IZBORI U DS Noć dugog glasanja

Piše Uglješa Mrdić

Izborna skupština DS, za razliku od prethodnih, ukazala je na duboku podeljenost i haotično stanje u samoj stranci, te potvrdila da političarima koji vode državu ne veruju u dovoljnoj meri čak ni njihovi najbliži stranački saradnici

Prvi put u istoriji političke scene u Srbiji bili smo svedoci novog načina stranačkog glasanja koje se pokazalo ne samo kao neprimereno i sklono zloupotrebama, nego i neefikasno i neizvodljivo. Ono je primenjeno na subotnjoj, 14. redovnoj Izbornoj skupštini Demokratske stranke, protekloj, inače, u potpuno haotičnoj atmosferi, koja upućuje da podele u velikoj meri opterećuju sastav plavo-žutih.
Izabrano je novo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, novim sazivom Predsedništva, Glavnog odbora, trojicom starih potpredsednika (Dušanom Petrovićem, Draganom Šutanovcem i Bojanom Pajtićem), i sa dvoje novih – Draganom Đilasom i Jelenom Trivan. Kao što je bilo i očekivano, dovoljan broj glasova nije dobio jedino Vuk Jeremić.
Ono što je svakako obeležilo nedavnu izbornu skupštinu DS je, pored imenovanja novih-starih funkcionera, i sam način glasanja jer je pokazao da vrh stranke nema poverenja u glasačku stranačku mašineriju, u svoje delegate.
Budući da u Srbiji vlada potpuni medijski mrak, pa građani nisu mogli ni da budu informisani o dešavanjima u Centru „Sava“, gde je 18. decembra održana Izborna skupština DS, „Pečat“ će ovim putem izdvojiti najzanimljivije detalje koji su obeležili ove izbore.

ZABLOKIRAO SISTEM?
Skoro polovina delegata nije se pojavila na vreme na Izbornoj skupštini, tako da je jedva obezbeđen potreban kvorum. Naime, od oko 2.900 delegata, u 12 sati, kada je počela Izborna skupština, njih je bilo jedva nešto preko 1.450. Pri tome, kada su svoja uvodna zalaganja završili Dušan Petrović, Božidar Đelić, Branislav Lečić, u ime DHSS-a Vladan Batić, i Boris Tadić, na red da govori došao je predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović. Čim je započeo svoje izlaganje skoro polovina od prisutnih prijavljenih delegata napustila je dvoranu i izašla na pauzu. Dok je Mićunović držao lekciju o demokratiji i budućim planovima DS-a, većina njegovih stranačkih kolega po salama i hodnicima Centra „Sava“ jela je sendviče i pila sokove i vodu. Neki od njih su, posle predloga Božidara Đelića na početku Skupštine, vežbali na računarima u 80 kabina novi „tajni“ način elektronskog glasanja uz pomoć podeljenih kartica sa pin kodovima.
Međutim, glasanje nije obavljeno u predloženom roku od 15 do 17 časova, već je produženo za nekoliko sati, ali i pored toga nisu svi stigli da glasaju jer je zablokirao elektronski sistem na računarima. Potom je oko polovina delegata morala ručno da glasa i zbog toga je satima trajalo brojanje glasačkih listića. To je, dakle, taj moderan demokratski način elektronskog tajnog glasanja. Neki od kandidata za najviše funkcije su kako je vreme odmicalo bili vidno nervozni jer su počeli da sumnjaju u svoje stranačke kolege, raspoređenih po izbornim i verfikacionim komisijama, zbog mogućih zloupotreba.
Tako se moglo čuti od samih delegata iz DS, da su „Petrović i Šutanovac smestili da Jeremić ne prođe za potpredsednika“, a da „Đilas ne želi da Šutanovac dobro prođe na izborima“. I na ovoj Skupštini DS-a još jednom je potvrđeno da je najjača stranka vladajuće koalicije podeljena na nekoliko krila – Petrovićevo, Šutanovčevo, Pajtićevo i Đilasovo, a da svoju šansu traži i Vuk Jeremić.
Poređenja radi, prema prošlogodišnjem istraživanju, Jeremić je posle Tadića bio ličnost sa najvećim rejtingom u DS-u, što je kod njegovih saboraca izazvalo znak za uzbunu.
Inače, i iz samih izjava govornika, mogli su se uočiti sasvim različiti stavovi po istim pitanjima, što samo potvrđuje da ili vlada ludilo među strankama vladajućeg režima ili oni misle da je narod blesav i glup. Uoči sada već poznatog debakla sa načinom glasanja, Tadić je poručio da je „način glasanja primer tehnološkog napretka DS i virtuelni napredak“. Najbolji odgovor na Tadićeve želje je da se dogodio tehnološki debakl 18. decembra, a da nije došlo do virtuelnog napretka već do nevidljivih rezultata, saopštenih posle svih rokova, kada je većina delegata bila na putu ka svojim kućama širom Srbije.
Tadić je u govoru među uspehe DS-a u protekle četiri godine uglavnom navodio vrhunske rezultate srpskih sportista – zlatne medalje tenisera i vaterpolista, održavanje Univerzijade, rekonstrukcije mostova (još nisu završene), dolazak američkog potpredsednika Džouefa Bajdena (osvedočenog neprijatelja Srba) i reforme pravosuđa (koju je osudila i sama EU)…
Bivši i sadašnji predsednik DS-a govorio je da „nisu samo bile loše devedesete u Srbiji, već i osamdesete, ali da sada građani ne moraju da štede struju i električne aparate uključuju samo u određenim terminima“.

DUBOKA PODELJENOST
Tadić je na kraju napomenuo da je govor održao na jednoj nozi, jer mu je druga povređena (na košarkaškoj utakmici), ali da će se truditi da čvrsto stane na obe noge kada vodi DS i Srbiju. Na to mu je Mićunović dobacio da se DS može samo voditi na obe noge, a Đelić da predsednik mora brzo da stane.
Interesantno je, međutim, napomenuti i to da se nijedan od kandidata za potpredsednika ne može pohvaliti dvotrećinskom podrškom, od 2.744 delegata. Tako da je bilo daleko više onih koji nisu podržali Jelenu Trivan (1.183) i Vuka Jeremića (981), dok Dušan Petrović (1.603), Bojan Pajtić (1.535) i Dragan Šutanovac (1.421) imaju jedva nešto preko pola glasova od prisutnih delegata. Najviše je dobio Dragan Đilas (1.725), ali ni njegov broj glasova ne svedoči o velikoj podršci njegovih stranačkih kolega. Jedno je, svakako, sigurno – ova Izborna skupština DS, za razliku od prethodnih, ukazala je na duboku podeljenost i haotično stanje u samoj stranci, te potvrdila da političarima koji vode državu ne veruju u dovoljnoj meri čak ni njihovi najbliži stranački saradnici, ali ni delegati DS-a, iako sa novoizabranim rukovodstvom predstavljaju vrh Demokratske stranke. Pored ovakvog načina glasanja i unutrašnje organizacije delegata, zato što su to uglavnom bili ljudi pojedinih potpredsednika, Vuk Jeremić i nije imao šansu da postane potpredsednik DS-a, kao ni brojni kandidati za mesta u Predsedništvu i Glavnom odboru koji su protiv Petrovića, Šutanovca, Pajtića… Za svoj izbor, prema rečima pojedinih delegata DS-a, Jeremić nije imao ni iskrenu Tadićevu podršku.
Takođe se na Izbornoj skupštini DS moglo čuti da će Dragan Đilas uskoro preuzeti stranku, najkasnije na sledećoj stranačkoj skupštini, ako ga u toj nameri ne pretekne Dragan Šutanovac. Ipak, najveći utisak završene Izborne skupštine DS-a je da je to prva u istoriji Izborna skupština ili kongres neke stranke na području bivše Jugoslavije, kao i da je glasanje satima duže trajalo uz brojne, najmanje rečeno, čudne okolnosti.
Zvanično je saopšteno da je reč o „padu elektronskog sistema“.
Ako je pad elektronskog sistema zaista bio u pitanju…
Noć dugog prebrojavanja je podsetila na neke sednice CK SKJ uoči raspada SFRJ… Samo da se raspadom DS-a, ne raspadne i Srbija…
Mada imajući u vidu Tadićeve pohvale na Skupštini na račun specijalnog gosta, predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića, koji se zalaže za rasparčavanje Srbije, teško da će DS sa svojim strankama-trabantima išta dobro učiniti da spasi državne i nacionalne interese, ako uzmemo u obzir aktivnosti Vlade Srbije u protekle dve i po godine…
Vreme je za promene i u DS-u i u Srbiji…

2 коментара

  1. Avatar

    Problem je uvijek u glavi. Da li ce mene lijeciti Finac, ili od mojega poreza moze da se lijeci samo predshjednik?

  2. Avatar

    hm, hmmmm…mozda se radi * o glavi*, vuna kico, nije *sala* pa dovode nekog strucnjaka, anatoma, ortorpeda sa stazom iz Racka…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *