Martijev paradoks i Brunovo spokojstvo

Piše Ljiljana Bogdanović

Da li nezainteresovanost domaćeg Tužilaštva za ratne zločine da pokrene Optužnicu povodom trgovine ljudskim organima (Srba) na Kosovu zaista znači  odbijanje da se učestvuje u „političkoj euforiji“, ili je to još jedan detalj u sve gušćem tkanju mreže servilnosti države, koja u uslovima ograničene suverenosti nema snage da deluje ni  tada kada su sva moralna i etička opravdanja na njenoj i na strani njenih građana?

Raport Švajcarca Dika Martija o zločinima i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu možda neće potresti svet, ali će, van sumnje, trajno obeležiti razumevanje kosmetske tragedije u značajnom delu međunarodne, pre svega evropske, a potom i u delu domaće javnosti sklonom „stidu“ zbog „srpskih zločina izvršenih u naše ime“. Epohalni obrt nastao saopštavanjem otkrića o užasu OVK – „rešenja“ problema doniranja ljudskih organa, domaći mediji saželi su u ideju: „I Srbi su žrtve“, i potom ovu balkansku „vikiliksovsku bombu“ krstili imenom – „Martijev preokret“. Čini se ipak da bi preciznije bilo reći da je u pitanju „Martijev paradoks“, budući da ovaj izvestilac Evropskog parlamenta svojim saopštenjem o zlu ugrađenom u temelje „najmlađe evropske države“ oštro protivreči „zabetoniranim“ stavovima „međunarodne zajednice“ i evroatlantskoj interpretaciji „istine“ o Kosmetu, kojom se  jedan narod – srpski, i njegova država – Srbija, duže od decenije, drže u ponižavajućoj i čudovišno nehumanoj poziciji.

O VARVARIMA I GANGSTERIMA
U reagovanju ovdašnjih, demokratskim drilom edukovanih medija i anestezirane javnosti, emocije se ovim povodom izražavaju odmereno, užas komentariše uzdržano („Žaba je skuvana“, ocenili bi oni skloniji metaforama). Ukoliko se zanemari opaska predsednika Tadića da je zemlja „ovo dugo čekala“, neočekivano, u javnom diskursu najupadljivije tragove odgovora na Martijev paradoks ostavili su blazirani, koliko i bestidni komentatori.
Lider LDP-a Čeda Jovanović primetio je, na primer, da je i Srbija odgovorna za trgovinu organima! Gostujući u emisiji „Oko“ na RTS-u, rekao je da su „za činjenicu da se neko ilegalno naoružavao odgovorni oni koji su to omogućili, a za činjenicu da su ljudi kidnapovani, oni koji ih nisu sačuvali“. Ko ne veruje, može da potraži snimak ovog TV programa, ostalima se savetuje da kao meru zaštite mentalnog zdravlja, čuvaju prisebnost.
Ne ovako radikalno čedinski i montipajtonovski, ali po intonaciji jednako zaprepašćujuće, reagovao je i profesor Međunarodnog prava Vojin Dimitrijević. Saopštavajući kako je on sam razumeo Martijev „kalambur“, nadahnuo je urednika jednog domaćeg sajta da tim mislima nadene poetičan naslov: „Jetre i bubrezi samo dodatak drvetu i drogi“. Rasuđivanje ovog „patrijarha druge Srbije“, pod pomenutim naslovom, zabeležio je novinar B. Tončić:
„Izveštaj kakav je napravio Marti nije nikakav sudski dokaz, nego je skup jakih pretpostavki i jakih indicija da se nešto tako događalo i da neke od tih stvari koje su se tamo događale daju u tom repertoaru sukoba u bivšoj Jugoslaviji novu notu. Moja i reakcija Beogradskog centra za ljudska prava je to da je ovaj sukob bio povezan sa korišćenjem varvarskih metoda, koje su u istoriji zaboravljene…“
Dimitrijević, kao iskusan čovek, razume kako će se neki zanesenjaci sada oduševiti Švajcarčevim obrtom, pa savetuje, šta drugo do novo nacionalno samokažnjavanje.
„Treba baciti trezven pogled na ove sukobe i niko ne treba da smatra da je gangster na njegovoj strani prestao da bude gangster, da je zločinac prestao da bude zločinac, da je ludak na njihovoj strani postao normalan. I to svako mora da istraži, pre nego što dočeka neki negativni primer da bi sebe oprao.“
Profesorovu poentu nije teško „skužiti“. O gangsterima, dakle, toliko. Dimitrijević, vlasan da uobliči noviju, a zvaničnu NVO verziju istorije, poznavanja prirode i društva, nije ni sada propustio da demonstrira veštinu  relativizacije i nasilnog konstruisanja paralela. Simetrija, i kada je to sve naizgled „rafiniran“ pristup, Srbima zapravo poručuje: ne nadajte se da niste uvek najgori!
Citirajući pomenute mislioce iz redova moćnog kruga savremene vladajuće kaste, dođosmo i do ličnosti i institucije koja, upravo povodom pomenutog Martijevog paradoksa, već duže od sedmice, jeste u žiži javne pažnje. Reč je o  gospodinu Brunu Vekariću, te o republičkom Tužilaštvu za ratne zločine, u kojem je on uposlen kao zamenik tužioca.
Protivno (razumnim) očekivanjima da će materijal Dika Martija upravo agilni i po pitanju obračuna sa ratnim zločinom – neumorni Vekarić, dočekati kao dar sudbine, bogomdanu priliku da iskaže svoj profesionalni žar i umeće, ispostavilo se da je i on, kao i ostali aktivisti što deluju iza zidova stamene fasade u Ustaničkoj 29 u Beogradu (gde stoluje Tužilaštvo), rad prepuštanju  raspoloženju sažetom u poznatoj rečenici: „Ostajemo mirni“! Da li se to Tužilaštvo „pali“ samo na zločine koje su počinili Srbi, ili koji se pripisuju Srbima?

PROTIVREČJA „POLITIČKE EUFORIJE“
Da li se uzalud predsednik države poradovao, govoreći u programu nacionalnog servisa – kako je Srbija apelovala da se svi zločini rasvetle, ali da „ti apeli prethodnih decenija nisu bili prihvatani sa ozbiljnošću“ i da je sada „slika drugačija zahvaljujući Diku Martiju“? Tužilaštvo i Vekarić nastaviće,   izgleda, po starom – neće ni sada sa punom „pravničkom ozbiljnošću“ prionuti  istraživanju slučajeva o kojima govori Marti. Kako se, u ovom trenutku, može razumeti, Tužilaštvo je voljno da sarađuje, ali da sve ipak prepusti Euleksu (kojeg inače bije glas da se „užasava“ konflikta sa vrhuškom u Prištini), te Albanskom (po pravdoljubivosti kada je o Srbima reč – poznatom) pravosuđu!
Od trenutka kada je Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 16. decembra usvojio nacrt izveštaja o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji i predlog prateće rezolucije specijalnog izvestioca Dika Martija, koji je kao glavnog vođu grupe koja se bavila ilegalnom trgovinom organima označio Hašima Tačija, gospodin Vekarić, postao je slika i predstava – uzdržanosti . Najpre, izjavio je da „Srbija neće podignuti optužnicu protiv Hašima Tačija“, objasnivši odluku rezonom da pomenuti ne bi bio dostupan našim organima gonjenja i da bi to pre ličilo na političko suđenje. Javnost je bila razočarana, bilo je pitanja: priznaje li (ovom pravnom „začkoljicom“) Srbija faktički nezavisnost Kosova, a  nemali bes „izlio“ se po blogovima, gde se između ostalog, moglo pročitati:
„Srbija teško da se može nazvati državom dok ima agresivni, antisrpski NVO-sektor, prosrpskog predsednika i likove upitne lojalnosti (kao, recimo, Bruno, njegov šef i mnogi), a dobro uhlebljene i raspoređene po ‘državnim’ institucijama“. Bilo je tu i podsećanja na primer Izraela i lova na Ajhmana i naciste, uz konstataciju: „Da je Srbija kojim slučajem prava Država, ona bi Tačija i druge satrape progonila dok ih ne likvidira ili ne privede sudu.“
Taman, kada se, ne bez izvesnog odobravanja, zaključilo da Srbija jeste pravna država, već i zato što, prema Vekarićevom tvrđenju, čvrsto odbija politička suđenja, dan kasnije, Bruno neočekivano „uprska“ zavodljivu priču, saopštavajući kako će Tužilaštvo ispitati da li su tačni navodi da je vlada premijera Vojislava Koštunice 2008. godine znala gde se nalazi haški begunac Mladić. Dalje je sve išlo svojim, sasvim pravno nespornim tokom, pa je, samo 24 sata potom, za Radio Slobodna Evropa Vekarić opet napravio zaokret, te odbio da učestvuje u „političkoj euforiji“.
„Valja utvrditi da li postoji krivica kosovskih lidera, pošto je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, te zato ne treba da bude politička euforija već ozbiljna istraga koja će da utvrdi odgovornost za te zločine“, zaključio je za Radio SE oprezni zamenik republičkog tužioca za ratne zločine. Ovim povodom, nije neinteresantno što je sličnu argumentaciju, bezmalo istim rečima, neposredno po obnarodovanju Martijevog izveštaja, izdeklamovao Filip Krauli, portparol Stejt departmenta, ne ostavljajući dilemu da će SAD svakako nastaviti saradnju sa Tačijem!

PRIRODA RATNOG ZLOČINA
Može li se, tragom odluke o distanciranju od „političke euforije“ (ma šta to značilo), zaključiti kako su skrupuloznost i nepristrasnost apsolutne vrline negovane pod krovom beogradskog Tužilaštva za ratne zločine?
Kao svoje ciljeve i strategiju, Tužilaštvo precizno navodi i „najviši stepen profesionalizma, izuzimanje od bilo koje vrste pritiska, posebno političkog“, a tvrdi i da predstavlja jedinu instituciju koja pruža sistemsku zaštitu žrtvama i porodicama žrtava ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije! Vekarić, govoreći o svojim nastojanjima i profesionalnom kredu „sluge pravde“, upravo novinarima kazuje kako je njegov zadatak da pomogne da se razume „sama priroda ratnog zločina“. Da li je Kosovo nekakav misteriozni izuzetak? Toliko različit, na primer, od onog u Potočarima, povodom kojeg se, kako se pamti, još koliko proletos strasno zalagao da se terminom „genocid“ „zakuca“ u srpskoj kolektivnoj memoriji?
Ima li ova mračna kosmetska priča „o bubrezima i  jetrama“, inače nesumnjivo  najbestijalnija zločinačka povest na Zapadnom Balkanu, koju je „otpakovao“ Dik Marti, baš sa tom samom „prirodom ratnog zločina“ ikakve veze? Odluka Tužilaštva da ne pokrene Optužnicu povodom trgovine ljudskim organima (Srba) na Kosovu, teško da  se zaista može razumeti kao odbijanje da se učestvuje u „političkoj euforiji“. Mnogi su, pre skloni, da je tumače kao još jedan detalj u sve gušćem tkanju mreže servilnosti države, koja u uslovima ograničene suverenosti nema snage da deluje ni u slučajevima kada su moralna opravdanja na njenoj i na strani njenih građana. Tužilac Vekarić u toj mreži servilnosti odlično pliva, a čini se i da nije – nezadovoljan. Jedino zbunjuje njegova opsesija  da baš on, takav kakav je, savremenicima rasvetljava „ prirodu ratnog zločina“.

10 коментара

  1. Avatar

    Bruno ne zna sta bi jer zbog kasnjenja depesa i komplikovane procedure u komunikaciji sa nekim ambasadama nema jasnu direktivu.
    U americi nista o izvestaju Dika Martija ali ocekuju novu bujicu vikija i vlada pravi stah medju sluzbenicijma administracije.Koliko cijem Taci je pozvan na ‘molitveni’dorucak kod Obame.(nije potvrdjeno).

  2. Avatar
    Тополски

    Dimitrijevic: “Treba baciti trezven pogled na ove sukobe i niko ne treba da smatra da je gangster na njegovoj strani prestao da bude gangster, da je zločinac prestao da bude zločinac, da je ludak na njihovoj strani postao normalan. I to svako mora da istraži, pre nego što dočeka neki negativni primer da bi sebe oprao.“

    Замена теза као и увек. Уместо да говори о Тачиу он опет о нашим криминалцима. Као оптужимо ли Тачија то не спашава наше криминалце.
    Овај Димитријевић је заиста болестан.

  3. Avatar

    Pa, nije samo Taci, pozvani su i drugi *funkcioneri*..Vuk, Danica, Dacic, Popovic,…*guverneri* i *gubernatori*..novog Srpskog poraza, jer *ustav iz 1974 nesme pasti*, znaci Vuk Draskovic, radi kontinuiteta, posto je druk Spiljak opravdano odsutan, Tudjman takodje,…a ostali da ulepsaju i sprovedu *ugodzaj*…

  4. Avatar
    unsatisfied with democracy

    Kad budemo prebrojali kojiko ljudi na vaznim funkcijama je rodjeno u Srbiji, mozda cemo shvatiti zasto je bas ovako.

  5. Avatar

    Хрват Бруно је потпуно спокојан, јер су жртве Хашимове банде били Срби и такво његово понашање је и нормално. Што би се он цимао због тамо неких косметских Срба?
    Али зато је веома агилан у преоравању њива и друмова у потрази за непостојећим шиптарским лешевима, за Ратком Младићем итд.
    Али основно и једино питање, бар када је он у питању, откуд он такав какав је, на овако високом месту у нашем, СРПСКОМ тужилаштву???????
    Откуд бре Хрват да оптужује Србе. Брука и срамота.

  6. Avatar

    Bruno,Bruno stidi se ! Ti si i iz mog džepa ukrao dinar,koji sam ja kao poreski obveznik Države Srbije uplatio.a ti nisi ništa radio,nisi Bruno ni pocrvenio,sram da te bude.

  7. Avatar

    Kad budemo shvatili, da ljudi na funkcijama imaju drzavljanstvo Srbije, shvaticemo da mesto rodjenja neznaci nista. Nacisticka drzava je nepozeljna u Srbiji…a, postuje se izborna volja gradjana,,,,da li to znaci da pola Srbije nije rodjeno u Srbiji po izjavi *unsatisfid with democracy*..*SS nacy*…??

  8. Avatar

    Ako dosad nismo shvatili, necemo nikada..*ni u trecem cugu*..!!
    ———————————————————————
    A evo i presude.

    Krivi su:

    Sto se u toku natcovjecanske borbe koju su narodi Jugoslavije od 1941-1945. godine u odbrani svoje slobode i nezavisnosti i za svoj opstanak vodili rat protiv hitlerovske Njemacke, fasisticke Italije i nihovih satelita, stupili i za sve vrijeme rata i neprijateljske okupacije odrzavali politicku i vojnu saradnju sa okupatorom radi zajednickog ugusivanja opstenarodnog ustanka i podrzavanja okupacije, kako bi uz pomoc okupatora uspostavili rezim protiv narodne diktature i nacionalnog ugnjetavanja te su na taj nacin u najsudbonosnijem razdoblju istorije naroda Jugoslavije izvrsili zlocin izdaje naroda i otadzbine.

    – Optuzeni Mihajlovic Dragoljub-Draza i njegovi cetnici i komandanti po njegovim naredjenjima i direktivama izvrsili su masovnim zahvatima, tzv. ciscenjima terena, zatim putem letecih brigada i crnih trojki tokom citavog rata i okupacije bezbrojne ratne zlocine nad narodom u svim krajevima Jugoslavije. Tako su u novembru 1941. godine cetnici strijeljali u selu Brajicima, u mjestu zvanom Drenov Vuk, oko 500 zarobljenih partizana i njihovih porodica.

    – Optuzeni Mihajlovic je u noci izmedju 13. i 14. novembra 1941. godine, tj. iste noci kada se sastao sa gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tesmanovicu da 365 zarobljenih partizana preda srpskoj drzavnoj strazi u selu Slovac, iako je morao znati da ce ih srpska drzavna straza prostrijeljati ili predati Njemcima, to je i ucinjeno tako da ih je Tasmanovic predao Jovanu Skavi, a ovaj Njemcima. Njemci su strijeljali njih 270, a ostale odveli u logore.

    – Pocetkom novembra 1941. godine, Mihajlovicev komadant Ajdacic zaklao je 13 partizanskih simpatizera u blizini Kosjarica na mjestu zvanom Ridovi, medju kojima je i uciteljicu Jelenu Subic-Gmizovic i Milevu kosovac, koje su cetnici, prije nego sto su ih zaklali, silovali i unakazili usijanim gvozdjem.

    – U novembru 1941. godine cetnici su ubili u blizini Ravne gore oko 30 partizana, koje su na prevaru zarobili, medju kojima je bilo 18 djevojaka, koje su bile upucene u Uzice za bolnicarke.

    – U decembru 1941. godine u Pozeskom srezu mjesoviti njemacko-cetnicki sud osudio je na smrt 12 pristalica partizana.

    – U istom mjesecu 1941. godine i tokom januara 1942. godine, cetnici su poklali preko 2000 muslimana – ljudi, zena i djece iz okoline Foce, Gorazda i Cajnica. Klanja su se vrsila na mostovima na Drini, Foci i Gorazdu. Tokom cijele 1942 godine, Mihajlovicevi cetnici pohapsili su i predali Njemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana, koje su Njemci strijeljali u logorima na Banjici, Nisu, Uzicu, Cacku i drugim mjestima, a pored toga sami cetnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljackali mnoga sela, batinali hiljade ljudi, a veliki broj zena i djevojaka iz partizanskih porodica silovali.

    – Prvog aprila 1942 godine. cetnici Rada Radica pobili su u Josavki 20 ranjenih partizana, medju njima i tesko ranjenog narodnog heroja dr. Mladena Stojanovica.

    – Aprila mjeseca iste godine cetnici Lazara Tesakovica i Rada Radica (koji su se stavili pod komandu Mihajlovicevog kapetana Racica) ubili su 70 partizana.

    – Krajem istog mjeseca, Spasoje Dakic, komadant Mihajlovicevih bataljona u Celebicu, ubio je engleskog majora Terenca Atertona, njegovog radiotelegrafistu i jednog engleskog narednika.

    – Juna 1942. godine, cetnici su u okolini Gacka u selu Izgorima zapalili bolnicu sa 10 teskih partizanskih ranjenika. Istog mjeseca Mihajlovicev odred pod komandom kapetana Vladimira Djukica izveo je iz zatvora u Niksicu 25 pristalica NOP-a i zajedno sa Italijanima su ih strijeljali.

    – Avgusta 1942. godine, cetnicki komadant Bacovic ubio je simpatizere NOP-a Rada Pravicu, Toma Galena, Jovu Ljubibratica, Budimira Hiropina i Tasu Kosorica.

    – Istog mjeseca Mihajlovicevi cetnici pod komandom Petra Bacovica, prilikom zauzeca Foce, zaklali su u Foci i okolnim selima oko hiljadu lica muslimanske vjeroispovjesti, medju kojima je bilo oko 300 zena, djece i staraca.

    – Avgusta mjeseca 1942. godine, na teranu oko Ustikolne i Jahorine (istocna Bosna), cetnici su pod komandom majora Zaharija Ostojica i Petra Bacovica, zaklali oko 2500 lica muslimanske vjeroispovjesti, a sela popalili.

    – Septembra mjeseca 1942. godine, cetnici Petra Bacovica ubili su u Makarskoj 900 Hrvata, nekoliko katolickih svecenika odrali i 17 sela zapalili.

    – Oktobra 1942. godine, cetnici Petra Bacovica ubili su u okolini Prozora zajedno sa Italijanima, kojima je komandovao porucnik Vidjak, oko 2500 muslimana i Hrvata, medju kojima je bilo zena, djece i staraca, a veliki broj sela popalili.

    – Istog mjeseca, pod komandom istog vojvode, cetnici su ubili u selima Gatu, Nikolice i Cislu u Dalmaciji, zajedno sa Italijanima, 109 Hrvata simpatizera narodnooslobodilackog pokreta.

    – U jesen 1942. godine u Dreznici (Hrvatska) cetnici iz okoline Gacka pri pohodu na Prozor su zaklali oko 100 muslimana.

    – Januara 1943. godine, zaklao je major Cvetic 16 zarobljenih partizana u okolini Uzica. Istog mjeseca pod komandom Komarcevica, Mihajlovicevi cetnici su zaklali 72 partizana u srezu posavskom.

    – Takodjer, u januaru iste godine cetnici Pavla Djurisica ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 muskaraca i oko 1000 zena i djece muslimanske vjeroispovjesti.

    – U februaru 1943. godine, cetnici pod komandom Zaharija Ostojica, Petra Bacovica, Pavla Djurisica, Voje Lukacevica, Vuka Kalatovica i drugih, u srezovima pljevljanskom, cajnickom i focanskom, zaklali su 1200 muskaraca i 8000 staraca, zena i djece muslimanske vjeroispovjesti, opljackali i potom spalili 2000 domova.

    – Polovinom juna 1943. godine, u selu Cikoti (istocna Bosna) cetnici su otkrili 80 ranjenika Prve proleterske brigade i predali ih Njemcima, koji su ih potom strijeljali.

    – Istog mjeseca, u toku Pete neprijeteljske ofanzive, cetnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada u selu Jelecu i Vrbnici zaklali dr. Simu Milosevica i hrvatskog pjesnika Ivana Gorana Kovacica.

    – Jula 1943. godine u Visini (BIrac) cetnici su otkrili ranjenike Prve i Druge proleterske brigade i izdali ih Njemcima koji su ih poubijali.

    – Decembra 1943. godine, cetnicki komadant major Petricevic strijeljao je u Kolasinu 28 zarobljenih partizana i 6 njihovih pristalica.

    – Decembra mjeseca 1943. godine, cetnicki komadant Zivan Lazovic zaklao je u selu Selevcu 15 seljaka pristalica partizana. Istog mjeseca zaklali su cetnici u okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana.

    – Decembra 1943. godine, cetnici su zaklali u selu Ticevu kod Drvara 28 zarobljenih partizana.

    Sve navedene i mnoge neotkrivene zlocine cetnici su izvrsili na temelju naredbi Draze Mihajlovica i njegovih komandanata u toku Drugog svjetskog rata.[size=6]

  9. Avatar

    Slovenci nezadovoljni rezultatima nezavisnosti,..hmmm mozda nije obezbedjeno dovoljno burega…???
    ——————————————————————
    Slovenija danas obeležava 20- godišnjicu nezavisnosti, a najnovija anketa pokazuje da većina Slovenaca nije zadovoljna rezultatima koje je zemlja postigla otkad se opredelila za samostalnost
    Slovenija danas obeležava 20- godišnjicu nezavisnosti, a najnovija anketa pokazuje da većina Slovenaca nije zadovoljna rezultatima koje je zemlja postigla otkad se opredelila za samostalnost.

    Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, koje je danas objavilo ljubljansko “Delo”, 65 odsto gradjana na pitanje da li je nezavisnost ispunila njihova očekivanja, odgovorilo je da nije, a 35 odsto da jeste.
    Skoro polovina Slovenaca starijih od 30 godina smatra da se bolje živelo pre 20 i više godina, a taj procenat dodatno se povećava u starijim kategorijama ispitanika
    Očekivanja gradjana su najviše ispunjena kada je reč o ličnim slobodama, a najmanje u domenu socijalnih prava – čak 80 odsto Slovenaca navelo je da su ta prava, pre svega prava radnika, nekada bila veća.
    Vodeći slovenački dnevnik sproveo je anketu povodom 20. godišnjice od referenduma na kojem se ogromna većina, 95 odsto, Slovenaca izjasnilo za otcepljenje od tadasnje SFRJ.
    Odziv na referendumu, održanom 23. decembra 1990, bio je 93,2 odsto.
    Rezultati glasanja objavljeni su 26. decembra 1990. godine i taj dan se u Sloveniji od tada slavi kao dan nezavisnosti i jedinstva.

  10. Avatar
    Љубомор

    Нажалост нема ваге или јединице мере ко највише краде српска срца, јетре, бубреге и слезине; Тачи и његова мафија или домаћи србомрсци. Мислим да више јетри и осталих органа униште и отму од Срба домаћи злотвори. Да не наводим њихова имена, небих се сетио свих па би они други били оштећени и незадовољни. У осталом они се свакодневно помињу у малобројним опозиционим часописимаили и на ТВ Г-дина Тијанића, где је забрањен приступ српским родољубима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *