Džuda te tuži, Džuda ti sudi

Piše Miodrag Zarković

Popularizovanje osvedočenog londonskog srbomrsca

U onim retkim trenucima protekle nedelje kada se nisu bavili znate već kakvim glasanjem, na znate već kojem kongresu, znate već koje stranke, informativni programi srpskih televizija pratili su šta se dešava sa izveštajem Dika Martija o Hašimu Tačiju. Ali, ako mislite da su u toj priči kao glavnog junaka prepoznali Martija, ili možda Tačija, grdno se varate: i od jednog i od drugog je pominjaniji i citiraniji bio Tim Džuda, predstavljen kao britanski „politički analitičar“ i novinar.
Džuda je Martijev izveštaj komentarisao u londonskoj štampi. Delove njegove kolumne prenele su srpske agencije, a od njih su ih bezrezervno i u potpuno sirovom obliku preuzela sva glasila, i elektronska i štampana. Tako smo nekoliko dana zaredom, u svim dnevnicima i vestima, na svim mogućim frekvencijama, slušali kako je Džuda napisao da je Martijev izveštaj ozbiljno „narušio kredibilitet Kosova“. Divno, zar ne?! Najzad neko od uticajnih zapadnih novinara vidi Balkan i ovdašnje međunacionalne prilike onako kako bi i trebalo da ih se posmatra – to je, je li, sjajna vest?
Pa, i nije baš. Zato što je Tim Džuda neko koga bi srpskom gledalištu trebalo pominjati uz ono upozorenje „ne preporučujemo mlađima od 18 godina i osobama sa slabim srcem“, pošto je reč o jednom od pionira antisrpske histerije u britanskim i drugim zapadnim medijima. Tokom devedesetih je, kao izveštač londonskog „Tajmsa“ i „Ekonomista“, pokrivao jugoslovenske ratove onako kako su to radile i njegove mnogobrojne kolege sa istog govornog područja: bio je slep za srpsku krv i gluv za srpske jauke, ali zato hiperosetljiv za sve propagandne laži Ljubljane, Zagreba i Sarajeva o „velikosrpskim genocidima“. To mu je, međutim, bilo malo, pa je svom čitalaštvu priredio i knjigu „Srbi: istorija, mitovi i raspad Jugoslavije“, u čija je dosadašnja tri izdanja potanko krivotvorio našu nacionalnu istoriju, a srpski narod predstavio kao nepopravljivo militantno pleme, sklono tome da u kolektivnoj uobrazilji – koja se proteže čak do Kosovskog boja – crpi snagu za nova zverstva. Nije ni tu stao, već je i bombardovanje Srbije ispratio u „izbegličkim kampovima“ po Albaniji i Makedoniji, odakle je javljao izrežirane „potresne ispovesti“ navodnih žrtava novog „etničkog čišćenja“ sprovođenog od strane Srba, a to je sve, normalno, krunisao još jednom knjigom: „Kosovo – rat i osveta“. U toj knjizi je, doduše, naveo da su, po dolasku KFOR-a, Srbi na Kosovu izloženi nesputanom albanskom teroru, ali je to, posredno pravdajući, nazivao osvetom.
Taj i takav Tim Džuda danas priča o ugroženom kredibilitetu Kosova. Umesto da priča o ugroženom kredibilitetu samog sebe. Umesto da objasni zašto je, pored hiljada stranih novinara, tek Dik Marti sastavio izveštaj o zverstvima OVK i njenih predvodnika. Umesto da najzad objektivno predstavi ne samo Hašima Tačija, već i ostale rukovodioce terorističke organizacije što je uz pomoć NATO bombardera okupirala srpsku teritoriju, ali i kriminalnu prirodu njihovog udara na srpsku državu.
Džuda je, međutim, svestan da spada u onu malobrojnu skupinu ljudi kojima je sve dozvoljeno. To što Martijev izveštaj i mnogi drugi, manje poznati ali jednako jasni dokumenti, pokazuju koliko je Džuda obmanjivao javnost pre petnaest, deset ili dve godine, očigledno nema nikakve posledice po samog Džudu. Nastaviće taj da na svakoj srpskoj nesreći nesmetano sakuplja uticaj, moć i novac, kao što radi već pune dve decenije.
Zašto mu ovog puta u tome pomažu srpski mediji, posebno je pitanje. Barem da su ga najavili kao veterana antisrpske kampanje, pa da onda bude još i razumljivo što nam prenose šta o Tačijevom balvanu kažu oni koji su se do sada isključivo naslađivali srpskim trunčicama. Ali ne, Džuda je u ovdašnjim informativnim emisijama predstavljan kao neko ko aksiomski zaslužuje našu pažnju! Da sve bude još crnje, stotine uglednih javnih ličnosti iz zapadnih zemalja već godinama šire istinu o jugoslovenskim ratovima i difamaciji srpskog naroda, a pogotovo bi u svetlu Martijevog izveštaja imali šta da kažu, ali te ličnosti se ni ne pominju u „dnevnicima“ i „vestima“. Umesto njih, izmučenoj i sluđenoj srpskoj publici nudi se osvedočeni srbomrzac, koji danas piše o Tačiju, ali će već sutra raditi isto ono što je radio i juče: kriminalizovati Srbe i Srbiju.

2 коментара

  1. Avatar

    Odavno znam da je to teski LAZOV,On je specijalista samo za maloumne,i ljude koji nepoznaju ni sami sebe,A najgore od toga je sto mu,pomazu SRPSKI(IZDAJNICI,PLACENICI),NA CELU SA NAJVECIM IZDAJNIKOM,BORISOM TADICEM,I NJEGOVOM DS.pogledajte,samoVECERNJE NOVOSTI,DANAS,ONI JOS PUBLIKUJU,TE ISTE BANDITE I ZLIKOVCE,SRPSKOG NARODA,DRAGI SRBI,OSVJESTITE SE.

  2. Avatar

    Blazanovicu, zar zaista mislite da Boris Tadic ima sposobnost da UNAPRED promislja bilo sta (sto je uslov izmedju ostalog i za izdaju)?

    Ne pratim ga nesto posebno jer mi je nezanimljiv, ali na osnovu onog sto procitam na itnernetu (TV nemam u kuci), meni se cini da je on intelektualno sposoban iskljucivo da reaguje post-festum.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *