Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum
Postoje dva načina da ekonomski snažne države unište našu privredu – ekonomski genocid (izolacija i blokada) i „prijateljski“ (neokolonijalni) zagrljaj partnera koji će iskoristiti sve prirodne resurse
Meksiko je doživeo tužnu sudbinu zemlje u kojoj caruju droga i kriminal, iako se nalazi u neposrednoj blizini najbogatijeg tržišta (SAD). Primetićete da Meksiko nije siromašna zemlja – BDP po glavi stanovnika je oko 30 procenata viši od našeg. Stanovništvo je, ipak, većinom siromašno (predsednik Tadić bi rekao „pristojno“ siromašno). Možda ovo zvuči kao paradoks, ali danas nije mali broj ovakvih zemalja. Pogledajte Panamu, Kolumbiju, ili druge države pod dominacijom evroatlantskog kapitala. Mislite o tome.
PROBLEM MENTALNOG SKLOPA
I dok tamo, u košmaru uzavrelih ulica, gine na hiljade ljudi godišnje, u Srbiji se vredni poslenici evroatlantske elite (Druge Srbije) pitaju kako da i ovde izgrade sličan ambijent, na južnim granicama Evropske unije. Neki važni rezultati na tom planu su ostvareni. Industrijska proizvodnja je bitno redukovana, a stanovništvo, privreda i država su već blizu dužničkog ropstva. Ogroman strah od gubljenja radnog mesta široko je rasprostranjen (da li je to glavni oslonac socijalnog mira?) a stopa nezaposlenosti je visoka. Važni resursi predati su u ruke evroatlantskih gospodara, a na onima koji još nisu („Telekom“, EPS, zemljište, šume, vode…) užurbano se radi na tome.
Sve bi, naravno, išlo mnogo lakše da nije tog specifičnog mentalnog sklopa naših ljudi. Zato taj mentalni sklop mora biti likvidiran. U Drugoj Srbiji su, izgleda, podeljeni u mišljenju o tome kako oduševiti narod za „izabrani“ put bez alternative, koji je popločan dobrim namerama. Jedni smatraju da represija države protiv oponenata (kojima se sve češće prišiva etiketa „podstrekača nasilja“) mora biti jeziva, dok drugi misle da to nije dovoljno – represija mora biti monstruozna, pošto se tako najbrže menja mentalni sklop naroda. Domaćim vladaocima (Drugoj Srbiji) najsvetliji primer za ugled predstavljaju američke operacije u Iraku i Avganistanu.
UCENA JE NASILJE?
Postoji nekoliko načina na koji ekonomski snažne države mogu da potčine svaku nejaku privredu. Ona može biti izložena izolaciji i blokadi (ekonomski genocid) i skoro je izvesno da će se ugušiti gotovo sve njene aktivnosti. S druge strane, zemlja može biti ugušena u prijateljskom (neokolonijalnom) zagrljaju snažnijeg partnera. Prirodni (i drugi) resursi biće joj oduzeti, tržište „oslobođeno“ za neometan tok robe, usluga i kapitala, a hermetički zatvoreno za slobodni odliv radne snage u „prijateljske“, razvijene, zemlje.
Najuspešnija je, izgleda, kombinacija oba modela. Ukoliko nerazvijena zemlja pruža otpor i ne pristaje na gušenje u medveđem zagrljaju imperijalizma, zapreti joj se sankcijama i blokadom, uz objašnjenje da svojom voljom srlja u samoizolaciju! Po svoj prilici, najbolje bi joj bilo da bespogovorno sluša dobronamerne savete. Postavlja se, ipak, pitanje: da li se sa „prijateljima“ može razgovarati, uzimajući u obzir i sopstvene interese?
SAVETI I ZAPOVESTI
Protekli mesec obilovao je takvim vrstama pomoći Srbiji. Ne samo poseta potpredsednice Hilari Klinton, koja je tražila još efikasniju zaštitu američkog kapitala (podsećanje na slučaj „Univorld“), nego i 12 preporuka Saveta stranih investitora, kao i 10 evropskih zapovesti (u interpretaciji potpredsednika Božidara Đelića) – predstavljaju upozoravajuće putokaze. „I da nema Evrope, trebalo bi baš to da radimo!“ klikće oduševljeni potpredsednik vlade, ožalošćen što se „toga“ nije i sam setio. Zaboravlja da doda: „Da nema Evrope, ne bi bilo ni nas.“
Daleko od toga da su svi saveti stranih investitora upereni protiv interesa naše zemlje (ali neki ipak jesu). Uređenje svojinsko – pravnih odnosa je, nesumnjivo, koristan savet. I domaći ekonomisti su ga, u proteklih dvadeset godina, hiljadu puta ponavljali. Stranački lideri, međutim, znaju da će, ako ga prihvate, njihova lična uloga u raspodeli (i preraspodeli) tranzicionog plena znatno opasti. Zato će, uz razumevanje EA-prijatelja, ovaj savet biti zanemaren, ali će sa velikim oduševljenjem biti prihvaćeni saveti o privatizaciji javnih preduzeća (koja moraju pripadati stranim kompanijama), o redukcijama (reformama) obrazovnog i zdravstvenog sistema, kao i savet da se likvidira onaj deo penzionerske populacije koji ne može da obezbedi ekonomsku podršku porodice ili komšiluka. Predloženi model se u evropskom novogovoru naziva „reforma penzijskog sistema“, u narodu poznatiji kao „lapot“.
LOJALNOST I NAGRADA
EA–aktivisti dobro znaju da će, kao produžena ruka svojih gospodara, biti najveći (možda i jedini) dobitnici na „evropskom putu“ Srbije. Imaju u vidu silne napore vlade i mreže NVO na „promeni mentalnog sklopa“, čemu su, najvećim delom, namenjeni predpristupni fondovi EU. Percepcija istine mora postati zamena za pravu istinu. Gladni moraju poverovati da su siti, a nezaposleni da se do posla dolazi lako (samo ako ga potraže).
Lojalnost Druge Srbije biće nagrađena bar sa 15 do 20 procenata iznosa predpristupnih fondova. Ostatak od 80 procenata namenjen je ekspertima iz Unije koji, uostalom, u svemu imaju glavnu reč.
Genocid, protjerivanje , pljačka stanova, kuća, poljoprivrednih strojeva i priključaka, dinarske i devizne štednje izvršena je nad srpskim narodom u Hrvatskoj.Pošto se već Tadić izvinjava Hrvatskoj i obećava ulaganje u Vukovar ima idealnu šansu. Neka Srbija uz pomoć Hrvatske izgradi oko 42.000 stanova koliko je oteto Srbima protjeranim iz Hrvatske .Idalne lokacije su u Podunavlju Vukovaru , Vinkovcima , Iloku, Belom Manastiru i Oseku za protjerane Srbe koji su nepoželjni u Zagrebu, Bjelovaru, Sisku, Karlovcu, Splitu, Zadru ,Koprivnici, Bjelovaru itd. To bi bio istinski čin pomirenja dvaju naroda .Prognani Srbi iz Hrvatske traže pomoć EU BEOGRAD – Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske potpisali su danas peticiju kojom od organa i institucija EU traže da ne dozvole zatvaranje Poglavlja 23. o ljudskim pravima i prijem Hrvatske, dok ne reši statusna, imovinska i druga stečena prava izbeglih i prognanih Srba. U ime 404.000 prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske peticiju su potpisali predstavnici više desetina udruženja okupljenih u Koaliciju i Asocijaciju, krovne organizacije koje su i pokrenule ovu akciju. Prvi put, njima su se pridružili i predstavnici drugih organizacija Srba poreklom iz Hrvatske koji ni 15 godina po okončanju oružanih sukoba ne mogu da ostvare imovinska i druga prava u Hrvatskoj. U dokumentu se apeluje na EU da ne potpiše ugovor o pristupanju sa Vladom u Zagrebu, dok Hrvatska ne prestane sa diksriminacijom i „ne dostigne evropske standarde u poštovanju statusnih, stanarskih i drugih imovinskih i stečenih prava“ svojih građana srpske nacionalnosti. Peticija sa ovim zahtevima, uz pismo o namerama, u kojem će detaljnije biti objašnjena sva otvorena pitanja Srba iz Hrvatske, biće upućena ambasadama 27 zemalja članica EU, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, OEBS-u i UNHCR-u. U peticiji se traži sveobuhvatno, trajno i pravično rešenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske i to na načelu jednakopravnosti i u skladu sa međunarodnim ugovorima koje su prihvatile vlasti u Zagrebu. Prognani i izbegli Srbi iz Hrvatske zahtevaju: povratak uzurpirane pokretne i nepokretne imovine, kao i obnovu imovine uništene u ratu i terorističkim akcijama i njeno vraćanje u pređašnje stanje. Zahtevaju, takođe, pravičnu naknadu za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu, povratak oduzetog stanarskog porava ili pravičnu naknadu bez ikakvog uslovljavanja i ograničavanja. Za povratnike koji su pristali na Program stambenog zbrinjavanja, traže da im se omoguće isti uslovi otkupa kao ostalim građanima. Pored toga, srpski prognanici i izbeglice iz Hrvatske zahtevaju isplatu zaostalih penzija i konvalidaciju radnog staža stečenog 1991/95. (za vreme bivše RSK) uz priznate doprinose. Prema peticiji, ne nameravaju da odustanu ni od zahteva za isplatu devizne i dinarske štednje i novčane naknade za to što im nije bilo dozvoljeno učešće u privatizaciji kao drugim građanima Hrvatske. Prognani Srbi zahtevaju i reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih, pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja, a insistiraju i na brzom završetku procesa ekshumacije i identifikacije nestalih osoba. Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta najavio je da će ovi dokumenti biti poslati i nadležnim organima Srbije, kao i vodećim ličnostima i predstavnicima Srba u Hrvatskoj od kojih očekuju da podrže i pomognu njihovu realizaciju. On je podsetio da je Hrvatska 30. juna ove godine dobila saglasnost od EU da otvori pregovaračko Poglavlje 23. o uspostavljanju evropskih standarda u oblasti pravosuđa i temeljnih ljudskih prava. „To je učinjeno, a da rešenje naših pitanja uopšte nije bilo predmet razgovora između Unije i Hrvatske“, istakao je Linta. On je ukazao da vlasti u Zagrebu procenjuju da će Poglavlje 23. biti zatvoreno u februaru ili martu, pregovori završeni u junu, a potom i potpisan ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji. „Time bi rešenje naših problema bilo svedeno na nulu“, rekao je on i objasnio da je cilj peticije i pisma o namerama da to spreči. Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Milojko Budimir je ocenio da su srpski prognanici ponovo izigrani kada je otvoreno Poglavlje 23. o ljudskim pravima. On je naveo da vlasti u Zagrebu, sada planiraju novi rok od šest meseci u kome povratnici mogu podneti zahtev za stambeno zbrinjavanje. Podsetivši da su svi rokovi odavno probijeni, on je istakao da program zbrinjavanja ne može biti zamena za oduzeta stanarska prava, kuće i uzurpirana imanja i poručio: „Ne trebaju nama nikakvi novi rokovi, niti humanitarna pomoć, već samo da nam se vrati ono što je naše“. Srbima prognanim iz Hrvatske nezakonito je oduzeto oko 42.000 stanova, a vrednost njihove uništene, opljačkane i uzurpirane imovine procenjena je na oko 30 milijardi evra.
Тачно тако професоре. Е сад смо у фази “пријатељског” загрљаја наших великих пријатеља са запада, оличених у амбасадорима. Најновији пријатељски гест,предлог који има крактер наредбе, саопшетннам је од стране ЕК представнка неког Дежера, човек предлаже да се настави са продајом свега а нарочито апострофира продају ТЕЛЕКОМА и ЕПС-а.
Сваки дан су на вестима амбасадори ЕУ,САД,УК,ЕК, … који резолутно предлажу одустајање од дела суверенитета Србије, предлажу нова задуживања,распродаје, усвајање нових историјских чињеница, …..зло и наопако.
Ово је увођење јужноамеричког сценарија( о томе је раније писао проф. Цвјетићанин), прозизводња деценијских криза и неморала, нови неоколонијализам , софистициран, поган и зао, …што је најгоре овај марионетски режим здушно ради на нашој пропасити.
Стоп тиранији!