USTAVNE ŽALBE Država u lagumu

Piše: Svetlana N. Petrović

Delotvornošću Ustavne žalbe koja se u Srbiji svodi na kupovinu vremena države, posle procedure pred Ustavnim sudom koja u proseku traje godinu dana, oštećenima predstoji novi maraton, bilo pred Evropskim ili domaćim sudom

Evropski sud za ljudska prava, avgusta 2008. godine, promovisao je Ustavnu žalbu u delotvorno pravno sredstvo i obavezujuću instancu za građane Srbije. Ipak razlike između onih kojima je žalba odbijena ili usvojena, u nekim slučajevima praktično nema, jer se ne sprovodi. Barem ne, kada je usvojenom ustavnom žalbom priznato i pravo oštećenog na novčanu naknadu, što je u nadležnosti sprovođenja Ministarstva pravde.

ZADUŽEN DA BEŽI
U ovoj godini zaključno sa novembrom, a izuzimajući više od osam stotina ustavnih žalbi  ne reizabranih sudija, Ustavnom sudu po osnovu kršenja prava garantovanih Ustavom obratilo se preko 4.000 građana, od čega je usvojeno 200. Međutim veliki broj ovih građana kojima je ustavnom žalbom sud priznao i pravo na novčanu naknadu, prilikom obraćanja Ministarstvu pravde shvatilo je da u ruci ima mrtvo slovo na papiru. Ne samo što se iz ovog laguma u Nemanjinoj 22 ne postupa po čl. 90 Zakona o Ustavnom sudu, već oštećeni mesecima ne mogu ni da čuju šta je s njihovim predmetima.
Komisija na koju  upućuje Ustavni sud u svojim odlukama, ne radi, pa kolateralnu dobit od Zakona o Ustavnom sudu imaju samo imenovani članovi, plaćeni rad tela koje ne postoji. Beogradski advokat Boris Košćal, zahtevom se ovoj komisiji obratio polovinom septembra i kaže da je posle tri meseca dobio odgovor da komisija nije formirana.
„ Lice koje se zvanično vodi kao sekretar tog tela, izvesni Zlatko Petrović istovremeno je predsednik ili član još pet radnih tela Ministarstva pravde. Do njega mesecima ne možete da dođete, da ga čujete telefonom i pitate šta je s predmetom,  jer nikada nije u kancelariji. Ukoliko je zadužen da beži od oštećenih, da ne kažem poverilaca države, onda odlično radi svoj posao“, rekao je Košćal i dodao da rok u kojem komisija treba da dostavi odluku iznosi 30 dana od  podnošenja zahteva, pošto se prethodno oštećenom dostavi Predlog sporazuma o visini naknade sa kojim on može da se u celosti ili delimično saglasi. Ako se oštećeni u celosti ili delimično ne složi sa visinom naknade, za ostatak iznosa ima pravo da povede spor pred nadležnim sudom. Ali ova zakonska odredba se zloupotrebljava, umesto da bude iznimka, pa je novi sudski spor – pravilo.
„Otvara se novi sudski predmet s oznakom P, dakle građanska parnica gde se ročišta zakazuju na tri do 6 meseci, i gde je država kao tužena, zapravo privilegovana strana u postupku.  Zakon  o Ustavnom sudu je izigran, a država kupuje vreme  gurajući oštećenog u novi sudski spor.  Računa se da će jedan broj oštećenih odustati od novog sudskog postupka, s obzirom na psihičku i finansijsku iscrpljenost prethodnim, na osnovu kojeg im je zbog povrede prava i usvojena ustavna žalba“.

PREDSTAVKE EVROPSKOM SUDU
Košćal smatra da se umesto zakona u Srbiji sprovode političke odluke! Pod pritiskom međunarodne zajednice, država reaguje, dreši kesu i tamo gde nije bilo zakona i procedure.
„Država postoji samo kad su u pitanju važni postupci, recimo suđenje građaninu ove zemlje, za koga su ponuđena i pronađena sredstva mimo svake komisije i procedure. Kada se radi o običnim smrtnicima država je gluva i nema“.
Iz saopštenja Ministarstva pravde nismo mogli da saznamo nešto više o Komisiji, kao ni o broju zahteva u ovoj godini.
„ U prošloj godini dva zahteva su u potpunosti usvojena, 26 delimično, 7  njih su odbijena.  Najmanje određena naknada bila je 20. 000, a najveća 220. 000 dinara. U toku 2010. godine broj podnetih zahteva je mnogo veći. Imajući u vidu da je Komisija obavezna da svoj izveštaj o radu za 2010. godinu izradi najkasnije do 31. januara 2011. godine, ne možemo vam dostaviti precizne podatke koliko je zahteva podneto u ovoj godini, pošto ista još uvek nije okončana. Podnosilac zahteva za naknadu štete nije u obavezi da se obrati Komisiji, već može odmah pokrenuti postupak za naknadu nematerijalne štete pred redovnim sudom“, poručuju iz Ministarstva pravde.
Zastupnik države Srbije, pred sudom u Strazburu, dr Slavoljub Carić kaže da nije na njemu da populariše Evropski sud, s obzirom na to da je zastupnik države, niti da savetuje građane u pogledu zaštite njihovih prava, jer pred Evropskim sudom postoji  3.400 tužbi protiv države.
Ali napominje, da je Evropski sud već postavio pitanje delotvornosti Ustavne žalbe, vezano za  neizvršenje pravosnažnih presuda, koje se u nekim slučajevima ni po odluci Ustavnog suda ne sprovode, pa su građani pozivajući se na  nedelotvornost tog pravnog leka, podnosili predstavku Evropskom sudu.
„Ukoliko se posle odluke Ustavnog suda ne određuje novčana naknada od strane Komisije to, takođe, ukazuje da Ustavna žalba nije delotvorna. Ako se građanin prepušta novom sudskom postupku da bi ostvario pravo na novčanu naknadu,  ustavna žalba gubi smisao“, kaže Carić.
On ističe da je prilikom donošenja Zakona o Ustavnom sudu, 2006. godine, sugerisao da u nadležnost Ustavnog suda bude i  određivanje visine naknade.
„Predlagao sam da ovaj sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu i konstatuje povredu prava, opredeli i visinu novčane naknade, kako,recimo, radi Ustavni sud Hrvatske. U ovom trenutku ne mogu da kažem da li ima oštećenih kojima Komisija nije odgovorila, i da li su se obraćali predstavkom Strazburu, ne znam dok mi iz Evropskog suda ne dostave takve predmete. Ali ukoliko se takve predstavke pojave Evropski sud će reći, da time što je konstatovana povreda prava, predmet nije faktički rešen, ako ne postoji pravično zadovoljenje. Stranka znači ulazi u novi spor, što ne ide u prilog ni Srbiji ni meni kao zastupniku“, ocenjuje Carić, i podseća  da Evropski sud insistira na principu supsidijarnosti.
„To znači da građanin pravnu zaštitu treba prvo da potraži na domaćem tlu. Ukoliko je nedelotvorna, građanin će je potražiti pred Evropskim sudom, što uvećava broj predstavki i obim mog posla, i ja se suočavam sa nerešivim problemima“.

______________

Muk za nezakonito lišene slobode

U Ministarstvu pravde zvanično postoji i Komisija za naknadu štete, licima koja su nezakonito lišavana slobode ili nezakonito držana u pritvoru, ali se po tvrdnjama advokata Borisa Košćala mesecima ne postupa po zahtevima oštećenih.
„Ukoliko se protiv takvih lica postupak obustavi pravosnažnom sudskom odlukom ili su proglašena krivim pa oslobođena kazne, po čl. 556 i 557 Zakona o krivičnom postupku, imaju pravo na naknadu štete i rok postupanja u slučajevima je tri meseca. Ali u Ministarstvu pravde se oglušuju o zahteve oštećenih, u toj komisiji vlada muk, pa su lica koja su nezakonito lišavana slobode,  prinuđena da sa državom ulaze u sudske sporove“.

3 коментара

  1. Avatar
    Љубомор

    Када знамо ко је поставио судије Уаставног суда јасно је како ће да суде. “Цар” држи све у својим рукама, па мора и судове. Иначе како би био сигуран и са ТВ поручивао да ће ДС (он) владати још 10 година. Јуче поручи да ће Србија ући у ЕУ до 2020 године. Ћуј ба! Зна да има добру залеђину – амере. После његове владавине коју су му дали рок уласка може бити – НИКАД, што је и налог Америке. (Види Извештај В. Вимера од 2000 г. из Братиславе).

  2. Avatar

    Okupator je ukinuo prava našim građanima. “Pravdu” koristi selektivno, ali zato ostaje više novca za bankarske repo operacije, subvencije kredita i podsticaj uvoza.
    Srećom ostaju jasni tragovi zločina, a zlotvori na kraju uvek ispaštaju, da nije tako, ovaj svet bi odavno nestao.

  3. Avatar

    u srbiji se sudi po politickoj pripadnosti a ne po pravu i zakonima, iz licnog iskustva tzv.Sudovi srbije vise puta iste presude ukidaju a zatim iste potvrdjuju nakon 5 god.poyivajuci se na iste zakone,citiraju odredbe zakona suprotno njima obrazlazu odluke , ovde je ili neko LUD ILI ZBUNJEN, MOGUCE DA SMO SVI MALOUMNI ILI POLUDELI PA SE MEDJUSOBNO NEVIDIMO.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *