JUNUS U BEOGRADU Kako je bog malih kredita sreo srpskog Miki Mausa

Piše Ljiljana Bogdanović

Poseta Muhameda Junusa, slavnog bankara koji ubogoj sirotinji širom sveta daje  pozajmice na reč, prilika  je da se građani  Srbije „odmere“  prema svetu i shvate kojem „prosperitetnom ekonomskom klubu“ na planeti stvarno pripadaju

Muhamed Junus, sedamdesetogodišnji ekonomista iz Bangladeša, slavni  bankar sirotinje i bede, boravio je ovih dana u radnoj poseti  Srbiji. Ironijom sudbine, ovaj nobelovac (Nobel za mir, 2006), čije su nezvanične titule „svetski Bog malih kredita“ i „bankarska majka Tereza“, boravio je u Beogradu tokom poslednjeg vikenda u oktobru 2010. godine, dakle u mesecu obeležavanja jubilarne godišnjice  velikog društvenog prevrata, pre deceniju najavljenog i kao „potpisivanje ugovora s narodom“, te za sve građane Srbije obećani ulazak u eru blagostanja – ekonomskog, i političkog. Ukratko, ako nam demokratija i prosperitet bejahu pre deset godina kao u zvezdama zapisani, zbog čega sada, kao spasenje – Junus?

BANKAR SIROTINJE – KAO „SVOJ SVOJIMA“
Kako je u volji sudbine tako po zlu krenulo, da se  na poodmaklu godišnjicu petog oktobra u Srbiji ne sudaraju investitori i ulagači, već da nam konačno dođe bankar otpisanih i beznadežno sirotih, delatnik koji je svetsku reputaciju i Nobela stekao marljivo radeći na ekonomskom i socijalnom uključivanju najsiromašnijih u društvenu zajednicu? Da li je pomenuti „ugovor s narodom“ možda ranije pogrešno protumačen, a da je zapravo podrazumevao da Junus (koji nas nije obilazio ni u vremenu sankcija i oskudica „ mračnih devedesetih“), kao svoj svome, sada dođe i do ovog dela Balkana!? Zbog čega se ova poseta može razumeti ne samo kao korisna , već  i simbolički važna, u društvenoj, političkoj i psihološkoj ravni? Odgovor je nedvosmislen: slušajući uvaženog gosta, najzad,  i u otrežnjujućoj jasnoći, razumeli smo ko smo i kuda, kao građani Srbije, „čvrsto opredeljene za evropske integracije“, idemo? Uzbudljiva životna storija i reči Muhameda Junusa kazuju i svojevrstan predlog za razmišljanje, ne samo ekonomskim ekspertima. Ponovimo, ukratko, u štampi prepričavanu, legendu o iskustvu ovog gospodina (inače američkog đaka, i lucidnog tumača svog vremena) koji je  utemeljio  koncept mikrokredita, zapravo kreditnih linija za siromašne građane koji ne ispunjavaju uslove neophodne za klijente bilo koje  poslovne banke savremenog sveta (Kako, u čast gosta, domaćini izračunaše, najmanje milion Srba je u „klubu“, na koji nobelovac računa).
Borbu protiv siromaštva Junus je započeo tokom velike gladi u Bangladešu 1974. godine. Otkrio je kako mali zajmovi mogu da poboljšaju preživljavanje najsiromašnijih, a Nobela dobio upravo zato što je svojim delom „kupio“ socijalni mir u ovom i mnogim drugim delovima našeg tragičnog sveta. Prvi zajam dao je iz sopstvenog džepa i bio je namenjen ženama u selu Jobra, koje su se bavile izradom nameštaja od bambusa. Dvadeset i sedam dolara, koliko je iznosio prvi kredit koji je Junus dao, podelile su 42 žene, što im je pomoglo da razviju svoj posao i da promene budućnost ovog sela. Ostalo je, naravno, istorija!
Siromaštvo nije u čoveku, već u sistemu i zato je na vladi svake države da promeni taj sistem, kategoričan je bio u svojim beogradskim istupanjima slavni ekonomista iz Bangladeša. Njegovi argumenti su ubedljivi: „Gramin“ banka koju je osnovao danas  posluje u više desetina zemalja, ima preko osam i po miliona klijenata, a ovi – najsiromašniji najurednije vraćaju kredite. Od kako je 1976. godine osnovana „Gramin“ banka, ovaj sistem mikrokredita danas funkcioniše u 43 države, gde je pozajmljeno više od pet milijardi dolara za oko 8,1 milion ljudi, od kojih 97 odsto čine žene. Sve ovo, on je rekao u Narodnoj skupštini u Beogradu, u govoru o mogućnostima ličnog i korporativnog doprinosa u stvaranju biznis modela – pred predstavnicima ovdašnje državne uprave, poslovne zajednice, kulturnih institucija, civilnog sektora i studenata.
Domaćini su potom, nezvanično, zaključili: Posle Bangladeša, najsiromašnijih delova Azije, podsaharske Afrike i južne Amerike, mikrokrediti će, najverovatnije, već sledeće godine stići i u Srbiju, u kojoj najmanje milion odraslih ljudi, iz kategorije takozvanih „apsolutnih nesrećnika i luzera“, nema pristupa bilo kojoj „normalnoj“ banci. Upravo ovim zaključkom, Srbija se „pozicionirala“, i našla svoje mesto u „međunarodnoj zajednici slobodnih ljudi“. Manje je važno što se u konkretno pomenutom programu srpskih mikrokredita, spominju iznosi  od dve, tri hiljade evra. I što, ni u naznakama, nema razumnih određenja kako će to neke buduće „srpske Jobre“, Jatagan male ili  karton naselja, i njihovi žitelji uživati u blagodetima „malih investicija“ koje će im pomoći da „dostojanstveno“ rade. Da ne spominjemo nedoumice: kako smisleno, za „proizvodnju i preduzetništvo”, potrošiti  „kredu“ od dve hiljade evra – kada je u ekonomiji kao što je savremena srpska, i u životnoj stvarnosti koju ona „produkuje“, nepromišljeno bar bez trećine te svote ući i u avanturu običnog krečenja stana, ili opremanja vremešnog automobila u skladu sa preporukama  novog zakona  o saobraćaju.

Da li je žuti Miki Maus, kako od milja nazivaju Božidara Đelića, prodao maglu i iskusnom Muhamedu Junusu, kao originalan doprinos svetskoj ekonomskoj i bankarskoj areni

NEVOLJA NA NEVOLJU, ALI PARA NA PARU
Ali – ni to nije sve. Već je i u početnom oduševljenju mogućnostima da domaća sirotinja progleda, u razmeni mišljenja brižno napomenuto da ovde nema sistemskih mogućnosti, jer je „naš“ bankarski sistem zapravo pravljen za bogate, za povlašćene ali ne i „nas ostale“. Dok je uvaženi gost obzirno rekao da „mada je razvijen, bankarski sistem u Srbiji ne pomaže preduzetništvu siromašnih“, njegov beogradski domaćin, potpredsednik Vlade Božidar Đelić vajkao se i  pojašnjavao zašto, ni uz „dobru volju“, odnosno slutnju da đavo igra pred vratima,  ipak neće sve to ići glatko. Malo verovatno bi uostalom bilo i da Junus zna kako je ovde od vajkada važilo pravilo: Para na paru ide, a na sirotinju, tradicionalno, i „zečevi neka oružja vade“! Kako politička volja ipak postoji,  Đelić je, u sklopu komentarisanja ovog razgovora, čvrsto obećao da će Vlada i NBS pripremiti model za kreditiranje preduzetništva najsiromašnijih građana – zajmovima od dve do tri hiljade evra, bez obezbeđenja garancija za takve kredite, a da za uzvrat to ne dovede do destabilizacije finansijskog sistema. Tako je potpredsednik Vlade Srbije, obećanjima utešio i sirotinju i nobelovca. Očekujući da krenu i ove, svakako „strukturne“, ali i druge reforme, za koje se tvrdi da su (uz političku stabilnost), uslov reanimacije upokojene srpske ekonomije, recimo da je poseban kuriozitet ovdašnjeg boravka bankarskog kralja sirotinje, između ostalog i to što mu je neposredni domaćin bio upravo Boža Đelić. Iskusni ekonomski stručnjak koji je, prema sopstvenom priznanju, u tegobnoj mladosti i sam bio nesuđeni kandidat za nekakav sirotinjski mikrokredit, danas je postao – takođe prema sopstvenom priznanju – bogat čovek! Ovaj istaknuti akter srpske postpetooktobarske političke i ekonomske scene, čovek koga su proglašavali i ličnošću godine, ali ga i sa ne manje strasti zvali prodavcem magle i žutim Miki Mausom, možda može poneki, pažnje vredan, savet da uputi i velikom Muhamedu Junusu. Ne za „srpski slučaj“, to je jako komplikovano, već možda pre  za svetsku ekonomsku i bankarsku arenu. Naravno, uz pojačanje argumentacije koja „brani” aksiom da siromaštvo, ali, sledstveno, i bogatstvo, nisu u čoveku, već -uvek i obavezno: u sistemu.

2 коментара

  1. Molim, skinite fotografije ovog Miki Mausa iz vasih napisa, jer koliko ga voli, ne mogu da ga gledam, a kamoli da citam o pljaskacima silovane srpske sirotinje…

  2. Ово је право стање(пропадања) наше државе. Уместо да се Србија развија, повећава стандард, да мислимо о себи и својој економији, нама долазе белосветски банкари, да нас усреће! Поред већ великог броја страних банака у Србији, које раде шта хоће и имају зеленашке камате,уцењују кад стигну, сетише се Власи и довдедоше врлог Јунуса да и оно мало цркавице од сиротиње узму!Јунус је специјалиста за кредите сиромашнима који побољшавају преживљавање!!!Еурека! Мушмула држава!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *