LOVCI NA UCENJENE GLAVE Neuhvatljivi Mladić na Divljem zapadu

Piše Uglješa Mrdić

Šta je pozadina paralelnih napada na Vojislava Koštunicu i Radeta Bulatovića, suđenja takozvanim „Mladićevim jatacima“, donošenja Odluke o nagradi od deset miliona za informaciju o Ratku Mladiću

Svedoci smo svakodnevnog zamajavanja naroda ili sa lažnim informacijama ili sa plasiranjem nevažnih tema za život i budućnost Srbije i njenih građana. U glavnim ulogama su i dalje državni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, njegov zamenik Bruno Vekarić, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. Tema je general Ratko Mladić i Haški tribunal, a meta su, po već ranije oprobanom i uigranom metodu, najozbiljniji protivnik i kritičar sadašnjeg vladajućeg režima – Vojislav Koštunica i Demokratska stranka Srbije. Poslednji naslovi u domaćim i stranim medijima to najbolje potvrđuju. Neki od njih su: „Bulatović i Koštunica krili Mladića“, „Polovina Srba protiv hapšenja Mladića“, „Rade Bulatović zna mnoge odgovore o Mladiću“, „Zašto je Rade Bulatović to uradio“…
Takođe su meta i mediji koji kritikuju Vukčevićeve izjave, prema navodima onih koji su prozvane – lažne i podmukle. Tako je krajem prošle nedelje, tužilac Vukčević prozvao i medije koji kritikuju njegova izlaganja ili daju šansu drugoj strani da se odbrani putem sredstava javnog informisanja. Braneći svog saborca Vukčevićev saradnik Bruno Vekarić nazvao je državnog tužioca – „Murinjo srpskog tužilaštva“, aludirajući na poređenje Vukčevića sa proslavljenim portugalskim fudbalskim stručnjakom Žozeom Murinjom, koji je u svojoj struci nekoliko puta bio prvak Evrope. A za državnog tužioca za ratne zločine, sudeći prema svojim rezultatima, ne može se reći ni da je na širem spisku uspešnih tužilaca u beogradskom okrugu.
Paralelno sa zalaganjem Vlade za hitno pronalaženje, hapšenje i isporuku Haškom tribunalu nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića i sa napadom na nekadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunicu i direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Radeta Bulatovića, zbog navodnog skrivanja Mladića za vreme funkcija koje su obavljali u periodu od 2004. do 2008. godine, počelo je i novo suđenje navodnim Mladićevim jatacima. Krajem prošle nedelje, Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku kojom se određuje novčana nagrada od 10 miliona evra za informaciju koja bi dovela do pronalaženja i lišavanja slobode Mladića, kao i Odluku o novčanoj nagradi od milion evra za informaciju koja bi dovela do pronalaženja i hapšenja Hadžića. Ranije nagrade za informaciju o Mladiću bila je milion, a za Hadžića 250.000 evra.
Pitanje je, međutim, da li se Mladić uopšte nalazi u Srbiji, a mnogi se pitaju, pa i njegov advokat, da li je i među živima.

ĐELIĆEVE INTEGRACIJE
No, da počnemo od najaktuelnijeg. Naime, i pored izjava predsednika Srbije Borisa Tadića i njegovih najbližih saradnika u Vladi, Slobodana Homena i drugih, nad kojima često i nema kontrolu, da se Mladić mora hitno uhapsiti i predati Hagu kako bi Srbija nastavila put evropskih integracija i priključenje Evropskoj uniji (EU), pojedini Vladini funkcioneri daju suprotne izjave i samim tim ubeđuju javnost da uslov evropskih intergracija nije isporuka Mladića Hagu. To je samo potvrda haosa u radu Vlade Srbije, koja nema jedinstven stav ni o mnogim drugim važnim pitanjima. Ili jedni lažu, a drugi govore istinu, ili su jedni neobavešteni a drugi ne znaju da rade svoj posao, ili su možda skoro svi nesposobni za obavljanje funkcija dobijenih za zelenim stolom u Tadićevom kabinetu; uostalom, i ptice na grani znaju da se premijer Mirko Cvetković ne pita za ono što mu funkcija nalaže.
Tako je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, dao izjavu da hapšenje Mladića uopšte nije uslov evropskih integracija Srbije i da bez Mladića Srbija može u EU. Đelić je rekao „da Srbija, ukoliko ne isporuči Mladića i Hadžića, možda može da dobije status kandidata u EU ili čak započne pregovore, ali da će veoma teško postati članica Unije“. Đelić je, takođe, izjavio da će put prema EU biti zahtevan i dugačak, ali i dobar i isplativ za sve građane.

NASTAVAK VUKČEVIĆEVIH LAŽI
Paralelno sa tim dešavanjima pojedini državni funkcioneri, kao što je primera radi Vladimir Vukčević, daju izjave kojim ponovo dele Srbiju na evropsku i antievropsku. Epitet antievropskog političara pripao je po ko zna koji put Vojislavu Koštunici, i to zbog navodnog skrivanja Mladića za vreme svog boravka na vlasti.
U isto vreme kad se na suđenju jatacima Ratka Mladića, u Osnovnom sudu u Beogradu, iznose završne reči i očekuje presuda u zakonskom roku, oglasio se srpski tužilac za ratne zločine. Izneo je u više navrata i u više medija optužbe na račun Radeta Bulatovića, koga sumnjiči da je pre četiri i po godine, hvatanjem Mladićevih jataka, opstruisao celu „stvar“. Postavlja se pitanje zašto je Vukčević tek posle četiri godine obavestio javnost o navodnim opstrukcijama Bulatovića? Kada je to saznao, i da li je još neko osim njega nudio pregovore u prethodnom periodu? Tužilac se pravda time što kaže da se neke stvari, nažalost, otkrivaju naknadno. Procenjuje da je hapšenje jataka Stanka Ristića, bio katastrofalan potez po sudbinu Srbije i po hapšenje najtraženijeg haškog begunca. Da ga je navodno Bulatović time spasao.
Redakcija „Pečata“ posle tekstova u prethodna dva broja: „Vukčevićeve laži“ i „Vukčevićeve laži o Mladiću“, dobila je na stotine pisama i komentara vezane za poslednje aktivnosti režima. Ovom prilikom izdvojićemo neke od komenatara na našem sajtu:
„Koštunica nema veze sa Mladićem, a vladajuća koalicija zna da on više ne postoji“. „Samo obmanjuju narod“. „O Vukčeviću i njegovom pomoćniku Brunu Vekariću sve je jasno ko dan. Puštaju ratne zločince iz BiH. Svakodnevno zatvaraju Srbe“.
Vukčevićeve izjave idu u prilog vladajućoj koaliciji, ali daleko više SAD i njenim saveznicima u EU, koji očigledno imaju cilj da uruše srpske državne institucije, prethodno pokazane kao nesposobne. Vukčević, između ostalog, želi da odgovornost za sopstvene neuspehe prebaci na prethodne funkcionere iz Vlade Vojislava Koštunice.
Do koje mere ide, najblaže rečeno, „čudno“ Vukčevićevo ponašanje govore i sledeći postupci, to jest njegove izjave koje su usledile dan posle izlaska prethodnog broja „Pečata“.
„O svemu ovome ćemo morati da razgovaramo. Bulatović je izjavio da ja lažem. Poligraf može dati jasan odgovor na to ko govori istinu, a ko je prikriva. Ja nemam sumnje, osećam se prevarenim i ljudski izdanim. Nemam jedino odgovor na pitanje – zašto je Rade Bulatović to uradio“, rekao je Vukčević, koji je izrazio nadu da će izveštaj Serža Brameca u decembru biti „objektivan, profesionalan i bez prizvuka politike“.
Na pitanje zašto je posle četiri godine obavestio javnost o pregovorima sa Mladićem koje je svojevremeno nudio Rade Bulatović, i da li je još neko osim njega nudio pregovore u prethodnom periodu, Vukčević je odgovorio da se „neke stvari, nažalost, otkrivaju naknadno“.
„Ne mislim da je iko drugi zvanično pregovarao, pa čak ni bio u direktnom kontaktu sa Mladićem. Ali, mislim da su jednostavno znali ili mogli da znaju gde se on nalazi“, naglasio je Vukčević.
Očigledno je da Vukčević u svom „čudnom“ ponašanju koordiniranom sa pojedinim domaćim kabinetima i zapadnim ambasadama, želi ne samo da odgovornost za sopstvene neuspehe  pripiše Koštunici i Bulatoviću, nego i da im napakosti ne bi li za sebe osigurao neku bolju poziciju u državnim organima u narednom periodu.

EVROPSKE UCENE
Da se vratimo evropskim pritiscima. Paralelno sa domaćim ispadima u režiji pomenutih političara, u Srbiji su ponovo na sceni kada je kao jedna od najspomenutijih tema – Haški tribunal – zapadne diplomate, koje iznose ucene od strane Međunarodne zajednice.
Britanski diplomata Čarls Kroford, upozorio je da bez hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića neće biti „pravog podvlačenja crte“ za događaje iz devedesetih godina
„Imamo situaciju u kojoj se jedan od ključnih učesnika događaja od pre 15 godina, jedan od vrhovnih komandanata sa značajnom ličnom odgovornošću, još skriva i kreće okolo. To je loše za sve nas“, rekao je bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji i Crnoj Gori.
Predsednik Srbije Boris Tadić, poručio je danas u Beogradu da će ukoliko se haški optuženik Ratko Mladić nalazi na teritoriji Srbije, biti učinjeni svi mogući napori da on bude uhapšen.
„Ukoliko se nalazi van granica naše zemlje takođe ćemo nastaviti da činimo sve u cilju njegovog hapšenja i u tom cilju sarađujemo sa istražiteljima Haškog tribunala“, rekao je Tadić. On je istakao da ne postoji ništa što Srbija, od formiranja nove vlade, nije učinila i što neće učiniti kako bi Mladić bio priveden pravdi.
„I to nećemo činiti zbog Evropske unije ili Tribunala, već zbog sebe i zbog politike regionalnog pomirenja“, rekao je predsednik Srbije.

LOVCI NA SRPSKE GLAVE
Posle vladinog raspisivanja novčane nagrade za svaku informaciju o Mladiću, u Srbiji su se probudile ambicije domaćih i stranih lovaca na ucenjene glave. A taj novac, po rečima potpredsednika Vlade Božidara Đelića, biće isplaćen iz budžeta Republike Srbije, dakle novcem građana naše zemlje.
Ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je „da u budžetu Srbije ima novca za povećanje nagrade za informaciju koja bi mogla da dovede do lociranja i hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića“.
Tako je nagrada za pronalaženje Mladića skočila na 15 miliona evra, kada se doda pet miliona evra koje je obećala SAD. Vest „Blekvotersi jure Mladića!“, „Mladić meta lovaca na ucenjene glave“, šokirala je domaću javnost, pa se tako Srbija vratila u vreme Divljeg zapada.
Inače „Blekvotersi“ su privatna američka jedinica, koja je promenila ime u „Xe“ zbog strašnih zločina u Iraku. „Kako će policija da izađe na kraj s profesionalnim ubicama CIA, kad ne može ni sa huliganima“, saopštili su inostrani mediji.
Tako je zahvaljujući vladajućoj koaliciji, Ratko Mladić, sa gotovo 20 miliona dolara, treći na listi najtraženijih ljudi sveta, odmah iza Bin Ladena i Al Zavahirija.
„Blekvotersi“ su najjača privatna vojska u svetu koja se dokazala u ratovima u Iraku i Avganistanu, a kako smo saznali u domaćim bezbednosnim krugovima, Mladićeva glava ih je zainteresovala jer je posle podizanja nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, Ratko Mladić postao jedan od tri najtraženija begunca u svetu.
Za najtraženijeg svetskog begunca Osamu bin Ladena, nagrada je 25 miliona dolara. Bezbednosna kompanija „Blekvoter“ osnovana je 1997. godine i danas je najveća od tri privatne kompanije sa kojima posluje američka vlada. Oko 90 odsto poslova „Blekvotersa“, u vezi je sa uslugama vladama država širom sveta. „Blekvoter“ je vodio operacije u Iraku za Stejt department, a iračka vlada je kompaniji prošle godine oduzela dozvolu za rad, pošto su izveštaji zabeležili čak 14 incidenata u kojima su učestvovali njihovi vojnici. U tim incidentima poginulo je deset civila, a sedam je ranjeno. „Blekvoter“ je još 2007. godine promenio ime u „Xe“, kako bi se „ime kompanije distanciralo od angažmana u Iraku. Domaći stručnjaci za bezbednost ističu da uključivanje „Blekvotersa“ u poteru za Mladićem od Srbije može lako da napravi Divlji zapad, u kojem bi horde naoružanih agenata bez ikakve kontrole jurile nagradu i ugrožavale bezbednost građana, što je, kako kažu, posledica nepromišljene odluke da se ponudi velika nagrada za Mladića.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim sudom Rasim Ljajić ne očekuje da će povećanje nagrade za informacije o haškim optuženicima Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću doprineti njihovom pronalaženju.

POZOVI 9191 AKO POŽELIŠ
Sudeći prema sposobnosti aktuelnih organa gonjenja predvođenih Vukčevićem, javnost u Srbiji neće nikada ni saznati gde je Ratko Mladić.
Možda Vukčević i deo režima žele samo da pokuša da prevari haškog tužioca Serža Bramerca, da oni daju sve da nađu Mladića, ali im smetaju Koštunica i Bulatović i takozvana „antievropska“opcija u Srbiji. Nisu u Haškom tribunalu baš naivni. Ako je neizvesno da li će ili ne Bramerc da nasedne na Vukčevićevu i režimsku „igru“, onda je sasvim izvesno da aktuelni vlastodršci žele da izlude narod svojim postupcima i lažima. U tome, nažalost, uspevaju…
Telefon srpske obaveštajne službe, sa brojem 9191, neprestano zvoni od 28. oktobra, kada je povećana nagrada za vesti o odbeglom generalu.
„Nagrada za informacije koje bi dovele do lociranja i hapšenja generala Ratka Mladića povećana je na 10 miliona evra, a Gorana Hadžića na milion, i to je dovelo do toga da telefon danonoćno zvoni“, kaže šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić.
Stojić navodi da je broj poziva uvećan za nekoliko puta, a najviše informacija se odnosi na Mladića.
Istine radi, taj telefonski dežurni broj BIA nije formiran zbog Haga, već poput 92, 93, 94 kao dežurni broj za sve interesantne informacije vezane za rad BIA i to pre četiri godine. Cena impulsa je ista kao kada građani zovu policiju, vatrogasce ili hitnu pomoć. Na kraju krajeva, niko ne tera građane Srbije da okreću taj broj kada je Mladić ili neki drugi haški optuženik ili jatak u pitanju. Na građanima je da procene, da li će i zašto zvati 9191.
Česta zivkanja pomenutog broja, kao i pritisci na prijatelje prijatelja Mladićevih prijatelja prouzrokovala su i ovonedeljne policijske akcije. Pre neki dan završen je pretres tri lokacije, u potrazi za licima koja se dovode u vezu sa Ratkom Mladićem. U potrazi za Mladićem, policijske snage pretresle su dva objekta u Beogradu i jedan u Aranđelovcu. Vlasnik dva ugostiteljska objekta u Beogradu i Aranđelovcu Goran Radivojević, priveden je na informativni razgovor.
Na osnovu svega izrečenog možemo da zaključimo da znajući sposobnost Vukčevića, u stručnoj javnosti se stiče utisak da on i njegovi saradnici zahvaljujući svojim sposobnostima ne bi uspeli da sačuvaju ni dve cigle u zatvorenom kavezu kada bi im neko dao na čuvanje. Ili bi jednu izgubili, drugu slomili, ili bi okrivili Koštunicu i opoziciju da su svojim ranijim postupcima i sadašnjim izjavama uticali na to da jedna cigla ispari u koordinaciji sa antihaškim i antievropskim lobijem. Da ne govorimo šta bi se, poređenja radi, dogodilo da im neko da na čuvanje dve ovce, a da jedna od njih kojim slučajem bude pojedena… Jedno je sigurno: Mladić gde god da se nalazi, u potpunosti je, pored ovakve vlasti, bezbedan i miran.