Internet i demokratija

Piše Vladislav Panov

Baš kao kada je početkom ove decenije – posle napada na Ameriku od babaroge zvane Osama Bin Laden – zaboravljeno mnoštvo propisa i načela, pa i onih ustavnih, kojima su garantovana ona silna uživanja pojedinca u  demokratskoj civilizaciji „vođenoj u ime naroda, od strane naroda i za narod“, tako je, poslednjih meseci, počela da „nastupa“amnezija po pitanju prava na slobodu izražavanja i komuniciranja na internetu

Zvanično, Amerika i ostali demokratski svet, te njihovo savršeno slobodno društvo, 11. septembra 2001. godine napadnuti su od opasnih neprijatelja. I otada su lideri ono malo preostalog slobodnog sveta, u ratu za tu svoju slobodu. Zarad nje su, doduše, promenili svoje slobodne demokratije u apsolutističke diktature i tiranije, a spoljnu politiku u otvoreni novi kolonijalni imperijalizam. Naravno, u pitanju su „veliki principi“. Moralo je tako. Ukinuta su zato neka od osnovnih prava i sloboda svih i svakoga, zarad viših ciljeva. Veliki brat je postao dežurni stražar i tumač potencijalnih sumnjivaca koji rade o glavi njegovim principijelnim tvorcima.

KONTROLA I SPASONOSNI – STRAH
Ulazak u avion je, recimo, od tada mučna, neizvesna, vrlo skupa i ponekad sasvim ponižavajuća procedura, za mnoge i sudbonosno katastrofalna. A to je samo jedan od detalja svakodnevice novog slobodnog sveta. Kamere za nadzor na svakom koraku, potpuna kontrola  mobilnih telefona, gušenje medija, porobljavanje i ućutkivanje masa strahom od gubitka imetka i posla, te niz drugih jednako naprednih i efikasnih alatki primenjenih na žitelje tog principijelno civilizovanog sveta, danas su tekovina evolucije zapadne demokratije koju ustrojitelji globalizma detaljno instaliraju širom sveta, na svaku, pojedinačnu destinaciju i adresu. Svet je drastično i skoro potpuno promenjen. Stvorena je masa tihog, pokornog i plašljivog stada, naučenog da ćutke stoji u redu za svakojaka čerupanja.
Za sve to vreme, međutim, jedno mesto je nekim čudom ostajalo van šape globalističke tiranije. To je bio – internet!  Poslednje uporište onoga što je možda ostalo od čiste ideje demokratije i slobode svakog pojedinca, na život, razmišljanje, komentarisanje, informisanje i, ne daj Bože, kritikovanje vlastodržačkih siledžija koje su prešle granice sopstvenih zemalja i krenuli u porobljavanje sveta. Na internetu je svako mogao da kaže šta misli, da ponudi savet, razmeni informacije, izbori se za svoje parče pravde i bilo koju od brojnih sloboda kojima se teoretičari naprednih zemalja tako rado hvale, a odavno postojeće samo u teoriji.
Internet je i mesto na kojem ljudi jedino mogu da izbegnu halapljive megakorporacije i proždrljive bankarske lihvare koji stoje iza interesa kompanija, zaštićenih navodnim intelektualnim pravima. Doduše, ta njihova prava nisu ustanovljena zbog njih, već radi autora, tvoraca dotičnih dela. Ali, moćne korporacije se kriju iza imena firmi takozvane „zabavne industrije“ i poseduju sva prava na ekonomsku eksploataciju dela stvorenih od strane umetnika i autora. Zato je trgovina njihovim delima interes tih korporacija, a ne autora. Njima ostaju mrvice, a vrlo često ni one. Internet je mesto gde su preskočene halapljive korporacije i trgovina delima, u najvećem broju prosta razmena bez ikakvih ekonomskih dobiti na bilo kojoj strani, je zaživela kroz brojne sisteme razmene datoteka (torent, rapidšer…), a sve u okviru takozvane „pir-to-pir“ komunikacije (najprostije rečeno „kompjuter sa kompjuterom“), što će reći, upražnjavanjem jednostavne razmene bez ikakve ekonomske koristi. Ta vrsta razmene datoteka je odavno trn u oku pomenutih korporacija, čija je moć dosegla i do vrhova vlasti širom zapada. Zalepljene su uobičajene etikete razmenjivačima „kopirajt-materijala“ (uzgred, i sam taj takozvani „kopirajt“ je poluga za zaštitu profita velikih kompanija, a tek sporadično i u minimalnim procentima samih autora) da su pirati, kriminalci, pa čak i teroristi što na taj način podrivaju same temelje ekonomije zapadnih zemalja.

PITANJE JE – KO ĆE POSTATI META ODMAZDE
I dok su veliki zagovornici demokratije i ljudskih sloboda, meću kojima je, zanimljivo, čak i Hilari Klinton, skakali na samu pomisao da se neko usudi da prisilno, iz bilo kojeg razloga napadne na bilo čije pravo iz lepeze principa i propisa koji se bavi zaštitom sloboda, kada je ugrožen profit, sva napredna načela iz ove oblasti su odmah postala od manjeg interesa. Baš kao kada je početkom decenije posle napada na Ameriku od medijske babaroge zvane Osama Bin Laden zaboravljeno mnoštvo propisa, pa i onih ustavnih, kojima su se garantovala sva ona silna uživanja pojedinca u naprednoj demokratskoj civilizaciji „vođenoj u ime naroda, od strane naroda i za narod“, tako je i poslednjih meseci počela da nastupa amnezija po pitanju prava na slobodu izražavanja i komuniciranja na internetu.
Zapravo, on je sada novo bojno polje. Posebno posle objavljivanja američkih tajni od strane Vikiliks sajta. Taj incident će za sajber-svet i njegove žitelje postati novi 11. septembar. Pitanje je ko će postati meta odmazde. A kada metla pravde iz Bele kuće i njenih pudlica počne da mete po internetu, nestaće i poslednja prepreka jurišnicima globalnog uzurpiranja, čerupanja, globljenja i lomljenja subjekata njihove obesne i halapljive vlasti. Zanimljivo je da je Irska ovih dana postala svetionik te nove borbe protiv internet pirata i neposlušnika. Oni su prvi instalirali dugo najvljivan sistem „tri upozorenja“, kojim se penalizuje neposlušno ponašanje sajber razmenjivača fajlova bez prethodnog prosleđivanja globe lihvarima iz korporacija zaštićenih kopirajtom. Uprošćeno, to pravilo znači da će vas Veliki brat, preko provajdera, neprestano nadzirati dok se krećete internetom i slati poruke upozorenja kada vas uhvati da besplatno skidate bilo šta što mora da se plati. Posle treće opomene sledi isključenje na neko vreme (iako ste to vreme na internetu uredno platili!), a ako ste uporni recidivista sledi vam možda čak i zatvor. Boravak iza rešetaka je odlukom suda, takođe „revolucionarno demokratskom“, izvesna stvar i za četvoricu osnivača najčuvenijeg sajta za razmenu torent-kontakata, „Pajratbej“. S tom se odlukom proslavio švedski sud. Uskoro slede i drugi, pošto će slični „demokratski“ nadzor nad svakim pojedincem i sistem „tri upozorenja“ početi da primenjuju i ostale zapadne zemlje. Orvelova „1984.“ je, tako, apsurdno, postala ideološka podloga modernim stremljenjima u demokratskom razvoju „slobodnog sveta“. Kada završe sa kažnjavanjem ljudi, onih koji međusobno razmenjuju filmove i muziku, mogli bi da pređu na, recimo, sankcionisanje ljubavi prema crnoj boji u odevanju, nedovoljnog učestvovanja u potrošačkoj maniji, što bi svakako morao biti otvoreni teroristički čin jer se tako onemogućava razvoj njihovih ekonomija, te otuda opravdava svaki nadzor i kažnjavanje. Kada ovakva vrsta nadzora postane „normalna“, primenjivaće se baš kao u Orvelovoj viziji apokaliptičnog totalitarnog sveta, u svakom segmentu života kontrolisane jedinke – sve do toga kako i s čime pere zube, šta jede, o čemu razmišlja ili nerazmišlja.

HAKERSKI AKTIVIZAM
Budućnost poslednje oaze kakve-takve slobode je posle curenja tajni preko Vikiliksa, sada nesumnjivo izvesno sumorna. A kada se i ta vrata zatvore i za stalno instaliraju večito budne oči Velikog brata, upaliće se permanentna tmina u našoj civilizaciji posle koje će zaista biti teško, možda i nemoguće, pronaći svetlost na kraju tunela. Taj proces je u završnoj fazi. Amerika je blokirala pristup Vikiliksu, što je presedan i preti reperkusijama za slično odavanje velikih tajni njene vlasti (uzgred, počeli su i sa kontroverznom kaznenom politikom oduzimanja domena neposlušnima!), Kina je odavno zabranila lokalni pristup svim sajtovima koji ugrožavaju interes njihove politike, većina zemalja Evropske unije, sa Irskom i Francuskom na čelu, počinje da primenjuje poseban nadzor svakog pojedinačnog korisnika interneta u navodnoj zaštiti autorskih prava, Šveđani su već osudili prve „internet-pirate“, Holanđani hapse decu koja su se usudila da napadaju sajtove država i korporacija što zavode red u sajber-svetu… Zanimljivo je da se sav taj svet deklarativno i zvanično i dalje kune u demokratska načela, pravdu i garantovane ustavne slobode svih građana i njihovih država. Ali, prava i slobode zavise od političkog momenta i interesa moćnih država, odnosno korporacija koje njima upravljaju. Otuda se pravda, slobode i raskošna načela primenjuju selektivno. Samo kada se od njihove primene izvlači neka korist, odnosno kada se protivnik zbog eventualnog nepoštovanja bilo kojeg slobodarskog načela može efikasno ukoriti i pokoriti. S druge strane, da rat zaista postoji i da poprima sve veće razmere dokazuje i pojava sajberskih gerilaca, za neverovati uglavnom tinejdžera, koji se napadima na državne sajtove protive svakoj nepravdi. Njihov pokret je sve brojniji i efikasniji i uglavnom se etiketira kao „hakerski aktivizam“, odnosno „hakaktivizam“. Trenutno su najuspešniji, najpoznatiji i najopasniji hakeri okupljeni pod imenom „Anonimni“ i poslednjih dana su u punom naletu u borbi za odbranu Vikiliksa.

Један коментар

  1. Avatar

    Porobiti svet? Nikad to nije bilo . Istoriski se dešavalo ali faktički nije. KORPORACIJE su slab igrač sumnjam da će vlasnici još dugo moći da kriju svoj identitet na rajskim ostrvima.
    USKORO ĆE MNOGE DRŽAVE TRAŽITI DA SE VLASNICI JASNO POJAVE IMENOM I PREZIMENOM, A TADA ĆE SE I OVAJ CEO SISTEM SVETSKE VLASTI URUŠITI.
    Alternativa ovim skrivenim likovima i porodicama je vladavina NARODA.
    Slovenski, kineski, japanski, indiski i romejski, a ostali će se pogubiti u novoj podeli.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *