DIK MARTI Velika muka vlasti u Srbiji!

Piše Miloš Aligrudić

U izveštaju o trgovini ljudskim organima Dik Marti navodi saznanja koja su uzburkala evropsku javnost, razjarila albanske političare sa KiM i zabrinula mnoge u Albaniji i Evropi

Jedan od najznačajnijih događaja u 2010. godini je, bez sumnje, izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Dik Marti je jedan od najuglednijih članova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). Za sobom ima karijeru državnog tužioca u Švajcarskoj, doktor je pravnih nauka i višegodišnji parlamentarac. Dugo je bio na čelu spoljnopolitičkog odbora Švajcarskog parlamenta.
Posle objavljivanja šokantne knjige Karle Del Ponte, g. Konstantin Kosačov, predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume i moja malenkost, predali smo PSSE inicijativu da se o ovoj temi napravi izveštaj i rezolucija. Inicijativu je potpisalo još 15 članova PSSE. Među njima su i Luk Van den Brande iz Belgije, tadašnji šef Evropske narodne partije u PSSE, Tini Koks iz Holandije, šef Ujedinjene evropske levice, Andreas Gros, profesor iz Švajcarske i šef socijalističke grupe. Ja sam, tog 15. aprila 2008. godine, bio potpredsednik PSSE i šef srpske delegacije.

TAJNI ZATVORI
Biro PSSE je doneo odluku da inicijativu preda Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava, a posao je poveren Diku Martiju. Dik Marti je već bio poznat po raskrinkavanju tajnih zatvora CIA-e u Evropi, što je podiglo veliku prašinu, ali i ugled ovog hrabrog Švajcarca.
U drugoj polovini 2008. godine, obišao sam preko trideset porodica na Kosovu i Metohiji i prikupio podatke o nestalim licima o kojima se do tog dana još uvek ništa nije znalo, a sumnjalo se da su živote okončali u jezivoj „žutoj kući“. Članovi porodica nestalih znali su zašto dolazim. Primetivši nelagodu i strepnju zbog mog prisustva, bilo mi je teško da im iznesem tu prokletu sumnju na koju zdrav razum ne pristaje. Podatke sam prikupio u nameri da ih dam izvestiocu, kao svedočenje parlamentarca sa terena. Ipak, to nisam učinio. Na jesen 2008. godine, postalo je jasno da izvestilac želi da ostane potpuno nepristrasan. Moje mešanje, u svojstvu šefa srpske delegacije, moglo je naneti štetu takvoj Martijevoj reputaciji.
Dik Marti je okončao izveštaj posle dve godine, što je za ovakve slučajeve uobičajeno vreme. Zato su neumesne tvrdnje da je izveštaj „tempiran“. Sastoji se iz dva dela. Prvi je predlog rezolucije za PSSE, a drugi – obrazloženje. U obrazloženju Dik Marti navodi saznanja koja su uzburkala evropsku javnost, razjarila albanske političare sa KiM i zabrinula mnoge u Albaniji i Evropi. Izvori njegovih saznanja su različiti, ali verodostojni. Došao je do zaključka da su priče o kidnapovanju i trgovini ljudskim organima čista istina i da su tim mračnim projektom upravljali ljudi iz državnog vrha tzv. „nezavisnog Kosova“. Hašima Tačija navodi kao organizatora ovog zločina, ali i kao šefa mafije koji trguje oružjem i drogom. Izveštaj govori i o prikrivanju zločinaca od strane onih pojedinaca ili država koje su zajedno sa njima planirale ostvarenje nezavisnog Kosova.

OGROMNA PREPREKA
Sada je potpuno jasno sledeće: svi oni koji su bili protagonisti nezavisnog Kosova, tu ideju su realizovali krvlju srpskih žrtava i zločinima od kojih se diže kosa na glavi. To znači da je tzv. „nezavisno Kosovo“ zasnovano na zločinu i protivno međunarodnom pravu i Ustavu Srbije, uz blagoslov onih zemalja kojima je to odgovaralo.
Razne teorije objašnjavaju izveštaj Dika Martija. Neki ga povezuju sa prištinskom čistkom iza koje, navodno, stoji Pacoli u želji da ukloni Tačija. Neki kažu da je u pitanju odluka Vašingtona o uklanjanju balkanskih političara povezanih sa kriminalom ili ratnim zločinima, pa je Tači u društvu Ive Sanadera, Harisa Silajdžića i Mila Đukanovića. Treći kažu da je Zapad prosto pustio Hašima Tačija „niz vodu“, jer imaju potrebu za drugim tipom lidera. Hašim Tači tvrdi da je Dik Marti srpski lobista protiv nezavisnog Kosova.
Rekao bih da ništa od ovog nije tačno! Mnogi su, iz svojih motiva, sigurno dostavljali podatke Martiju, ali ga niko nije kupio. Ovaj izveštaj nije politička nameštaljka. Inicirali su ga ljudi motivisani zaštitom vrednosti zbog kojih se i bave politikom, a istina je morala izbiti na videlo kad-tad. Izbor Dika Martija je, u svemu tome, samo srećna okolnost.
Pogrešni spoljnopolitički prioriteti srpske vlasti objašnjavaju štetočinsku reakciju na Martijev izveštaj. Znamo kako se Boris Tadić odnosi prema pitanju Kosova i Metohije. On kaže da „nikada neće priznati nezavisnost Kosova“, ali sve što čini stavlja do znanja svima da Srbija implicitno priznaje nezavisno Kosovo (EULEKS, granični policijski sporazum, bezglasan stav o izborima, jednoglasna Rezolucija u Generalnoj skupštini UN itd).
Zato i ne treba da čudi Tadićeva bedna reakcija na izveštaj. On kaže da je Hašim Tači nevin dok se na sudu ne dokaže da je kriv i da će pregovarati sa njim bez obzira na sve, jer je on legitimni predstavnik Albanaca. Još kaže da će on o izveštaju zauzeti stav kada stav zauzme i međunarodna zajednica!? Reakcija zvaničnog Vašingtona je identična! Bedžet Pacoli kaže da neće u vladu sa ljudima za koje se sumnja da su bili ili jesu kriminalci. Ali, Boris nije Bedžet! Za njega je Hašim Tači ok! U slučaju srpskih haških optuženika nikada se nije postavljao ovako zaštitnički, braneći pretpostavku nevinosti.
Boris Tadić je zgranut izveštajem koji se kosi sa njegovom putanjom. Taman je krenuo niz dlaku zahtevima da Srbija primeni puzajuću taktiku tajnog priznavanja Kosova, a onda mu je Martijev izveštaj iskočio kao ogromna prepreka. Po nalogu Amerike, Tadić prepreku relativizuje!

EVROATLANTSKE INTEGRACIJE
Zanimljiva je i reakcija srpskog tužilaštva za ratne zločine. Oni su izveštaj Dika Martija proglasili „pobedom“! To je bilo do te mere neukusno da je reagovao i sam Dik Marti, tvrdeći da ih ne razume jer isti nisu prstom mrdnuli. Ta izjava tužilaštva diskredituje nepristrasnost Dika Martija i ide na ruku onima u Prištini, koji ga nazivaju srpskim „kolaboracionistom“ i „drvenim advokatom“. Pored toga, time vređaju i one nesrećne ljude što svoje najmilije više neće videti.
Umesto da u otškrinuta vrata novog evropskog javnog mnjenja gurne celu nogu, Boris izvlače prste iz dovratka plašeći se da ga vrata ne uštinu. Umesto da vlast u Srbiji iskoristi povoljne medijske vetrove na Zapadu, ona se zatvara u ljušturu paničnog straha da će, insistirajući na pravima Srbije, razbesneti one koji im nude svakojake štete za državu, ali i lične pogodnosti ako bezobzirno ostanu na putu evroatlantskih integracija.
Očekujem da će izveštaj sa Rezolucijom i preporukama Komitetu ministara Saveta Evrope biti usvojen krajem januara na sednici PSSE u Strazburu, isto kao što je bio jednoglasno usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava u Parizu. Ono što, ipak, ne očekujem, to je da srpska vlast bilo šta učini da ovaj izveštaj iskoristi za zaštitu državnog integriteta. Jer, što se Borisa tiče, to je čista fantastika!

11 коментара

  1. Avatar

    Postoi neko nesudjeno pravilo ,da istina nikada ne gubi;sto je dokaz i ovde.Gosp.Marti nije se mogao upustiti u ovakvu avanturu bez dokaza,sto je izazvalo veliku polemiku i zgrazenost u Evropi pa i Svetu.Mada se od ranije znalo,ali niko nije imao petlju od nasih politicara da se javno izjasni o tome,a to sve radi intergracije u Evropi.Cak i javni tuzioc sada se kiti ovde tudjim perjem.Postavlja se pitanje?Za koga uopste,i za cije interese radi G.Tadic i tuzilastvo u Srbiji?Bojim se, nijeli sve ovo sumnja da je Kosovo priznato radi integracije Srbije u Evropsku zajednicu,a cinjenica je i to da je G.Tadic razljutuio Evropu sto je Srbija samostalno poslala rezoluciju u savetu bezbednosti,tako da je u polednjem minutu popustio i povukao samostalnu a prihvatio zajednicku Srbije i Evrope koja je ta ista Evropa priznala nezavisno Kosovo.Zalosno.

  2. Avatar

    Neko je rekao da je zlocin brisati tragove zlocina nad bilo kim…U Srbiji su glavni zlocinci pretsednik Srbije koji je jos ranije rekao da ce “prijateljskom” NATO-u oprostiti, a Srpski narod neka ih tuzi..to sam nasao u mojim zabeleskama od Septembra 2003, kada je i Vuk Draskovic “lepo” kazao: “Narode napred a ja cu za vama…” Citajuci neke napise Danke Kojadinovic, koja kaze da su Jevreji hiljadama godina ucili mladi narastaj: “Pazi i dobro se cuvaj da nezaboravis dogadjaje koje si ih svojim ocima video; neka ti ne isceznu iz srca nijednog dana tvoga zivota. Naprotiv, pouci o njima svoju decu i decu njihove dece…” Ovo je Danka izvadila Pete knjige Mojsijeve, 4:9…
    Pa zato Srbijo skakog dana, pisite, TV i internet informativne stranice koristite, da se svet cisti od te gamadi. Prozivate ih po imenu i przimenu….Jedino smo mi Srbi izgubili pravo da se branimo uz zdravlje lidera kao sto je Boris Tadic… i njegova klapa koja je podmuklija od Zemuskog klana i Al Kaponijeve grupe.

    PECAT, PISITE ENGLESKI DA BI MOGLI DA OBAVESTAVAMO (PROSLEDJUJEMO) NASE PRIJATELJE SRPSKE… I LJUDSKE. Pokrenite ciscenje te gamadi…profitera i ne vladinih organizacija…
    OPET:MOLIM, PISITE NA ENGLESKOM

  3. Avatar

    Velika istina i velika izdaja
    Tadićeva zavera protivu sopstvenog naroda

    Srđa Trifković: Vikiliks raskrinkava tadićevu zaveru protiv sopstvenog naroda. U Tadiću i njegovim saradnicima Vikiliks hvata na delu izdajnike na samom vrhu srpskog političkog establišmenta

    Do sada objaljena dokumena iz Vikiliks kolekcije pikantna su, ali ne pružaju povod za temeljito preispitivanje postojećih zaključaka o američkoj spoljnoj politici. Prevashodna upotrebna vrednost onih važnijih među njima jeste u potvrđivanju već postojećih deduktivnih procena. Izraziti primer takve verifikacije nude nam dokumenta o razgovorima najbližih saradnika Borisa Tadića sa američkim diplomatama. Naravno, mnogi posmatrači beogradske scene već poduže imaju jasne stavove o prirodi sadašnje vlasti u Srbiji, njenim motivima, njenom načinu delovanja i njenim učincima. Sada pak, zahvaljujući Vikiliksu, imamo i frapantnu, crno-na-belo potvrdu najcrnjih slutnji.

    Meri Vorlik, ambasador SAD u Beogradu, izvestila je 10. februara ove godine Vašington o razgovoru koji je obavila 03. februara sa savetnikom predsednika Tadića za spoljnu politiku Jovanom Ratkovićem. Ona beleži da je Ratković izrazio spremnost Srbije da „sarađuje sa SAD u oblasti osetljivih obaveštajnih pitanja i da poveća vojnu saradnju“. Kada je Vorlikova izrazila bojazan zbog „konfrontirajućeg“ stava Srbije po pitanju Kosova, Ratković joj je pružio umirujuća uveravanja:

    „Odbacujući pitanje da li će Srbija tražiti rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija o statusu kao ‘puko taktiziranje’, Ratković je rekao da se Predsednikov tim fokusira na krupnije pitanje… Tadić smatra da Srbija ne može da ostane van NATO u nedogled, ali ovo ne izgovara često naglas zbog političke osetljivosti te teme.“

    Iz navedenog nameće se pet zaključaka:
    · Kao prvo, očigledno je da Predsednik krši Ustav uzurpirajući ovlašćenja vlade u oblasti spoljne, odbrambene i bezbednosne politike zemlje.
    · Kao drugo, očigledno je da postupa u suprotnosti sa još uvek važećom skupštinskom rezolucijom o neutralnosti, izglasanom pre tačno tri godine, koja izričito isključije članstvo u NATO.
    · Kao treće, očigledno je da ne haje za mišljenje naroda koji je u proleće 1999. direktno iskusio NATO na svojoj koži.
    · Kao četvrto, očigledno je da svesno govori neistinu tom istom narodu kada kaže da će Srbija ostati neutralna, jer u isti mah preko svojih saradnika Amerikancima poručuje da se na takve izjave ne obaziru
    · Kao peto, očigledno je da krši svoju zakletvu – koja uključuje obavezu na zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije – diskretno uveravajući Amerikance da nemaju razloga za brigu oko srpske rezolucije u GSUN… u šta smo se naravno uverili 10. septembra.

    Meri Vorlik u nastavku svog izveštaja kaže da joj je Tadićev savetnik pružio uveravanja da Srbija podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da neće biti odvraćena od tog stava „željom većine žitelja Republike Srpske da se otcepe i ujedine sa Srbijom“:

    „U tom kontekstu Srbija takođe podržava ulazak BiH u EU i NATO kao način stabilizovanja zemlje i cementiranja njenih granica. … Izrazio je žaljenje što butmirski proces nije doveo do sporazuma jer su mnogi elementi plana bili privatljivi za sva tri konstitutivna anroda… Kao Tadićev savetnik za spoljnu politiku, Ratkovićevi komentari do maksimuma odražavaju stavove Predsednika i njegovo viđenje čitavog niza pitanja.“

    Nema nikakve sumnje da Ratkovićevi komentari zaista odražavaju Tadićeve stavove. Problem nije autentičnost navoda, već činjenica da su ti stavovi katastrofalni po interese države Srbije i srpskog naroda u celini. Uzgred pomenimo da nikakvog butmirskog procesa nema – reč je o prevarantskom pokušaju Amerikanaca iz jeseni 2009. da privole Republiku Srpsku na samolikvidaciju. Sada napokon znamo ono šta smo do sada imali osnova da pretpostavljamo: da Tadić zabija nož u leđa Srbima preko Drine, kršeći pritom obavezu Beograda da štiti ono malo šta je posle svih revizija ostalo od Dejtonskog sporazuma. Ulazak BiH u NATO predstavljao bi nametanje dodatnih okova Srbima u RS, daleko opasnijih, trajnijih i krućih od ma kakvog „visokog predstavnika“ u Sarajevu.

    Posebno je neprijatan za čitanje jedan drugi dokument iz iste zbirke, denunciranje Rusije Tadićevog šefa kabineta Mikija Rakića američkoj otpravnici poslova Dženifer Braš 25. avgusta 2009. Rakić joj je u strogom poverenju saopštio da Moskva verovatno zna gde se krije Ratko Mladić, što frustrira Tadića: „Moleći da informacije ostanu ‘za ovim stolom’, Rakić nam je rekao da je postavio niz pitanja o konkretnim kontaktima između osoba povezanih sa Mladićem i ruskih diplomata, kao i telefonskih poziva i putovanja u Rusiju osoba povezanih sa Mladićem.“ Iz ovog bisera dobijamo dodatni odgovor na pitanje zašto se Moskva već poduže ponaša shodno stavu da joj sa prijateljima poput Tadića neprijatelji nisu potrebni…

    ZAVERA I IZDAJA – Jedan od tragova devedestih na srpskoj političkoj i kulturnoj sceni jeste zazor od korišćenja izvesnih reči koje imaju jasno značenje i nesumnjivu upotrebnu vrednost u srpskom jeziku, ali koje su na lošem glasu jer su bile zloupotrebljavane pre petnaestak godina: zavera, neprijatelj, izdaja

    Svestan da ću se rehabilitacijom tih reči u oceni Vikiliks dokumenata izložiti optužbama za prizivanje zlih duhova 1990-tih, to ipak činim. Adekvatan opis Tadićevog ponašanja, na semantički neutralan način, preduslov je za tačnu dijagnozu stanja koje proizilazi iz Vikiliksovih otkrića.

    Kao prvo, imamo na delu zaveru šefa države Borisa Tadića i njegovih saradnika
    · da sami protiv sebe lažiraju kosovsku diplomatsku utakmicu kako bi je izgubili a da pri tom stvore privid da su je svojski odigrali; i
    · da Srbiju na mala vrata uvuku u NATO, mimo volje naroda i Skupštine.

    Po svim formalnim i supstantivnim kriterijumima, razgovori Tadićevih najbližih saradnika sa američkim diplomatskim predstavnicima klasičan su primer zavere, tj. tajnog udruživanja i dvoličnog delovanja zarad ostvarenja ilegalnih ciljeva. Urotnički karakter izjava i ponašanja predsedničkog savetnika Jovana Ratkovića (o Rezoluciji o KiM u GSUN, o ulasku Srbije u NATO) i antiruske denuncijacije njegovog šefa kabineta („samo neka sve ostane za ovim stolom“) izazivaju kod pristojnog čoveka stid i gađenje. VikiLiksu hvala, sada znamo da Tadić i njegovi nisu dostojni mržnje već samo prezira.

    Tadićevska urota uperena je ne samo protiv Srbije nego i protiv Rusije, vodeće sile koja se protivi nezavisnosti Kosova. Ponašanje predsednika Srbije upereno je time protiv temelja svetskog pravnog i političkog poretka, pa samim tim i protiv mira kao takvog. Reč je o zločinu podložnom nirnberškoj optužnici.

    Tadićeva urota oslanja se na neprijatelje srpske države i srpskog naroda, ljude pred kojima on nema ni tajni ni zazora. Težnja SAD za odvajanjem dela suverene teritorije srpske države u cilju dodele te teritorije drugoj državi i narodu, eklatantno je neprijateljski čin na koji se kroz istoriju legitimno odgovaralo svim raspoloživim sredstvima. Američki diplomati objektivno su srpski neprijatelji, u vrednosno neutralnom smislu tog termina, kao što su npr. pobornici dodele Sudetske oblasti Trećem rajhu septembra 1938. bili objektivno češki neprijatelji.

    Kao treće, u Tadiću i njegovim saradnicima Vikiliks hvata na delu na delu izdajnike na samom vrhu srpskog političkog establišmenta, ljude koji su u dosluhu sa inostranim zaverenicima i neprijateljima sistematski ugovaraju i usklađuju poteze u cilju ostvarenja sopstvenih političkih ciljeva koji su ilegalni, protivustavni i nemoralni.

    „Izdaju“ u vrednosno neutralnom smislu definišemo kao kriminalnu nelojalnost zemlji od strane njenih državljana koji svojim delovanjem ugrožavaju njene državne i nacionalne interese. Ukoliko se to delovanje sprovodi od strane samog državnog vrha – a pri tom u zavereničkom dosluhu sa spoljnim neprijateljima te zemlje – reč je o veleizdaji, najgnusnijem zamislivom zlodelu. Veleizdaja je kroz čitavu istoriju savršeno opravdano bila kažnjiva smrću.

  4. Avatar

    Svi smo se smejali Tudjmanu kad je cekao klintona ispred klozeta.
    A DANAS,STA DANAS GOVORIMO O TOME?
    Ocigledno da bi Aligrudic voleo da mu politicki protivnici vode politiku”prst u oko”jer zna da je ta politika i dovela do ovakvog stanja u Srbiji,cini mi se da mu je vazniji napad na partijske protivnike od realnog gledanja.Samom Tadicu svakako i ja dosta zameram ali zaboravim cesto da neznam sve elemente politicke igre.
    Meni se cini da je ALIGRUDIC prvu polovinu clanka koju je nesporno lepo srocio,pisao samo da bi mogao uz to da nesto ruzno napise o Tadicu.

  5. Avatar

    Dragi prijatelji, poštovana redakcijo!

    Neka mi se ne zamjeri, ali za aktuelnu vlast u Beogradu, nikada se ne može govoriti da je “srpska”. Naravno da je to i autorima čije izvrsne i o toj vladi kritične priloge objavljujete, itekako poznato. Jedna Srbija, ne može nikada govoriti o “srpskoj vladi”, tako dugo dok Srbija ima za predsjednika jednu krajnje politički i ljudski kontroverznu osobu. Boris Tadić nije ni malo slučajno antisrpski opredeljen. Tačno je da je Borisov otac jedan ne samo čestiti Srbin iz nekadaćnje Stare Hercegovine, inače Crne Gore, i da se tokom svoje akademske karijere isticao kao čestit čovjek i patriot. Međutim, majka Borisa Tadića dolazi iz jedne po zlu i zločinima prema nama prekodrinskim Srbima poznate ustaške porodice Francetića. Članovima jedne srpske i patriotske redakcije ne treba objašnjavati ko su Francetići, ko je Jure Francetić. U principu ni to ne znači automatski da potomak iz jedne takve veze mora da se baci upravo na onu negativnu stranu. Samo što to kod Borisa jeste slučaj. Boris se rodio u Sarajevu sredinom 50-ih godina. Njegov otac Ljubo bio najpre asistent našeg profesora na pravnom fakultetu u Sarajevu. A kasnije i sam vlastitu katedru i Ljubu Tadića doživio kao i svog profesora jer sam se u međuvremenu nalazio nekoliko godina u Švajcarskoj i u Njemačkoj i studije prava okončao u vrijeme kada Ljubo Tadić već avansirao do profesure. Kod nas se govorkalo da je “partija aranžirala brak Ljube sa Nevenom Francetić”. Borisovoj majci svaka čast. Ne mislim da je majka kriva za Borisov razvitak. Najvjerovatnije da je Boris svoj antisrpski odgoj dobio za vrijeme studija u Zagrebu onih godina takzv. “hrvatskog proljeća”. Sve to i nije toliko bitno, koliko evidentna činjenica da jedna vlada formirana od jednog antisrskog Tadića Borisa nema pravo da se naziva “srpskom”. U poređenju sa Borisovim antisrpskim radnjama, padaju u sjenu njegovi homoseksualni odnosi sa jednim Krstićem, koji ga u stopu slijedio od Sarajeva do Beograda i takav odnos sa Vukom Jeremićem, sa kojim uhvaćen in flagranti u Toaleti. Ali zato daleko više govori o drastičnom gubitku svih moralnih vrijednosti jednog društva u Srbiji, kakvo nikada ne može da bude uzor ni svojim srbijanskim Srbima, a kamoli mojim u Republici Srpskoj i u BiH. Kakva je to Srbija zemlja u kojoj se već dva puta zaredom na slobodnim izborima biraju najveće politikantske fukatre iz redova srpskog korpusa?

  6. Avatar
    Љубомор

    Раније сам се са гнушањем изјаснио о бедној реакцији Бориса и Бруне на Дик Мартијев извештај па нећу поново, али се и даље не могу чуду начудити што су Срби изгубили здраворазумску памет. Очекивати да “српска власт учини било шта” је илузорно. У Србији од Крцунове смти није било српске власти. Једино је он противуречио Брозу па изгубио главу. Шта су били Пера Стамболић и Дража Марковић – извршиоци Брозових жеља. Шта чине садашњи Срби блиски или на власти? Прогоне праве Србе, изолују, убијају и сатерују у мишије рупе.

  7. Avatar

    Познато је колико швајцарци имају проблема са шиптарском мафијом на сопственом тлу. Марти је можда проценио да ће овим потезом обезглавити и босове у Швајцарској.

  8. Avatar

    Tadic je bagra najgore vrste. Okupio je oko sebe dupelizsce Sutanovca,Dacica, Dinkica a svi zajedno prde u tikvu NATO-fasista. To je jasno od formiranja vlade u ovom sastavu. Ali posto je to tako ostace Tadic na vlasti duze od Mila- Dukljanina, sve dok Hilari (Schlampe) Hilton ne “zavrsi” zapoceto na balkanu.

  9. Avatar

    Petre I i Srdja tripkovicu,

    Edmod Paris, poznati istoricar, pise da je Jure Francetic naredjivao i klao Srbe u toku 1941-1945, strana 116, ( Genocid i Satellite Croatia), ujak je “prosrskog” pretsednika, ovaj pak unistava sve sto je srpsko svojom demagogijom i pljackom imovine. Nevidim razliku izmedju ujaka i sestrica, sta mislis Petre I i ti Srdja Tripkovicu, ako ovo citate…

    Pogledajte stranicu 285-289-listu poklani crkvenih ordodoksni sveatenika, kao i Strana 289-290, spisak pobijenih jevrejskih rabi-a, svetih lica…

    Da li je ovo SINOD, procitao? Da vas ne zamaram, knjigu mozete otvoritii na: http://www.google.com
    Jevreji kazu: ne zaboravi zlocin nad bilo kim. Pamti i nezaboravi. Uci i pricaj narastaju…

  10. Avatar

    Tadic je bio nista i ostaje nista, Stavite mu ambalazu kakvu zelite ali dijamant u opanku je uvek vredniji, na nasu srecu uvek ce biti dijamanata u opancima.A dok je toga bice Srba i Srbije ja ih gledam kao nepogodu koja malo duze traje ali ioni ce otici u Ropotarnicu zajedno sa tatama oznasima i njihovim kvislinskim potomcima.Kad je umro najveci sin naroda i narodnosti napio sam se i plakao plakao od srece i pevao dok tambura tako sitno bije nestati ce Tita i partije. Otad vise nepijem A i ovima cu za pokoj duse popiti neku nikom nije gorela do zore, njima za utehu nema omrazenije vlasti otkad postoji narod na ovim prostorima.Makar nikad ne usao u evropu platio bi novinare listove ne da lazu da propagiraju istinu ova vlast to nemoze jer je sva satkana od lazi i prevare.

  11. Avatar

    Dok god ima Tadica i onih koi ga podrzavaju lao ituzilastva koje oni postavljaju nece nam biti bljer.Sta je dobro za Srbiju oni to ne podrzavaju jer su i postavljeni to da rade.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *