzija i plata bez ulaganja u privredu vodi zemlju u propast. Vlada povećava sopstvenu potrošnju i socijalna davanja tako što uzima kredite u inostranstvu. Takav sistem nije održiv i preti ozbiljno da ugrozi funkcionisanje države. Da ne kažem da je i samo povećanje penzija i plata državnim službenicima prevara, jer će im tokom godine inflacija pojesti dobijeni višak.

Prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu malo pažnje je posvećeno činjenici da smo kao zemlja prezaduženi, te da na kamate odlazi veliki deo novca. Koliko u takvim okolnostima realno ostaje za kapitalna ulaganja?
U budžetu se samo za otplatu kamata na kredite izdvaja 45 milijardi dinara, što je tri puta više nego 2008. godine. Ako se na tih 45 milijardi za kamate doda suma od 34 milijarde dinara za otplatu glavnice dugova, dolazimo do sume od skoro 80 milijardi dinara izdvojene za otplatu dugova. Ta suma je dva i po puta veća od sume namenjene za kapitalna ulaganja, a koja iznosi 31 milijardu dinara! Da li vam je sada jasno kolika je opasnost od zaduživanja zemlje. Još malo pa ćemo raditi samo za kamate. Kamate prosto jedu budžet!

U kojoj meri je budžet za ovu godinu, prema vašem mišljenju, razvojni, a u kojoj razorni?
Budžet je nastavak vladine razorne ekonomske politike koja Srbiji nije donela ništa dobro. Analizom poslednja tri budžeta došli smo do šokantnog podatka da je za vreme mandata ove vlade manjak u budžetu Republike Srbije uvećan za 900 odsto! U budžetu za 2008. godinu on je bio 14 milijardi, a danas je 120 milijardi dinara. Ukupan deficit za četiri godine mandata ove vlade, ako pretpostavimo da se on sledeće godine neće uvećati, iznosiće oko 390 milijardi dinara ili oko 4 milijarde evra. Toliko vredi autoput na Koridoru 10! Dakle, vlada je za vreme mandata nepovratno potrošila sredstva dovoljna da se u Srbiji izgradi Koridor 10, ili tri nove termoelektrane, ili dvadeset mostova na Dunavu. Da se razumemo manjak u budžetu u vreme ovakve krize može i da bude opravdan i imaju ga mnoge razvijene zemlje. Ali tamo je manjak nastao jer se ulaže u razvoj privrede, infrastrukturu i otvaranje novih radnih mesta. To je dugoročno opravdano. A manjak u budžetu koji je nastao u Srbiji potrošen je u potrošnju vlade, u plate državnim službenicima, u penzije… Četiri milijarde smo bacili kroz prozor, a neko to mora i da vrati.

Strategija razvoja Srbije, koju je sa još nekoliko autora uradio predsednik Srbije Boris Tadić predviđa novih 400.000 radnih mesta. Koliko činjenica da je budžetom predviđeno minimalno ulaganje u privredu, čini ovu strategiju mogućom?
Planirani rashodi budžeta su 844 milijarde dinara, a od toga se za investicije izdvaja samo 31 milijarda. To je jedva četiri odsto budžeta. Ako tom brzinom budemo investirali nećemo izgraditi nijedan autoput u Srbiji u sledećih pet godina. Subvencije za privredu iznose 55 milijardi dinara ili sedam odsto budžeta, što je premalo da bi se privreda pokrenula. Danas sve zemlje u Evropi izdvajaju najviše sredstava za pomoć privredi, a Srbija radi suprotno. Bez ulaganja u privredu, ne može da bude zapošljavanja! Poljoprivredi se u ovom budžetu daje 20 milijardi dinara, što je za čak četiri milijarde manje od izdvajanja za poljoprivredu u 2008. godini. Zar je to podrška primerena najperspektivnijoj grani privrede, gde će biti višak u izvozu od jedne milijarde dolara? U Srbiji koja je nekada hranila pola Evrope, poljoprivreda je spala na te grane da je mleko postalo retko kao zlato.

Koji koncept vi predlažete za jačanje domaće privrede u uslovima krize?
Mi smatramo da je izlazak zemlje iz krize i bolji život građana moguć jedino u slučaju većih ulaganja države u razvoj domaće privrede. Glavni ciljevi vlade danas bi trebalo da budu zapošljavanje i razvoj domaće privrede. Da bismo ostvarili te ciljeve moramo da povećamo ulaganja u četiri ključne privredne grane – građevinarstvo, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku. Kada pokrenemo ove četiri grane, pokrenućemo celu privredu Srbije. Za to nam je potrebno četiri do pet milijardi evra, koje bi preko Fonda za razvoj u sledeće dve godine bile direktno uložene u domaću privredu i infrastrukturu.

Da li to znači novo zaduživanje Srbije kako bi se obezbedila sredstva za ta ulaganja?
Naš stav je da nijedan kredit nije skup ako se ulaže u domaću privredu, a da nijedan nije povoljan ako se ulaže u potrošnju. Svaki kredit uložen u privredu i infrastrukturu je opravdan, jer je to način da otvorimo nova radna mesta, povećamo proizvodnju, i generišemo prihode koje će država ostvarivati kroz naplatu poreza. Kada izgradite putnu, železničku, vodnu infrastrukturu, vi ste kredit usmerili na pametne stvari, jer ste ostavili državi nešto što će joj doneti zaradu. A kada kredit usmeravate u potrošnju, kao što radi ova vlada, to je isto kao da ste taj novac bacili u bunar.

Kako biste na kraju ovog našeg razgovora u jednoj rečenici opisali novi budžet?
To je „budžet na kredit“. Nastavlja se luksuzan život sadašnje vlade na veresiju i pozajmice. Ova vlada me podseća na čoveka koji se svaki dan sve više zadužuje, prodaje deo po deo nameštaja iz kuće, a pozajmljeni novac ne troši da započne neki biznis već ga troši u kafani. Nažalost, ceh za ovo rasipništvo platiće neke buduće generacije, jer pre ili kasnije – svaki račun dođe na naplatu.