Seksi špijunka obnavlja KGB

Piše Bogdan Đurović

Šta se zaista krije iza letošnjeg hapšenja grupe ruskih agenata u Americi i da li je Moskva poslala plaćenog ubicu u SAD da eliminiše izdajnika „pukovnika Ščerbakova“?

Insistiranje Baraka Obame pre nepunih pet meseci u Arlingtonu, pokraj Vašingtona, da on plati hamburger sa grilovanim lukom, sirom i pečurkama Dmitriju Medvedevu u lokalnom fast-fud restoranu – sada se može posmatrati u drugačijem svetlu. Za američkog predsednika 24,5 dolara nije neka suma i on je to jasno pokazivao dok je u rukama premetao nove dvadesetice i kada je pet dolara od kusura nehajno ubacio u teglu za humanitarnu pomoć. A Medvedev, kao da je nešto predosećao, izlazeći iz Obaminog blindiranog „kadilaka“, upitao je – da li je bezbedno da svoj sako ostavi u vozilu. Jer, pokazalo se, upravo bezbednost i bezbednosne strukture bile su tih dana na ozbiljnom testu.
Da li je Barak tog dana, iza osmeha profesionalnog holivudskog glumca, krio od Dmitrija veliku tajnu? Ili mu je upravo nju i poverio dok su pijuckali ledeni čaj i koka-kolu? Kako ovih dana otkrivaju američki i ruski mediji, Obama je već tada znao da je grupa od 11 ruskih špijuna pred hapšenjem, ali je zatražio od svojih da to obave kada se gost iz Moskve vrati kući. Posle tri dana, 28. juna, FBI je pohapsio 10 članova ove grupe, na čelu sa riđokosom Anom Čepmen. Neki od njih živeli su godinama baš u susedstvu malog restorana u Arlingtonu i moguće je da su svoje obroke konzumirali upravo za stolom broj 15, gde je i održan „burger samit“. A jedanaesti agent je uhapšen na Kipru, pa pušten uz kauciju od 20.000 dolara i od tada mu se gubi svaki trag.
Slučaj sa špijunima, posle nekoliko meseci, polako je jenjavao. Tu i tamo, mediji su pratili aktivnosti seksi-špijunke Ane, u trenucima kada bi pozirala za muški magazin „Maksim“, ili kada bi posetila kosmodrom u Bajkonuru u svojstvu savetnice za investicije jedne banke. A onda je prošle srede moskovski „Komersant“ objavio dramatično intoniran tekst, u kojem otkriva da je „Aninu grupu“ izdao izvesni pukovnik Ščerbakov, ni manje ni više nego šef američkog odeljenja „S“ uprave ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), odnosno uprave za rad sa nelegalnim agentima. Baš takvi agenti bili su Ana Čepmen i njeno društvo, tvrdi moskovski dnevnik. Osnovna teza je da SVR toliko loše radi posao da dozvoljava da čak i direktori njenih uprava budu zavrbovani za rad u konkurentskim službama, kao što je u ovom slučaju američka CIA.
Da li je sve baš tako? Zašto je afera baš sada lansirana i u domaćoj štampi? I kakve veze imaju Obaminih 20 dolara sa ruskim špijunima?

ODBEGLI PUKOVNIK ŠČERBAKOV
„To je rezultat izdaje, a izdajnici uvek loše završe. Po pravilu, završe pored ograde, ili od pijanstva ili od narkotika. Evo, baš nedavno je jedan od njih otprilike tako okončao svoje postojanje“, izjavio je Vladimir Putin posle emotivnog susreta sa „Aninom grupom“, nakon njihovog proterivanja iz SAD-a. Novinari su bili znatiželjni: „Čuli smo da ste pevali karaoke sa njima“, pitala je jedna dopisnica. „Ne, bila je to živa muzika“, odgovorio je premijer i pojasnio – pevali su ratnu „Šta je Otadžbina“ (S čego načinaetsя Rodina) – dok mu je glas čudno treperio. Odgovarajući na pitanje da li će izdajnik biti kažnjen, dodao je da to nije odgovor koji može da da na konferenciji za novinare, ali je naglasio da obaveštajci znaju pravila službe…
Upravo ovaj momenat pojašnjava „Komersant“. „Nemojte da sumnjate – Merkadera smo već poslali“, navodi izvor lista, sa visoke funkcije u Kremlju. Tu je izvučena paralela sa Ramonom Merkaderom, sovjetskim agentom koji je 20. avgusta 1940. godine, u Meksiku, Lavu Trockom zario alpinistički pijuk, cepin, sedam santimetara u lobanju, od čega je ovaj preminuo sledećeg dana. Naravno, zapadni mediji su iz ovih poluinformacija odmah izvukli dramatične naslove, kako Moskva šalje ubicu u SAD i slično. Usledile su i reakcije, pa je američka televizija NBC objavila da je FBI uzeo pod zaštitu odbeglog pukovnika Ščerbakova „od plaćenog ubice koji ga lovi zbog osvete za razotkrivanje mreže ruskih špijuna“.
Ali, „Komersantov“ tekst se na tome ne zaustavlja. Neimenovani izvor otkriva i kako je sada u SVR-u u toku velika istraga, u kojoj je pod lupom „gomila bivših i sadašnjih saradnika“. Navodno, ruskoj obaveštajnoj mašineriji promakla je činjenica da ćerka pukovnika Ščerbakova godinama živi u Americi. Ćerka glavnog ruskog špijuna za Ameriku živi u SAD-u! I niko da primeti, da upita! Dalje, navodi se da je pukovnik pre godinu dana odbio unapređenje u službi, jer procedura podrazumeva poligrafski test, pa se iskusni obaveštajac uplašio. I opet niko da posumnja!
Pa se iznosi pretpostavka da Ščerbakov radi za SAD već deset godina, jer je špijunska mreža od tada pod prismotrom američkih službi. Naravno, niko u SVR-u nije obratio pažnju ni da je pukovnikov sin, zaposlen u državnoj službi za borbu protiv narkotika odleteo u SAD uoči razbijanja špijunske grupe. Pa čak ni kada je sam Ščerbakov nestao bez traga, tri dana pre posete Medvedeva Vašingtonu, nije se upalila nijedna signalna lampica u sedištu moćne ruske agencije u Jasenjevu. „Posle toga su Amerikanci, zabrinuti da smo osetili izdaju i da ćemo početi sa izvlačenjem agenata, krenuli da ih hapse“, tvrdi „Komersantov“ izvor.
Pukovnik Ščerbakov je, dodaje, pored svega ostalog, tajno izneo iz centrale lični dosije, kako se sada ispostavlja – najvažnijeg ruskog špijuna od svih deset uhvaćenih, Huana Lazara, alijas Mihaila Vasenkova. Lazaro je pod ovim imenom decenijama radio u Južnoj i Severnoj Americi, prikrivajući se pod legendom modnog fotografa. Tako je, navodi se, uspeo da se približi mnogim uticajnim ljudima zapadne hemisfere. Završio je tri fakulteta, a za besprekornu službu, 80-ih godina dobio je Orden Heroja SSSR-a i, uoči samog hapšenja, čin generala. Ni pod mukama, dodaje izvor, nije priznao krivicu (Amerikanci su mu slomili nogu i tri rebra, ali ne i volju), sve dok jednog dana u njegovu ćeliju nije ušao – šef Ščerbakov! I to sa njegovim dosijeom u rukama. Tek tada je, kažu, priznao svoje pravo ime…

IDENTITET IZDAJNIKA
Naravno, zaključak lista je da SVR loše radi i da neko mora zbog toga da odgovara, kao uzgred spomenuvši da su „opet krenule glasine o smeni Fradkova“. A Mihail Fradkov je odradio ceo drugi Putinov predsednički mandat na mestu premijera (Medvedev mu je bio zamenik), i za tri i po godine ostvario više nego ubedljive rezultate. Odmah potom postavljen je na čelo SVR-a, ali je sada nekome zasmetao. Kako tvrdi moskovski list, taj neko je sekretar Saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev, koji je skoro devet godina bio direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), tokom oba Putinova predsednička mandata i jedino je Jurij Andropov stolovao na Lubjanki duže od njega! Patrušev je na mestu šefa državne bezbednosti nasledio upravo Putina i sada želi ponovo objedinjavanje nekadašnjeg KGB-a, odnosno povratak SVR-a pod krilo FSB-a. I, navodno Fradkov (vojni pukovnik u rezervi) se protivi ovoj ideji Patruševa (general).
Strah i trepet hladnog rata, KGB, početkom devedesetih po direktnom nalogu predsednika Borisa Jeljcina, rasformiran je i podeljen na FSB i SVR. Jeljcin je govorio da je to dobro, moderno i demokratsko rešenje, i bez prevelike buke progurao je svoju zamisao koja je podrazumevala i spuštanje resora bezbednosti sa ranga ministarstva na nivo agencija. Vreme je pokazalo da su Amerikanci, paralelno, učinili baš suprotno, formirajući svoju superobaveštajnu zajednicu, sa jednim vrhovnim šefom.
Naravno, nisu svi komentatori prihvatili „Komersantovu“ verziju zdravo za gotovo. Zanimljivo je da se vodeća ruska novinska agencija „RIA Novosti“ gotovo ogradila od teksta. Mada prenosi reči Medvedeva, koji je iz Seula poručio da objavljene informacije za njega „nisu novost“ i da „odgovarajuće lekcije moraju biti izvučene“, ruska agencija u odvojenom prilogu donosi tumačenje svog izvora iz vrha ruskih obaveštajnih službi. Ovaj izvor tvrdi da publikacija sadrži „više izmišljotina nego činjenica“ i napominje da pravi identitet izdajnika ne odgovara u potpunosti iznetoj verziji. Ipak, i on priznaje da su potrebne ozbiljne promene u ruskim obaveštajnim strukturama.
U celoj priči treba spomenuti još dva naizgled nepovezana ali zanimljiva detalja, koja su se zbila nekoliko dana pre objavljivanja teksta u „Komersantu“. Najpre je zverski pretučen novinar ovog lista Oleg Kašin, kada su mu polomljeni vilica, noga i prsti na rukama, prema nekim interpretacijama – simbolično, da ne bi mogao da hoda, govori i piše! Povodom ovog slučaja oglasio se i Medvedev, ali napadači još nisu pronađeni.

ORUŽJE ZA OSVETU
Nekako u isto vreme, ali pre objavljivanja teksta u „Komersnatu“, potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov (predsednik je general Leonid Ivašov) izneo je veoma smelu tvrdnju, koja, međutim, nije dobila nikakvog odjeka u javnosti. Sivkov je objasnio da se grupa „ruskih špijuna“ uopšte nije ni bavila špijunažom u SAD-u – već pranjem novca (nelegalno izvezenog kapitala) za račun ruskih elita. Takođe, se poziva i na procene koje je izneo Zbignjev Bžežinski, da ukupan obim ovih sredstava iznosi pola triliona dolara. U prilog njegovim rečima govori i zvanična optužnica, po kojima su ovi „špijuni“ optuženi uglavnom za predaju torbi sa novcem… U optužnici se, detaljno po datumima, navode slučajevi predaje novca počev od januara 2000. godine, ali bez iznosa. Sivkov otvoreno tvrdi da je hapšenje ruskih agenata zapravo poluga pritiska na onaj deo ruske elite koji se bavio izvozom kapitala na američku teritoriju, u cilju donošenja određenih političkih odluka u vezi Irana, Avganistana, NATO-a… Jer, smatra Sivkov, hapšenje je samo poruka da Vašington može da zapleni sav taj novac na svojoj teritoriji. Ne govori Bžežinski slučajno o 500 milijardi dolara.
Ali, posle „Komersantovog“ teksta sve se promenilo. Na scenu „stupa“ tajanstveni pukovnik Ščerbakov i, najednom, svi su ponešto čuli o njemu. „Vašington post“ je odmah lansirao izjavu „neimenovanog oficira CIA u penziji“, koji je vodio kontrašpijunažu protiv Rusa i „90 odsto je siguran“ da je pre desetak godina sretao Ščerbakova. Aktivirao se i bivši šef inostranih operacija KGB-a, general-major Oleg Kalugin, koji je sredinom devedesetih prebegao u SAD. I on se „seća mladog obaveštajca po imenu Ščerbakov“, ali kaže da ga „ne bi prepoznao na ulici“. Praktično svi strani mediji prenose ovu priču bez imalo rezerve.
Realno, nemoguće je proceniti šta je prava pozadina čitave priče i šta će dalje da usledi. S obzirom na to da svi tragovi vode ka Fradkovu, verovatno je njegova smena logičan ishod tako snažne kampanje. Sa druge strane, ne treba isključiti ni mogućnost „obnove KGB-a“ i ujedinjenja SVR-a i FSB-a, a povod može biti upravo hapšenje lepe Ane i njenih drugova. Ipak, teško je poverovati da je verzija izneta u javnost puna istina, plod novinarskog istraživanja, i da nije prošla kroz „šminkernicu“ FSB-a. Sa kojim ciljem, niko od eksperata ne usuđuje se javno da ustvrdi.
Komičnu notu špijunskoj opereti dodao je ruski bloger Vladimir Abarinov, jer je lucidno podsetio da je FSB pre tri godine raspisao javni konkurs za nabavku 168 alpinističkih cepina marke „Grivel“ sa – zamenljivim vrhovima. Tako novi ruski Merkader ima odgovarajuće oružje za osvetu Ščerbakovu.
Na kraju, ostaje pitanje: kakve veze ima Obaminih 20 dolara sa celim slučajem? Pa, to je samo deo od onih 500 milijardi o kojima govori Bžežinski. Dovoljno da plati hamburger sa sirom za Medvedeva.