EU i NATO skepticizam

Piše Boško Obradović

Svedoci smo ozbiljne i organizovane sumnje u EU i NATO vrednosti. Na sreću, postoji alternativa, u trenutku po srpske nacionalne interese pogubnih integrac

Uskoro će u Srbiji, suprotno vladajućem duhu čitave Evrope, biti zabranjena svaka sumnja u EU i NATO, i istovremeno na sve načine krenuti brutalna kampanja za naše neupitne integracije u ova dva nadnacionalna projekta. Pre nego što ova tendencija zaživi u potpunosti, pa i u slučaju kompletne okupacije srpskog medijskog prostora od strane kolonijalnog režima i stranačkih, analitičarskih i medijskih namesnika, potrebno je da iznova posvedočimo postojanje ozbiljne i organizovane sumnje u EU i NATO vrednosti, kao i da podsetimo na alternativu po srpske nacionalne interese u trenutku pogubnih integracija.

NE U NATO
NATO je još uvek neprijateljska vojna organizacija za srpski narod i državu, a ulazak Srbije u NATO bio bi duboko nemoralan i ekonomski i vojno katastrofalan potez. Nasuprot tome treba istaći spoljnu politiku aktivne vojne neutralnosti obezbeđene pristupanjem Sporazumu o nedeljivoj kolektivnoj bezbednosti na predlog Ruske Federacije. U okviru bezbednosnog kišobrana, u koji je pozvan i NATO, možemo sarađivati sa svim država sveta, pa i sa NATO-om, ali i sačuvati svoju vojnu i svaku drugu neutralnost i bezbednost.
Čemu onda ulazak Srbije u NATO bez Sporazuma o nedeljivoj kolektivnoj bezbednosti, sem da naša deca ginu u imperijalnim misijama NATO-a širom sveta i da se konfrontiramo sa ostatkom sveta van NATO-a?
Čitava tema postaje posebno dramatična kada se srpskom narodu traži da zavoli onoga ko ga je bombardovao, da sve zaboravi i da mu pohrli u zagrljaj. To možda mogu oni koje NATO nije bombardovao već im je stvarao države, ali srpski narod sigurno NE. Zato već danas moramo reagovati prema onima koji nas uvode u NATO bez pitanja, mimo većinske volje građana Srbije, bez referenduma, polako i na mala vrata pripremajući ovu najsramniju integraciju u istoriji srpskog naroda.
Sa druge strane, na sve načine moramo razglasiti da svima postane poznato da NATO IMA ALTERNATIVU u Sporazumu o nedeljivoj kolektivnoj bezbednosti. U poslednjih nekoliko meseci nadležnim državnim organima Republike Srbije poslato je sa raznih strana više zahteva da se razmotri pristupanje Organizaciji društva za kolektivnu bezbednost (ODKB) i potpiše Sporazum o nedeljivoj kolektivnoj bezbednosti. Odgovora još uvek nema, izuzev ako odgovor nije pojačana NATO kampanja u Srbiji u cilju ubrzanja procesa NATO-integracija.

NE U EU
U Srbiji je gotovo prećutana činjenica da je Evropska unija dovedena pod znak pitanja u čitavoj Evropi i da su danas među  evropskim narodima u velikom porastu, a u više slučajeva već i na vlasti, one idejne snage koje su ozbiljno rezervisane prema briselskom centralnom komitetu i EU u celini. Shodno tome Evropska unija mora biti preispitana i u Srbiji, gde nam nedostaje do kraja artikulisan politički stav da EU ima i mora da ima alternativu. To se, sa jedne strane, odnosi na sve primedbe prema briselskoj birokratiji koje imaju i drugi evropski narodi, dok, sa druge strane, srpski narod i država imaju i poseban problem sa EU, jer ova nadnacionalna tvorevina jedino nama oduzima teritorije i primenjuje ucenjivanje i uslovljava ulazak u zajednicu evropskih naroda, što do sada nije bio odnos ni prema kome drugom. O ovome najbolje svedoče nedavno otkrivene depeše francuskih diplomata što razotkrivaju evropsku besramnu ucenu prema Srbiji (nema Srbije u EU bez prihvatanja nezavisnog Kosova) govore i o (ne)moralu prevare aktuelne vlasti jer bez obzira na takvo saznanje nastavlja da laže svoj narod sa bajkom o ulasku u EU sa KiM u sastavu Srbije.
Potrebno je istaći da domaći EU-skepticizam ne isključuje oslanjanje na bazične evropske vrednosti i smatramo da bi trebalo što pre da budu usvojene i u srpskom narodu, kao starom evropskom narodu, a to su: radna etika i disciplina, vladavina zakona i borba protiv korupcije, zdravi stilovi života i zaštita životne sredine, kao i niz drugih tehnoloških i zakonskih rešenja. To, međutim, ne znači da treba automatski prepisivati sve što briselski naredbodavci pošalju, već sve treba izmeriti srpskim nacionalnim interesima i specifičnostima.
I tu je problem koji drugi narodi nisu doskora imali: da je većina poteza EU prema nama u dubokoj suprotnosti sa državnim interesima. Slične sumnje već neko vreme prisutne su i u drugim evropskim državama nezadovoljnim odnosom Brisela, i samim tim srpski EU-skepticizam danas predstavlja autentičnu evropsku pojavu u Srbiji.
Dakle, kao što je to slučaj i kod drugih evropskih naroda, i u našem društvu raste EU-skepticizam i jasna svest da ne smemo ostati poslednji vernici propale EU-ideologije po bilo koju nacionalnu cenu. Alternativa EU svakako jeste povratak nacionalnim državama i održivom razvoju na osnovu sopstvenih resursa, zatim širenje geopolitičkih interesa i na druge strane sveta, briga na prvom mestu o prehrambenoj i energetskoj sigurnosti, a potom i očekivanje prekompozicije Evropske unije u pravcu Evrope nacija i novih međusobnih i zajedničkih ekonomskih i političkih dogovora o saradnji u srpskom nacionalnom interesu.