Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Ratko Dmitrović
Dok god čelni ljudi Srbije, ma kako da se zovu, budu ćutali pred teorijom stvorenom na laži da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju i započeo rat sa ciljem stvaranja velike Srbije, te da je napao Kosovo u nameri proterivanja Šiptara, Srbija i Srbi zauvek će nositi teret krivice i plaćati cenu za to
Predsednik Demokratske stranke, uzgred i predsednik Srbije, Boris Tadić, sprema se na put u Hrvatsku. U stvari, on ide u Vukovar da se pokloni na „Ovčari“ i još jednom, po ko zna koji put, izvini za srpske zločine. Nije mu daleko, pa će skoknuti i do Zagreba.
To nije loša ideja ali ako samo jedan trči okolo i sadi cveće, a svi drugi iz toga izvode sprdnju, onda se takva rabota pretvara u seriju otužnih skečeva koji izazivaju mučninu. Tadić je jedini glumac u tim skečevima. Njemu i njegovim Srbima (ako su Srbi njegovi) niko se ne izvinjava. Niti će. To je Borisu rečeno u brk, uprkos Rezoluciji o Srebrenici, odlascima u Potočare, izvinjenju Hrvatima i Hrvatskoj, uprkos svemu… Ništa nije pomoglo; Kosovo je i dalje pod okupacijom, Hrvatska i dalje Srbe tretira kao građane drugog reda, uskraćujući im osnovna prava, kao što je pravo na privatnu imovinu i pravo na rad; Haris Silajdžić i Mustafa Cerić i dalje tvrde da sva zla dolaze iz Srbije i da Srbiju treba ponovo na sud.
DEMOKRATSKA DRAMA SRBIJE
Svi narodi (generalno gledano) sa prostora bivše Jugoslavije, i njihovi režimi, doživljavaju Borisa Tadića isto kao što su doživljavali Slobodana Miloševića, a Srbija Borisa Tadića, za njih, je ista kao i Srbija Slobodana Miloševića. Postoje retoričke i kozmetičke razlike, usklađene sa vremenom, ali suštinske razlike nema; Slovenci, Hrvati, Muslimani, Crnogorci, Šiptari… svi oni, generalno gledano, tvrde da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju sa ciljem da stvori veliku Srbiju, da je izvršio agresiju najpre na Sloveniju, a potom i na Hrvatsku i Bosnu. Kosovo da ne spominjem. I svi uglas ponavljaju da na zapadnom Balkanu neće biti dugotrajnog mira, sve dok Srbija ne prođe katarzu, pokajanje, denacifikaciju.
Sve te „istine“, poznato je, odavno je prihvatila i Međunarodna zajednica i tu ništa novoga nema, niti bi sve to bilo opasno za Srbe i Srbiju da drugačije misle i govore ljudi koje smo pre deset godina izabrali da naslede Miloševića. Ali, ne.
To je danas najveći problem Srbije. To je suština „demokratske drame Srbije“, koja traje evo već deset godina. Otuda sve dolazi i tamo se sve vraća. To je đavolje gnezdo, brlog iz kojeg gamižu sve nečisti i hvataju se za noge Srbima, ne dozvoljavajući im da krenu napred.
Ono što o raspadu Jugoslavije, i svemu što je iz toga proisteklo, misle Stjepan Mesić, Haris Silajdžić, Jelko Kacin, Vladimir Šeks, Hašim Tači, Željko Komšić, Milo Đukanović, Sonja Biserko… misli i Boris Tadić. Da misli drugačije rekao bi.
Ne bih da stavljam ruku u vatru da je Vojislav Koštunica po tom pitanju identičnog mozga, ali znamo svi da je i on, dok se njegova slušala, javno ćutao na ovu temu.
Kako je sa srpskog stanovišta, sa pozicije službenog Beograda, moguće braniti Kosovo i Metohiju od američko-šiptarske okupacije ako se krene od stava – a Tadić očigledno kreće od toga – da je Milošević napao Kosovo i tamo izvršio etničko čišćenje. Da misli drugačije to bi valjda i rekao.
Nema tog Srbina koji može da odbrani i pokrene Srbiju i Srbe slažući se sa ocenama da je Slobodan Milošević bio sotona, monstrum, satrap krvavih ruku, balkanski kasapin, masovni ubica, ekskluzivni krivac za sve što se događalo na prostoru bivše države…
Bez obzira na to ko bio na vlasti u Srbiji, i kako god da se zove, ako pristane na gore iznete ocene o Miloševiću – dolazile te ocene sa eks-ju prostora ili sa Zapada, svejedno je – nema ni delić šanse da učini nešto dobro i pozitivno za Srbiju.
Kako i na osnovu čega Tadić, službeni Beograd, vlast u Srbiji… može od Hrvatske zahtevati, na primer, povratak ili nadoknadu 35 hiljada stanova otetih od Srba, ako se službeni Zagreb i službeni Beograd ne spore oko suštine rata vođenog devedesetih i Miloševićeve uloge u tom ratu. Ako se tu slažu, a slažu se, onda im je i zajednički stav da su Srbi u Hrvatskoj dobili taman ono što su zaslužili, jer su napali Hrvatsku, zajedno sa Miloševićem.
Nijedan od dosadašnjih predsednika i premijera Srbije, ove demokratske, postoktobarske, nije javno izgovorio rečenicu koja sve menja u odnosima Srbije i Hrvatske i Srba i Hrvata kao naroda. Ta rečenica glasi: Na prostoru bivše Jugoslavije vođen je građanski rat, kao posledica nasilne secesije Slovenije i Hrvatske, uz podršku dela međunarodne zajednice.
Ne postoji ništa izvan toga što bi moglo da se imenuje, čak, i kao delimična istina.
Nije Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku, kao što tvrde svi hrvatski političari, među kojima i Ivo Josipović. Ne, to je laž na koju su pristale sve postoktobarske vlade u Beogradu.
Istina je da je Hrvatska, odlučna da izađe iz Jugoslavije i osamostali se, napala istu tu Jugoslaviju, njene institucije, zakone, armiju, svoje građane srpske nacionalnosti.
Rat u Hrvatskoj počeo je onoga dana kada su Tuđman i Mesić krenuli sa rehabilitacijom ustaštva i NDH, uvođenjem novčane jedinice zvane kuna (tako se zvala samo za vreme NDH) i zahtevom Srbima da potpišu lojalnost novoj hrvatskoj državi. To isto, na početku svoje države, uradio je Ante Pavelić.
Nije JNA napala Hrvatsku, već su paravojne snage republike Hrvatske započele sukob napadima na garnizone JNA u Hrvatskoj. Ko god kaže drugačije, pokvarenjak je i lažov. Lud nije, jer to ni lud ne može da tvrdi.
BLJUTAVA PREDSTAVA ZA NAROD
Šta je radio Slobodan Milošević u to vreme? Pomogao je Srbe u Hrvatskoj. Tačno. A, šta je drugo trebalo da radi i šta je tu sporno? Gde je tu zločin, agresija?
Ako su Austrija i Nemačka na sve moguće načine pomagale Hrvatskoj da se osamostali, a pomagale su, ako je Mađarska, pod pritiskom Nemačke, uvozila oružje za paravojne hrvatske snage, a radila je upravo to, šta su drugo Srbija i Milošević mogli da rade nego da pomažu delu svoga naroda, onom delu kojem je pretilo ponavljanje sudbine iz NDH.
Preterujem? Hoćete da vam još jednom, po ne znam koji put na ovom mestu, opišem šta se Srbima događalo u Sisku, Osijeku, Zadru, Splitu, Zagrebu, Karlovcu… pre nego što je izbio rat u Hrvatskoj.
Dok god Boris Tadić, ili bilo ko drugi u ime Srbije, sve ovo ne kaže javno, pred kamerama, Srbija će u odnosima sa Hrvatskom morati da bude snishodljiva, ponizna, na kolenima.
Mogu vlastodršci u Beogradu, ma kako god se zvali, do iznemoglosti da ponavljaju da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, to suštinski ništa ne znači.
Srbija, ova postoktobarska, pristala je na teoriju po kojoj je Milošević napao Kosovo i Metohiju i, tamo, nad Šiptarima izvršio strašne zločine i etničko čišćenje. Posle toga, kažu ovi koji su nam oteli i okupirali Kosovo i Metohiju, Srbija je zauvek izgubila pravo na taj deo svoje teritorije. Tako nešto Tadić i njegovi ne tvrde, reći će neko. Tačno, ali ćute kad drugi u njihovom prisustvu to pričaju. Ćutanje je znak odobravanja.
Ne može vladar Srbije o Kosovu ravnopravno razgovarati ni sa Hilari Klinton ni sa nekim sekretarom u Briselu, ako taj razgovor na stolu ima samo jednu teoriju, onu o Miloševiću kao jedinom krivcu. Tu nema razgovora. Tu se samo čeka presuda, njena visina i samilost druge strane.
Nije Milošević napao Kosovo, ni 1989. godine ni 1998. godine, jer čovek sam sebe ne može da napadne.
Srbija je, u skladu sa ustavnom i zakonskom procedurom, 1989. godine svela svoje pokrajine (do tada države u državi) na nivo autonomnih pokrajina, vraćajući sebi ingerencije koje je imala čak i po onom monstruoznom Ustavu SFRJ iz 1974. godine. Ništa tu nije bilo sporno. Sporno je što su Šiptari i pored uživanja prava o kojima su druge nacionalne manjine na svetu mogle samo da maštaju, tražili više od toga.
Onaj ko vlada i ko bi da vlada Srbijom imaće pravo i legitimitet da brani Kosovo i stvara pretpostavke za njegov povratak u ustavno-zakonski okvir Srbije, samo ako kaže da je 1998. godine srpska policija svim sredstvima, uključujući oružje, sasvim legitimno, intervenisale na delu svoje teritorije, koja se zove Kosovo i Metohija. Zašto? Zato što je tamo izbio oružani ustanak sa ciljem odvajanja i komadanja države. Koja bi to država na svetu postupila drugačije?
Ima li Tadić snage da javno upita partnere na eks-ju prostoru i „prijatelje Srbije“ u međunarodnoj zajednici, kako to da je Hrvatska 1995. godine imala pravo da interveniše u Krajini, zoni pod zaštitom UN, a Srbija tri godine kasnije, nije imala pravo da interveniše na Kosovu.
Dok god Boris Tadić javno, pred kamerama, ne postavi to pitanje, njegova priča o nepriznavanju nezavisnost Kosova obična je tlapnja. Jeftina, prozirna i sve bljutavija predstava za narod.
На нашу жалост већина омладине је прихватила ноторне лажи о Слободану Милошевићу које су измислили они који су разбијали СФРЈ а потом И СРЈ. Нападајући Слободана Милошевића хтели су да своје злочине прикрију, баце у запећак, да Срби уопште не помиљу тужбу за ратну штету начињену СРЈ 1999.године, да не помињу своје жртве.
Направили су нас геноцидним народом, а бранили смо се.
Рекли су да смо силовали, силовали су они нас.
Рекли су да смо убијали, били смо убијани.
Морамо се потрудити свим силама, и дозвољеним и недозвољеним, да коначно доведемо на чело Србије СРБЕ, а не сатрапе, акрепе, лопове, лажове и оне друге моралне наказе који су осрамотили Србију.
Све док се то не деси нећемо дочекати да чујемо истину.
Што се тиче Слободана Милошевића, имао је два избора, или да буде издајник или да страда са сопственим народом. Изабрао је да страда и страдао је.
Имао је грешака, пропуштених прилика, али све бих дао да на власт опет дође човек који ће да се бори за своју земљу и свој народ.
Треба се опет борити за паролу СРБИЈА СРБИМА.
То нема алтернативу.
Moglo bi se Miloševiću dosta toga zameriti ali suštinski da nije pomogao Srbima izvan Srbije to bi bili sveži Jasenovci, vas bi g. Dmitroviću verovatno tražili vaši najbliži, identifikaciju identiteta preko DNK analize, bolje je da ste proterani nego zaklani!Šta najviše zameram Miloševiću ? Zašto nije srpske satrape tzv. autonomaše-separatiste iz Vojvodine strpao u zatvor, osudio na dugogodišnje kazne, da se jednom zna da izdajnici završavaju gde im je mesto, ovako imamo opet staru priču ali sada multiplikovanu sa novim “demokratskim snagama” !
Ratko Dmitrovic nam iznosi bedu vazala. Drugacije nije moglo biti. Ja sam 2006.g. objavio jedan tekst pod nazivom: “LOGIKA VAZALA” u kojem sam komentarisao vazalske besmislice, a ovde cu ponoviti komentar samo jedne vazalske tvrdnje. Ona glasi:”OSTAVIO NAM JE U NASLEDJE DUBOKI SRPSKI NESPORAZUM SA SVETOM” Bolni narod se mnogo iznenadio, a neki kazu i zabezeknuo. Nije mogao da veruje da obrazovani ljudi, kao sto su vazali, ne razlikuju obim i sadrzaj pojmova “svet” i “osvajac “sveta”? Narod je bio uveren da je Srbija u “nesporazumu” sa osvajacem, a ne sa svetom! Ali, nista nije jednostavno, i osvajac pripada svetu, ni on nije van njega, sto znaci da imaju slicnosti. Imaju, ali da li su slicnost i identicnost isto?
Sva sreca pojmovi se razlikuju po obimu i sadrzaju, jer da nije tako sve istine bi licile na vazalske. Iako osvajac sveta pripada svetu on se po obimu razlikuje od pojma “svet” zato sto je on samo njegov deo. Bitna razlika u sadrzaju je u tome sto “osvajac sveta” napada, a “svet” se (odnosno ostatak sveta) brani. Ako vazali ne veruju da izmedju “osvajaca sveta” i “sveta” ne postoji razlika, mozda ne bi bilo na odmet da se upitaju: “koga osvajac osvaja ako se to sto osvaja od njega ne razlikuje”? Ili je mozda logicno da osvaja samoga sebe? Izgleda da je vrhunska istina vazala i “tranzicije” da se osvajanje sveta obsvlja bez osvajaca?! Moze li se Svet osvajati bez prevara?
Dmitrović uporno zaboravlja događaje koji su prethodili ratu, zaboravlja mitinge, prijetnje, balvane i etničko ćišćenje tkzv. Krajine u kojem je prtjerano 200 000 Hrvata prije bilo kakve akcije od strane Hrvata. To je svima u Jugoslaviji jasno osim Dmitroviću i njemu sličnima. Nije bilo nasilne secesije, Hrvatska i Slovenija su bile za konfederaciju ali je Milošević ukidao pokrajine i republike zadržavši glasove u federaciji. U ime Hrvata je trebao u federaciji odlučivati tip koji se zove Sejdo Bajramović ?????? Neka hvala, neka taj odlučuje u Vaše ime ako želite, mi odosmo ….Dakle, svima je sve jasno osim Dmitroviću. Ili je i njemu jasno ali je posrijedi neki drugi problem ?
…. a Srbija tri godine kasnije, nije imala pravo da interveniše na Kosovu….
Srbija je imala pravo da intervenira na Kosovu, i učinila je to. Međunarodna zajednica se nije miješala,ali kada je zbog nesposobnosti ta akcija pretvorena u obično klanje albanskih civila, žene, staraca i djece onda je međunarodna zajednica reagirala i zaustavila genocid. Poslije se nekim hladnjačama pokušavalo sakriti što se dogodili ali je bilo isuviše kasno. Zato je Kosovo zauvijek izgubljeno za Srbiju. I neka je,tako je najpoštenije.
Nekoliko ispravki,G.Dmitrovicu.Srbi u Hrv.nisu ni gradjani ni drugog reda,oni su van zakona.Tadic i ostale spodobe nisu jedini koji tako misle.Pronadji mi sto beogradjana koji nece reci;sta ce nam Kosmet,to je trebalo davno dati!Ili,autosovinisticke izjave tipa,,,Albanci su upravu…,,pri tome su spremni fizicki da brane svoje stavove.Tadic nije pokrao izbore,njegova opcija je vecinska,pa se upitajmo,,ima li smisla razgovarati o slobodi manjine koja zagovara neslobodu vecine,,!Licno mislim,u Tadicevoj podsvijesti je zudnja za nobelom!?Srbi pseudoborbom brane svoju muskost,a nisu spremni braniti generale kad ih kostunicici zrtvuju da bi Srbiji dunuo povoljan vjetar.Gdje su pseudo dramaticari da opisu tu anticku tragediju novom erudicijom?Zar narod zaista misli da nepostoje erinije i da ce sa popovima i Nikolicem metamorfozom izbjeci kazni.Cini se da je narod uvjek u pravu,cak i onda kad je trazio da se oslobode lopovi a osudi ISUS KRISTOS.
Da te parafraziram G.Dmitrovicu,mi Srbi Krajisnici trebalo bi da ostavimo za sada po strani srpsko-srpski sukob,da skupljamo energiju iz koje,kaze fizika,moze materija nastati.
Ово је један од врло важних текстова објављених у последње време. Хвала, господине Дмитровићу. И раније сам у коментарима писао нешто слично, да стереотип о Миклошевићевој кривици желе да одрже сви, па и садашња власт. А пошто је тако онда нам, како лепо каже аутор, нема спаса. “Nema tog Srbina koji može da odbrani i pokrene Srbiju i Srbe slažući se sa ocenama da je Slobodan Milošević bio sotona, monstrum, satrap krvavih ruku, balkanski kasapin, masovni ubica, ekskluzivni krivac za sve što se događalo na prostoru bivše države…
Bez obzira na to ko bio na vlasti u Srbiji, i kako god da se zove, ako pristane na gore iznete ocene o Miloševiću – dolazile te ocene sa eks-ju prostora ili sa Zapada, svejedno je – nema ni delić šanse da učini nešto dobro i pozitivno za Srbiju.”
Ту нема другог решења него да се промени власт. Што пре.
Odlican tekst g. Dimitrovica. Nije moguce jasnije izlozit zalosno stanje situacije u koju su nas doveli nasi vlastodrsci, i iz koje se nece lako izaci sa Tadicevom ekipom (a ni druge nema na pomolu).
Kako svi znamo ,da je ovo sto kaze g. Dimitrovic-istinito, namece se neumitno jedno pitanje. Zasto nasi vlasnici prave ovakvu ogromnu stetu svome narodu stavljajuci ga na optuzenicku klupu bez ikakve mogucnosti da se brani? Isuvise je prosto proglasavajuci ih za izdajnike, ovdje ima jos nesto drugo.
Prije nekih par godina, za vrijeme gradjanskog rata u Jugoslaviji, pojavio se jedan uticajni profesor Harvarda, sa tezom da su ‘Srbi izgubili pravo na sopstvenu drzavu’ i da im treba uvesti tutore. Za ovog profesora Srbi su pocinjeli takve zlocine (nezampamcene od Hitlera), da su oni kolektivno krivi za svo zlo na Balkanu. Prema tome onda, sa njima treba postupat kao sa Njemackom poslije Hitlera : de-nacifikacija po svim drustvenim slojevima , namecanje ucbenika istorije, itd. Njegovo ime je Danijel Goldhagen.
(Ako neko pomisli da je ovaj covjek primijenio svoju teoriju na njegov Izrael, gorko ce se iznenadit.)
Dakle, Milosevic je Hitler a Srbija pobijedjena nacisticka Njemacka. Sto sad ovdje fali? Nurnberg? Eto ti Hag. A sad treba i jedan srpski Adenauer koji ce sve srpske zlocine da prizna, trazi oprostaj ,da prevaspita Srbe u demokrate i da ih uvede u Nato. Ko mislite da je taj covjek?
Tadic se u ovoj ulozi ne osjeca izdajnik, nego kao spasioc Srba i kao takav on ne mora da slusa. Sto vise Srbija propadne to on vise uziva glumeci Adenauera. Scenario je vec razradjen, pod nadzorom, naravno od strane anglo-americkih ambasadora.
Ovo je neka vrsta transa u kome zive Tadic i druzina( a i opozicija) iz koga oni nemaju namjeru da izlaze,tamo im je ugodno, sto god da se desi Srbiji.
Nadajmo se ipak, da ce se ona Njegoseva : ‘Pij serbeta iz case sveceve……’ obistnit.
Prognani Srbi iz Hrvatske traže pomoć EU
BEOGRAD – Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske potpisali su danas peticiju kojom od organa i institucija EU traže da ne dozvole zatvaranje Poglavlja 23. o ljudskim pravima i prijem Hrvatske, dok ne reši statusna, imovinska i druga stečena prava izbeglih i prognanih Srba.
U ime 404.000 prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske peticiju su potpisali predstavnici više desetina udruženja okupljenih u Koaliciju i Asocijaciju, krovne organizacije koje su i pokrenule ovu akciju.
Prvi put, njima su se pridružili i predstavnici drugih organizacija Srba poreklom iz Hrvatske koji ni 15 godina po okončanju oružanih sukoba ne mogu da ostvare imovinska i druga prava u Hrvatskoj.
U dokumentu se apeluje na EU da ne potpiše ugovor o pristupanju sa Vladom u Zagrebu, dok Hrvatska ne prestane sa diksriminacijom i „ne dostigne evropske standarde u poštovanju statusnih, stanarskih i drugih imovinskih i stečenih prava“ svojih građana srpske nacionalnosti.
Peticija sa ovim zahtevima, uz pismo o namerama, u kojem će detaljnije biti objašnjena sva otvorena pitanja Srba iz Hrvatske, biće upućena ambasadama 27 zemalja članica EU, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, OEBS-u i UNHCR-u.
U peticiji se traži sveobuhvatno, trajno i pravično rešenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske i to na načelu jednakopravnosti i u skladu sa međunarodnim ugovorima koje su prihvatile vlasti u Zagrebu.
Prognani i izbegli Srbi iz Hrvatske zahtevaju: povratak uzurpirane pokretne i nepokretne imovine, kao i obnovu imovine uništene u ratu i terorističkim akcijama i njeno vraćanje u pređašnje stanje.
Zahtevaju, takođe, pravičnu naknadu za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu, povratak oduzetog stanarskog porava ili pravičnu naknadu bez ikakvog uslovljavanja i ograničavanja.
Za povratnike koji su pristali na Program stambenog zbrinjavanja, traže da im se omoguće isti uslovi otkupa kao ostalim građanima.
Pored toga, srpski prognanici i izbeglice iz Hrvatske zahtevaju isplatu zaostalih penzija i konvalidaciju radnog staža stečenog 1991/95. (za vreme bivše RSK) uz priznate doprinose.
Prema peticiji, ne nameravaju da odustanu ni od zahteva za isplatu devizne i dinarske štednje i novčane naknade za to što im nije bilo dozvoljeno učešće u privatizaciji kao drugim građanima Hrvatske.
Prognani Srbi zahtevaju i reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih, pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja, a insistiraju i na brzom završetku procesa ekshumacije i identifikacije nestalih osoba.
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta najavio je da će ovi dokumenti biti poslati i nadležnim organima Srbije, kao i vodećim ličnostima i predstavnicima Srba u Hrvatskoj od kojih očekuju da podrže i pomognu njihovu realizaciju.
On je podsetio da je Hrvatska 30. juna ove godine dobila saglasnost od EU da otvori pregovaračko Poglavlje 23. o uspostavljanju evropskih standarda u oblasti pravosuđa i temeljnih ljudskih prava.
„To je učinjeno, a da rešenje naših pitanja uopšte nije bilo predmet razgovora između Unije i Hrvatske“, istakao je Linta.
On je ukazao da vlasti u Zagrebu procenjuju da će Poglavlje 23. biti zatvoreno u februaru ili martu, pregovori završeni u junu, a potom i potpisan ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji.
„Time bi rešenje naših problema bilo svedeno na nulu“, rekao je on i objasnio da je cilj peticije i pisma o namerama da to spreči.
Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Milojko Budimir je ocenio da su srpski prognanici ponovo izigrani kada je otvoreno Poglavlje 23. o ljudskim pravima.
On je naveo da vlasti u Zagrebu, sada planiraju novi rok od šest meseci u kome povratnici mogu podneti zahtev za stambeno zbrinjavanje.
Podsetivši da su svi rokovi odavno probijeni, on je istakao da program zbrinjavanja ne može biti zamena za oduzeta stanarska prava, kuće i uzurpirana imanja i poručio: „Ne trebaju nama nikakvi novi rokovi, niti humanitarna pomoć, već samo da nam se vrati ono što je naše“.
Srbima prognanim iz Hrvatske nezakonito je oduzeto oko 42.000 stanova, a vrednost njihove uništene, opljačkane i uzurpirane imovine procenjena je na oko 30 milijardi evra.
Vidite ovaj gospodin iz Bjelovara tvrdi da su Srbi proterali 200.ooo hiljada Hrvata iz Krajine.Taj podatak nikada nije bio nigde gde se mi obaveštavamo u opticaju.200 hiljada je veliki broj. Preveliki, ceo zapad bi brujao i tražio krivce.Ne sećam se da je u Haškom tribunalu bilo ko , bilo kome tu cifru spominjao.Mora biti da su to iste one besramne laži o 20 hiljada sradalih u Jasenovcu ili iste činjenice da Hrvati nisu prvi napali kasarne i to kad su bile Jugoslovenaske,što je očito kroz taj narod dobrano prostrujalo .Hrvatska je načinjena na lažima.I možda bi bilo dobro napisati tekst o lažima kao temeljima na kojima su podignute sve te države koje su se izdvojile iz Jugoslavije.To bi moralo da se radi temeljnio i bez dlaka na jeziku i pomoću fakata, dokaza.Dosta je laži čuvenih “parničara”,dosta gadosti još od prve Jugoslavuinje i pre nje.Sve treba na videlo.
Komentartor je otkrio rak ranu u našoj rešenosti da za lažima krenemo kao narod i kao država.Još ćemo mi biti krivi za Stepinčeve i Tuđmanove i Pavelićeve zločine.Jer kad njih niko ne tuži znači da su nevini.Moja i vaša istina su slične ili čak iste a da li među Hrvatima ima jednoga ko je upozorio ili smeo da upozori na JEDNU JEDINU LAŽ POMOĆU KOJE JE PODIGNUTA TA DRŽAVA.Neka iznesu dokaze da su to što tvrde istine i gde su one prezentirane kao istine.Lično to ne mogu da uradim.Nisam iz te struke ali sam uveren da se te laži mogu da sfruše do temelja.
Hm, hmm..pa kada tako brines za AP, zasto onda ne prihvatas Sejdu Bajramovica..?? hm, hmm..nacista..?? kakve su ti to price o 200.000 isteranih hrvata..mozda su ljudi sami otisli, nevole da zive sa srbima a nece da budu ustase..??? mozda ih je naterao ekonomski faktor..*trbuhom za kruhom*..? hm, hmm pa nisu ti *vedeti* doneli iz irana pesak na svojim opancima…??
Poštovana redakcijo,
hteo bih da vas zamolim da ne objavljujete komentare Hrvata i njihovu antisrpsku propagandu na svom sajtu, jer toga ima previše i postalo je manir u medijima ove nesrećne Srbije. Hvala
Zelim samo da dadem kratki komentar na clanak i komentare.
Ovo je vazan clanak a isto tako dobri komentari.
Ja samo zelim da se osvrnem na Hrvate i njihovo negiranje ili
jednostavno da se preskoci citav period 1941-45. Kao da je sve
pocelo za njih od Vukovara i ‘balvana’, Nemci su se izvinili Jevrejima i jos uvek se vode sporovi oko otstete. Hrvatima sve
je to jedna srpska negativna prica i kako kazu; Srbi su opsednuti sa ulogom ‘zrtve’ – vec poznati klise. Dok se taj problem ne resi
sa Hrvatima nikada nece biti baze za normalne susedske odnose.
To je ogromna kost u grlu u Hrvata. Samo naravno, to je narod bez savesti. Gde god vera uci -i spovedaj se i biti ce ti oprosteno
je problem. Tu nema osecaj licne odgovornosti. Sto se tice Vukovara, to nije problem drzave Srbije jer ona nije bila u ratu sa Hrvatskom. A drugo, ako su etnicki Srbi napadnuti od suseda –
normalno je svugde u svetu da Srbi gde god da se nalaze ukazu
pomoc. Sto kazu Hrvati.”svoj svome”. I na tu pomoc se cekalo i suvise dugo. Ipak mislim da su oni izabrali nekada pogresnu veru koja nije u skladu sa slavenskim duhom. Oni su izabrani da stoje na braniku (granici) kao slucaj Poljske i dela Ukrajine.
Ovim putem i na ovom mestu ne zelim da ulazim u teoloske rasprave. Setite se samo nasilnog pokrstavanja 1941-45 kojim
su Srbi u NDH bili podvrgnuti. Sve je koren problema u tome.
Neka se g. Boris Tadic ne izvinjava u moje ime. Neka podje po
srpskim selima spaljenim i opustelim od Srba. Tako je bilo i
ranije. 1945 sam kao prezivelo dete posla da trazim rodbinu i
prolazila sam kroz pusta srpska sela i slucajno naidjem na jednuu
prezivelu zenu (bese moja strina). Toga jauka nikada necu zaboraviti niti one pustosi okolo. Dajem ovde licnu istoriju i da
se nikada, nikada ne zaboravi. Ja sam samo mali deo tragedije
srpskog naroda u Hrvatskoj. Braco i sestre preziveli, pisite ili
diktirajte svoja secanja dok to drugi ne urade na svoj nacin.
Revizija istorije je pocela jos tokom drugog svetskog rata i kasnije.
Ovo je moj odgovor na Tadicevu misiju izvinjavanja. Verovatno sto nas jos ima zivih.
Један сам од живих сведока Логора у мојој Тењи. Наша заблуда
довела нас је до пропасти која је давно почела. Моји стричеви су
преварени који су се борили за Краљевину Србију на Солуну. Преварени су ми браћа од сричева јер су стварали хрватску државу
у партизанским јединицама наше Баније. И сад смо преварени од Запада и њихове дволичне политике ослобођавају хрватску било какве одговорности за учињена злодела према својим грађанима.
Политика која је владала у Срвији није бранила српске интересе
већ је срљала у провалију која се зове ЕУ.