RATKO DMITROVIĆ Servis za dodatno kretenizovanje Srba

Piše Ratko Dmitrović

Kako vreme prolazi sve je izvesnije da RTS nije informativna kuća, već mehanizam postavljen tako da neutrališe svaki pokušaj Srba da razmišljaju i u tom naporu dođu do saznanja koja bi ih, a od toga se strahuje, opet odvela na ulicu

Emisija „Latinica“, emitovana pre neki dan na Hrvatskoj televiziji (HRT), neposredan je povod za redove koji slede. Ako je po tome suditi, Hrvatska je svetlosni vek ispred Srbije; ono što se može videti na ekranima HRT, u smislu kritike vladajućeg režima u Zagrebu, nedostižan je i nedokučiv standard za Radio televiziju Srbije. Ne zato što ovi u Beogradu to ne znaju, već stoga što neće.
Trebalo bi nam zaista mnogo mašte da zamislimo autorsku emisiju RTS-a, gde novinar ili urednik Tadića, Dinkića, Cvetkovića…sagledava kritički, upuštajući se u ocene koje prevazilaze najžešće opozicione stavove o spomenutoj čeljadi. A to rade ovi na HRT-u? Da, i više od toga.

MEDIJSKO RUGLO
Oni izvrgavaju ruglu i sprdnji loše aktuelne ministre, rad vlade Jadranke Kosor seciraju kao skalpelom, u formi vrlo bliskoj komentaru, a u već spomenutoj „Latinici“ izlepili su i Hloverku Novak Srzić – koja im je direktno pretpostavljena, kao direktor programa – gore nego što gledalac RTS-a može i zamisliti. To je isto kao kad bi Olivera Kovačević (na RTS-u vodi „Da, možda, ne“) rekla da je njen neposredni šef Nenad Lj. Stefanović, glavni urednik Informativnog programa RTS-a, sramota za profesiju. Nezamislivo, naravno. Naučna fantastika.
Zašto je to tako? Zbog čega je Hrvatska u novinarstvu elektronskih medija, daleko ispred Srbije? Kako i zbog čega je srpska državna televizija, za koju su „demokratski revolucionari“ pre petog oktobra govorili da će biti svetionik slobodne i nezavisne reči, već deset godina medijsko ruglo postavljeno da štiti interese vladajuće političke klase?
Srbija tone u svakom smislu; rasprodali su sve što je moglo da se proda (uključujući i „Telekom“, oko kojeg je sve završeno), standard građana konstantno pada, inflacija raste, smanjuju se devizne rezerve, od plata i penzija ne može da se živi ili se živi ispod granice dostojanstva, Srbija ne izvozi gotovo nijedan finalni proizvod, jer ništa ne proizvodi, zastrašujućom brzinom gase se srpska sela, Srbi su najstariji narod u Evropi, a godišnji biološki gubitak je preko 30.000 ljudi, ne postoje planovi ni oporavka ni razvoja, stranci kontrolišu sve veći procenat prirodnih resursa Srbije (oranice i voda), čak 75 posto studenata u Srbiji sanja da zauvek ode u inostranstvo…Tako je u životu ali ništa od toga neupućen čovek, gost, stranac u proputovanju, neće videti na RTS-u.
Srpska državna televizija, Nacionalni servis (frižidere i šporete ne popravljaju), Evropsko lice Srbije…kako se sve nisu nazvali, opstaje kao negacija svega što bi u stvarnosti trebalo da bude.
Autorsko, istraživačko, zanatsko novinarstvo, na RTS-u ne stanuje.
Na ekranu se ne pojavljuje ništa što bi moglo da sadrži, ili ponudi kritiku režima.
Komentar, kao forma izražavanja, postoji i nezamenjiv je na svim uglednim svetskim državnim i komercijalnim TV-kanalima. Osim na RTS-u. Posle oktobarskog prevrata „demokratske snage“ zadužene za kreaciju nove srpske televizije, najpre su ukinule komentar. Zbog čega? Radi onoga što je ta forma donosila devedesetih godina, reći će demokrate i drugosrbijanci. U redu, nije im se sviđala ona pesma, ali ko im brani da stave svoju ploču? Neka izađu pred milionsku publiku i komentarišu, ako znaju, bilo šta; politiku, kulturu, sport, privredu…samo neka izgovore pet imenica i zauzmu stav. Kakav god on bio, nevažno je.
Naravno da neće, jer to za sobom povlači svašta; od munjevitog poziva iz Kabineta, preko sutrašnjih reakcija na ulici ili u restoranu (pljuvanje ili odobravanje), pohvala ili podsmeha kolega iz branše, do izbacivanja iz sadašnjih fotelja u kojima nema rizika a ima vrlo lepog života.

ZANATSKA OBRADA
Srpska državna televizija, zvana RTS, saučesnik je u poslu turpijanja kolektivnog srpskog mozga i svođenju istog na sivu masu sa prorezom na sredini, u koji može da se ubaci glasački listić. Žute boje. Rukovodeći ljudi RTS (jedan apsolutni i jedan njegov pomoćnik), ignorišu u srpskom društvu sve procese koji ovu jadnu i čemernu zemlju poslednjih godina dodatno sabijaju u glib.
Ono što bi po definiciji trebalo da radi RTS, na opšte iznenađenje, radi B-92. Onakva kakva je – okrenuta Americi i Londonu kao jedinim izvorima svetla i slobode, naježena na sve što je nacionalno, tradicionalno i trajno vredno u srpskom društvu i srpskom narodu, uvek spremna da poradi na razaranju svakog sistema vrednosti u Srba – ova televizija u nekoliko navrata ponudila je svojim gledaocima ono što se vrlo pedantno prikriva na drugim TV-kanalima Srbije, RTS-u svakako. Priču o fudbalskoj mafiji u Srbiji, na primer. Zbog čega to nije uradila državna televizija?
Nezamislivo je da novinari RTS-a prvi otkriju neku aferu, namešteni tender iza kojeg se kriju viši i niži činovnici Vlade Srbije, manipulaciju merenu milionima evra, katastrofalnu privatizaciju, zloupotrebu službenog položaja nekog od ministara ili državnih sekretara…Kada ste videli, ako uopšte gledate Drugi dnevnik RTS, da voditelj pozove nekog od članova Vlade Srbije i postavi mu bar dva neugodna pitanja od onih devedeset koje bi im, samo da može, postavio svaki građanin Srbije.
Srpski ministri kad idu na RTS, kao da idu nekome na krsnu slavu, a Hrvatski ministri kad idu na HRT, kao da idu na sud.
U sadržajnom smislu, da ne spominjem zanatsku obradu i prezentaciju, Drugi dnevnik RTS-a neće svojim gledaocima ponuditi ništa ali zaista ništa što ti gledaoci, ako su hteli, nisu do tada mogli da vide na B-92, Avali, Prvoj, Pinku, Košavi…Osim, eventualno, otkrića da su baba Persi iz Stalaća nikli mlečni zubi.
Ima tu i važnijih informacija, kao što je ona o pomoru ribe u jednom potoku kod Bora ili o sistematskom trovanju kučića u Leskovcu, o čemu se, da li bi trebalo reći, hitno izjašnjavaju ministri Dulić i Čiplić. To divljaštvo se više neće tolerisati. Još jedna televizijska forma brižno je i sa ciljem proterana iz Javnog servisa Srbije. Radi se o kolažnom magazinu. To je ono kad dobar urednik u šezdesetak minuta smesti tri, četiri priloga, tematski različita, i pozabavi se, recimo, posledicama boravka Hilari Klinton u Beogradu, otimanjem zemljišta Luci Beograd, prodajom „Telekoma“, mesečnim primanjima Nate Mesarević, predsednice Vrhovnog saveta sudstva.
To se, znate već, sve snima u eksterijeru, sa osobama ili pojavama u centru priče i gostima (akteri, novinari, analitičari, eksperti…) koji iznose svoja mišljenja i poglede. Različite, razume se, jer u suprotnom to niko ne bi ni gledao.
E, to je ravno riziku komentara i zato, dok je ovih, na RTS-u nećete videti ni kolažne magazine. Hrvatska televizija ima ih nekoliko.

KRETENIZACIJA
Filmski program Radio televizije Srbije, dodatno kretenizuje naciju. Pre svega gledaoci RTS-a mogu da gledaju samo američke filmove i serije. Za Tijanića i izvesnog gospodina Karla (uređuje filmski program) ne postoje italijanski, češki, nemački, francuski, španski, grčki…filmovi. Ruske ne smem ni da spomenem. Navedene kinematografije još uvek drže do tzv. „autorskog filma“ koji neretko navodi na razmišljanje, a RTS je tu da prosečnog Srbina oslobodi i pomisli na razmišljanje. Zato u udarnim terminima na RTS-u imamo Roki 1,2,3,4,5…i slične američke filmske sklepotine, rađene na osnovu šest obrazaca od kojih nastaju svi američki filmovi poslednjih dvadeset godina.
Dok Hrvatska televizija, pisao sam u „Pečatu“ o tome, koristi svaku priliku da podseti na „agresorsku“ ulogu Srbije u ratu devedesetih, na RTS-u, u njihovom informativnom programu, nećete čuti ni reč o položaju Srba u Hrvatskoj, njihovim pravima koja su oteta, pogažena, i nikad vraćena, otetim srpskim stanovima, asimilaciji…To za RTS odavno ne postoji. Ni Republika Srpska ih ne interesuje, osim kad su u pitanju tamošnji izbori i to ide u formi proširene informacije.
Ne interesuje njih ni Kosovo. Vesti o tom okupiranom delu Srbije pakuju i puštaju kao da se odnose na Kipar, Južnu Osetiju, Korziku…
Šta u svemu ovome, na srpskoj strani, može da se promeni? Ništa. Aleksandar Tijanić je, nedavno, dobio još jedan četvorogodišnji mandat na mestu direktora „evropskog lica Srbije“.

2 коментара

  1. Avatar

    Svaka cast svaka recenice svaki zarez je na mestu.

  2. Avatar

    У Србији је РТС орган власти.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *