ZAKON O KRIVIČNOM POSTUPKU Srbija u pritvoru

Piše Nikola Vrzić

Najnovije, hitne izmene Zakonika o krivičnom postupku krše osnovna ljudska prava, kakva je pretpostavka nevinosti, i sveže reformisanom srpskom sudstvu otvaraju mogućnost za velike zloupotrebe prilikom određivanja pritvora

Ministarka pravde Snežana Malović, obećala je konačno rešenje problema nasilja. Slobodan Homen, državni sekretar u njenom ministarstvu, prethodno je u naletu velikog nadahnuća najavio „jeziv odgovor države“ na nerede na ulicama Beograda 10. oktobra. Konačno rešenje u vidu jezivog odgovora… Treba li, onda, da nas čudi što današnju Srbiju – Srbiju na, zar ne, svetlom evropskom putu – Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda, u razgovoru za „Pečat“ opisuje kao državu represije, koja „sve manje može da pledira da je demokratska“?

REPRESIVNA DRŽAVA
Ministarkino rešenje sadržano je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, podnetom ove srede Skupštini Srbije na hitno, najhitnije usvajanje. Predlog nije dugačak – tek tri člana – i, sve u svemu, menja samo dve reči; „reč: ‘deset’ zamenjuje se rečju: ‘pet’“, i, „reč: ‘osam’ zamenjuje se rečju: ‘trideset’“, stoji u Predlogu. Đavo se, stvarno, krije u sitnicama…
Prvim članom predviđenih izmena, naime, menja se osnov za određivanje pritvora u odnosu na težinu zaprećene kazne – donja granica se, sa dosadašnjih deset godina, spušta na krivična dela za koja je zaprećena kazna od pet godina. Drugim članom, pak, produžava se maksimalno trajanje pritvora u skraćenom postupku, sa osam na 30 dana. Jednostavnije rečeno, trajanje pritvora višestruko je uvećano, pri čemu je proširen krug krivičnih dela za koja sleduje pritvor. „Neophodno je izmeniti navedenu odredbu Zakonika o krivičnom postupku i predvideti mogućnost određivanja pritvora i za druga krivična dela, za koje određivanje pritvora, po važećoj odredbi, nije moguće,“ stoji i u obrazloženju Predloga.
Za advokata Slobodana Šoškića, predsednika Advokatske komore Beograda, mesta za sumnju nema: „Ove izmene Zakonika o krivičnom postupku tipičan su izraz represivnosti države, budući da se naglasak stavlja na pritvor kao meru odmazde, a ne kao meru kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Pritvor je, podsećam, mera koja treba da se primenjuje samo izuzetno tokom krivičnog postupka, a nipošto kao opšte pravilo. Time se, u krajnjoj liniji, krši i zagarantovana pretpostavka nevinosti.“
Pri tom, pravdanje pritvora nejasnom formulacijom o „posebno teškim okolnostima krivičnog dela“, kako stoji u zakonu, naglašava naš sagovornik, „otvara mogućnost da se arbitrira bez pravih kriterijuma za primenu ove odredbe. To vodi ka zloupotrebi određivanja pritvora, budući da će uvek moći da se da sud o postojanju teških okolnosti krivičnog dela. Najnoviji slučajevi nasilja koji su se dogodili, kako u Beogradu povodom gej parade tako i oni u Đenovi, ne mogu da budu opravdanje za ovakve izmene ZKP-a. Sve u svemu, ovo nastojanje da se ide na što češće određivanje pritvora, i u što dužem trajanju, još je jedan težak korak kojim država ide ka proširivanju represije, zbog čega ona sve manje može da pledira da je demokratska i saobražena standardima poštovanja ljudskih prava i sloboda.“

MASKIRANJE EVROPOM
A stavljanje Srbije u produženi pritvor pravda se, pomalo paradoksalno ali sasvim očekivano, Evropskom unijom. Snežana Malović, ministarka pravde, ovako je pred Parlamentom stala u odbranu svog predloga: „Ovaj problem (problem nasilja) poprima i međunarodni karakter i veoma šteti ugledu Srbije u inostranstvu, a takođe i ometa naš strateški interes, a to je pridruživanje Evropskoj uniji.“ Kao da uličnog nasilja u Evropskoj uniji, recimo u Francuskoj, nema ni u naznakama… Što nas upućuje na zaključak da se vlasti maskiraju Evropskom unijom, samo da bi sprovele ciljeve koji s Evropom imaju veze koliko i šerijatsko pravo u Saudijskoj Arabiji s poštovanjem prava žena; ciljeve koji se, tako lepo upakovani, sastoje u kršenju svakog predstojećeg vaninstitucionalnog, uličnog izraza opštenarodnog oduševljenja aktuelnim poretkom. To je, uostalom, potvrdila i sama ministarka, rekavši da se ovim izmenama ZKP-a stvara normativni okvir za „efikasnu borbu protiv nasilja na svim javnim skupovima i sportskim priredbama“.
Svojim poslednjim, trećim članom, predlog izmena ZKP-a predviđa da izmene stupe na snagu hitno da hitnije ne može da bude, već dan po objavljivanju u Službenom glasniku. Povod tolikoj žurbi je, naravno, „večiti derbi“ koji se igra ove subote. Tolika želja da represivni zakon stupi na snagu, na najbolji način pokazuje koliko je vlast uplašena svakim masovnijim okupljanjem svojih podanika. Međutim, neće se izmenjeni zakon primenjivati samo ovog vikenda, već i u svim budućim prilikama u kojima će popularnost režima biti demonstrirana na ulici. Da li smo, to, došli na korak do zabrane okupljanja i neproglašenog vanrednog stanja? A zima našeg nezadovoljstva još nije ni nastupila…