Vanredno stanje u vajmarskoj Srbiji

Piše Branko Radun

Uvođenje vanrednog stanja koje se kao mogućnost pominjalo na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, moglo bi biti aktuelizovano prilikom nekog „novog nasilja“ – kao alibi za suspenziju demokratskih sloboda u Srbiji

Agencija „Stratfor“ izašla je sa „analizom stanja u Srbiji“, napravivši paralelu sa Vajmarskom Nemačkom. Srpska demokratija je u krizi i njoj prete patriotske grupe i navijači, te shodno tome, nužno sledi iz ove analize, Srbija bi trebalo da se obračuna sa „ekstremistima“ – dok nije kasno. Ova analogija nije nova i korišćena je s obe strane „srpske barikade“. Srpski globalisti, poput ovih stratforovaca, vide u patriotskoj opoziciji ili pak u patriotskim organizacijama i navijačkim grupama, naravno uz neke bezbednosne strukture, realnu pretnju „proevropskom putu Srbije“ te nalaze da bi ih trebalo suzbiti, zabraniti ili na neki drugi način eliminisati iz političkog života.

NA LINIJI PODRŠKE ZAPADA
Ona druga grupa autora koja se poslužila paralelom Srbija-Vajmarska Nemačka, smatra da srpskoj demokratiji ne prete huligani na utakmicama već oni na vlasti, koji imaju novac, moć, uticaj i podršku Zapada. Strah pred gnevom naroda, pre svega srpske omladine, frustrirane nacionalnim poniženjima i socijalnim beznađem, bio je gotovo opipljiv na licima predstavnika vlasti koji su se sa njim suočili 10. oktobra. Taj osećaj nesigurnosti motivisao je vlast da se surovo obračunava sa mladim gnevnim ljudima, pa shodno toj činjenici režim i njemu podređeni mediji nisu smatrali da je neophodno da naprave razliku između antirežimskog protesta i malog broja onih koji su se ponašali huliganski, već je svim građanima koji su se u nedelju našli na ulici zalepio etiketu ekstremizma i vandalizma.

KRAJ DEMOKRATIJE
To je bio zgodan povod da se drastično suze političke i medijske slobode u Vajmarskoj Srbiji. Vlast je proizvela toliku količinu histerije sa namerom da utera strah u kosti svima, pa su krivci pronađeni u omladini, navijačima i patriotskim organizacijama. Priča podseća na kraj vajmarske demokratije u Nemačkoj i početak faze represije i gušenja slobode reči i opozicionog delovanja.
Stoga se krenulo sa disciplinovanjem medija, pre svega elektronskih, što podrazumeva značajno viši stepen (auto) cenzure i kontrole. Konferencija za štampu alternativnih medija ( „Pečat“, „Vidovdan“, „Dveri“, „Standard“ i Fond „Slobodan Jovanović“) koja je uputila zajednički protest protiv hapšenja onih koji su protestvovali protiv režima, nije naišla na odjek medija. Emisija sa učesnicima konferencije   skinuta je sa TV „Palme plus“. Iste večeri zabranjena je i tribina u Novom Sadu, pod izgovorom „bezbednosti prisutnih“ koju su organizovali „Vidovdan“, „Srpski kulturni klub“ i „Dveri“, pod nazivom „Porodica i savremeno srpsko društvo“.
Na meti vlasti, pored medija, našle su se i druge „rizične tačke“. Na sednici Sa­ve­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost, odr­ža­noj na inicijativu predsednika Tadića, kako je procurelo u javnost, ozbiljno se razmatrala i opcija uvođenja vanrednog stanja u zemlji. Čini se da su za sada odustali od te ideje, ali bi neko „novo nasilje“, moglo da bude uzeto kao alibi za suspenziju demokratskih sloboda u vajmarskoj Srbiji. No, prema važećem krivičnom zakonu, predviđena kazna za ometanje ili sprečavanje javnog skupa je do dve godine zatvora, što znači da bi Gandi sa svojim nenasilnim otporom (sedanje na putu) u Srbiji 2010. mogao da zaglavi robiju. Osim toga praksom od 10. oktobra, uvedena je mera pritvora koja se učestalo i proizvoljno daje i kad za to nema opravdanja (osumnjičeni bi mogao da ometa istragu, da pobegne iz zemlje ili da ponovi krivično delo).

NEPRISTAJANJE NA GLOBALIZAM
Enormno visok procenat onih kojima je proizvoljno određen pritvor je očigledno posledica političkog pritiska. Pritvoreni su bili svi koji su se samo našli na ulici jer „su bili u nekoj grupi“, iako nije redak slučaj da su se čak i optuženi za ubistvo branili sa slobode.
S druge strane, medijska presija koja je u startu osudila ove mlade ljude, napravila je direktan i posredan pritisak na sud, pa možemo reći da je reč o redukovanju političkih i ljudskih prava i sloboda, i to u zemlji u kojoj vlast kao mantru ponavlja da živi u duhu „evropskih standarda“. Ako je istina, a postoje žalbe, da je nekima isteklo policijsko zadržavanje od 48 časova pre nego što su saslušani kod istražnog sudije, onda je to ozbiljna stvar – kršenje zakona o krivičnom postupku.
Konačno uz represivne režimske priče ide i najava izmena krivičnog zakona, po kojem bi se zadržavanje u pritvoru produžilo sa osam na trideset dana za „dela nasilničkog ponašanja“. Izmenama zakona režim bi demonstrirao svoju represivnu moć nad osumnjičenima. Režim koji se osetio ugrožen od omladinskog bunta je očigledno odlučio da na mala vrata uvede vanredne mere koje podrazumevaju presing na medije, sudstvo i opozicione krugove. Nas upravo brine „zabrinutost Stratfora“ za političku budućnost Srbije, jer to zapravo znači da je vajmarski put Srbije u presudnoj meri diktiran od Velikog Brata. No ono što nam uliva nadu je srpska mladost, koja je svojim nepristajanjem na globalistički projekat, u koji spada gej parada, osvestila mnoge.