Haos

Piše Vladimir Dimitrijević

Haos se u čoveku javlja na krajnjim granicama njegovih analitičkih moći, njegovih moći trpljenja i moralnog prosuđivanja. Srbija je, dakle, na milimetar od haosa… U šta da se nadamo?

„Bože moj, ostavi li nas, ili tek nailazi tvoje?“
Momčilo Nastasijević

Antropolog K. Grec kaže: „Haos – vrtlog pojava lišenih ne samo objašnjenja, nego i mogućnosti objašnjenja – preti da se javi u čoveku bar na tri tačke: na krajnjim granicama njegovih analitičkih moći, na krajnjim granicama njegovih moći trpljenja i na krajnjim granicama njegovih moći moralnog prosuđivanja. Nemoć da se razume, patnja i osećaj nesavladivog etičkog paradoksa – postanu li dovoljno jaki i potraju li dovoljno dugo – postaju osnovne pretnje osećanju da je život smislen i da se u njemu pomoću mišljenja možemo efektno orijentisati; to su pretnje kojima svaka religija, ma koliko ‘primitivna’ bila, mora pokušati da se odupre, ako hoće da se održi.“

ANARHOTIRANIJA
Srbija je, dakle, na milimetar od haosa. Jer, krajnje granice analitičkih sposobnosti („nemoć da se razume“) tu su: jedan od najstradalnijih evropskih naroda, u oba svetska rata „na pravoj strani“, koji je, u takvim i sličnim ratovima i pokoljima izgubio skoro tri miliona pripadnika, optužen je, voljom bivših „saveznika“, da od Srednjeg veka vodi borbu za „Veliku Srbiju“, tamaneći svoje susede, i da mu, zbog toga, treba oduzeti sve etničke teritorije i baciti ga u konclogor „multi-kulti“ tipa, u kojem će kapoi biti sorošofilni janičari.
Patnja je takođe postala neizdrživa: trpeli smo pod Titom zbog toga što smo Srbi (zbog „Oj vojvodo Sinđeliću“ išlo se u zatvor na mesec dana), ali su ljudi mogli, da makar skromno, žive od svoga rada. Sada, u zemlji u kojoj su 5. oktobra 2000. godine obećali pečene ševe prosperiteta sa plavog, a žutim zvezdama poškropljenog neba EU, narod je pao u neviđenu, skoro afričku (u najmanju ruku, južnoameričku) bedu, a nema posla, nema nade, nema budućnosti. Vlast živi od rasprodaje ostataka ostatka privrede, i naličje na vratove naše dece čelične omče dužničkog ropstva.
A etički paradoksi?
Politika, koja se, umesto službe narodu i zajednici, pretvorila u brlog u kojem se prasci valjaju, jedan je od ključnih izvora haotizacije naših pojmova o dobru i zlu. Svedena uglavnom na šibicarenje (kuglica nije ni ispod jedne od kutija, nego je šibicar vešto drži na dlanu), ona je, od kad je stvorena koalicija „Za evropsku Tursku“ (pardon, Srbiju) postala maligna. Jer, glasači koji su se opredelili za „penzionersko-socijalistički“ deo ove koalicije verovali su da je reč o rodoljubima osetljivim na socijalnu pravdu, a dobili su zdušne borce za rezoluciju o Srbima krivim za genocid u Srebrenici, prodaju Kosova pod izgovorom evrounijatskog puta, zaštitnike parade sodomita (da kažem, jasno i glasno: uskoro će dotični glasati za zakon kojim se sodomitima legalizuju brakovi, a roditelji se šalju u zatvor ako šljepnu dete po guzi). Ovi, koji su 1999. godine bili prsati antinatovci, da bi opstali na vlasti sad nas veselo vode u NATO, dok naš narod umire od posledica 30 hiljada tona bombi sa osiromašenim uranijumom.
Da i ne govorimo o naslovnim stranama novina, punim zločina o kakvim smo čitali samo kad je „helloween“ Amerika u pitanju, o rialiti šou programima što se, kao kanalizacija, izlivaju u naše duše i umove, o nasilju, prouzrokovanim bolesnim društvom, koje ne zapošljava svoje mlade, a meštrima tranzicionih hokus-pokusa daje šansu za kupovinu 300 hiljada evra vrednih stanova (ne na kredit, naravno!). O narkomaniji, prostituciji, borbi protiv kriminala (koji je štetan jer je organizovan, ali ga nisu organizovali kriminalci, finansijeri naše stranke)… Srbija je zemlja gde 5.000 policajaca štiti holandskog pedera, plus ministra Vlade, plus šačicu nesrećnika kojima je  „polna orijentacija“ jedini način da pokažu da postoje, i u kojoj režiser, snima film o polno dezorjentisanima, koristi novac poreskih obveznika i policijsku zaštitu da bi svoje džepove punio „šuškom“… Državu sve to košta 1, 5 miliona evra, a svi koji ne žele da Srbija bude Sodomija nađu se na listama za hapšenje i bivaju progonjeni (čak i trudnica – sa petomesečnim detetom u utrobi)…
To je antihristovsko „obrtanje vrednosti“, ili kako bi rekao Srđa Trifković, „anarhotiranija“.
Srpske analitičke moći iscrpljene su: nema obzorja na kojem makar svetluca smislena budućnost; trpeti se mora, no šta i dokle (jer, kako reče Dostojevski, dostojanstvo čovek može sačuvati u siromaštvu, ali ne i u bedi); srpsko osećanje da „pravda drži zemlju i gradove“ toliko puta je u ove dane pokolebano da nas u to uveravaju sve češći zemljotresi (jer, nema pravde, pa se tle ispod naših nogu trese, a gradovi postaju kule od karata).

IZDRŽATI – SVE JE
U šta da se nadamo?
U političke partije? A šta ćemo, kad odu ovi iz koalicije „Za Evropsku Tursku“, a sadašnja opozicija nastavi njihovim putem (jer je „najkraći“, „najbrži“, „najnapredniji“ – „Napred, pa u krečanu”)?
U nacionalne institucije?
Na čelu istih su ili nemoćni starci ili Soroševi gaulajteri, i glas institucija se ne čuje, osim ako nije srbofoban.
U obrazovni sistem?
On je urušen, pre svega „bolonjizacijom“ Univerziteta, koja je nastavu vratila na nivo srednje škole, a obrazovanje pretvorila u „evropski“ upakovano kupovanje diploma.
U vojsku?
Srpske narodne vojske više nema. Postoji pretorijanska garda, plaćenici.
U sudstvo?
Bilo je pravednije „za turskog zemana“…
Pa ipak, postoji jedna ustanova starija, zaslužnija i uglednija od drugih, dokaz da je narod zajednica pokojnih, živih i nerođenih: Srpska pravoslavna crkva. Osnovao ju je Sveti Sava, a pripadali su joj Nemanjići i Lazarevići, Njegoš i Dučić, Pupin i Tesla. Srpska crkva se kroz istoriju nije obrukala inkvizicijom i progonima inakomislećih, služenjem tuđinu, odnarođenošću svojih vođa.
Sveta Crkva, pomiriteljka i utešiteljka, u kojoj ima mesta za sve: i za onog koji dođe da upali svećicu i kaže „Bože pomozi“, i za podvižnike i isposnike… Crkva koja je sa svojim napaćenim narodom delila dobro i zlo, čije su vladike žive drane od Turaka (Sveti Teodor Vršački), klane (Sveti Platon Banjalučki) i bacane u jame (Sveti Petar Dabrobosanski, Sava Gornjokarlovački). Crkva Jasenovačka, Jadovnička, Velikomučenička…
Odjednom, u toj i takvoj Crkvi, oduševljeno čekanje posete pape rimskog, koji 2011. godine dolazi u Hrvatsku da Alojzija Stepinca, krivca za prekrštavanje 250 hiljada Srba u NDH i vojnog vikara ustaške vojske, proglasi „univerzalnim svecem“ rimokatolicizma. Odjednom, u toj i takvoj Crkvi, pojedini naslednici svetosavskog zaveta (a Sveti Sava je, vele Domentijan i Teodosije, postio dok mu se stomak nije prilepio za kičmu) postaju fudbaleri, biznismeni, pripadnici džet-seta dok narod namiče osnovno za život, i dok se deca u školama onesvešćuju od gladi jer roditelji nemaju da im daju novac za užinu.
A onda, uprkos glasovima razuma koji su preklinjali SA Sabor SPC da nađe smireno rešenje sukoba oko vladike Artemija, proglašavanje raskola. Reč „Raskol!“ izrečena je tako lako kao da je u pitanju reč „rasol“, ono što se pije posle gozbenog mamurluka.
Vratimo se antropologu Grecu: „Srbi više ne razumeju šta se u Crkvi zbiva (šta će papa u Nišu 2013. godine, dve godine posle proglašenja Stepinca za sveca?); oni više ne mogu da trpe neslogu crkvenog vrha oko ključnih pitanja našeg duhovnog opstanka (od ekumenizma, preko bogoslužbene reforme, do odnosa prema Kosmetu). I, na kraju, ali ne i najmanje važno – kako da etički procenimo ovoliku „simfoniju“ vrha Crkve sa srborušilačkom koalicijom „Za Evropsku Tursku“?“ Kažu da je Sabor SPC policija obezbeđivala tako jakim snagama kao da je, Bože oprosti, u pitanju „Parada ponosa“, a ne skup apostolskih naslednika Boga Ljubavi, koga  je u Getsimaniji hapsila sinedrionska straža. Da li se to ispunjava, i na nama, poruka Fridriha Ničea: „Prave se da veruju u Boga, a veruju samo u policiju?“
Haos je tu.
Ima još nade da se on spreči, ako ima ljubavi i vere u Boga, i ako ima Svetog Save u našim srcima. „Ko govori o pobedi? Izdržati – sve je“, reče jednom Rajner Marija Rilke.

15 коментара

  1. Avatar

    Zlo se trpi o straha gorega govorio je Njegos,a dali od ovoga moze biti gore? Vjerovatno moze govorio je i pjevao cigo kad su ga osudili na smrt, a zasto piejvas, ima i gore rece on, a kako moze biti gore od smrti ,moze nabijanje na kolac odgovori cigo.
    Tako nekako je i nasa pozicija iako se to na prvi pogled ne cini,evo ima sto godina od Balkanskih ratova a mi se vracamo onima koje smo sabljom protjerali,nesto slicno pokusava se u Africi koja je ekonomski zaduzena i porobljena ali nije jos opljackana tako da im se svakim danom sugerise preko neo liberalnih medija i novih pokreta da nijesu lose zivjeli kao robovi,jes da su batinavani ali imali su vode narocito ako su padale velike kise.
    Tako i nama svaki dan beg Tadic sa svojim seizima porucuje biti ce bolje a ceka ferman iz Brisela ili Haga dok oni koji su fermane nekad pisali poslase prvi da su siptari dobili drzavu, medjutim to nebjese dovoljno da im se jednom za svagda udari rampa nego postase oslnac politike i “bratske ” saradnje ni cigo vise nebi pjevao da je ovo dozivio.Lider u regionu pisu i govore mediji samo nemogu se dogovoriti cega lider jer lidrstvo se u svemu moze proglasiti a ono u cemu su lideri nece da navedu jer mozda i nije potrebno narod se na obmane i prevare i rodio i umirao ,medjutim ovakvih nije jos bilo.
    Priznavanjem siptarske drzave Milo je sa svojim drugom Borisom napravio najveci biznis a cak su i ambasadore protjereali da bi se u zadnje vrijeme do te mjere zblizili da ih jedino SAMICA NEKOG ZATVORA MOZE RAZDVOITI.
    Sta je se to odjednom desilo da od stranih placenika “prosperitetnih politicara i evropejaca” postadose mali balkanski kuriri koji se jedino pouzdaju u razgovore u cetiri oka iza zatvorenih koznih vrata ,da snimci iz Italije nijesu mozda nesto izlanuli a da mi naravno neznamo ,ili im je poslata poruka kao u filmu Kum, dvije mrtve ribe uvijene u novinski papir.
    Sta nas moze donekle smiriti stavri se ubrzavaju ne po volji svjetskih mocnika nego zakonima ekonomie koju su oni zasnovali ali su zaboravili da i tu dodje vrijeme kad je covjek nemocan a kao god reaguje propast je neizbjezna ,dakle isto kao u prirodi sve sto se rodi mora kad tad da umre,stvar je pojedinca dali vjeruje u Boga i zivot posle smrti,tako i ovdje i posle ovoga ako nam se ponovo ovako nesto pocene desavati ni Bog nam vise nemoze pomoci.
    A svi oni koji su pozvani i svoj zivot tome posvetili neka se vise okrenu molitvama Bogu nego zemaljskim gresnicima jer da nam oni u ovome mogu pomoci odavno bi se to desilo zato nadu u Boga gospodo Arhijereji Sbske Pravoslavne Crkve a narod ce to znati i cijeniti i postovati iako je gresan ali to je za ljude na zemlji normalno sem za jednog, a on nije vredan pomena.

  2. Avatar

    Slebdenici Satane ili Novog svetskog poretka davno su zacrtali i svijetu objavili da ce oni samo kroz haos da pobjede i stvore “novog” covjeka, koji za greh nece znati i kome ce zbog toga biti sve dozvoljeno. Nije to tako davno bilo kada su slebdenici haosa na nasim prostorima sahranjivali Boga u kojeg nisu vjerovali,i tjerali popove da Hristu drze opelo, i javno ucili da svojoj majci Srbkinji duguju samo mleko koje su posisali. Jedina je nada bila u svemu tome, sto ljudi snuju, a Bog odredjuje! Tako Hristos nadzive svoje progonitelje koji odose na djubriste istorije, a bez sumnje Gospod ce da nadzivi i ove sadasnje koji “prodadose veru za veceru” i tako izdadose Boga i Srbstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje, bez kojeg SRBskom narodu Svetog Save nema opstanka na ovome svijetu. Snaga SRBSTVA nije u broju, vec u vjeri onih Srba i Srbkinja koji zive po ucenju Starog Srbskog Rodjaka, Gospoda naseg Isusa Hrista. Sa vjerom u Boga i pravdu njegovu SRBski narod Svetog Save pobjedi mora, jer kada se bude vodila poslednja i odlucujuca bitka izmedju DOBRA i zla, ISTINE i lazi, tada ce sam Gospod zajedno sa nama da ratuje protiv svih neprijatelja i svojih i nasih. Srbsko je bilo i bice, ko dozivi i videce!

  3. Avatar

    Ovo me sve podseca na propast Vizantije. Pre same propasti a po podpisivanju unije sa Rimom, osetivsi se izigranim i prodanim na onom najosetljivijem-duhovnom polju, narod je u Vizantiji jednostavno prestao da se bioloski obnavlja tj. prestali su da ZELE nasledstvo. Taj jedinstveni istorijski fenomen zabelezen je nekoliko puta u svetskoj istoriji. To je ono sto se i nama smesi pogotovu ako ovaj narod bude sludjen surovanjem sa potpuno duhovno, ekonomski i politicki propalom katolickom crkvom. Film koji sve ovo prikazuje je vec mnogima poznat: Propast Imperije – Vizantijska Lekcija
    http://www.vizantia.info/docs/171.htm

  4. Avatar
    Љубомор

    Жалосно и прежалосно. Да ли је могуће да ће оно што је Србе кроз историју сачувало и спајало да би преживели – Светосавско веровање, сада сорошевски капои и жигола олако уништавају и душу нашу ђаволу предају? Какав је то хаос настао да све око нас и у нама разара а да ми то не видимо? Обичан народ па ни 99% интелектуалаца незна о ком јаду се ради. Мрак и само мрак. Која је то моћ Сороша? (Мислим код нас симбола зла.) За отржњење изгледа мало времена има. Обезглавили нам одавно државу, а сада и цркву. Српске главе су на пању, чекамо као омамљени джелата. Да ли је Иринер изабран да буде позивар? Има ли ко да то разјасни и каже шта нам је чинити?

  5. Avatar
    Саша Милинковић

    Море,дићи ће се СРБИ опет на оружије како ми се чини…

  6. Avatar

    Ej halo kakav HAOS. To se desava samo ako se zeli tako razmisljati. Napad na Srbe je u njihovo epskom poreklu i zato nas napadaju. Nasa mladost je pokazala sta misli o par jadnih “gay” placenika. I to me veseli,jer oni nisu pravili “HAOS”PO BG protiv parade ponosa vec protiv misljenja pseudo elite. Vazno je sta mi mislimo, a ne oni koji nam ne zele dobro.” Sve gotovo nije i kad sve je gotovo”. Vera nam je potrebna i strpljenje. NICIJA NIJE GORELA DO ZORE.

  7. Avatar

    Kaze Nikola da se vise molimo Bogu pa cemo na drugom svijetu bolje zivjeti. Pa kako cemo se moliti Bogu kad ovi sto treba da budu veza izmedju nas i Boga( da bi nas Bog bolje razumio) hoce da se udruze sa krvnicima od cijih su krvavih ruku nasi djedovi i babe stradali?
    Ja u tu crkvu ne mogu , pa makar me Bog i necuo.
    I- e, moj Sasa…tvoje predvidjanje borbe lici na scenu iz Don Kihota , ono kad se bori protiv vjetrenjaca….

  8. Avatar

    *duhovna i materijalna okupacija*..imperijalizam, nastavlja tamo gde je 1945. godine zaustavljen !!
    —————————————————————–
    – Ako gledamo istorijski, pri stvaranju konkordata u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji pitala se samo država, pošto se smatralo da je konkordat državna stvar i da tu Pravoslavna crkva i njeni vrhovi ne bi trebalo da imaju nekog značajnijeg udela. Recimo, 1913. i 1914. godine, kada se pregovaralo o zaključenju konkordata između Vatikana i Kraljevine Srbije, tadašnji ministar vera Ljuba Davidović je odbio bilo kakve ingerencije Srpske pravoslavne crkve, koja je protestujući zahtevala od vlade da bude konsultovana. Ili, kada je Milan Stojadinović 1936-1937. godine završio pregovore za konkordat sa Vatikanom i stvar izneo u Narodnu skupštinu na raspravu, onda je došlo do onih čuvenih velikih demonstracija koje su se završile razbijanjem glava nekoliko uglednih crkvenih velikana. Protest vrha SPC i javnosti bio je tako žestok da je Stojadinović morao da povuče pregovore oko konkordata. U oba slučaja i sa Kraljevinom Srbijom i sa Kraljevinom

    Da li je Srbija danas pred konkordatom?
    – Danas ima nekoliko elemenata koji bi možda indicirali da se nešto iza brda valja. Nedavno je u Beogradu boravio ambasador pri Svetoj stolici, moj kolega Darko Tanasković. Ja, naravno, nikada nisam sa njim o tome razgovarao, a pitanje je da li bi on, s obzirom na tajnost takvog posla, mogao i da mi da bilo kakav odgovor. Zatim, u Beogradu je nedavno boravio Žan Luj Toran, ministar spoljnih poslova Vatikana. Poseta je, naravno, bila striktno državna, ali je bilo i nekih sastanaka sa vrhovima SPC. Pre Toranovog dolaska dogodila se poseta uglednih episkopa i vladika SPC Vatikanu, iako se o toj poseti vrlo malo zna ili se govori da je ona rutinska i da nema nikakve misije koju bi tom posetom trebalo obaviti. Ali u Beogradu je nedavno boravila i grupa najuglednijih predstavnika vrhova Ruske pravoslavne crkve. Pošto su Rusi odbili da zaključe konkordat, moguće je pretpostaviti da je zadatak te ruske delegacije bio, između ostalog, da vrhove SPC odgovori od takve eventualne namere.

    Kako procenjujete stav SPC u tim eventualnim pregovorima?
    – Naravno, iz vrhova SPC nema nikakvih indicija, bar koliko ja znam, da se nešto tako sprema. Naprotiv, odbija se da se o tome razgovara, a ide se dotle da se odbija i pomisao na to. SPC je rezolutno protiv, ili se bar tako izjašnjava, ili bolje rečeno – uopšte se ne izjašnjava o predlogu Vatikana o eventualnoj poseti sadašnjeg rimskog pontifeksa pape Jovana Pavla Drugog Beogradu. Dakle, imate nekoliko indicija koje vam pokazuju da se nešto iza brda valja. Niko o tome ništa konkretno ne govori, može se samo nagađati, bar ja ne mogu više od toga, da se ideja o zaključenju konkordata i obnovi veza između Vatikana i SPC razmatra.
    Vatikan je od 1929. godine priznat kao država, znači ima uspostavljene normalne diplomatske odnose sa mnogobrojnim državama u svetu, uključujući i našu: ovde sedi papski nuncije i sedeo je mnogo decenija, u Vatikanu su sedeli naši ambasadori a imamo ih i danas. Međutim, ako se razgovara o odnosima dveju crkava, onda vidite da su ti kontakti ili tek na samom početku ili praktično uopšte ne postoje.

    To pokreće i staru priču o ekumenizmu?
    – Obe crkve, i Vatikan, kao vrhovno telo koje upravlja Katoličkom crkvom u svetu sa milijardom vernika i crkva u Srbiji, naravno i u Rusiji, pričaju puno o ekumenizmu i ekumenskom pokretu. To je jedna stara ideja koja se u poslednjih nekoliko decenija obnovila. Vatikan insistira na toj ekumenskoj zajednici i saradnji. Međutim, sadašnji papa je uvek bio taj koji je insistirao da on kao Hristov predstavnik, odnosno Petrov predstavnik na zemlji, mora u toj zajednici crkava, odnosno budućem ekumenskom pokretu, da ima dominantnu ulogu i glavnu reč. To je očito neprihvatljivo za rusku, a pretpostavljam i za našu crkvu, i samim tim je teško postići. Ipak o tome se govori i možda se želi predstaviti da je SPC za taj širi ekumenski dijalog, iako za sada nemamo nikakvih realnih indicija o tome.

    Kakav je stav današnje vlasti u vezi s eventualnim konkordatom?
    – Imamo nekoliko elemenata, nekoliko, čak, možda, akcija i inicijativa koje nisu u javnosti dovoljno elaborirane, ali koje se kriju iza ovih događaja, poseta i priča koje se pojavljuju u javnosti. Možda se iza njih krije ta stidljiva ideja da bi odnose između Rimokatoličke crkve i SPC trebalo urediti putem konkordata.
    Međutim, za razliku od vlasti u vreme prošlih pregovora o konkordatu, ova današnja vlast verovatno ne želi da takav konkoradat nametne SPC. I to je razlika između onoga što je bilo u prošlosti i ovoga što se događa danas.

    Šta bi konkordat značio ako bi se eventualno i postigao?
    – Moj odgovor može da bude krajnje hipotetički. Katolička crkva deluje na ovim prostorima bez ikakvih smetnji. Vatikan imenuje biskupe, postoje semeništa gde se mladi ljudi spremaju za taj poziv, nema nikakvih posebnih trvenja koja bi mogla ukazivati da između dve crkve postoji nekakvo veliko neraspoloženje. Naravno, prošlost i sve ono što se događalo u Drugom svetskom ratu i ovom poslednjem, kada je Vatikan bio prvi koji je priznao otcepljenje katoličkih republika – Hrvatske i Slovenije i kada se nije oglasio, u onoj meri u kojoj je SPC to očekivala, protiv postupaka koji su se događali od strane vlasti u Hrvatskoj i delimično u BiH prema srpskom življu, srpskim crkvama i sveštenstvu. Meni se čini da će trebati još dosta vremena da bi se mogao voditi dijalog koji bi mogao da dovede do eventualnog zaključenja ili otpočinjanja direktnih razgovora o konkordatu.

    Šta bi bile pozitivne a šta negativne strane tog eventualnog konkordata?
    – Teško je o tome govoriti kada mi nemamo pojma o tome sa čime nastupaju i jedna i druga strana i, ukoliko žele da to rade, šta im je program koji bi trebalo postići. Ako se stvara konkordat, to je obično regulisanje raznih crkvenih pitanja: pitanje saradnje, omogućavanje delatnosti jednoj ili drugoj crkvi. Ja ne verujem da bi tu bilo nekih smetnji, s obzirom na to da postoje međudržavni odnosi koji regulišu saradnju između države Vatikana i Srbije i Crne Gore.

    Da li bi tu, recimo, pomogle neke diplomatske aktivnosti?
    – Ja prosto ne znam šta bi se tu sada moglo učiniti da SPC odmah pristane ili da prihvati ideju o vođenju pregovora koji bi doveli do konkordata. Možda bi moglo da bude neke koristi, ako bi uopšte bilo neke koristi, da Vatikan izvrši neki uticaj na vlasti u Hrvatskoj i BiH da se srpske pravoslavne svetinje i crkve u tim državama bolje štite, da se vernicima da odgovarajuća satisfakcija, jer su oni pod vrhovnom jurisdikcijom Srpske pravoslavne patrijaršije. Ja ne vidim šta bi drugo tu moglo da ispadne iz nekog eventualnog sporazuma dve crkve.

  9. Avatar
    Владимир

    Основати партију са циљем прикључења Србије Руској Федерацији, и то да буде Уставом дефинисано да у току 50 година на челу будуће српске губерније не смије да буде Србин!

  10. Avatar

    Citam komentare ali i tekst koji ih je prizvao i mislim da nisu neke stvari dobro postavljene.Sam tekst je tacan medjutim kuca se gradi od temelja a ne od krova ovaj tekst je samo konstatacija onoga sto vec znamo ali bez adekvatnog predloga sta raditi.Mnogo se prica o raskolu o unijacenju i ko zna o cemu sve i to u zemlji koja je sluzbeno proterala boga 1945 gde se vladike voze u skupocenim dzipovima zive u vilama i imaju po nekoliko ljubavnica naravno cast izuzecima kojih ima.A narod e to je tek posebna prica iza formalnog hriscanskog ruha krije se unakazeno nemoralno lice dotakli smo dno u kulturoloskom ali i moralnom smislu.Cak i da hoce da nas pokrsti nesretni papa Benedikt to nemoze da uradi jel smo mi kao narod boga odavno zaboravili prestali smo da mu se javljmo na telefon cinizam dvolicnost i pakost su postali nase sveto trojstvo zato polako i nestajemo i kopnimo ne samo fizicki vec i duhovno.Narod je duhovno ubijen i to je ono sto plasi a ne poseta coveka cija crkva rapidno kopni zbog raznoraznih pedofilskih i finansiskih skandala

  11. Avatar

    Ево можда и ова вест која је емитована на ББЦ на србскомјезику(има на Б92, “Свет у 2, ББЦ”), показује стварне разлоге неких дешавања и у Србији:

    Blokada manastira na Svetoj gori

    London — Dugovima ophrvana grčka vlada na meti je kritika da baca pare poreskih obveznika da bi progonila 120 pobunjenih monaha iz manastira Esfigmen na Svetoj Gori.

    Vaseljenski patrijarh Vartolomej, kažu, želi monahe da izbaci iz manastira jer se protive nameri da se ubrza ekumenski dijalog i ostvare tešnje veze sa Vatikanom.

    ……Monasi su se ranije uglavnom hranili ribom, ali sada je to nemoguće, jer je obalska straža zapretila da će da im oduzme čamce:

    “Naravno da se osećam proganjanim i izolovanim.”

    Otac Savas jedan je od istaknutih pripadnika bratstva.

    “Ne mogu ni da pecam ispred sopstvenog manastira. Ovde sam preko dvadeset godina, skoro čitav život, a ne daju mi ni da pecam. Zamislite.”

    Teolozi koji predstavljaju Vaseljensku crkvu i Vatikan ove jeseni su učinili velike korake u pravcu prevazilaženja raskola koji traje već skoro 1.000 godina.

    Poboljšanje odnosa rimokatolika i pravoslavaca znači da će pritisak na pobunjenike iz Esfigmena rasti, kako bi se u manastir dovelo neko poslušnije bratstvo. Iguman Metohije je starešina bratstva:

    “Grčka vlada mora da sprovodi zakone koji su primereni Svetoj gori. Niko ne sme da nas progoni zbog naših verskih uverenja, jer svako je monah slobodni duh, koji može da veruje šta god želi.”…

  12. Avatar

    Poštovana gospodo sve je to tačno što ste vi ovde izneli,mada ne vidim ni jednog čoveka,vodju ,vojskovodju koji će nešto promeniti u ovim mojim i vašim rečima.Npr.istorija se ponavlja na ovom našem prostoru u ovoj našoj nesrećnoj Srbiji.Zapravo mislim da sam ovde najmladji komentator medju vama pa bi stim pitanjem dao jedan drugi odgovor.Povremeno prelistavam snimke na youtubu,sportskih,političkih idr.dešavanja zadnjih 20 god.i…nigde nisam čuo ime SRBIJA osim JUGOSLAVIJA,pričamo o nama ne o Amerima,Evropi ili nekom četvrtom narodu.Hoće li iko reći ko smo mi šta je naš CILJ…eVROPA koja nema alternativu.Da li nas je NATO zgazio jeste jel je imao svoj cilj,da li narod nema para nema i opet uzima vlada nove kredite od MMF-a da,e pa gospodo kao što reče Brana Crnčević ,,Mislim da smo ga n……i,,.U opštini na jugu Srbije se pasoši kupuju kao dnevna štampa,ljudi seku voće i prosipaju mleko a narod je gladan,dokle.Da li smo mi stvarno doseljeni sa Karpata kao Sloveni ili smo kupili HOTDOOG sa švercovanim mesom sa Kosova.Znam da CIGANI LETE U NEBO kod Kuste ali koliko oni visoko lete mislim da mi gubimo titulu NEBESKOG NARODA.A da ,da nisam dobio ovaj internet ne bi video one ljude koje na žalost nikada neću sresti,a ljude koje znam skoro ih i ne vidjam jer su njihova lica zamenili opijati tj.ispijeni monitori poslednja reč svetske tehnike.Pošto svako voli svoje mesto rodjenja ili ga se bar seća ja ne pamtim koliko se dece rodilo u mom rodnom selu,osim da pivo skoro ne staje u zadrugama.Pošto od cele Srbije funkcioniše sever,BELGREDE,do Kragujevca a možda i zAJEČAR sa gasom,mislim da jUG SRBIJE IMA KVAR na točkovima jel je gepik već otpao jer se vuče na sajlama od kočnica.Pa pošto zaostajemo za tim nazovite urbanim SVETOM mislim da Jug sRBIJE ne ide već puzi u Rimsko vreme.Dragi moji politikolozi da li se iko od vas seća ko je zadnji ostavio neku svoju zadužbinu narodu,BK,DELTA,CEPTER,ne bi reko.Najbitnije je biti član BIBLIOTEKE kao drug RIGRUTIN prosečnom ocenom 2+.I da više ne izmišljam toplu vodu pošto je dovoljno ima u Jugoistočnoj sRBIJI SAMO NEMA LJUDI i para,jeste da je svaka bara ali lepše je i u njoj nego u METROPOLI,zato živite i lečite živce u Nišu,Vranju i Pirotu,Probajte burek,pozdravi te ČKALJU,idite i dalje ali opustite se u RAJU.poz

  13. Avatar

    Kakvi su to *zakljucci*..? pa, amerika je navodno vrlo poboizna zemlja, nije *sluzbeno* proterala boga,navodno su 97% vernici, a mjeno zlo je doprlo do poslednjeg zaseoka na planeti..??..Srbija je *sluzbeno* vratila *boga*,i revnosno pravi spisak novinara *ratnih huskaca*..* uz boziju pomoc*..da, spreci unapred reakciju na otudjenje Kosmeta, da zapusi usta novinarima.
    ——————————————————————
    Na objavljenu tajnu depešu Hilari Klinton kojom traži informacije o “mentalnom stanju” predsednice Argentine, reagovao je predsednik Venecuele Ugo Čaves, poznat po kritikama na račun Vašingtona.
    Čaves je u izjavi državnoj televiziji izrazio “solidarnost s predsednicom Argentine” i ocenio da “neko treba da se pozabavi mentalnim zdravljem gospođe Klinton…Ona se oseća superiornijom od Obame… Zato što je bela, ona smatra da je superiornija od crnog predsednika”, rekao je Čaves, kako prenosi Rojters.

  14. Avatar

    Bravo za Čavesa da je više takvih a ne ljigavaca, izdajnika i petokolonaša kao kod nas.

  15. Avatar

    To da je tesko nije izgovor za potpunu predaju.Mi prolazimo kroz muke,ali to nije ni slucajno ni nezasluzeno.Sad vera mora da ojaca u nama,i to je jedini put.Mnoge stvari nemozemo da shvatimo,pa ih prihvatimo kakve jesu a ono sto nemozemo da promenimo,nemoramo previse ni da prezivamo.Bog zna zasto se stvari desavaju iako mi neznamo.A borimo se da promenimo male stvari na bolje bar za milimetar.O velikim temama ,na koje nemamo uticaja nema smisla trositi emocije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *