UOČI SABORA Otvoreno pismo episkopima SPC

Za prevazilaženje smutnje

“Svaka naša molitva i svako
bogosluženje započinje obraćanjem
Svetom Duhu, prizivanjem – epiklezom
Duha Svetoga Utešitelja”
(Vladika Atanasije Jevtić)

“Pravoslavlje zato ima stalnu misiju u
svetu, nije nikada totalitarno, mada
zato ponekad deluje neuspešno”
(Vladika Atanasije Jevtić)

Časni oci arhijereji,
Jasno je danas da je programirano dekomponovanje Jugoslavije (ugovoreno na Malti još 1982.) upriličeno s ciljem razbijanja političkog subjektiviteta Srbije. Posledično: satanizacija Srba, nametnuti rat 1991-95, pretvaranje istorijske žrtve u kolektivnog krivca, varvarsko bombardovanje srpske populacije 1995, te 1999. – potvrdili su kako će Srbija kao terra misionis preći put od političkog protektorata do kolonijalnog podaništva.
Tom programu su služile mere drobljenja svih institucija, pa se poslednja na udaru antisrpske međunarodne politike našla i Majka Crkva. Poniženje je utoliko veće što do ucene i razbijanja jedinstva Crkve dolazi posle antihrišćanskog pira na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije, gde su pod pokroviteljstvom mirovnih snaga, od 1999, Šiptari uništili 150 pravoslavnih svetinja a podigli 211 džamija.
Pod ovim okolnostima, prirodno, ishitrena odluka Sabora SPC kojom se vladika Artemije razrešava upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom samo je naznačavala dalje rastakanje jedinstva Crkve, proizvela trusno stanje u južnoj srpskoj eparhiji i sablažnjavala verujući narod. I ubrzo su, jedna za drugom, pristizale još manje razumljive odluke: zabrana da vladika boravi u nekom od manastira svoje episkopije (u kojoj je proveo 33 godine), zabrana da episkop Artemije duhovno rukovodi svojim vernim čedima, zabrana da učestvuje na naučnom skupu o genocidu u Petrogradu, zabrana da govori na konferenciji za štampu u Beogradu, te optužnica protiv 10 klirika višeg ranga Eparhije raško-prizrenske koji su, sa monasima i monahinjama, pošli za svojim duhovnim ocem. Najzad, Sveti arhijerejski sinod SPC je 18. septembra 2010, objavio odluku kojom se vladici Artemiju izriče kazna/zabrana svih sveštenodejstava do konačne odluke Svetog arhijerejskog sabora u novembru 2010.
Zar onda čudi što su mnoge vladike upućivale na političke motive razrešenja vladike Artemija, za kojim su sledile nove kazne, pretvarajući čitav slučaj u progon raško-prizrenskog arhijereja? Šta je pomutilo i porobilo one koji revnuju u smirenoumlju da posegnu za ovim merama mrvljenja milosnosti, crkvenog reda i sabornosti u Crkvi manje je važno od – pojava dušebrižnika koji su ovaj slučaj tumačili kao evidentnu i nezaustavljivu tendenciju raskola u Domaćaj Crkvi.
Stvar “raskola” je po tumačenju papskog portparola u Srbiji, Mirka Đorđevića, završena stvar, valjda po izreci: Roma locuta causa finita – U Rimu je kazano, stvar je završena. Sličan zanos poneće i Vladiku Grigorija, episkopa zahumsko-hercegovačkog, koji tvrdi kako je to seme raskola uočio još 2008. Sada je još uvereniji da to “nije nemoguće”, obrazlažući svoj stav profesionalno stručnom dijagnozom: “Duboko sam uveren da umirovljeni episkop (Artemije) ne zna šta radi.”
Ne ulazeći u to koliko je ovo psihijatrijsko veštačenje dovoljno da Sveti arhijerejski sabor ubrza kaznu i raščini vladiku raspete Episkopije raško-prizrenske, novembra 2010, podsećamo arhijereje naše svete pravoslavne crkve na zavetne reči vladike Artemija: “Ono čega se držim je stav da je najbitnije očuvati jedinstvo SPC i da nikada ne mogu prihvatiti niti me iko može naterati da cepam hiton svetosavske crkve to jest da bih pravio raskol”.
Mi, dole potpisani ovog otvorenog pisma, odnosno vapaja, ne verujemo u finalizujuću snagu spoljašnjeg uticaja na našu svetosavsku i svetolazarevsku Crkvu. Tek ne da bi se časni oci arhijereji, pitani Slovom, večnim Logosom Božjim kroz koga je sve postalo, stavili na stranu pravoslavnofobične i srbofobične državne administracije sa Zapada koja srpski narod tretira kao nižu rasu već pune dve decenije. Uostalom, nadu polažemo u nauk koji nam je, poput zaveštanja, ostavio davnašnji Sveti arhijerejski sabor kada je, u nametnutoj krizi 1939, raspravljao “o slučaju” episkopa Žičkog, Nikolaja Velimirovića.
Mi, dole potpisani, verujemo da u slučaju vladike Artemija odluka novembarskog, istorijskog sabora, neće protivrečiti Duhu Svetome i da će potvrditi celomudrenost naših arhijereja – u ovom vremenu lažnih vođa i proroka – koji ne mogu da iznevere arhijerejsku zakletvu jer je ljubav prema istini i bližnjem zapovest Božija. Zato i pišemo ovo Otvoreno pismo ne bi li oni koji se bave biografijom srpske Crkve i drevnog srpskog naroda shvatili da Sveti arhijerejski sabor SPC nikada na sebe ne bi navukao greh raskola.

U Beogradu,
10. novembar 2010.
O prazniku Sv. Arsenija Sremca,
Arhiepiskopa srpskog

Celivajući Vaše svete desnice,
do kraja odani na putu Svetog Save

protojerej-stavrofor dr Mateja Matejić
protojerej-stavrofor Hadži Ljubodrag Petrović
prof. dr Zoran Avramović
mr Dragomir Anđelković, politički analitičar
Goran Antić, diplomirani elektro-inženjer
Miroslav Aritonović, diplomirani mašinski inženjer, Kosovska Mitrovica
prof. dr Vera Bojić
prof. dr Dragiša Bojović
Igor Vojinović, profesor, predsednik Narodnog pokreta „Otadžbina“, Kosovska Mitrovica
mr Vladimir Dimitrijević
Kosta Dimitrijević, književnik i novinar
Slobodan Dragutinović, advokat
Predrag R. Dragić Kijuk
akademik Srboljub Živanović
Bogdan Zlatić, filmski scenarista
dr Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova
dr Marko Jakšić, potpredsednik Zajednice srpskih opština i naselja, Kosovska Mitrovica
Đorđe Janić, književnik
prof. dr Marina Jovanović
prof. dr Miroljub Joković
Miloš Knežević, pravnik i politikolog
prof. dr Slobodan Kostić
Momir Lazić, književnik
prof. dr Aleksandar Litkovski
prof. dr Radmila Marinković
Angelina Marković
dr Marko S. Marković
Olivera Miletić, novinar
doc. dr Branislav Milovanović, kardiolog
prof. dr Milan Mićunović
prof. dr Marko Pavlović
Duško M. Petrović, književnik
prof. dr Milan Petrović
prof. dr Ljuba Protić
Branko Radun, urednik sajta „Vidovdan.org“ i časopisa „Vidovdan“
Vladimir Rakić, elektro-inženjer, Kosovska Mitrovica
prof. dr Tiodor Rosić
mr Sonja Spasojević, pravnik
prof. dr Miodrag Stevanović
mr Zoran Čvorović
prof. dr  Kosta Čavoški, član SANU

Један коментар

  1. Avatar

    Није у реду да поред оволико проблема у Србији, главна тема буде владика Артемије! И у другим епархијама има проблема са финансијама, проневерама, па ниједан епископ није био отеран! Треба да се смире и опросте једни другима!
    Срамота ће бити , ако поделе епархију Рашко-призренску и косовско метохијску и нову епархију рашку доделе фра Дурићу, то ће бити велика грешка вечитог синода и патријарха!
    Нека нам Бог помогне!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *